E-stock.us / Miloš RafailovićNikola Đuričko je srpski glumac, režiser, muzičar i voditelj. Važi za jednog od najvećeg šoumena, najharizmatičnijeg i najduhovitijeg srpskog glumca. Rođen je 9. jula 1974. godine u Beogradu.
Privatni život
Nikolina majka Mila je radila kao laborant u Kliničkom centru, a otac Nikola je po zanimanju pilot. Ima mlađu sestru Milicu i starijeg brata Đorđa koji se takođe bavi glumom i muzikom. Njegov deda je bio šef rasvete u JDP-u, tetka je radila kao sufler u ovom pozorištu, a baba Tomanija se pojavila u kultnim srpskim serijama kao što su: „Kamiondžije“, „Vruć vetar“, „Povratak otpisanih“, itd.
U detinjstvu je želeo da krene očevim stopama, ali ipak se odlučio za glumu. Kada je imao četiri godine, pomoću bake je dobio prvu ulogu i pojavio se u Novogodišnjem programu. Ona ga je upisala u studio glume Radio Beograd koji je vodio Mika Aleksić. Ubrzo je glumio u nekoliko emisija Dečjeg obrazovnog programa. Šef Đuričkove grupe je bio Nikola Kojo.
1989. godine je upisao srednju dizajnersku školu. Završio je tri godine i upao je u loše društvo pod čijim je uticajem eksperimentisao sa drogom i alkoholom.
Kada je imao 16 godina, odselio se od roditelja i počeo je sam da živi. U Ulici kralja Milana je iznajmio je stan od 17 kvadrata. Preko noći je postao poznat i zaradio je dosta novca koji je, bez razmišljanja, trošio.
Četiri meseca je radio sa Mikom Aleksićem i spremao se za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Od 680 kandidata koji su se prijavili, Nikola je bio među 16 koji su primljeni. Bio je u klasi profesora Milenka Maričića i Branislava Mićunovića. Studirao je sa Aleksandrom Janković, Dejanom Lutkićem i Borisom Milivojevićem.
2001. godine je otišao da služi vojsku. Tri meseca je bio u Zaječaru u pešadiji, a ostalih šest u Generalštabu u saobraćajnoj policiji.
Od 1997. do 2002. godine je bio u braku sa Ivanom koja nije poznata javnosti.
2002. godine, na snimanju filma „Kordon“, je upoznao producentkinju Ljiljanu Nešić. Ubrzo su započeli vezu i tajno su se venčali. 2004. godine su dobili ćerku Nađu, a 2008. godine sina Đorđa. Tako ga je nazvao zbog porodične tradicije.
2010. godine Nikola je diplomirao. To je uradio zbog majke i supruge. Sa rođenom sestrom Milicom je otvorio restoran Bistro53 u kome je često služio goste. Našao se na Story-jevoj listi 25 Naj muškaraca u ovoj godini, a njegova supruga je bila jedna od 25 Supermama.
2011. godine je dao intervju za magazin Vanity Fair.
Đuričko je bio kum na venčanju glumice Slobode Mićalović i glumca Vojina Ćetkovića koji mu je jedan od najboljih prijatelja. Takođe se druži sa Borisom Milivojevićem i Nebojšom Glogovcem. Tokom snimanja filma „U zemlji krvi i meda“ se sprijateljio sa Anđelinom Žoli i Bred Pitom.
Nikola se ne ponaša kao tipičan Balkanac, već se trudi da supruzi pomogne oko kućnih obaveza i odgajanja dece. Zbog njih nastoji da bude disciplinovaniji i odriče se ličnih zadovoljstava. Roditeljstvo smatra životnom ulogom i maksimalno u njoj uživa.
Podržao je paradu ponosa u Beogradu zbog čega su mu pretili. Vaspitan je da ne dira slabije od sebe pa je osetio potrebu da ovo uradi.
Voleo bi da živi u Holandiji. Najviše mrzi nacionalizam.
Istorijska ličnost sa kojom se identifikuje je Čarli Čaplin. Njegovi uzori su Nikola Tesla i Bitlsi. Omiljeni pisci su mu Ernest Hemingvej i Džerom Dejvid Selindžer, a slikar Salvador Dali. Njegov moto je: „Sve će proći“.
Nikola je ljubitelj golfa i američkog fudbala. Navija za Vukove i član je Upravnog odbora ovog kluba. Završio je kurs ronjenja i njime se bavi kad god je u prilici. U detinjstvu je trenirao tekvondo. Veoma rano je počeo da se bavi muzikom i naučio je da svira klavir i gitaru. Takođe voli kompjuterske igrice. Kafane smatra kultnim mestima i u njima se oseća opušteno.
