Foto: Gage Skidmore. CC BY SA 2.0Anđelina Džoli Vojt (Angelina Jolie Voight) je američka glumica, manekenka, rediteljka i ambasador dobre volje Visokog komesara za izbeglice UN. Rođena je 4. juna 1975. godine u Los Anđelesu u Kaliforniji kao mlađe dete u porodici Džoli Vojt. Roditelji, Džon Vojt i Maršelin Bertran, su takođe glumci. Majka joj je preminula 27. januara 2007. godine zbog raka jajnika. Sa njene strane, Anđelina ima francusko-kanadsko poreklo.
1976. godine nakon razvoda roditelja, seli se u Njujork sa starijim bratom Džejmsom Hejvenom i majkom koja se odrekla karijere kako bi o njima brinula. Za razliku od drugih devojčica koje su se igrale sa lutkama, Anđelina je bila nestašna, sakupljala je noževe, imala je guštera Vladimira i zmiju Hari Din. Bila je zaljubljena u gospodina Spoka iz Zvezdanih ratova. U osnovnoj školi se pridružila bandi devojčica Kissy Girls koje su jurile dečake i ljubile ih dok ne počnu da vrište. Kada je direktor to saznao, pozvao je njihove roditelje i sa njima obavio ozbiljan razgovar.
Sa 7 godina je imala manju ulogu u filmu Lookin’ to get out u kojem je glumio njen otac, Džon Vojt. 1986. i 1988. godine je sa njim prisustvovala dodeli Oskara. Sa majkom je često odlazila na projekcije filmova što navodi kao glavni razlog njenog bavljenja glumom. Mnogi su smatrali da je očev uticaj bio presudan za izbor ove profesije, ali Anđelina je to demantovala. Želela je da sopstvenim trudom stvori glumačku karijeru pa je odbacila prezime Vojt.
Njeno odrastanje je obeleženo burnim periodima tokom kojih je imala potrebu da povređuje i seče samu sebe. Bol je činio da se oseti živom pa je redovno upražnjavala taj ritual. U školi su je deca zadirkivala zbog specifičnog izgleda koji je uključivao naočare, naramenice i veoma mali broj kilograma. Pošto je njena majka imala skromne prihode, nosila je polovnu odeću. Okušala se i u manekenstvu, ali nije imala uspeha na kastinzima što je dodatno narušilo njeno krhko samopouzdanje.
Kada je imala 11 godina, njena porodica se vraća u Los Anđeles gde počinje da uči glumu na institutu „Li Strazberg“. Nakon 3 godine želela je da postane pogrebnik pa napušta institut. U tom periodu je često posećivala rok koncerte, oblačila je crnu odeću i farbala je kosu u ljubičasto. Sa 16 godina se vraća prvoj ljubavi, glumi, kojoj se ozbiljnije posvećuje i završava srednju školu.
1989. godine je imala više uspeha u manekenstvu. Potpisala je ugovor sa agencijom „Fitnes model menadžment“ i uglavnom je radila u Njujorku, Los Anđelesu i Londonu. Njeni najveći angažmani bili su u spotu Mit Loufa, Antonela Vendita i druga iz srednje škole koji je postao velika muzička zvezda, Lenija Kravica, za pesmu „Stand by my woman“. Uprkos tome, nisu joj stizale ponude za filmu, pa se pojavila samo u 5 ostvarenja koja je režirao njen brat dok je studirao. On joj je bio velika podrška tokom odrastanja koje je obeležilo očevo odsustvo.
Neko vreme nije želela da bude u kontaktu sa ocem jer je njegovo neverstvo smatrala odgovornim za raspad porodice. Isticala je da on nikada nije bio uz njih i da je to glavni razlog što želi da pomogne drugim ljudima. 2002. godine Džon Vojt je glumio u njenom filmu Lara Kroft: Pljačkaš grobnica, ali nisu uspeli da se pomire. Uprkos njenoj zabrani, glumac je objavio da je zabrinut za ćerku jer luta po siromašnim krajevima sveta i usvaja decu zbog čega smatra da joj je potrebna stručna pomoć. Nakon toga, Anđelina je pred zakonom odbacila prezime Vojt.
