Oliver Dragojević

Kratke informacije

Ime i prezimeOliver Dragojević
Datum rođenja7. Decembar 1947.
Mesto rođenjaVela Luka
Datum smrti29. jul 2018.
Mesto smrtiSplit
DržavaHrvatska
ZanimanjePevač
ŽanrPop, jazz, dalmatinska muzika

Biografija

Oliver Dragojević je jedan od najpoznatijih hrvatskih pevača. Rođen je 7. decembra 1947. godine u Veloj Luci, mestu koje se nalazi na ostrvu Korčula. Preminuo je 29. jula 2018. godine u Splitu, nakon jednogodišnje borbe s karcinomom pluća.

Detinjstvo

Imao je tri sestre koje su preminule do 1949. godine kada je rođen njegov brat Aljoša. Oliverova majka , je tokom Drugog svetskog rata, bila u El Šatu, kompleksu izbegličkih logora u pustinji na poluostrvu Sinaju u Egiptu.

Kada je imao pet godina, otac Marko mu je kupio usnu harmoniku koju je koristio da zabavlja drugare u ulici i putnike na brodu na relaciji Split – Vela Luka. U Splitu je pohađao muzičku školu gde je prvo naučio da svira klavir, a zatim klarinet i gitaru. Zimske raspuste je provodio u rodnom mestu gde su brali masline i grejali se šporetom na drva. Iako je kuća bila hladna, porodica i rođaci koji su dolazili su mu stvarali osećaj topline oko srca.

Oliverovi počeci

1961. godine je učestvovao na Splitskom festivalu za decu i izveo je pesmu „Baloni“. Na radio-stanici Split je sa bratom Aljošom izvodio poznate svetske hitove. Dve godine kasnije je pobedio na takmičenju amatera pevača Hrvatske sa pesmom „Yesterday“ Džona Lenona i Pola Makartnija. Oprobao se kao pevač i klavijaturista benda Batali.

1967. godine je počeo saradnju sa kompozitorom Zdenkom Runjićem koji je za njega napravio pesmu „Picaferajem“ kojom se Oliver predstavio na Splitskom festivalu. Pesma nije bila zapažena i pevač se nije prošao u finale, ali sedamdesetih godina je doživela slavu i postala jedna od njegovih najpoznatijih hitova.

Narednih pet godina Oliver je nastupao po klubovima u Zapadnoj Evropi gde je sticao dragoceno iskustvo. Imao je internacionalni bend koji su činili Nemci, Holanđani, Turci, itd. 1973. godine se priključio Dubrovačkim trubadurima, zatim grupi More u kojoj je bila i Meri Cetinić, a 1974. godine se vratio u bend Batali. Na Splitskom festivalu je osvojio nagradu Zlatni grb grada Splita sa numerom „Ča će mi Kopakabana“. Osim nje, za Jugoton je objavio singlove: „Na kraju puta“, „Anđela“ i „Najljepša si bila“. Nastavio je da stvara sa Zdenkom Runjićem što je rezultiralo šansonom „Galeb i ja“ koju je izveo 1975. godine na Splitskom festivalu osvojivši publiku. Sa Zdenkom je sarađivao do njegove smrti koja se dogodila 2004. godine i zajedno su napravili oko 200 pesama. Narednih pet godina, Oliver je sarađivao i sa pesnikom Jakšom Flamengom koju mu je napisao tekstove za nekoliko pesama koje će postati veliki hitovi. Na festivalu u Opatiji je otpevao numeru „Cesta sunca“, a sa grupom Batali je snimio duet „2002 godine u Splitu“. Za Jugoton je izdao svoj prvi album „Ljubavna pjesma“ sa numerama: „Ljubavna pjesma“, „Picaferaj“, „Djeca jednog vijeka“, „Bila je jesen“, „Što učinila si ti“, „Ne žuri, djevojčice“, „Ksantipa“, „Meni trebaš ti“, „Prisjećam se noćas“, „Znam da me voliš“.

1976. godine je snimio singlove: „Prva ljubav“, Djevojka u crnini“ i „Našoj ljubavi je kraj“. Na festivalu u Opatiji je izveo numeru „Pjevaj s’ nama“, a u Splitu pesme: „Zelenu granu s’ tugom žuta voća“ i „Skalinada“ za koju je dobio nagradu za interpretaciju.

