Bill Gates (Bil Gejts)

Foto: World Economic Forum / Andy Mettler. CC BY-NC-SA 2.0.

William Henry „Bill“ Gates III (Vilijam Henri III Gejts) ili Bil Gejts je jedan od najuticajnijih i najbogatijih ljudi na svetu . Rođen je 28. oktobra 1955. godine u Sijetlu (Vašington). Njegov deda sa majčine strane, Dž. V. Maksvel, je bio potpredsednik Nacionalne banke, otac Vilijam X Gejts je bio cenjeni advokat, a majka Meri Maksvel Gejts je radila za direktore Prve međudržavne banke. Rođen je kao srednje dete i ima dve sestre, Kristijan i Libi.

Kao tinejdžer je bio veoma stidljiv, zanimali su ga kompjuteri, matematika i druge prirodne nauke uprkos želji njegovih roditelja da postane advokat. Pohađao je prestižnu privatnu školu u Sijetlu, Lejksajd. Prvi put se susreo sa kompjuterima u klubu Majki gde je škola zakupila vreme na računarima kompanije Dženeral Elektrik. Zaintereresovao ga je program Bejzik i napravio je igricu iks-oks koju je igrao sa računarom. Sa 13 godina Bil Gejts je napisao svoj prvi kompjuterski program, a sa školskim drugovima: Pol Alenom, Rik Vajlandom i Kent Evansom je kompaniji CCC predložio da pronađu kvarove u softveru, a za uzvrat su tražili da koriste njihove računare. Sa 14 godina su započeli karijeru napisavši program za obračun plaćanja u jednom od najstarijih viših programskih jezika, Kobolu. Prve godine su zaradili 20.000 dolara napravivši brojače saobraćaja Traf-O-Data, ali pošto su bili maloletni nisu mogli da nastave sa radom. U školi su uvideli Bilov talenat za programiranje pa su ga zadužili da napravi program za raspored učenika tokom nastave. Sebi je namestio da bude u društvu devojčica.

1973. godine je završio srednju školu sa brojem poena 1590 od 1600 što odgovara koeficijentu inteligencije 170. Upisao je prava na Harvardu gde je upoznao svog budućeg partnera Stiva Balmera koji je 2000. godine postao izvršni direktor kompanije Majkrosoft.
1974. godine je shvatio da studiranje nije za njega, napustio je univerzitet i u Hanivelu se pridružio prijatelju Pol Alenu. Zajedno su pokrenuli ortačku firmu pod nazivom Majkrosoft koja se bavila proizvodnjom softvera personalnih računara.
1975. godine su se sastali sa Ed Robertsom, predsednikom kompanije MITS koja je proizvela prvi personalni računar. Za njih su razvili Bejzik interpretator, ali naredne godine su prekinuli saradnju pošto nisu dobili novac koji su smatrali da im pripada. Pored pisanja programa, Bil Gejts je u Majkrosoftu radio i druge poslove koji su obuhvatali sve od prijema narudžbine do isporuke.
1976. godine Majkrosoft je postao ekskluzivni zastupnik i vlasnik 86-DOS-a, operativnog sistema za diskove. Nakon što su ga prilagodili za lične računare i nazvali PS-DOS, prodali su ga kompaniji IBM za ogroman honorar. Pošto su ih drugi iskopirali, 1985. godine Majkrosoft je napravio novu licencu MS DOS, uvideo njen potencijal i na taj način postao jedan od najbitnijih faktora u računarskoj industriji.
1977. godine su na tržište lansirali operativni sistem MS Vindovs čija je druga verzija prodata u 10 milona primeraka u periodu od 2 godine.
1978. godine je osnovao kompaniju Korbis koja se bavi digitalnim slikama.
1979. godine je postao direktor investicione kompanije Berkšir Hedevej kojom rukovodi njegov prijatelj Voren Bafet, treći čovek na svetu po bogatstvu sa 47 milijardi dolara i jedan od najzaslužnijih za delimično povlačenje Bil Gejtsa iz Majkrosofta koje se dogodilo u julu 2008. godine. Tada se posvetio humanitarnom radu zbog čega ga mnogi smatraju čovekoljupcem. Svoj posao je prepustio Rej Oziju koji je zadužen za direkciju i Kreg Mandiju koji je zadužen za dugoročnu strategiju proizvodnje. U februaru 2014. godine je dao ostavku na mesto predsednika Majkrosofta.

Što se privatnog života tiče, u braku je od 1. januara 1994. godine. Sa suprugom Melindom Frenč ima troje dece, Dženifer Katarinu, Rori Džona i Fibi Adel Gejts. Žive u kući koja se nalazi na obali jezera Vašington u Sijetlu. Za njenu izgradnju je bilo potrebno 7 godina i 125 miliona dolara. 2000. godine su osnovali fondaciju „Bil i Melinda Gejts“ koja pomaže ljudima koji boluju od side i drugih bolesti karakterističnih za nerazvijene zemlje, omogućuje školovanje siromašnima, itd.

