Toše Proeski

Kratke informacije

Ime i prezimeToše Proeski
Datum rođenja25. Januar 1981.
Mesto rođenjaPrilep
Datum smrti16. Oktobar 2007.
Mesto smrtiNova Gradiška, Hrvatska
DržavaMakedonija
ZanimanjePjevač
ŽanrPop

Biografija

Todor Toše Proeski, poznat kao „balkanski anđeo“, „makedonski slavuj“, itd., je bio jedan od najpopularnijih makedonskih pevača i jedna od najomiljenijih ličnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi smatraju da je svojim osmehom, pojavom i pesmom ujedinio Balkan, a njegov zaštitni znak je bio: „Ve sakam site!“ („Sve vas volim!“). Rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu, gradu u južnoj Makedoniji, a tragično je nastradao 16. oktobra 2007. godine u hrvatskom gradu Nova Gradiška. Pevačevo pravo ime Todor u prevodu znači Božji dar.

Odrastao je u Kruševu, gradu koji se nalazi u zapadnom delu Makedonije. Talenat za muziku je nasledio od majke Domenike koja prelepo peva i oca Nikole koji svira mandolinu i gitaru. Oni su prepoznali njegove sposobnosti i podržali su ga da nastavi obrazovanje. Na Tošetovo muzičko opredeljenje je uticala starija sestra Dora sa kojom je slušao rok.

Pohađao je muzičku školu i skopsku Muzičku akademiju u Bitolju. Tih godina je živeo u internatu i delio je sobu sa još pet učenika. Nedostajala su mu dva ispita da diplomira. Studirao je solo pevanje i bio je jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji. Umeo je da svira klavir, klarinet, saksofon, bubnjeve, a omiljeni instrument mu je bila gitara.

2008. godine je planirao da prezentuje diplomski rad u vidu klasičnog koncerta. Išao je na muzičko usavršavanje u Njujork kod profesora koji je radio sa tenorom Lučanom Pavarotijem.

Prvi nastup je imao sa deset godina na priredbi na kojoj je pevao „Ave Mariju“ ostavivši publiku bez teksta, a drugi sa jedanaest godina na dečjem festivalu Zlatno Slavejče gde je izveo pesmu „Jas i mojot dedo“ na cincarskom jeziku, jednom od najstarijih neolatinskih jezika. Imao je veliku tremu zbog koje ga je bolela glava. 1996. godine se pojavio u holivudskom filmu „Mirotvorac“ u kome su glavne uloge tumačili Džordž Kluni i pevačeva omiljena glumica, Nikol Kidman. Toše je, u prvoj sceni, bio član hora. Muzičku karijeru je započeo 1997. godine pobedom na Melfestu sa numerom „Yesterday“ grupe Bitls i učešćem na Makfestu pevajući „Pušti me“. Sa „Usni na usni“ i „Sonce vo tvoite rusi kosi“ je osvojio nagrade u Skoplju i Ohridu. Sledeće godine se prvi put takmičio na makedonskom izboru za Evroviziju sa pesmom „Ostani do kraja“.

1999. godine je snimio debitantski album na kome se nalazi jedanaest pesama: „Eh, da sam zlato“, „Usni na usni“, „Pusti me“, „Ostani do kraj“, „Sonce vo tvoite rusi kosi“, „Pobegni“, „Ruski rulet“, „Nekade vo nokta“, „Tvoite beknezi na moite beli kosuli“, „Skrsi me“, „Go molam neboto da mi te vrati“. Sarađivao je sa tektopiscem i kompozitorom Grigorom Koprovim koji je autor pesama koje su se izdvojile kao najveći hitovi i koje su mu otvorile vrata makedonske muzičke scene. Album je prodat u 60.000 primeraka, a Toše je iste godine održao svoj prvi solistički koncert.

Iako je ostvario ogroman uspeh, Toše je ostao skroman i slava ga nije promenila. Od obožavalaca je dobijao plišane igračke za koje je odvojio celu sobu u svojoj kući u Kruševu. Danas ona predstavlja atrakciju koju turisti rado posećuju.

tose1

2000. godine se drugi put pojavio na Skopje festu, manifestaciji na kojoj se bira makedonski predstavnik na Evroviziji. Sa numerom „Solzi pravat zlaten psten“ je osvojio treće mesto uprkos najvećem broju glasova publike. Na festivalu Sunčane skale u Herceg Novom je izveo jedan od svojih najvećih hitova, pesmu „Tajno moja“, koja mu je donela drugo mesto. Pobedio je na međunarodnom muzičkom festivalu „Slavjanski bazar“ koji se održao u Belorusiji.