1977. godine su u izdanju Jugotona objavljeni singlovi: „Veče oproštaja“ i „Fedra“. Na Karneval festu je otpevao jedan od svojih najvećih hitova „Nedostaješ mi ti“, na Vašem šlageru sezone numeru „Ako izgubim tebe“, u Zgrebu „Majko, da li znaš“ za koje nije bio nagrađen, a u Splitu je promovisao „Romancu“ i „Malinkoniju“ koja mu je donela drugu nagradu publike.

1978. godine je uradio singlove: „Ti me vodi preko voda“, „Ča je život vengo fantazija“ i „Meni trebaš ti“. Prvu nagradu publike je osvojio u Opatiji sa pesmom „Zbogom ostaj, ljubavi“, u Splitu sa hitovima „Oprosti mi, pape“, „Poeta“ i „Cvit Mediterana“. Druga nagrada publike mu je pripala na Beogradskom proleću za numeru „Molitva za Magdalenu“, dok nastup u Zagrebu sa „Ključem života“ nije toliko bio naročito zapažen.

1979. godine je na Vašem šlageru sezone otpevao pesmu „Danijela“, na Beogradskom proleću numeru „Nocturno“, a u Splitu je izveo jednu od svojih najlepših balada u karijeri, „Vjeruj u ljubav“, po kojoj je nazvao novi album koji je objavio za Jugoton. Na njemu se, osim pomenutih pesama, nalaze: „Vagabundo“, „Ostavljam te samu“, „Ljubav je tvoja kao vino“, „Sat klavira“, „Balada o cacinom satu“, „Mors amoris“.

1980. godine je na festivalu u Splitu promovisao dva dueta: „Nadalina“ sa Borisom Dvornikom i „Pivo klapa ispo volta“ sa Klapom Trogir.

1981. godine je objavio drugi album sa pesmama: „Razgovor sa Sonjom“, „Nisi više ona stara“, „Ti si bila sve što valja“, „Kaća“, „Blago onom tko te ljubi“, „Zabranjeno voće“, „Đelozija“, „Budi tu“, „Poljubi me“, „Budi bolja prema njemu“, „Moja draga“, „Večernja ljubav“. Na festivalu u Splitu je izveo tri numere: „Štorija“, „Lipa moja, ča si blida“ i duet sa Klapom Trogir „Infiša san u te“, u Opatiji „Zaboravi“, u Zagrebu „San leptira“ i na Vašem šlageru sezone „Ti si bila sve što valja“. Za Jugoton je izdao singlove: „Signal“, „Dujina fešta“ i „Doviđenja, Splite, doviđenja“.

1982. godine se u Splitu predstavio numerom „Karoca“, na Vašem šlageru sezone pesmom „Gospojice, lipo dite“ i u Opatiji sa pesmama: „Laku noć, Luiđi, laku noć, Bepina“, „Ćer od stareg kalafata“ i „Mama“. Snimio je album pod nazivom „Karoca“ koji, osim pomenutih, sadrži još četiri numere: „Antonio“, „Ništa nova“, „Bi je pisnik“ i „Na kraju vijada“.

1983. godine je na Splitskom festivalu osvojio nagradu Srebrni grb grada Splita i drugu nagradu publike za pesmu „A bitar puše“, a na Vašem šlageru sezone prvu nagradu publike, stručnog žirija i nagradu za tekst i najbolju interpretaciju za numeru „Moje prvo pijanstvo“.

1984. godine je u Splitu izveo duet „Luce mala“ sa Mariol i pesmu „Anđele moj“ za koju je dobio treću nagradu. U Opatiji je osvojio prvu nagradu žirija i jugoslovenskih radio-stanica „Zlatna kamelija“ za numeru „Kamen ispod glave“. Na festuvalu MESAM u Beogradu je promovisao pesmu „Spavaj, Katarina“. Snimio je album „Evo mene među moje“ na kome se, pored pesama sa festivala, našlo i pet novih: “ Sve je kriva delozija“, „Evo mene među moje“, „Spoza“, „Loze gnjiju“, „Marca funebra“.

