Ivica Kostelić

Biografija

Ivica Kostelić je jedan od najtrofejnijih hrvatskih skijaša. Rođen je 23. novembra 1979. godine u Zagrebu. Oženjen je bivšom islandskom skijašicom Elin Arnarsdotir (Elin Aransdottir) s kojom ima dvoje dece.

Tokom dvadesetogodišnje profesionalne karijere takmičio se u skoro svim skijaškim disciplinama – spustu, slalomu, veleslalomu, superveleslalomu, superkombinaciji, kombinaciji i paralelnom slalomu. Sa 26 pobeda postao je deseti skijaš svih vremena po broju pobeda u Svetskom kupu. Osvojio je četiri srebrne medalje na Olimpijskim igrama, zlato, srebro i bronzu na Svetskim prvenstvima, te pet Malih i jedan Veliki kristalni globus u Svetskom skijaškom kupu.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivica Kostelić je rođen u Zagrebu u sportskoj porodici. Otac Ante je bio rukometaš, te rukometni i skijaški trener, a majka Marica je takođe bila rukometašica. Njegova mlađa sestra Janica je takođe bila veoma uspešna skijašica.

S obzirom da se cela porodica bavila sportom, bilo je logično da i Ivica vrlo rano stane na skije. Tako je već 1992. godine počeo da pobeđuje u veleslalomu na dečijim takmičenjima.

Nakon što je završio osnovnu školu, Ivica je napravio pauzu, te se posvetio sportu. Tek kada je postao uspešan skijaš završio je srednju školu, te upisao istoriju na zagrebačkom kampusu Borongaj.

Karijera

Ivica Kostelić je svoju prvu pobedu proslavio već 1992. godine u Sloveniji na dečijem takmičenju u veleslalomu. Usledili su trofeji u Italiji i Francuskoj. Već 1997. godine na juniorskom takmičenju u Austriji osvaja bronzu. U periodu od 1998. do 2000. godine suočava se s brojnim povredama, pa je skijalište zamenio bolničkim krevetom. Za sezonu 2000/2001 spremao se sa sestrom Janicom. Već 2001. godine učestovao je na svim trkama u Svetskom kupu. Uprkos povredama 2002. godine u Svetskom kupu pobeđuje slavnog Bodija Milera (Samuel Bode Miller) te osvaja Mali kristalni globus.

2002. godine učestvovao je na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju, gde je osvojio osmo mesto u veleslalomu.

Uprkos brojnim povredama i operacijama 2003. godine osvaja prvo mesto na Svetskom prvenstvu u Sent Morisu, a s njime i naslov svetskog prvaka.

U januaru 2004. godine zbog teške povrede i operacije preskače nekoliko takmičenja, ali ujedno počinje da trenira brže discipline. Iako je sezona u Skijaškom kupu 2005/06 počela nešto lošije, na Olimpijskim igrama u Torinu osvaja srebrnu medalju. Uspeh je ponovio i na Olimpijadi u Vankuveru 2010. godine, gde je takođe osvojio srebro.

Njegova najbolja sezona bila je 2010/11. Prvi deo sezone je završio na 13. mestu. Ipak, 6. januara 2011. godine na Snježnoj kraljici u Zagrebu osvaja 2. mesto. Pobeda u švajcarskom Vegenu nagovestila je veliki uspeh u kombinacijama. 21. januara 2011. godine u Austriji prvi put slavi u veleslalomu. U martu 2011. godine osigurao je osvajanje Velikog kristalnog globusa, te po prvi put u karijeri postaje ukupni pobednik Svetskog skijaškog kupa. U martu osvaja Mali kristalni globus u kombinaciji, te Veliki kristalni globus. Osim uspeha u kombinaciji, bio je treći u superveleslalomu.

U januaru 2012. godine osvaja 6. medalju u Vengemu. Iste godine osvojio je Mali kristalni globus na Svetskom skijaškom kupu u disciplini superveleslalom. Sezonu 2012/13 završava kao treći slalomaš i peti u ukupnom poretku.

Sezona 2014/15 počela je nešto lošije. Ipak, osvojio je 3. mesto u alpskoj kombinaciji u Vengenu. Osim toga, na 22. Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. godine uzima srebro u disciplini superkombinacija.

Tokom 2016. godine učestvovao je na takmičenjima u Austriji, Finskoj, Kanadi, SAD, Francuskoj, Italiji. Nakon Snježne kraljice (Zagreb, 2017.), Ivica nagoveštava kraj karijere. Nakon trke u Sent Morisu u februaru 2017. godine najavio je kraj veoma uspešne skijaške karijere. Poslednju trku u karijeri završio je na 38. mestu.