Počeo je da sarađuje sa kompozitorom Kirem Kostovim koji je uradio najveći broj pesama na novom albumu. Osim pomenutih, on sadrži još sedam: „Kazna moja si ti“, „Vo kosi da ti spijam“, „Sinot Božji“, „Izlazi me uste ednas“, „Nokna igra“, „Iluzija“, „Nemir“ (duet sa Karolinom Gočevom). Dostigao je tiraž od 60.000 prodatih primeraka kao i prethodni.

2001. godine je održao koncerte u Skoplju i u beogradskom Sava Centru za koje su sve karte bile rasprodate. Osvojio je nagradu Oskar popularnosti za pevača godine, a sa kolegama je krenuo na turneju po Australiji.

2002. godine je objavio novi album na makedonskom i srpskom jeziku jer je produkcijska kuća „BK Sound“ otkupila prava za njegovo izdavanje. Otpevao je deset novih numera: „Ako me pogledaš u oči“, „Soba za tugu“, „Čini“ (duet sa Esmom Redžepovom), „Hold me tight“, „Još jedan stepenik“, „Na mesto zločina“, „Limenka“, „Ledena“, „Meni hvala nijedno“, „Luda mala“. Započeo je saradnju sa menadžerkom Ljiljanom Petrović i češće je nastupao u zemljama bivše Jugoslavije. Dobio je nadimak „kralj pirata“ jer su pirati i preprodavci u ogromnim tiražima prodavali njegove nosače zvuka, a ni Toše, ni izdavačka kuća nisu ništa zaradili.

2003. godine je pobedio na Beoviziji sa pesmom „Čija si“. Ovaj veliki hit je uradila pevačica Leontina Vukomanović, a u međuvremenu je sarađivao sa Marinom Tucaković, Željkom Joksimovićem, Borom Đorđevićem, Antonijom Šolom, itd.

2004. godine je svoju zemlju predstavljao na Evroviziji sa numerom „Life“ i osvojio je 14. mesto. Ona se na izvornom makedonskom zove „Angel si ti“. Neki pevači nisu ni pokušali da se takmiče sa Tošetom jer su bili uvereni da su on i njegova pesma nešto najbolje što njihova država ima da prikaže svetu. Uradio je novi album sa pesmama: „Zvezdo severnice“, „Kad varaš ti“, „Žena balkanska“, „Ima li dan za nas“, „Kažem lejdi“, „Nikada“, „Čija si“, „Life“, „Pogledaj u mene“, „San egzotičan“, „Oprosti“, „Što si otisla“, „Hej plavooka, hej bosonoga“, „Kad srce plati stari dug“. On je prodat u tiražu od 200.000 primeraka. Sa Gocom Tržan je snimio duet „Hiljadu i trista milja“ koji je postao veliki hit. Toše je proglašen za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF-a zbog čega je snimio singl „Za ovoj svet“. Pesma se na engleskom jeziku zove „This world“ i postala je UNICEF-ova himna.

tose-evrovizija

2005. godine je objavio album „Pratim te“ koji ga doveo na sam vrh muzičke scene. Na njemu su skoro sve numere postale veliki hitovi, a njihovi nazivi su: „Pratim te“, „Žao mi je“, „Rane na usnama“, „Čuješ li“, „Mala“, „Jedina“, „Loše ti stoji“, „Ko ti to grize obraze“, „Poljsko cvijeće“, „Naj, naj“, „Za ovoj svet“, „Lagala nas mala“ (duet sa Tonijem Cetinskim), „This world“, „Krajnje vrijeme“ (duet sa Anjom Rupel). Osvajao je prva mesta na svim top listama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji i Bugarskoj. U Ukrajini je napravio koncert na kom je prisustvovalo 50.000 njegovih obožavalaca.

Prihvatio je poziv hrvatskog kolege Tonija Cetinskog da gostuje na njegovoj turneji. Album je izdao i na hrvatskom jeziku, a publika ga je brzo prihvatila i zavolela. Proglašen je za najboljeg hrvatskog pevača i izvođača, iako je poreklom iz Makedonije. Toše je bio jedini strani pevač koji je osvojio glavnu nagradu Hrvatskog radijskog festivala. Njegov moto je bio: „Ljubav, tolerancija i to da svoj život živimo kao da ćemo živeti milion godina, to nas čini ljudima“.