1991. godine se vraća u pozorište sa ulogom nemačke gospodarice, ali ozbiljnu karijeru je započela 1993. godine u niskobudžetnom filmu Kiborg 2. Bila je robot koji zavodi suparnike kako bi došla do njihovog proizvođača i tamo se samodetonirala. 1995. godine je privukla pažnju ulogom u filmu Hakeri gde je upoznala prvog supruga Džonija Li Milera.
1996. godine je snimila filmove: Ljubav je sve na svetu, Pustinjski mesec, Divljakuše, Izigravajući Boga sa Dejvidom Duhovnijem i romantičnu dramu Prave žene. Snimila je spot za pesmu „Anybody seen my baby“ grupe Rolingstonsi u kome glumi striptizetu.
1997. godine je osvojila „Zlatni globus“ i bila je nominovana za „Emi“ zbog uloge u drami Džordž Valas. Glumila je drugu ženu bivšeg guvernera Alabame koji je ostao paralizovan nakon pokušaja atentata.
1998. godine glumi u filmu Đija koji je snimam po istinitoj životnoj priči biseksualne manekenke Đije Karandži koja se u tom svetu suočavala sa drogom, emocionalnim problemima i na kraju je preminula od SIDE. Anđelina je ponovo osvojila „Zlatni globus“ i nominovana je za „Emi“. Dobila je i nagradu Udruženja filmskih glumaca.
Posle ovog filma se kratko povukla iz straha da je najbolje već pružila i da joj ništa više nije preostalo. Pohađala je časove pisanja i režije u Njujorku gde je živela u tom periodu. Krajem ove godine pojavila se u filmovima Đavolja kuhinja i Igra srca za koji je osvojila nagradu Breakthrough performance.
1999. godine je glumila u filmovima sa poznatim kolegama koje je kritika loše ocenila. Partner u Kontrolnom tornju joj je bio Bili Bob Torton, a u Sakupljaču kostiju Denzel Vašington. Iako je film zaradio 151 milion dolara, kritičari su ostali pri stavu da je Anđelina Džoli loš izbor za ovu ulogu. Da je takva procena nije pogodila, pokazala je u filmu Neprilagođena gde je imala sporednu ulogu za koju je dobila treći „Zlatni globus“, jedinog „Oskara“ i nagradu Udruženja filmskih glumaca. Glavna uloga pripala je Vinoni Rajder koja je trebala da se proslavi, ali umesto njoj, Anđelini je bio otvoren put u Holivud.
2000. godine snima film Minut za beg u kojem je glavna muška uloga poverena Nikolas Kejdžu. Zarada koju je film ostvario je iznosila 237 miliona dolara.
2001. godine glumi Laru Kroft u prvom delu filma pod nazivom Pljačkaš grobnica. Iako su kritičari i publika imali negativne komentare, zarada ovog ostvarenja je bila 275 miliona dolara, a Anđelinin honorar 7 miliona dolara.
2002. godine sa Antonijem Banderasom snima Prvi greh, a 2003. godine glumi u filmu Život ili nešto slično i drugom delu Lare Kroft: Kolevka života. Ponovo je dobila kritike na račun glume, ali i uprkos tome je postala međunarodna zvezda.
2004. godine je sa Itanom Houkom glumila u filmu Uzimanje života, zatim Nebeski kapetan i svet sutrašnjice, pozajmila je glas ribici Loli u Priči o ajkuli i bila je Olimpija u filmu Aleksandar koji prikazuje život Aleksandra Velikog. U SAD-u nije ostvario veliki uspeh, ali je ipak zaradio 139 miliona dolara.
2005. godine snima do sada jedinu akcionu komediju, Gospodin i gospođa Smit. Osim što je bio jedan od najvećih hitova, film je zaradio više od 478 miliona dolara. Tada je upoznala trećeg supruga, Bred Pita, a hemija između njih je mogla da se oseti i tokom snimanja.
2006. godine pojavljuje se u filmu Dobri pastir koji je režirao Robert de Niro. Glavna muška uloga je pripala Met Dejmonu.
2007. godine je režirala svoj prvenac, Mesto u vremenu, glumila je u filmovima Ogromno srce i Beovulf.
2008. godine se pored Morgan Frimena pojavljuje u filmu Tražen, zatim Ružno pače, Zamena i pozajmljuje glas tigrici u Kun fu pandi.
