Ana Sakić

Biografija

Ana Sakić je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica, prepoznatljiva po ulozi Ingrid u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Rođena je 25. novembra 1978. godine u Kruševcu. Jedno vreme je snimala u Americi, a trenutno živi i radi u Beogradu.

Glumu je zavolela još u Kruševačkom pozorištu, a Fakultet dramskih umetnosti upisala je iz trećeg pokušaja. Od 2004. godine ostvarila je na desetine zapaženih uloga u pozorištu, na televiziji i filmu.

Premda joj je Ingrid iz serije „Selo gori, a baba se češlja“ donela veliku prepoznatljivost, Ana je imala priliku da utelovi mnoge zanimljive likove. Pored domaćih filmova i serija, okušala se i u projektima holivudske produkcije.

Detinjstvo, obrazovanje i glumački počeci

Ana Sakić je rođena 1978. godine u Kruševcu. Još kao mala, imala je mnoštvo hobija, među kojima su fotografisanje i balet, kojim se bavila od svoje šeste godine.

Manje uloge je dobijala u kruševačkom pozorištu još na početku gimnazije, a iako od roditelja nije imala podršku za bavljenje glumom, uspela je iz trećeg puta da položi prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (FDU) i postane deo klase profesora Vlade Jevtovića.

Uporedo sa glumom, studirala je i pravo. Odslušala je sva predavanja, ali nije poznato da li je do danas (septembar 2021. godine) diplomirala.

Anin rođeni brat je bivši fudbaler Crvene zvezde, a danas fudbalski trener Nenad Sakić.

A post shared by Ana Sakic (@anasakic) on Jul 1, 2015 at 4:33am PDT

Karijera

Ana Sakić je tokom studija prvi put zaigrala u beogradskim pozorištima. Kako je jednom prilikom priznala, profesor Jevtović je više verovao u nju od nje same i ponekad je zahvaljujući njemu dobijala prilike da na „daskama koje život znače“ pokaže šta ume.

Prvu filmsku ulogu ostvarila je 2004. godine u drami Dragana Marinkovića pod nazivom „Diši duboko“. Tada je dobila priliku da scenu deli sa kolegicama Mirom Furlan, Jelenom Đokić i drugima, te kolegama Bogdanom Diklićem i Nikolom Đuričkom.

Igrala je novinarku u TV drami „Cimerke“ reditelja Darka Bajića, dok je u komediji „Libero“ iz 2005. godine tumačila lik Ele. Odigrala je manje uloge u humorističnim serijama „Ljubav, navika, panika“ i „Agencija za SIS“.

Tokom 2008. godine završila je snimanje kratkog filma „Drvo kamen, oblak“, te serija „Ulica lipa“ i „Seljaci“. Ana se naredne godine pojavila u filmovima „Drug Crni u NOB-u“, „Život i smrt porno bande“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ i „Đavolja varoš“.

Ipak, najveću prepoznatljivost donela joj je uloga Ingrid u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Ona je tumačila Radašinovu snahu, a kako je jednom prilikom kazala, ta uloga joj je pomogla da pokaže dobar deo svog talenta.

Serija je premijerno prikazivana od 2007. do 2011. godine, a Anu i danas vežu za ulogu Šveđanke Ingrid u kojoj ju je publika zavolela.

Svoju kontraverznost je publici uspela da pokaže u „Srpskom filmu“, ostvarenju koji je podelio publiku i naišao na mnogobrojne negativne kritike. Ana je igrala mučenu i silovanu ženu, a iako je nesporno da je njena gluma u ovom filmu maestralna, mnogi su se zgražavali nad svirepim i brutalnim scenama mučenja.

Premda i sama Ana kaže da joj nije bilo prijatno dok je čitala scenario, upravo zbog realnog prikaza scena, ona je istakla da je ponosna na sebe što je uspela verno da prikaže gnusan zločin nad jednom ženom. Osim toga, glumica tvrdi da taj film ima svrhu, a ona je da ljudi shvate da se takve stvari u realnom životu sve češće dešavaju.

Njeni roditelji nisu mogli da gledaju ovaj film, a čak je i njena sestra, koja se bavi režiranjem, izjavila kako joj je bilo mučno da gleda pomenute scene.

Dobila je priliku da se okuša i u filmu holivudske produkcije. Tako je 2011. godine snimila komediju „Cat run“ u režiji Džona Stokvela (John Stockwell).

Ponovo je 2013. godine utelovila Ingrid u televizijskom filmu „Nova godina u Petlovcu“, te drugaricu Julijanu u seriji „Drug Crni u NOB-u“. Odigrala je epizodnu ulogu u komičnoj seriji „Pevaj, brate!“, a u dramskoj seriji „Ravna Gora“ iz 2013. godine tumačila je sekretaricu u ministarstvu.

Drama „Ironclad: Battle of Blood“ vratila ju je u Ameriku. Film je okupio mnoge poznate glumce, a premijerno je prikazan 2014. godine.

Ana se pojavila u jednoj od epizoda serije „Folk“, dok je u seriji „Ulica lipa“ tumačila dve uloge.

U holivudskom trileru „Visage“ iz 2017. godine tumačila je devojku po imenu Bjuti, a iste godine je utelovila Violetu u domaćoj seriji „Psi laju, vetar nosi“. Ljubitelji humoristične serije „Komšije“ pamet je po ulozi Blagice, a oni koji su gledali seriju „Biser Bojane“ po ulozi Meline.