Pošto nije zaboravio svoje korene, Toše je 2006. godine snimio album pod nazivom „Božilak“ uz pratnju simfonijskog orkestra. Na njemu se nalazi 14 makedonskih tradicionalnih pesama: „Bor sadila moma Evgenija“, „Se posvrši serbes Donka“, „Ako odam vo Bitola“, „Jovano, Jovanke“ (sa Biljom Krstić), „Kales Anđa“, „More sokol pie“, „Ne si go prodavaj Koljo ciflikot“, „Si zaljubiv edno mome“, „Uči me, majko, karaj me“, „Dejgidi ludi mladi godini“, „So maki sum se rodil“, „Nazalena nevesta“, „Zajdi, zajdi, jasno solnce“, „Majka na Marika dumaše“.

Numera „Srce nije kamen“ koju je uradila Antonija Šola se najviše izvodila u Hrvatskoj. U Makedoniji je izašao strip „Super Toše“ u kom je pevač prikazan kao junak koji se bori protiv piraterije.

Po drugi put se oprobao kao glumac i to u hrvatskoj sapunici „Zabranjena ljubav“. Dodeljena mu je uloga 25-godišnjeg studenta Boška Cutića koga izdržavaju imućni roditelji. Dobro se uklopio u ekipu, ali ipak je muzika bila njegova najveća ljubav.

2007. godine je objavljen Tošetov poslednji album koji se od dosadašnjih razlikuje po tome što su pesme mnogo ozbiljnije. Ima 14 numera od kojih su 3 prepevane. Njihovi nazivi su: „Pola duše, pola srca“, „Veži me za sebe“, „Ubijaš me usnama“, „Bože, brani je od zla“, „Mjesečina“, „Igra bez granica“, „Dal’ si sretnija“, „Najljepše moje“, „Srećo, ne krivi me“, „Volim osmijeh tvoj“, (duet sa Antonijom Šolom), „Još i danas zamiriši trešnja“, „Ostala si uvijek ista“, „Srce nije kamen“, „Nesanica“. Pesma sa najvećim brojem pregleda na you tube-u je „Bože, brani je od zla“ i on iznosi 17 i po miliona. Najviše je sarađivao sa glumicom i pevačicom Antonijom Šolom, a planirao je da izda album na engleskom jeziku i da započne inostranu karijeru. Snimao ga je u Londonu.

Pošto su Tošetovi preci poreklom bili Cincari, njegovo pravo prezime je glasilo Proja. Roditelji su ga promenili u Proeski da bi bilo u duhu makedonskog jezika. Toše je nameravao da se u budućnosti predstavlja kao Todor Proja u čemu ga je smrt omela.

14. februara je imao koncert u beogradskoj Areni kome je prisustvovalo više od 10.000 pevačevih najvernijih obožavalaca. 5. oktobra je održao svoj poslednji veliki koncert i to na Gradskom stadionu u Skoplju. Prihod je donirao za obnavljanje škola u Makedoniji.

2008. godine su izašle dve platinaste kolekcije na kojima se nalaze Tošetovi najveći hitovi. Na Beoviziji je dobio nagradu za životno delo, a publika je uz pratnju instrumenata otpevala pesmu „Čija si“ sa kojom je pobedio na ovom festivalu.

2009. godine je objavljen album sa numerama koje je Toše otpevao na engleskom jeziku. Njegov naziv je „The hardest thing“, a osim istoimene, obuhvata još devet pesama: „Aria“ (feat. Gianna Nannini), „Beautiful to me“, „Guilty“, „Glide“, „Don’t hurt the ones you love“, „Separate ways“, „Forever in a day“, „My little one“ (feat. Kristijan), „Aria“. U Skoplju je 25. januara premijerno prikazan dokumentarni film koji obuhvata period pevačevog života od leta 2006. godine do proleća 2007. godine. U njemu se opisuje Tošetov talenat i ljubav prema muzici, a mnogi fanovi su napustili dvoranu jer su ih savladale emocije.