Njegova visina iznosi 185 cm, a težina 86 kg. Radi vežbe pre početka svake predstave u kojoj igra. Trudi se da se zdravo hrani, ali nije preterano disciplinovan. Smatra da je njegova najveća mana lenjost.
Iako je jedan od najpopularnijih glumaca u Srbiji, Nikoli slava nije udarila u glavu i ne doživljava sebe kao veliku zvezdu. Ne eksponira se u javnosti i retko priča o svom privatnom životu. Ima profil na društvenoj mreži Instagram na kome uglavnom objavljuje slike koje su vezane za njegov posao.
Karijera
Filmovi i serije
1984. godine Nikola je ostvario ulogu u filmu „Šta je s’ tobom, Nina“. Njegov celokupni tekst se sastojao od dve reči i priznao je da je ulogu dobio jer je režiserka Gordana Boškov prijatelj njegove porodice. Iste godine je igrao u televizijskoj seriji „Mali princ“.
Usledile su manje uloge nakon kojih je 1994. godine izabran da glumi Vojkana u seriji „Otvorena vrata“. Ova uloga je prvo ponuđena Vojinu Ćetkoviću, ali on ju je odbio.
1996. godine Đuričko je igrao jednu od glavnih uloga u filmu „Do koske“.
1998. godine je bio srednjoškolac Milić Gavranić Tupa koji se sprema za takmičenje u boksu. Malo mu je falilo da pogine tokom snimanja scene u kojoj se trkao sa vozom. Nije krenuo na vreme, već je čekao da se voz približi i tada je počeo da trči. Glumac se sapleo i pao, ali neko od prisutnih mu je pomogao da se skloni.
2001. godine mu je dodeljena uloga kontroverznog biznismena Gojka Sise u komediji „Munje“ i njegove replike su bile rado citirane. Takođe je igrao prodavca iz knjižare, Marka, u filmu „Nataša“.
2002. godine Nikola je tumačio glavnu ulogu u prvom srpskom hororu „T. T. Sindrom“.
2004. godine je bio pljačkaš Kalauz u filmu „Pljačka Trećeg rajha“.
2007. godine je snimio reklamu za HVB banku i promovisao je mušku kolekciju brenda Sweet Years. Počeo je snimanje serije „Vratiće se rode“ u kojoj je imao glavnu ulogu i uradio je reklamu za Stars žvake.
2009. godine je glumio u filmu „Ljudski zverinjak“ u kome su Srbi prikazani kao ratni zločinci.
2010. godine je imao malu ulogu u filmu Đorđa Blaševića „Kao rani mraz“. Bilo mu je drago što ga je poznati kantautor pozvao da igra u njegovom prvencu. Takođe je igrao visokog sportskog funkcionera Živkovića u filmu „Montevideo, Bog te video“.
2011. godine je bio narator u dokumentarnom filmu „Bijelo dugme“ koji je prikazan i u Sjedinjenim Američkim Državama. Dodeljena mu je jedna od glavnih uloga u režijskom prvencu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“. Bio je vojnik Darko koji se tokom rata u Bosni zaljubio u muslimanku. U tom periodu Nikolin agent je bio Dalas Smit koji je zastupao velike svetske zvezde kao što su: Kejt Vinslet, Kira Najtli, itd.
Gledaoci su loše ocenili film „U zemlji krvi i meda“, a prvoj projekciji u Beogradu je prisustvovalo svega 12 ljudi. Đuričko je rekao da je sramota što film nije imao premijeru u Beogradu. Mnogi su ga osudili zbog angažmana u ovom ostvarenju, a krajem marta 2014. godine Ivan Ivanović, predsednik organizacije „SNP Naši“, ga je svrstao na listu „30 najvećih srbomrzaca izdajnika među javnim ličnostima“. Zbog toga su išli na sud, a Nikola je izjavio da se ne oseća ugroženim i da nije trpeo posledice.
Krajem 2012. godine je učestvovao u kampanji za muzički festival „Egzit“.
2013. godine je nastavio svoju internacionalnu karijeru. Glumio je u filmovima „Klovn“ i „World War Z“. Sa Anđelinom Žoli i Bred Pitom je bio na londonskoj premijeri ovog apokaliptičnog akcionog horora koji je urađen po romanu Maksa Buksa.
