Milica Milša

Biografija

Milica Isaković, poznatija kao Milica Milša je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, koja je popularnost stekla ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Bela lađa“ i drugima. Rođena je 20. maja 1968. godine u Beogradu. Udata je za glumca i scenaristu Žarka Jokanovića.

Milica se na filmu prvi put pojavila sa deset godina, međutim, nije nastavila da se bavi glumom nego je postala uspešna manekenka i model. Tek nakon nekoliko „eksperimenata“ na drugim fakultetima, odlučila je da upiše glumu. To je bila prekretnica  u njenom životu jer je od tada do danas glumila u najgledanijim predstavama i kultnim serijama i filmovima.

Svakako joj je najveću popularnost donela razmažena Beograđanka Lara Simonović iz serije „Srećni ljudi“, ali je utelovila i mnogo veće uloge u pozorištu, na fimu i televiziji. Za to je dobila i nekoliko vrednih nagrada, uključujući i jednu za režiju predstave „Kokoška“.

Detinjstvo i obrazovanje

Milica Isaković je rođena 1968. godine u Beogradu. Otac joj je bio čuveni pisac Antonije Isaković, a majka književnica Leposava Milanin Isaković. Upravo joj je majka u detinjstvu dala nadimak Milša, po kome je prepoznatljiva i danas.

Premda je oduvek maštala da se bavi baletom, to nije bilo moguće jer je zbog skolioze od pete do petnaeste godine nosila metalni podupirač za kičmu. Zato je uživala kada je sa svojom tetkom Lelom vežbala balet u njenom domu. Zbog visine su joj savetovali da se bavi košarkom, ali je taj sport nije mnogo zanimao.

Sa deset godina se pojavila u prvom filmu, a kaže da nije ni bila svesna šta joj se tada događalo. Odrastala je okružena mnogim glumcima, piscima i akademicima koje je i tada i danas smatrala normalnim ljudima. Zato kaže da nije pala u nesvest kada je Kanu upoznala princezu Dajanu i princa Čarlsa, kao i druge poznate ličnosti.

Posle osnovne škole je, kaže zbog društva, upisala srednju školu, smer fizikalno ispitivanje materijala. Nakon toga je upisala studije fizikalne hemije, ali je vrlo brzo shvatila da je to uopšte ne zanima. Zato je upisala studije francuske književnosti na Fakultetu dramskih umetnosti. Nakon godinu dana Milica je shvatila da želi da studira glumu.

Prijavila se za polaganje prijemnog ispita na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu i primljena u klasu profesora Bore Draškovića. Pokazala je veliki talenat, pa je tokom studija počela aktivno da glumi u predstavama.

Karijera

Manekenska karijera

Pre nego što je „ozbiljno“ uplovila u svet glume Milica Milša se bavila manekenstvom. Nosila je revije, snimala kampanje i reklame, te naslovnice poznatih časopisa. Dve godine zaredom je osvajala nagradu „Venera“ za najlepšu i najbolju manekenku u Jugoslaviji. Reč je o nagradi koju je dodeljivao list „Praktična žena“.

Kao fotomodel se više od 300 puta našla na naslovnicama časopisa, među kojima je i naslovnica prvog novogodišnjeg izdanja srpske verzije magazina „Plejboj“. Izabrana je i za Mis Međunarodnog filmskog festivala u Kanu.

Svesna da manekenska karijera ne može da potraje ceo život, ipak se opredelila za glumu, što se na kraju ispostavilo kao vrlo dobar potez.

Pozorišna karijera

Još kao studentkinja Akademije dramskih umetnosti u Novom Sadu, Milica je počela da igra prve predstave. Prvi veliki projekat bio je komad „Ženski orkestar“, prva i jedina predstava sa područja bivše Jugoslavije u zvaničnoj konkurenciji Filmskog festivala u Edinburgu.

Usledile su druge, još veće predstave u kojima je scenu delila sa legendama srpskog i jugoslovenskog glumišta. Glumila je u predstavama „Mister dolar“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Harold i Mod“, „Čekajući Godoa“, „Ljubavna ispovest Sofije Malovrazić“, „Poltron“, „Lizistrata“, „Seks bomba“, „Bez trećeg“, „Kabare Ho-Ho“, „Kamen za pod glavu“, „Povratak ratnika“, „Dizalo u liftu“, „Radi mi svašta“ i mnogim drugim.