2011. godine je izašao album „So ljubov od Toše“ na kome se nalazi 15 novih pesama pomoću kojih je planirao da osvoji inostrano tržište. One su: „Nasloni glavu na moje rame“, „You light up my life“, „Can you feel the love tonight“, „Nothing else matters“, „Yesterday“, „Is this love“, „Carrie“, „Jesus to a child“, „Soldier of fortune“, „Sorry seems to be the hardest word“, „Here I go again“, „How could I“, „Hello“, „Fragile“, „Bed of roses“. Iste godine je objavljen CD sa pevačevim najlepšim baladama, kao i dva CD-a pod nazivom „Još uvek sanjam da smo zajedno“ na kojima su Tošetovi prijatelji otpevali njegove najveće hitove. Neki od njih su: Antonija Šola, Aleksandra Radović, Kaliopi, Jelena Tomašević, Leontina Vukomanović, Toni Cetinski, Kemal Monteno, Aki Rahimovski, Bora Dugić, Boris Novković, itd.

2012. godine su Tošetove kolege i poštovaoci otpevali njegov veliki hit „Igra bez granica“. Oni su: Ana Stanić, Tijana Dapčević, Ognjen Radivojević, Bojan Marović, grupa Neverne bebe, itd. Vlada Republike Makedonije je, posle brojnih kritika, izjavila da će ipak izdvojiti milion denara za podizanje spomen-obeležja i uređenje grobnog mesta Tošeta Proeskog, kao što je to uradila za revolucionara Pitu Guli.

2013. godine su objavljena još dva Tošetova CD-a. Jedan je sa najvećim hitovima, a drugi je u izdanju Večernjeg lista i Hit records-a. U aprilu je održan humanitarni koncert u beogradskoj Areni pod nazivom „21 Tošetova pesma za 1 život“. Prihod je bio namenjen Slavici Obradović iz Stare Pazove kojoj je trebalo 120.000 evra za transplantaciju jetre u Italiji. Tosetove najveće hitove su izvodili: hor „Viva Vox“, pevači Tanja Banjanin, Ana Štajdohar, Saša Kovačević, Boris Režak, grupa Zana, itd.

Tragična smrt

16. oktobra oko 6:20 Toše je nastradao u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na auto-putu E70 Zagreb-Lipovac na putu iz Skoplja prema Zagrebu. Osim njega, u automobilu su se nalazili pevačev vozač i prijatelj Georgij Georgijevski i menadžerka Ljiljana Petrović. Pretpostavlja se da su, zbog velike brzine, udarili u kamion.

Pošto je bio na suvozačevom mestu, Toše je preminuo dok je vozač zadobio teške telesne povrede, a menadžerka lakše. U trenutku kada se dogodio sudar, svi su spavali, čak i vozač. Vazdušni jastuci se nisu otvorili.

Mediji su vrlo brzo preneli ovu tužnu vest, a na trg su se uputili predsednik i premijer države da Tošetu upale sveću, kao i ogroman broj njegovih obožavalaca. Predsednik parlamenta i poglavar Makedonske pravoslavne crkve su, takođe, dali sentimentalne izjave za javnost. U kafićima, na svim radijskim i televizijskim stanicama su puštane samo Tošetove pesme.

Pevač anđeoskog glasa je sahranjen 17. oktobra na groblju Gumenj u Kruševu uz najveće državne počasti, a u Makedoniji je proglašen Dan žalosti. Toše je dobio titulu počasnog građanina Makedonije i pošte su počele da štampaju markice sa njegovim likom.

tose-sahrana

Poslednji intervju je uradio 15. oktobra, veče pre pogibije. U emisiji „Vrteleška“ je voditeljki Vesni Petruševskoj pričao o svojim planovima za blistavu budućnost koja ga je čekala. Ona je izjavila da je Toše nešto najbolje što je Makedonija imala u poslednjih 50 godina.

Toše je bio veoma vezan za svoju porodicu i govorio je da ne može bez majčine gibanice i očevih saveta. Obožavao je da se igra sa sestrićima Kristijanom i Nikolom.

Na početku njegove karijere, roditelji su ostali bez posla i živeli su veoma skromno. Toše nije zaboravio koliko su se oni žrtvovali da bi se školovao pa im je davao svoju zaradu, a sebi je uzimao džeparac.

Najprijatnije se osećao u Kruševu i uvek mu se rado vraćao. Govorio je da ga tu ljudi ne posmatraju kao veliku zvezdu zbog čega može da se opusti i odmori.