1985. godine je na festivalu u Splitu izveo numeru „Svoju zvizdu slidin“, a na MESAM-u jedan od svojih najvećih hitova „Kad bi samo ljubit’ znala“. Za Jugoton je izdao novi album sa pesmama: „Daj mi griz“, „Najlipše te jubi oni šta te gubi“, „Imala je lijepu rupicu na bradi“, „Dodir kristala“, „Adio, kumpanji“, „Karatilo“, „Ja te ljubim“, „U tebi raste lijepo dijete“, „Ljubiš me u vrat“ (duet sa Đurđicom Barlović), „Sunce mog života“ (duet sa Meri Cetinić).

1986. godine je učestvovao na Splitskom festivalu sa numerama „Mižerija“ i „Dišperdun“.

1987. godine je u Splitu predstavio pesmu „Stine“. Snimio je dva albuma koje je objavio Jugoton. Naziv prvog je „Oliver“, a pesme su: „Žuto lišće ljubavi“, „Serenada“, „Vrati nam se, mama“, „Za mrvu ljubavi“, „Hvala, dušo moja“, „Majko“, „Dome moj“, „Stine“, „Lady Luna“, „More“. Drugi je uradio sa Zvjezdicama i na njemu su numere: „Pionirsko kolo“, „Naprijed, pioniri“, „U vrtiću“, „Kauboj i konj“, „Pjegica“, „Sunce pod šeširom“, „Tata, vodim te u Disneyland“, „Veseli vlak“, „Abrakadabra“, „Četiri pravde“, „Aeromiting u vrtu“, „Mrva“.

1988. godine je Oliveru donela brojna priznanja, kao što je nagrada stručnog žirija na Splitskom festivalu za numeru „Šta to bješe ljubav“ koja je jedan od njegovih najvećih hitova. Na Vašem šlageru sezone je osvojio drugo mesto sa pesmom „Jedan od mnogih“, kao i na Jugoviziji sa čuvenom „Dženi“. Na festivalu u Zagrebu je izveo „Zadnje veče“, a na MESAM-u „Ako ikad ozdravim“. Pored svega, izašao je i novi album sa pesmama: „Svirajte noćas za moju dušu“, „Plavo more djeva molila“, „Kletva“, „Angela, Angela“, „Deni“, „Vodi me tamo kod plavoga mora“, „Ljubav je bol“, „Tu no llores mi querida“ (duet sa Goranom Karanom).

1989. godine je u Splitu otpevao duet sa blizancima Smoje „Od sveg srca tebi fala“.

1990. godine je na Splitskom festivalu osvojio prvu nagradu publike sa numerom „Neka se drugi raduju“ i prvu nagradu žirija sa duetom „Ti si moj san“ sa Zoricom Kondžom. Sa istom pevačicom je nastupao na Jugoviziji izvodeći duet „Sreća je tamo gde si ti“ za koji im je pripalo treće mesto. Počeo je saradnju sa Diskotonom i izašao je album „Jedina“ na kome su pesme: „Bijeli Božić“, „Zimska je noć“, „Eliza“, „Splite moj“, „Jubavi lipa“, „Jedina“, Oči boje Jadrana“, „Ako ikad ozdravim“, „Manuela“, „Baška voda“.

1992. godine je u Splitu dobio nagradu Zlatni grb grada Splita za pesmu „Bez tebe“ koja se posebno izdvaja u njegovoj karijeri. Za Croatia records je objavio album „Teško mi je putovati“ koji, osim pomenutih numera, sadrži: „Valo veuska“, „Zadnje veče“, „Ostaj mi zbogom“, „Četiri staduna“, „Tiha noć“, „Mi smo hrvatski mornari“, „Dalmatinske drage luke“, „U prolazu“.

1993. godine je na Melodijama hrvatskog Jadrana izveo numeru „Cesarica“ koja se smatra njegovom ličnom kartom i za koju je dobio nagradu Grand pri festivala.

1994. godine je učestvovao na festivalima: Melodije hrvatskog Jadrana sa pesmom „Jubav moja“, na Zadarfestu sa numerom „Ena“ i na Dori sa numerom „Ar’ja“ koja mu je donela četvrto mesto. U izdanju Croatia records-a je izašao album „Neka nova svitanja“ sa pesmama: „Lijepa bez duše“, „Brod u boci“, „Vjeruj mi“, „Ostani“, „Dok nisi došla ti“, „Dobro jutro“, „Što učinila si ti“, „Molim za tebe“, „Ajde, idi svojim putem“, „U ljubav vjere nemam“ (duet sa Džibonijem).