Neke od ovih predstava doživele su preko 250 izvođenja, a za mnoge je osvajala nagrade i prizanja.

Filmska i televizijska karijera

Na filmskom platnu Milica Milša se prvi put pojavila već 1978. godine i to u filmu Stoleta Jankovića pod nazivom „Tren“. Igrala je devojčicu u ratnoj drami čije zvezde su bile Velimir Bata Živojinović, Dragan Nikolić, te mnoge legende jugoslovenskog glumišta.

Sledeće godine je igrala u drami „Drugarčine“ koju je režirao Mića Milošević. Sa Miloševićem je sarađivala i na filmu „Berlin kaput“ čiji scenario potpisuje i njen otac Antonije Isaković.

Igrala je prvo manekenku, a potom i daktilografkinju u hit komedijama Siniše i Ljiljane Pavić „Tesna koža 2 i 3“. U američkom filmu „Ucena – otkup u krvi“ Milica je tumačila lik devojke Lusi.

Sa Pavićima je ponovo sarađivala u periodu od 1987. do 1991. godine u drugoj sezoni serije „Bolji život“ koja je emitovana na programu Televizije Beograd. Scenu je delila sa velikim glumcima, poput Svetlane Bojković, Marka Nikolića i drugih.

U TV drami Petra Zeca pod nazivom „Raj“ Milica je imala manju ulogu, a popularnost joj je donela Lara Simonović, lepotica iz hit serije „Srećni ljudi“ koja je premijerno emitovana od 1993. do 1996. godine na Radio Televiziji Srbije (RTS).

Milša je u TV seriji „Kraj dinastije Obrenović“ tumačila gospođu Nikolić, a u filmu Draška Đurovića „Rođeni sutra“ Lidiju. Sa Slobodanom Ćustićem i Markom Vlahovićem 1998. godine snimila je TV film „Živana“ u režiji i po scenariju njene majke Leposave Milanin.

U ekranizacijama popularnih pozorišnih predstava „Porodične priče“, „Seks bomb“ i „Harold i Mod“ tumačila je komšinicu, Sandru i udavaču, a potom je mamila muške uzdahe u ulozi Svetlane Lene Nikolić u Pavićevoj TV seriji „Porodično blago“.

Nakon toga je sa Markom Živićem, Milanom Čučilovićem i drugima snimila dramsku seriju „Prizori iz bračnog života“ koju je režirao Danilo Vukotić.

Bila je Verica u „Hotelu sa 7 zvezdica“, Svetlana u „Ledini“, te ciganka vračara u drami Ljubiše Samardžića „Jesen stiže, Dunjo moja“.  U humorističnoj seriji „Idealne veze“ Milica je igrala Lolu, a u dokumentarnom filmu „Gde cveta limun žut“ sestru Margaritu.

Tokom 2007. godine snimila je dve TV serije – „Seljaci“ i „Ono naše što nekad bejaše“, te tumačila Veselu Novaković u filmu „Crna Zora“ u režiji Bojana Todorovića i Bojana Ranđelovića. U drugoj sezoni humoristične serije „Bela lađa“ Milica je igrala Melisu, a u filmu „Kneževina Srbija“ kneginju Persidu Karađorđević.

Krajem 2008. i početkom 2009. godine RTS je započeo prikazivanje dramske serije „Ranjeni orao“ u kojoj je Milica igrala Zagu Obradović. Iste godine je ponovo utelovila Melisu u trećoj sezoni „Bele lađe“. U RTS-ovoj seriji „Može i drugačije“ iz 2010. godine tumačila je komšinicu Branku.

Iste godine je snimila četvrtu sezonu „Bele lađe“, pojavila se u italijanskoj serji „Strah od ljubavi“ („Paura di amare“, igrala službenicu u filmu „Restaurator“, te utelovila Savetu u hit seriji „Miris kiše na Balkanu“. Usledile su peta i šesta sezona „Bele lađe“ i crnogorsko-srpska serija „Budva na pjenu od mora“ u kojoj je igrala Slađanu.

Posle pauze duge sedam godina na male ekrane se vratila ulogom Drinke u Pavićevoj seriji „Junaci našeg doba“ koju od decembra 2019. godine emituje RTS. Milša igra jednu od glavnih junakinja u telenoveli „Igra sudbine“ na Prvoj TV. Reč je o srpskoj adaptaciji popularne kolumbijske sapunice „Nuevo rico, nuevo pobre“, u kojoj Milica tumači Adrijanu Adu Kanački kojoj su deca zamenjena u bolnici.

Nagrade i priznanja

Milica je do sada osvojila brojne nagrade i priznanja, među kojima je svakako jedna od najznačajnijih nagrada Bora Stanković na festivalu Borini pozorišni dani za ulogu nerotkinje Krune u predstavi „Kamen za pod glavu.

Uloga sestre Margarite u dokumentarnom filmu koji govori o stradanju Srba tokom Prvog svetskog rata „Gde cveta limun žut“ Milica je dobila nagradu publike na Filmskom festivalu u Nišu.

Pored glume, bavi se i režijom, a da je i u tome uspešna potvrđuje nagrada Pozorišta – srebrnjak sa likom Zorana Radmilovića za režiju predstave „Kokoške“.

Privatni život

Milica Milša je rođena i odrasla u Beogradu. Premda je dugi niz godina na domaćoj javnoj sceni, o njenom privatnom životu se vrlo malo zna. Razlog za to možemo tražiti i u činjenici da je, kako kaže, od detinjstva mnogo sramežljiva i ne voli da govori u medijima u sebi.

Tako je javnost ostala uskraćena za informaciju o biološkom ocu njenog sina Antonija Isakovića. Naime, na četvrtoj godini Akademije, Milica je ostala u drugom stanju, a samo dva meseca nakon poroda, branila je diplomsku predstavu na fakultetu. U jednom intervjuu je ispričala kako su joj velika podrška bili roditelji, koji su do dečakove šeste godine vodili računa o njima.

1998. godine Milicu je drugarica upoznala sa piscem i scenaristom Žarkom Jokanovićem. Venčali su se naredne godine, a važe za jedan od najskladnijih parova na domaćoj javnoj sceni. Milica nije skrivala sreću što je Žarko njenog sina prihvatio kao svog i ponosno ističe da Antonije ima samo jednog pravog oca koji je ujedno njen suprug.

Iako je u serijama i filmovima neretko igrala velike zavodnice, kaže da u privatnom životu nikada nikog nije zavodila, niti patila zbog muškaraca, te da je jedini čovek koji je uspeo nju da zavede upravo njen suprug.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1978. Tren
• 1979. Drugarčine
• 1981. Berlin kaput
• 1987. Tesna koža 2
• 1988. Tesna koža 3
• 1989. Ucena – otkup u krvi
• 1991. Bolji život 2
• 1993. Raj
• 1993-1994. Srećni ljudi
• 1995. Kraj dinastije Obrenović
• 1995-1996. Srećni ljudi 2
• 1997. Rođeni sjutra
• 1998. Živana
• 2000. Porodične priče
• 2001. Seks bomb
• 2001. Harold i Mod
• 1998-2001. Porodično blago
• 2002. Prizori iz bračnog života
• 2002. Hotel sa 7 zvezdica
• 2003. Ledina
• 2004. Jesen stiže, dunjo moja
• 2005. Idealne veze
• 2006. Gde cveta limun žut
• 2007. Seljaci
• 2007. Ono naše što nekad bejaše
• 2007. Crna zora
• 2008. Bela lađa 2
• 2008. Kneževina Srbija
• 2008-2009. Ranjeni orao
• 2009. Bela lađa 3
• 2010. Može i drugačije
• 2010. Bela lađa 4
• 2010. Strah od ljubavi
• 2010. Restaurator
• 2010. Miris kiše na Balkanu
• 2011. Bela lađa 5
• 2011. As pik
• 2012. Bela lađa 6
• 2012. Budva na pjenu od mora
• 2019. Junaci našeg doba
• 2020. Igra sudbine

Predstave:

• „Razvojni put Bore Šnajdera“,
• „Ženski orkestar“,
• „Čekajući Godoa“,
• „Harold i Mod“,
• „Mister Dolar“,
• „Poltron“,
• „Lizistrata“,
• „Lovac na jelene“,
• „Bez trećeg“,
• „Seks bomba“,
• „Ljubavna ispovest Sofije Malovrazić“,
• „Zgazi me“,
• „Povratak ratnika“,
• „Kamen za pod glavu“,
• „Kabare Ho-Ho“,
• „Dizalo u liftu“,
• „Radi mi svašta“ i druge.