2010. godine glumi u filmovima Salt i Turista sa Džonijem Depom, 2011. godine ponovo pozajmljuje glas tigrici u drugom delu Kung fu pande, a 2014. godine snima Grdanu- zlu vilu.
Tokom snimanja filma Lara Kroft: Pljačkaš grobnica u Kambodži je videla koliko je težak život ljudi koji tamo žive. To ju je veoma pogodilo pa je želela da učini nešto za njih. Od UNHCR-a je zatražila informacije i o drugim mestima gde se nalaze izbeglički kampovi. Išla je u Tanzaniju, Sijeru Leonu, ponovo u Kambodžu i Pakistan. 27. avgusta 2001. godine je proglašena za Ambasadora dobre volje u Ženevi. Uprkos upozorenjima da bi njeno imenovanje moglo da izazove burne reakcije, nastavila je da čini sve što je u njenoj moći da pomogne. Naredne godine je posetila izbegličke kampove na Tajlandu, Kosovu i Metohiji, u Ekvadoru, Sudanu i Namibiji. 20. juna 2002. godine je u Vašingtonu sa državnim sekretarom SAD-a, Kolinom Pauelom, otvorila proslavu povodom Svetskog dana izbeglica.
2003. godine je posetila kampove u Tanzaniji, Šri Lanki, Severnom Kavkazu, Jordanu i Egiptu. Ponovo je prisustvovala Svetskom danu izbeglica i izdala je knjigu sa novinarskim zapisima koje je skupljala tokom ovih misija. Novac od prodaje knjiga je otišao u humanitarne svrhe.
2004. godine je učestvovala u misijama unutar Sjedinjenih Američkih Država i putovala je u Arizonu i Finiks. Za vreme pogoršanja humanitarne situacije je bila u Sudanu, zatim na Tajlandu, a privatno je bila u Libanu tokom božićnih praznika.
2005. godine je učestvovala na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu tokom diskusije „Ljudska prava: smanjena na nivo milostinje?“. U periodu od 2003-2006. godine je 20 puta išla u Vašington gde se sastajala sa političarima kako bi se izborila za prava izbeglica. Zalagala se za pomoć deci koja nemaju legalna dokumenta i donirala je 500.000 dolara u te svrhe. Želela je da pomogne i ranjenoj deci iz trećeg sveta za šta ju je pohvalio bivši predsednik Buš, ali još uvek nisu dozvoljena ta novčana sredstva. Nije propuštala nijednu priliku da u medijima utiče na podizanje svesti o katastrofalnim uslovima u kojima mnogo ljudi živi. Sa ekonomistom dr Džefrijem Sašom je snimila emisiju o selima u Keniji gde su pokušavali da osmisle plan koji bi okončao bolesti i siromaštvo.
2006. godine sa suprugom otvara fondaciju „Džoli/Pit“ u koju je svako uložio po milion dolara. Obišla je avganistanske izbeglice u Pakistanu i školu u Haitiju. Magazin Pipl je prvi objavio slike trudne Anđeline Džoli za šta su joj uplatili 500.000 dolara koji su otišli u humanitarne svrhe. Sarađivala je sa senatorkom Hilari Klintom u projektu „Obrazovanje za sve“ i posetila je izbeglice u Nju Delhiju. Dobila je brojna priznanja za trud koji je uložila oko humanitarnog rada. 2003. godine joj je dodeljena nagrada Građanin sveta, a 2005. godine kambodžanski kralj joj je u znak zahvalnosti dao državljanstvo ove zemlje.
Emotivni život Anđeline Džoli su obeležila tri braka od kojih su prva dva imala vrlo neobične scene. 28. marta 1996. godine se udaje za partnera iz filma Hakeri, glumca Džoni Li Milera. Anđelina je umesto venčanice, na sebi imala crne kožne pantalone i belu košulju na kojom je svojom krvlju ispisala suprugovo ime. Zajedno su živeli 18 meseci, a zvanično su se razveli 3. februara 1999. godine. Mnogi smatraju da joj je glumac dosadio jer je upoznala manekenku Dženi Šimizu na snimanju filma Divljakuše. Anđelina je izjavila da se u nju zaljubila od prvog trenutka kada ju je ugledala i da su bile u intimnoj vezi 10 godina.