Medalje

• Olimpijske igre Torino 2006. – srebro u kombinaciji
• Olimpijske igre Vankuver 2010. – srebro u superkombinaciji
• Olimpijske igre Vankuver 2010. – srebro u slalomu
• Olimpijske igre Soči 2014. – srebro u superkombinaciji
• Svetsko prvenstvo u Sent Morisu 2003. – zlato u slalomu
• Svetsko prvenstvo  u Garmušu 2011. – bronza u superveleslalomu
• Svetsko prvenstvo u Šlamingu 2013. – srebro u superkombinaciji
• Svetski skijaški kup 2002. – Mali kristalni globus u slalomu
• Svetski skijaški kup 2011. – Veliki kristalni globus
• Svetski skijaški kup 2011. –  Mali kristalni globus u slalomu
• Svetski skijaški kup 2011. – Mali kristalni globus u superkombinaciji
• Svetski skijaški kup 2012. – Mali kristalni globus u superkombinaciji
• Svetski skijaški kup 2013. – Mali kristalni globus u superkombinaciji

Nagrade

• Državna nagrada za sport „Franjo Bučar“ (2000. godine)
• Najbolji sportista u Hrvatskoj (2010., 2011. i 2013. godine)
• Najbolji sportista u Zagrebu (11. puta)

Privatni život

Iako je porodica Kostelić danas najuspešnija sportska porodica u Hrvatskoj, put do medalja i nagrada nije bio lak. Otac Ante, sportista u duši, svojim trudom i upornošću motivisao je decu da se bave skijanjem, pa ih je na samom početku doslovno nosio na vrh planine, jer žičare nisu radile, a morali su da vežbaju. Ništa manje nije zaslužna ni majka Marica koja je prisustvovala svakom njihovom treningu i držala porodicu na okupu.

Nakon rukometne karijere, Ante je trenirao muške i ženske rukometne klubove, a nešto kasnije, postao je skijaški trener.

Sestra Janica Kostečić je najuspešnija hrvatska skijašica svih vremena. Osvojila je tri zlatna i jedno srebro na Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine, te zlato i srebro na Olimpijadi u Torinu 2006. godine. Osvojila je pet zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima. U periodu od 2001. do 2006. godine osvojila je tri Velika kristalna globusa, te sedam Malih kristalnih globusa. 2007. godine se povukla iz sporta zbog problema s povredama. Bila je pomoćnik ministra obrazovanja, nauke i sporta Predraga Šustara. 10. novembra 2016. imenovana je za državnu sekretarku odbora za sport hrvatskog Središnjeg državnog ureda za sport.

Ivica je 2006. godine upoznao islandsku skijašicu Elin Ararsdotir. U maju 2014. godine su se venčali u Crkvi svetog Marka u Zagrebu. Slavlju je prisutvovalo 150 gostiju, članova porodice, prijatelja i kolega iz sveta sporta. U oktobru 2014. dobili su sina Ivana, a u julu 2017. godine Leona.

Ivica je poznat kao ljubitelj ekstremnih sportova, a njegova ljubav prema prirodi i avanturama odvela ga je i na ekspediciju u Grenland. U maju 2017. godine je sa Slovencem Mihom Podgornikom prešao 582 kilometra dug put došavši na istočnu stranu Grenlanda. Avantura je trajala 18 dana, 10 sati i 52 minute, a osim veoma niske temperature pratili su ih i snažni vetrovi problemi s promrzlinama.

Kostelići u Holivudu

2016. godine objavljen je dokumentarni film „Gnothi Seauton – Upoznaj samog sebe“, autora Bruna Kovačevića koji govori o životu Ivice i Janice Kostelić. Film je sniman kroz 23 godine, a režiju potpisuje Ranko Varlaj. Bio je jedan od kandidata za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma. Iako nije osvojio ovu prestižnu nagradu, film o životu porodice Kostelić prikazivan je u Holivudu tri večeri zaredom.

(Ne)istina o Kostelićima

2006. godine novinar i urednik Tomislav Birtić objavio je knjigu „Istina o Kostelićima“, koju porodica, a naročito otac Ante nije dobro prihvatio. Rekao je da će kupiti sve knjige koje nađe u prodaji, odneti u knjižaru te reči „istina“ dodati „ne“, te vratiti u prodaju, jer je smatrao da ništa što je Birtić napisao nije istina.