Humanitarni rad

Predispozicije za Tošetov uspeh nisu bile samo vokalne sposobnosti i talenat, već i vaspitanje koje je poneo iz kuće. Često je posećivao manastire u kojima je nalazio duhovni mir. Bio je pravi vernik koji je uvek imao vremena za one kojima je pomoć potrebna. U Kruševu je sa ocem i prijateljima započeo renoviranje manastira Svetog Preobraženja u kome je, kao dečak, radio fizičke poslove.

Krajem 2002. godine je održao nekoliko koncerata pod nazivom „Sa muzikom za život“. Prihod je doniran deci sa posebnim potrebama i beci bez roditeljskog staranja. 2003. godine je dobio nagradu Majke Tereze za brojne humanitarne nastupe koje je održao.

Duet „Volim osmeh tvoj“ je bio namenjen DM-ovoj kampanji koja je decu učila koliko je važno da redovno peru zube. Odbio je da uzme honorar što je iznenadilo njene organizatore.

Finansirao je renoviranje Klinike za dečje bolesti u Skoplju. O mnogim svojim dobročinstvima nikada nije javno govorio pa je ogroman broj ljudi kojima je dao novac za lečenje i operacije. Nakon Tošetove smrti, njegovi roditelji su osnovali fond „Toše Proeski“ preko kog su nastavili da pomažu ljudima, ali bez medijske pompe.

Iako ih nije imao, pevačev moto je bio: „Čini dobro i neprijatelju.“

Tošetov ljubavni život

Pevačeva prva velika ljubav je bila bivša manekenka Blagica Micova sa kojom je počeo da se zabavlja 1998. godine, tj. u trećem razredu srednje škole. Bili su zajedno 8 godina sa prekidima, a 2006. godine je svako otišao na svoju stranu. Veza nije opstala jer Toše Blagici nije mogao da posveti onoliko vremena koliko je želela. Takođe, smetale su joj njegove obožavateljke kojih je bilo sve više.

Oni su ostali u kontaktu, a pevač joj je slao poruke i karte za svoje koncerte. Mnogi su im predviđali brak, a njihove porodice su ostale bliske.

Blagica je raskrstila sa manekenstvom i posvetila se studijama italijanskog jezika. Izjavila je da o svojoj vezi sa Tošetom nikada javno neće govoriti.

2001. godine je započeo vezu sa rukometašicom Andrijanom Budimir. Ona je igrala u Crvenoj Zvezdi, a zatim u Napretku iz Kruševa. Jedan od razloga njihovog raskida je taj što je Andrijana prešla u klub koji se nalazi u Valensiji, a Toše se posvetio svojoj karijeri. 25. januara 2007. godine, na njegov 26. rođendan, su se pomirili i planirali su da sledeće godine osnuju porodicu i dobiju decu. Živeli su zajedno u njegovoj vili u naselju Zlokuće.

Andrijana ga je videla dan pre nego što je poginuo. Toše se prema njoj uvek ponašao kao prema princezi. Ona se na sahrani, skrhkana bolom, konstantno pitala što mu nije rodila sina pa da kroz njega nastavi da živi. Tada su počele Andrijanine muke jer joj Tošetov zet nije dozvolio da uđe u njihovu kuću plašeći se da će ukrasti neobjavljen album na engleskom jeziku i obogatiti se.

Menadžerka Lijiljana Petrović je izjavila da Andrijana laže da je bila u vezi sa Tošetom zbog čega je ona dala sudu mobilni telefon u kome se nalazi više od 200 sms poruka koje je razmenila sa pevačem i koje govore o njihovom odnosu. Rukometašica je tužila Ljiljanu zbog klevete i tražila je da joj se javno izvini i da joj plati 150.000 evra. Sud je presudio u Andrijaninu korist, ali odšteta je iznosila oko 5.000 evra. Jedna od poslednjih poruka koju joj je Toše poslao glasi: „Princezo moja jedina, lepo mi pajki, pa ću da te čuvam u snu. Sve ima smisla otkad si ponovo u mom životu. Volim te, lepo mi pajki“.

Inače, Ljiljana se nije dopadala njegovim roditeljima jer je Tošeta terala da krije vezu i da odlaže ženidbu pod izgovorom da će to loše uticati na njegovu karijeru. Čak je i u poslednjem intervjuu negirao da je u vezi. Menadžerka je bila veoma zahtevna i tražila mu je da stalno nastupa zbog čega od nje nije imao mira.