2014. godine se pojavio u šest epizoda druge sezone holandske kriminalističke serije „Holandska omča“.
2015. godine mu je dodeljena glavna uloga u filmu „Poslednji i prvi“. Igrao je anesteziologa Mihajla Lubardu, bivšeg učesnika „srpskog ruleta“, koji je stavio život na kocku da bi zaštitio svog mlađeg brata. Za potrebe ovog filma glumac je imao treninge brze vožnje i naglih zaokreta koji su mu se dopali. Većinu opasnih scena je snimao sam. Takođe je imao epizodnu ulogu u američkoj seriji „Legende“.
2016. godine je glumio Bakija u satiričnoj komediji „Stado“. Ovaj rediteljski prvenac Nikole Koja govori o vremenu u kome živimo.
Nikola je direktor Udruženja glumaca Srbije. Više puta je izjavio da naši glumci nemaju prava koa njihove kolege iz drugih zemalja. Zalagao se za izmenu Zakona o autorskim i srodnim pravima kako bi i njima pripale naknade koje postoje za muzičare.
Filmografija
- 1980. „Serija o bojama“ – Dečak;
- 1984. „Šta je s’ tobom, Nina“ – Boris;
- 1989. „Gospođa ministarka“ – Raka;
- 1989. „Poslednji krug u Monci“ – Nikola;
- 1994. „Rugalice i ubice“ – Igor;
- 1994. „Vukovar, jedna priča“ – Goran;
- 1994. „Otvorena vrata“ – Vojislav Vojkan / Voja Jakovljević;
- 1996. „Gore – dole“ – Vojnik kod Buleta;
- 1996. „Do koske“ – Mali;
- 1998. „Lajanje na zvezde“- Milić Gavranić Tupa;
- 1999. „Nebeska udica“ – Siske;
- 1999. „Kod male sirene“;
- 2000. „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ – Draginja;
- 2001. „Normalni ljudi“ – Steva;
- 2001. „Munje“ – Gojko Sisa;
- 2001. „Nataša“ – Marko;
- 2001. „Bumerang“ – Stampedo;
- 2001. „Virtualna stvarnost“ – Andrija;
- 2002. „Mrtav ‘ladan“ – Limeni;
- 2002. „T.T. Sindrom“ – Sale;
- 2002. „Zona Zamfirova“ – Perica;
- 2002. „Kordon“ – Dušan;
- 2003. „Taksista“ – Taksista;
- 2003. „Yu“;
- 2003. „Laku noć, deco“ – Dečak;
- 2004. „Pljačka trećeg rajha“ – Kalauz;
- 2004. „Kad porastem biću Kengur“ – Kengur;
- 2004. „Iluzija“ – Paris;
- 2004. „Diši duboko“ – Bojan;
- 2004. „Rex: A Cop’s Best Friend“ – Rumäne;
- 2005. „Balkanski rulet“ – Petar;
- 2005. „Jug jugoistok“;
- 2005. „Ivkova slava“ – Svetislav;
- 2006. „Ne skreći sa staze“ – Narator;
- 2006. „Sedam i po“ – Simke;
- 2007. „S. O. S. – Spasite naše duše“;
- 2007. „Agi i Ema“ – Ujak;
- 2007. „Mile protiv tranzicije“ – Nikola Đuričko;
- 2007. „Bacio sam čini na tebe“ – Paki;
- 2007. „Pozorište u kući“ – Klativoda;
- 2007. „Osma sednica ili Život je san“;
- 2007.-2008. „Vratiće se rode“ – Švaba;
- 2009. „Rode u magli“ – Švaba;
- 2009. „Greh njene majke“ – Dimitrije;
- 2009. „Ljudski zverinjak“ („Human Zoo“) – Srđan Vasiljević;
- 2009. „Technotise: Edit i Ja“ – Bojan;
- 2009. „Partizanski film“ – Narator;
- 2009.-2010. „Robna kuća“ – Narator;
- 2010. „Ma nije on takav“ – Paki;
- 2010. „Žena sa slomljenim nosom“ – Bariton;
- 2010. „Kao rani mraz“ – Nađ Mandić;
- 2010. „Montevideo, Bog te video“ – Živković;
- 2011. „U zemlji krvi i meda“ („In the Lan of Blood and Honey“) – Darko;
- 2011. „Bijelo dugme“ – narator;
- 2012. „Artiljero“ – glumac;
- 2012. „Smrt čoveka na Balkanu“ – Agent za nekretnine;
- 2012. „Djeca“ – Tarik;
- 2012. „Montevideo, Bog te video“ (TV serija) – Živković;
- 2013. „Otvorena vrata 2“ – Vojislav Vojkan / Voja Jakovljević;
- 2013. „Top je bio vreo“ – Ahno;
- 2013. „Na putu za Montevideo“ – Živković;
- 2013. „World War Z“ – Kapetan broda „Belorus Airways“;
- 2013. „Montevideo, vidimo se“ – Živković.