Od 2018. do 2019. Ana je igrala Sandru u domaćoj verziji serije „Urgentni centar“.

Sa rediteljem Draganom Marinkovićem obnovila je saradnju 2019. godine i to na filmu „Pijavice“ Reč je o drami zasnovanoj na istoimenom romanu Davida Albaharija, u kojoj su glavne uloge tumačili Nikola Đuričko, Lazar Ristovski i Toni Mihajlovski.

Ana Sakić se pojavila u par epizoda popularne serije „Sinđelići“, dok joj je u komičnoj seriji „Nek’ ide život“ reditelj Slobodan Šuljagić poverio ulogu Ekstra Gage.

Utelovila je lik Vere u nekoliko epizoda kriminalističke serije „Državni službenik“, a od februara 2021. godine televizijska publika može da je prepozna u ulozi popadije u seriji „Kaljave gume“.

Uporedo sa uspešnom filmskom i televizijskom karijerom, Ana je radila i u pozorištu. Tako je u Pozorištu „Boško Buha“ glumila u predstavi „Pobuna lutaka“, u „Slaviji“ ju je publika mogla gledati u komadima „Cimeri“ i „Ne šetaj se gola“, dok je u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) igrala u predstavama „Ćeif“, „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i drugima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ana Sakic (@anasakic)

O „američkom snu“

Ana je u intervjuu za list „Novosti“ pričala o Holivudu i prilikama koje on nudi i o tome kako su producenti bili prijateljski nastrojeni, uprkos njenoj tremi zbog jezičke barijere (iako itekako dobro govori engleski).

Svoj „američki san“ započela je juna 2015. godine, svesna da stremi ka nečemu nepoznatom, ali, podjednako hrabra da pokuša da taj san i ostvari. Još jedan povod da ode, bio je poziv producenata filma „Templar: krv za krv“, u kome je igrala keltsku ratnicu Gretu.

Jednu dobijenu ulogu je čak i odbila zbog erotskih scena, a kao asistent režije pomagala je našoj rediteljki Dunji Đorđević u kratkom humorističkom filmu „Kraj sveta“.

Nakon jednog kastinga, na njeno veliko iznenađenje, obaveštena je da je dobila ulogu u filmu „Visage“ (Lice), gde je gostujuću ulogu imao i Miki Rurk. Reditelji su bili oduševljeni njom izjavivši da ona „očima govori“.

Film govori o devojci Bjuti, koja od strane glavnog junaka biva uvučena u svet mafije i koja, nakon što saznaje da boluje od HIV – a, počinje da se sveti muškarcima.

O kolegi Mikiju Rurku, imala je samo reči hvale, istakavši koliko je on, uprkos svojoj popularnosti i činjenici da je holivudska zvezda, u suštini jako prizeman i kako se prema svim glumcima ponaša kao prema sebi ravnima.

Privatni život

Ana je jednom prilikom otkrila svoju strast za egzotičnim putovanjima, a mesta koja su na nju ostavila najsnažniji utisak su Njujork, Laos i ostrva Tajlanda.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ana Sakic (@anasakic)

U intervjuu za Blic je otvorila vrata svog doma i opisala šta on za nju predstavlja. Kaže da ima dve kuće, u Beogradu i u Kruševcu i da je njeno uređenje stana, iako pomalo kič, njen lični pečat.

Tom prilikom se prisetila druženja sa pokojnim kolegom Marinkom Madžgaljem i priznala da i dalje čuva njegove poruke. Njihovo druženje datira još iz dana kada su pohađali Akademiju i bilo je isključivo privatno.

Kaže da joj je on bio jako dobar prijatelj, kome je poveravala tajne, sa kojim je imala izuzetno posebne razgovore i da nikada neće zaboraviti njegove reči podrške, kada je kretala u Ameriku, kao i njihovo druženje u kafanama. Ana tužno dodaje da će, sigurno, jednog dana na nebu, dovršiti započete priče…

Osim svojim zavidnim glumačkim talentom, Ana pleni i svojim izgledom, pa je tako, zahvaljujući njemu, dobila priliku da se slika za argentinski „Plejboj“. Nage fotografije nastale 2010. godine su i danas dostupne na raznim internet sajtovima, a prema pisanjima tabloida honorar od „Pleboja“ je bio 5 000 evra.

Filmografija

Filmovi i serije

• 2004. Diši duboko
• 2004. Cimerke (TV)
• 2005. Libero (TV)
• 2006. Ljubav, navika, panika (serija)
• 2006./2007. Agencija za SIS (serija)
• 2008. Drvo, kamen, oblak (kratak film)
• 2008. Ulica lipa (serija)
• 2008. Seljaci (serija)
• 2009. Drug crni u narodnooslobodilačkoj borbi
• 2009. Život i smrt porno bande
• 2009. Čekaj me, ja sigurno neću doći
• 2009. Đavolja varoš
• 2010. Srpski film
• 2010. Ma nije on takav
• 2007. – 2011. Selo gori, a baba se češlja (serija)
• 2011. Trči mačko
• 2011. Topli zec
• 2014. Templar: krv za krv
• 2014. Folk
• 2017. Lice (Visage)
• 2017. Biser Bojane
• 2017. Psi laju, vetar nosi
• 2018. Komšije
• 2018. Biser Bojane (serija)
• 2018. – 2019. Urgentni centar
• 2019. Pijavice
• 2019. Sinđelići
• 2019. Nek ide život
• 2019. – 2020. Državni službenik
• 2021. Kaljave gume