1995. godine je sa pevačem Tonijem Cetinskim izveo duet „Morski vuk“ na Melodijama hrvatskog Jadrana, kao i numeru „Nisan ja za te“. Na Dori je osvojio drugo mesto sa pesmom „Boginja“. Objavio je album „Vrime“ na kome se nalaze numere: „Dva put san umra“, „Vrime Božje“, „Kreni“, „Moja tajna ljubavi“, „Reci mi to“, „Pupoljci i mraz“, „Splitski đir“, „Dobar dan“.

1996. godine je nastupao na Zadarfestu sa pesmom „Gore si ti“ i na Melodijama hrvatskog Jadrana sa duetom „Pjesma anđela“ koji je otpevao sa Cecilijom.

1997. godine je na Melodijama hrvatskog Jadrana izveo „Ispod sunaca zlatnoga“ i na Dori numeru „Lucija“ koja po prvi put nije dobila nagradu na ovom takmičenju. Snimio je album „Duša mi je more“ sa pesmama: „Prije svitanja“, „Dišem“, „Pismo moja“, „Nebo moje“, „Za život me vežeš samo ti“, „Još sam tu“, „Kad bi došla ti“, „Nisam te zaslužio“, „Ovaj put ne“.

2000. godine je, posle duže pauze, za Croatia records izdao album „Dvi tri riči“ sa jedanaest novih pesama koje je publika odlično prihvatila. One su: „Tko sam ja da ti sudim“, „Ješka od jubavi“, „Moj lipi anđele“, „Samo ti“, „Tvoje suze mi sude“, „Prati me kroz snove“, „Teška mi je noć“, „Kad mi dođeš ti“, „Ti mi čitaš misli“, „Ajde, zbogom“, „Tvoje ruke“. Album je zabeležio platinasti tiraž što znači da je prodato preko 50.000 primeraka.

25. avgusta 2001. godine je održao humanitarni koncert u pulskoj areni koja je bila prepuna. Oliveru su se pridružile kolege: Vana, Džiboni, Toni Cetinski, itd. Prihod je otišao bolnici u Puli.

2002. godine je, takođe, objavio album na kome se izdvojilo par velikih hitova. Naziv CD-a je „Trag u beskraju“, a osim ove numere, sadrži još jedanaest: „Teško te zaboravljam“, „Ti si meni sve“, „Priča se“, „Još ovaj put“, „Sve bi da za nju“, „Plemenita“, „Više ne mogu“, „Pred tvojim vratima“, „Zvir“, „Dođi noćas u moj san“, „Daj, Bože, pameti“.

2003. godine je izašao CD „Vjeruj u ljubav“ sa svim duetima koje je Oliver otpevao sa kolegama i prijateljima, a oni su: „Vjeruj u ljubav“ sa Pestiner & Pepel i Krijes, „Nije htjela“ sa Kemalom Montenom, „Luce mala“ sa Mariol, „Nadalina“ sa Borisom Dvornikom, „Morski vuk“ sa Tonijem Cetinskim, „U ljubav vjere nemam“ sa Džibonijem, „Sreća je tamo gdje si ti“ sa Zoricom Kondžom, „Dva put san umra“ sa Klapom Fortuna, „Tija san je ljubit“ sa Eli Zuvelom, „Tu non llores mi querida“ sa Goranom Karanom, „Pjesma anđela“ sa Cecilijom, „Pjevam i živim“ sa Vladimirom Kočišom Zecom, „Ditelina s’ četiri lista“ sa Dalmatinom, „Ljubav je tvoja kao vino“ sa Davorem Radolfiem, „Ljubav je“ sa Delfinima, „Sunce mog života“ sa Meri Cetinić, „Čovik nasrid mora“ sa Brunom Krajčarom, „A vitar puše“ sa Klapom Osjak.

2005. godine je snimio prvi album za Aquarius records sa pesmama: „Vridilo je“, „Sa dva zrna lažnog srebra“, „Ako voliš me“, „Nevera“, „Duša za nju“, „Nigdje nema te“, „Nestajem“, „Od grija do kajanja“, „Kad u tebe nestane mi vire“, „Više mi nije važno“.