Ljiljana se, posle pevačeve smrti, povukla iz javnosti i posvetila se uzgoju lekovitog bilja. 2011. godine je morala na operaciju glasnih žica što smatra posledicom stresa i tragedije koju je preživela. 2015. godine Kurir je objavio da je ministarstvo finansija Republike Makedonije tereti da je, bez Tošetovog znanja, sa saradnikom Lastom Nikolovskim utajila porez u iznosu od milion i po evra prebacivajući novac na račun nepostojeće banke u Kuvajtu. Pevač je nekoliko dana pred smrt dobio poziv iz ministarstva da da izjavu što je on i učinio.

Andrijana se, takođe, povukla iz javnosti i, nakon burnog perioda, je nastavila svoj život. 2013. godine se udala za ugostitelja iz Skoplja, Johana Filipovskog, a naredne godine je rodila sina Maksima. Izjavila je da nije zaboravila Tošeta i da ne ide na njegov grob kada su tamo obožavaoci ili predstavnici medija.

Ico Panajotović, Tošetov telohranitelj, je izjavio da je pevač predosećao da će mu se nešto loše dogoditi. Plašio se crne magije pa je obezbeđenje često pre njega probalo hranu i piće.

Kaže da je mnogo voleo ljude i da se trudio da ispoštuje svakog svog fana. Nije prihvatao ponude devojaka koje su želele da sa njim provedu noć jer je znao da će ih povrediti. Pošto je imao poseban režim ishrane, krišom je jeo pljeskavice sa kajmakom koje su mu bile zabranjene.

Ico tvrdi da, iako je bio u vezi sa Andrijanom, Tošetova prava ljubav je druga devojka koja još uvek posećuje njegov grob.

Georgij Georgijevski, pevačev prijatelj i vozač, tvrdi da se seća svakog detalja nesreće i da nije zaspao, niti je bio umoran. Osuđen je na dve godine zatvora, ali je kaznu izbegao jer je bio na psihijatriji. Njegov otac je izjavio da je Georgij pokušao da se ubije i da je slomljen zbog smrti prijatelja koga je posmatrao kao brata.

Tuga Tošetovih roditelja ne jenjava pa njegov otac často odlazi u manastir kako bi tamo pronašao utehu.

Novinar Zoran Božinovski je 2012. godine objavio knjigu „Toše – žrtva kriminalnih klanova“ u kojoj tvrdi da nesreća u kojoj je poginuo nije slučajna, već da iza nje stoje političari i mafijaši kojima je „balkanski kralj popa“ bio okružen. Ova teorija zavere je veoma naljutila pevačeve obožavaoce.

Citati

Pevač je o baladama govorio sledeće: „Balade su moj zaštitni znak jer mislim da pomoću njih mogu najlakše da prenesem emocije svojoj publici. To ne znači da ne volim i brže ritmove, ali laganice su mi ipak broj jedan!“

O devojkama: „Važan mi je izgled da bih je uopšte primetio, ali ako posle u razgovoru ne osetim neku energiju, ni super izgled ne pomaže. Volim pametne i duhovite devojke, a jako mi se sviđa kada curi nije teško da pokaže da joj je stalo do mene, pa čak i kada je pomalo ljubomorna.“

O muzici: „Muzikom se bavim iz čiste ljubavi, pevam otkad znam za sebe. Mislim da bi bez muzike moj život bio potpuno prazan i besmislen!“

Toše će, osim po pesmama, ostati upamćen i po iskrenom osmehu, a kako je govorio da čovek živi koliko se smeje, to znači da će on večno živeti.

Diskografija

  • Nekade Vo Nokta (1999)
  • Sinot Božji (2000)
  • Ako Me Pogledneš Vo Oči / Ako Me Pogledaš U Oči (2002)
  • Den Za Nas / Dan Za Nas (2004)
  • Po tebe / Pratim Te (2005)
  • Božilak (2006)
  • Igri bez granici / Igra Bez Granica (2007)
  • The Hardest Thing, posthumno izdano (2009)
  • Toše i prijatelji, posthumno izdano (2010)
  • Toše: Poslednji pozdrav, posthumno izdano (2011)
  • S ljubavlju od Tošeta, posthumno izdano (2011)
  • The Best Off, posthumno izdano (2013)

Reference: