Goran Marković je filmski i pozorišni reditelj, scenarista, esejista i pisac. Rođen je 24. avgusta 1946. godine u Beogradu.
Njegovi roditelji, Olivera i Rade Marković, su bili poznati glumci. Bio je učenik Pete beogradske gimnazije. 1965. godine je upisao režiju na filmskoj akademiji FAMU u Pragu. Završio ju je 1970. godine i počeo je da radi dokumentarne filmove za televiziju.
1971. godine je režirao i napisao scenario za polusatni televizijski film „Bez naziva“ koji je bio njegov diplomski rad. Doživeo je neuspeh jer je na projekciji filma u Domu sindikata publika zviždala. Nakon toga je prestao da radi na televiziji i otišao je u vojsku. Rešio je da postane reditelj igranih filmova.
Dobio je preko 30 nagrada za filmsko i pozorišno stvaralaštvo. Napisao je tri knjige: „Češka škola ne postoji“, „Male tajne“ i „Tri priče o samoubicama“, zatim kratki roman „Tito i ja“ i dnevničku prozu „Godina dana“. Na njega je najviše uticao pisac Albert Kami. Napisao je sledeće pozorišne komade: „Male tajne“, „Delirijum tremens“, „Vila Sašino“, „Majstori, majstori“, „Govorna mana“, itd.
Goran je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti na kom predaje režiju. Piše kolumnu u novinama Politika.
Neki od najpoznatijih filmova koje je režirao su:
1977. – „Specijalno vaspitanje“;
1979. – „Nacionalna klasa“;
1980. – „Majstori, majstori“;
1982. – „Variola vera“;
1985. – „Tajvanska kanasta“;
1987. – „Već viđeno“;
1989. – „Sabirni centar“;
1992. – „Tito i ja“;
1994. – „Otvorena vrata“ (2 epizode);
1995. – „Urnebesna tragedija“;
1999. – „Nevažni junaci“;
2000. – „Srbija, godina nulte“;
2002. – „Kordon“;
2008. – „Turneja“;
2012. – „Falsifikator“.
Glumio je u sledećim ostvarenjima:
1969. – „Nedjelja“;
1971. – „Bez naziva“, „Apotekarnica“;
1976. – „Ozračeni“;
1977. – „Specijalno vaspitanje“, „Miris poljskog cveća“;
1983. – „Balkan Ekspres“;
1985. – „Tajvanska kanasta“;
1986. – „Lijepe žene prolaze kroz grad“.
U privatnom životu je razveden i nema dece. Spekulisalo se da je bio u vezi sa glumicom Anicom Dobrom.