2010. godine je za istu izdavačku kuću objavio album „Samo da je tu“ na kome se nalaze numere: „Jubavi mala“, „Vrime bez vrimena“, „Dao bi se kladit“, „Prije sna“, „Tristeća“, „Ne postojim“, „Moja ljubav i moj križ“, „Za onu viru“, „Više nismo svoji“, „Sve dok mi je tu“, „Vjerujem u anđele“, „Davno izgubljena rič“.

U decembru 2011. godine je imao turneju po Australiji, a posebno ga je oduševio nastup u Sydney Opera House gde je organizacija bila savršena, a publika je došla u svečanim odelima.

2013. godine je snimio singl „Kad umire ljubav“, a zatim i album „Tišina mora“ sa pesmama: „Moje lipo“, „Jel’ mi suđeno“, „Konfidenca“, „Do kraja vrimena“, „Pridaj se“, „U mom zagrljaju“, „Zadnja karta“, „Znan joj tilo“, „S’ tobon jubavi“, „Tišina mora“.

Oliver je u svojoj dosadašnjoj karijeri 21 put dobio najprestižnu hrvatsku muzičku nagradu Porin. Ima svoju spomen-zvezdu u Hrvatskoj ulici slavnih na opatijskom šetalištu.

Iako je veoma tražen i popularan u Srbiji, nakon rata je rekao da više nikad neće doći u Beograd što je, za razliku od mnogih kolega koji su isto tvrdili, ispoštovao.

Oliver Dragojević je poznat i pod nadimkom „morski vuk“. Svojim najvećim uspesima smatra veliku porodicu i karijeru bogatu hitovima u čijim plodovima uživa.

Pevačev privatni život i porodica

Oliver je preko 40 godina u braku sa suprugom Vesnom koja je po zanimanju medicinska sestra. Upoznali su se 1973. godine kada je on bio član Dubrovačkih trubadura, a venčali su se sledeće godine. Prvo su dobila sina koga su nazvali Dino, a tri godine kasnije, blizance Damira i Davora. Pevač je hteo da dobiju i ćerku, ali želja mu se nije ostvarila.

1980. godine su živeli u stanu oca Marka gde ih je ukupno bilo jedanaestoro. I brat Aljoša je tu stanovao sa svojom porodicom. Zahvaljujući tome što imaju blizance, dobili su stan od 110 m2 jednog potkrovlja gde su se preselili. Oliverova supruga se oduvek protivila da se on bavi muzikom jer se plašila da će ga slava promeniti. On joj je zahvalan jer ima razumevanja za njegova česta odsustva od kuće zbog čega se ne svađaju kada su zajedno.

Sa sinovima je bliskiji sada nego kada su bili mali i najčešće zajedno idu na pecanje i putovanja. Najstariji Dino je sa suprugom Nevenom dobio sina Duju koji, iako mali, pokazuje interesovanje za muziku, a zatim i blizance Luciju i Tonija. Porodica se naročito obradovala devojčici. Blizanac Damir se 2011. godine oženio dugogodišnjom devojkom Vandom.

Oliverova prevara

2006. godine je bivša manekenka Branka Marić Muti izjavila da je ona Oliverova najveća ljubav. Branka i pevač su davne 1979. godine imali četvoromesečnu vezu, iako je on bio u braku. Supruga je to saznala, ali oprostila mu je prevaru. Trebalo joj je deset godina da sve to preboli i na kraju je došla do zaključka da se okrenuo drugoj ženi zbog nesigurnosti i nezrelosti.

Branka je tvrdila da su godinama bili zajedno i da su raskinuli zbog pritiska koji su na njih drugi vršili. Izjavila je da će tužiti Vesnu zbog klevete jer je rekla da je bivša manekenka vlasnica bordela i da se bavi prostitucijom, a i Dragojevići su nju tužili.

Bolest i smrt

Nije uspeo da ostavi cigarete iako je pretrpeo blaži moždani udar. Imao je čestih problema sa nesanicom. Moguće je da je tome doprinela operacija supruge Vesne koja je 2005. godine izvadila štitnjaču zbog dobroćudnog tumora. Tokom 2017. godine dijagnostikovan mu je rak pluća. Nakon jednogodišnje bitke sa ovom strašnom bolešću preminuo je u splitskoj bolnici.

Reference:

Oliver Dragojević na društvenim mrežama

FacebookOliver @ Facebook