Kompanija Majkrosoft ima hiljade patenata od kojih je 9 registrovano na ime Bil Gejtsa. Od 1995.-2006. godine magazin Forbs ga je proglašavao za najbogatijeg čoveka na svetu čiji je kapital iznosio 50 milijardi, a 1999. godine 100 milijardi dolara. Nakon toga njegovo bogatstvo se smanjilo i došlo do 56 milijardi dolara što ga stavlja na drugo mesto, posle meksičkog biznismena Karlosa Slima za koga se procenjuje da je vlasnik 74 milijardi dolara.

Magazin Tajm ga je svrstao u 100 najuticajnijih ljudi 20. veka, a supruga i on su 2005. godine proglašeni za ljude godine zbog humanitarnog rada njihove fondacije. Kraljica Elizabeta II mu je dodelila titulu počasnog viteza reda britanskog kraljevstva. Posebne zasluge im se pripisuju za poboljšanje zdravstva i obrazovanja u Meksiku.

Bil Gejts je donirao 30 milijardi dolara ljudima kojima je potrebna pomoć i za koje bi voleo da budu deo budućnosti kakvu je zamislio. Izjavio je da ne želi celokupno bogatstvo da ostavi samo svojoj deci već da će 95% dati u humanitarne svrhe. Svoj novac bi voleo da upotrebi za iskorenjivanje teških bolesti poput dečje paralize što bi smatrao svojim najvećim uspehom.

Njegova supruga je po veroispovesti katolkinja, ali se usprotivila Vatikanu najavivši da će donirati 560 miliona dolara koji će obezbediti kontracepciju ženama u nerazvijenim zemljama trećeg sveta kako bi se sprečile neželjene trudnoće. 750 miliona dolara su uložili u vakcine protiv malarije, a 2,2 milijarde u borbu protiv side. Donirali su preko milijardu dolara koledžima i preko 210 miliona za sređivanje državnih škola.

Takođe se zalažu da podignu svest kod većine svojih bogatih prijatelja kako bi i oni svojim donacijama nekome olakšali život. Pošto se uspeh nigde ne prašta, mnogi u tim akcijama vide samo nameru Bil Gejtsa i drugih milijardera da izbegne plaćenje poreza.

Neki su ocenili da je način poslovanja Majkrosofta previše agresivan i da na sve moguće način sabotira konkurenciju. 1998. godine sud je optužio kompaniju zbog kršenja zakona, a Bil Gejts je označen kao tiranin i monopolista. U prilog tome govore žučne rasprave na sastancima sa direktorima i menadžerima koji, po njegovoj proceni, nisu dobro odradili posao.

U javnosti se uvek trudio da o sebi i svojoj kompaniji stvori dobru sliku koja je u početku obuhvatala mladog buntovnika, zatim lidera ogromne korporacije i velikog dobrotvora. Bio je svestan da nije savršen i da ne može svačim da se bavi, već se fokusirao na ono što ga zanima.

Uprkos tome što je vizionar, Bil Gejts nije mogao da predvidi koliki će biti značaj interneta zbog čega je morao da uloži mnogo novca kako bi ispravio grešku. Svog najvećeg konkurenta, Stiv Džobsa, je smatrao genijem. Napisao mu je pismo koje je Stiv čuvao i dok je umirao.

U 31. godini života je zaradio milijardu dolara, a 40. rođendan je dočekao kao najbogatiji čovek na svetu. Pošto su svi znatiželjni da čuju šta pokreće jednog od najuspešnijih ljudi u istoriji čovečanstva, Bil Gejts često daje savete kojih se i sam pridržava. To su:

1. Život nije fer, navikni se na to!
2. Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
3. Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj dok ne dobiješ šefa.
4. Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi. Ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.
5. Uspeh je loš učitelj. On zavede pametne ljude da misle kako ne mogu da izgube.
6. Lepo je slaviti uspeh, ali isto tako je važno obeležiti i lekcije neuspeha.
7. Ukoliko nešto ne možete da napravite dobro, makar učinite da izgleda dobro.
8. Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju da napuste kafić i odu na posao.
9. Pečenje hamburgera ti nije ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera. Zvali su to prilikom.
10. Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš da se osećaš dobro u svojoj koži.
11. Pre tvog rođena tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš da si kul.
12. Nećeš zarađivati 60.000 dolara godišnje čim izađeš iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom sve dok to ne zaradiš.
13. Život nije podeljen u semestre, nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nađeš sebe. To čini u svoje slobodno vreme.
14. Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika. Život nema. U nekim školama su ukinuli negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.