- 2013. „Zmaj i Dunav“ – Nikola Đuričko;
- 2013. „Balkan Spirit“ – Nikola Đuričko;
- 2013. „Iza otvorenih vrata“ – Nikola Đuričko;
- 2014. „Montevideo, vidimo se“ (TV serija) – Živković;
- 2014. „Državni posao“ – Robi;
- 2014. „Holandska omča“ („Hollands Hoop“) – Saša Bakrač;
- 2015. „Poslednji i prvi“ – Mihajlo Lubarda;
- 2015. „The Last Panthers“ – Milomir Bukva;
- 2015. „Legends“ – Tamir Zakayev;
- 2016. „Stado“ – Baki;
- 2016. „Moje pravo“ – Nikola Đuričko;
- 2017. „Genius“ – Leo Szilard;
- 2017. „Klovn“ („Halo of Stars“) – The Strongman;
- 2017. „Apsurdni eksperiment“;
- 2018. „Pijavice“.
Pozorište
1985. godine Nikola je dobio prvu pozorišnu ulogu.
1994. godine je postao stipendista Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a 2002. godine njegov stalni član.
Nastupao je u sledećim predstavama:
– „Play Shakespeare“ (Oberon);
– „Majka hrabrost“ (Son);
– „Zora na istoku“ (Zura);
– „Lažni car Šćepan Mali“ (Petar I Petrović Njegoš);
– „Vreme čuda“ (Apostol);
– „Oksimoron“ (Policajac i novinar);
– „Tramvaj zvani želja“ (Mladić);
– „Nižinski“ (Oficir);
– „Poslednji dani čovečanstva“ (Novinar);
– „Bure baruta“ (Simon);
– „Bartolomejski vašar“ (Kvorlus);
– „Konte Zanović“ (Grof Oginski);
– „U potpalublju“ (Lazar);
– „U poverenju“ (Bob);
– „Zigi Stardust“ (Sid Vicious);
– „Slučaj Hinkeman“ (Paul Groshan);
– „Smrtonosna klopka“ (Kliford);
– „U stvari“ (Dejan);
– „Mizantrop“ (Filent);
– „Beogradska trilogija“ (Mića);
– „Klasni neprijatelj“ (Angel);
– „Smešna strana muzike“ (Lepi);
– „Trejnspoting“ (Mars);
– „Magično popodne“ (Žorž);
– „Leons i Leona“ (Leons);
– „Prokleta avlija“ (Hajim);
– „Nek ide život“ (Marko);
– „Pad“ (Jovan);
– „Bura“ (Ariel);
– „Dantonova smrt“ (Danton);
– „Šine“ (Jocker);
– „Galeb“ (Trepljev);
– „Troje“ (Oliver);
– „Pseći valcer“ (Karl Tile);
– „U Edenu na Istoku“ (Novi);
– „Italijanska noć“ (Martin);
– „Šuma“ (Genadij Neschastlivcev);
– „Brod za lutke“ (patuljak, orlić i orao);
– „Ljubav itd.“ (Oliver);
– „Osma sednica život je san“ (Zigesmund);
– „Barbelo, o psima i deci“ (Marko);
– „Kandid ili Optimizam“ (Kandid);
– „Metamorfoze“ (Ovidije);
– „Sablja dimiskija“ (Rada);
– „Dve glave i devojka“ (Glumac);
– „Otelo“ (Jago);
– „Slučajna smrt jednog anarhiste“ – Ludak;
– „Hotel ‘Slobodan promet'“ – Pingl;
– „Ubiti Zorana Đinđića“;
– „Sablja Dimiskaja“;
– „Dnevnik o Čarnojeviću“.
2013. godine je bio narator u operi Isidore Žebeljan „Dve glave i devojka“.
Krajem 2015. godine je igrao ser Lanselota u komičnom mjuziklu „Monty Pythons Spamalot“ koji je izveden u beogradskom Sava centru.
Muzika
1997. godine je postao član rok grupe Kuguarsi koju su činile glumci Dragan Jovanović, Boris Milivojević, Bogdan Diklić, Dejan Matić i Rade Marković, kao i muzičari Papa Nik i Tibor Tot. Đuričko je svirao gitaru.
1998. godine su objavili album „Smešna strana muzike“. Godinu dana kasnije je izašao drugi album „Open de dor“ i održali su turneju po Srbiji. Njihove najpoznatije pesme su: „Dejo majstore“, „Leptiriću šareniću“, „Zakleo se bumbar“, „Zidareva ljubav“, „Kad si srećan“, itd.
2001. godine Tibor Tot je poginuo u saobraćajnoj nesreći i bend je prestao da postoji.
Nikola je deo rok grupe Sport i reinkarnacija koji, pored njega, čine: Đorđe Đuričko, Boris Milivojević i Marko Banićević.
Režija
1996. godine Đuričko je režirao dva kratka filma: „Pad Feđe Davidovića“ i „Uvek zeleno“.
Napisao je scenario i režirao je televizijske drame: „Film o filmu ‘Munje'“ (2001), „Ne skreći sa staze“ (2006) i „Nesreća uvek ima tendenciju da se uvećava“ (2007).
Voditeljstvo
2007. godine je sa glumicom Bojanom Stefanović vodio muzičku emisiju „Karaoke obračun“ koja se prikazivala na televiziji B92. Naredne godine su prešli na televiziju Pink i samo je Đuričko bio voditelj emisije.
U februaru 2011. godine Sloboda Mićalović i Đuričko su vodili ceremoniju na dodeli Oskara popularnosti.
2012. i 2013. godine je bio domaćin muzičkog kviza „Prave riječi“ koji se prikazivao na televiziji Vijesti.
U junu 2013. godine je sa Ivanom Bajić i Ajs Nigrutinom vodio program na Redbul Flugtagu, događaju u kome učesnici lete na ručno pravljenim mašinama za letenje.
Politika
U martu 2017. godine Nikola je prisustvovao predizbornom skupu Saše Jankovića. Održao je strastveni govor koji su okupljeni pozdravili gromoglasnim aplauzom.
Nekoliko dana posle ovog govora, odložena je predstava „Don Kihot ili šta su danas vetrenjače i odakle vetar duva“ u kojoj Đuričko igra glavnu ulogu. Ona je trebala premijerno da bude prikazana u klubu Fabrika Studentskog kulturnog centra Novi Sad, ali je direktor Obrad Škrbić rekao da nemaju novca da im isplate honorare. Reditelj predstave i glumci su mu napisali pismo u kome su ga obavestili da će igrati bez novčane nadoknade.
Direktor je prvo odbio ovaj predlog, ali istog dana je izjavio da će biti novca. Predstava je održana 22. aprila. Mnogi su smatrali da problem nije nastao zbog finansija, nego zbog politike, ali Obrad Škrbić je to demantovao.
U junu 2017. godine Đuričko se učlanio u Pokret koji predvodi Saša Janković.
Nagrade
Nikola Đuričko je osvojio sledeća priznanja:
- 1997. godine nagradu „Car Konstantin“ za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu „Do koske“;
- 2001. godine nagradu „Car Konstantin“ za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu „Normalni ljudi“;
- 2001. godine nagradu „Novosadska arena“ za najboljeg glumca;
- 2001. godine nagrada „Veljko Mandić“ za najbolje glavne muške uloge u filmovima „Nataša“ i „Munje“ na 26. Jugoslovenskom filmskom festivalu „Mojkovačka filmska jesen“;
- 2002. godine nagrada „Grand Pri“ za najboljeg glumca na filmskom festivalu Black Sea Star;
- 2002. godine nagrada „YU Firpresci“ za glumca godine;
- 2003. godine specijalna nagrada „Ardalion“ za ulogu u predstavi „Šine“;
- 2003. godine nagrada „Avdo Mujčinović“ za ulogu Trepljeva u predstavi „Galeb“ na pozorišnom Festivalu Užice;
- 2009. godine specijalna nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Voltera u predstavi „Kandid ili Optimizam“;
- 2010. godine nagrada „Zoran Radmilović“ za glumačku bravuru za ulogu u predstavi „Metamorfoze“ na Sterijinom pozorju;
- 2010. godine nagrada Novosadskog Dnevnika u predstavi „Metamorfoze“;
- 2013. godine godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Jaga u predstavi „Otelo“;
- 2016. godine godišnja nagrada JDP za uloge Ludaka u predstavi „Slučajna smrt jednog anarhiste“ i Pingla u predstavi „Hotel ‘Slobodan promet'“.