Ubrzo je sklopila i drugi brak sa glumcem Bilijem Bob Tortonom koji je trajao od 5. maja 2000. godine do 27. maja 2003. godine. U tom periodu Anđelina se borila sa zavisnošću od heroina i provela je 72 sata na posmatranju na neuropsihijatrijskoj klinici u Los Anđelesu. Najupečatljiviji detalj je bio nošenje partnerove krvi u bočici oko vrata. Njihov brak su pratile skandalozne izjave da tokom seksa uživaju da noževima povređuju jedno drugo uz slike koje su to i dokazale. Anđelinina odluka da usvoji desetomesečnu bebu iz Kambodže ih je dodatno udaljila jer je glumac bio jako ljubomoran i nije želeo ni sa kim da je deli. Rastali su se nakon njegove afere sa konobaricom Keti Timinis.
Sa oba partnera je ostala u korektnim odnosima, a kao razlog rastanka navodila je mladost, neiskustvo i nedovoljno poznavanje same sebe. Osim da je biseksualka, izjavila je i da je sadomazohista. Pored problema sa drogom, bolovala je i od anoreksije.
Ipak je veza sa Bred Pitom privukla najviše pažnje jer je on u tom periodu bio u braku sa glumicom Dženifer Aniston. Anđelina je demantovala da je bila glumčeva ljubavnica tvrdnjom da ne želi da bude kao njen otac i da sebi ne bi mogla da oprosti rasturanje nečije porodice. Nakon zahteva za razvod koji je podnela Dženifer Aniston, Anđelina i Bred su često viđani zajedno. 11. januara 2006. godine u magazinu Pipl je potvrdila nagađanja da je trudna i da je u vezi sa glumcem.
10. marta 2002. godine je usvojila dete iz Kambodže koje je prvi put videla tokom snimanja filma Pljačkaš grobnica. Dečaku je dala ime Medoks, a on je već zvezda koja se pojavljuje u tabloidima.
6. jula 2005. godine je usvojila devojčicu iz Etiopije čiji su roditelji umrli od SIDE. Nazvala ju je Zahara Marli, a prezime sve njene dece je i zvanično postalo Džoli-Pit. Imala je problema sa ženama koje su tvrdile da su devojčicine biološke majke ili bake, ali je sud utvrdio da su to neistine.
27. maja 2006. godine je rodila prvo biološko dete u privatnoj bolnici u Valvis Beju u Namibiji. Nazvali su je Šajlo Nuvel, a rođenju je prisustvovao Bred Pit koji je presekao pupčanu vrpcu. Beba je imala 3,2 kg i rođena je carskim rezom.
Časopisi širom sveta su se utrkivali da ponude veću sumu koja bi im omogućila ekskluzivne fotografije para sa novorođenom bebom. Magazin Pipl je platio 4,1 milion dolara, a Helou 3,5 miliona dolara za pravo da ih prodaje čime su postale najskuplje fotografije svih vremena. Zarada od preko 10 miliona dolara je otišla u humanitarne svrhe. Dva meseca nakon rođenja, beba Šajlo je imala svoju voštanu figuru u muzeju „Madam Tiso“ u Njujorku.
15. marta 2007. godine je usvojila dečaka iz Vijetnama. Pošto je imao 3 godine, Anđelina je izjavila da će učiniti sve kako bi mu pomogla da se snađe u novoj porodici. Nazvali su ga Paks Tin što u prevodu sa latinskog znači mirno nebo.
2008. godine je rodila blizance, dečaka Noksa Lenona i devojčicu Vivijen Maršelin. Porodila se carskim rezom dva dana pre termina u bolnici Santa Marija u Nici, u Francuskoj.
2004. godine je pohađala časove letenja i dobila je dozvolu. Nastavila je da širi svoje vidike učenjem o budizmu koji je deo kulture njenog sina Medoksa. Veza sa glumcem Bred Pitom je vest o kojoj se najviše izveštavalo, a par je dobio nadimak Branđelina. U novinama su se pojavljivali natpisi čija se sadržina kosila sa ludilom.
2006. godine 81% ispitanika u Sjedinjenim Američkim Državama je čulo za Anđelinu Džoli čime je postala najpoznatija osoba u svetu filma. Našla se i na listi 100 najuticajnijih ljudi na svetu, Forbs ju je proglasilo za jednu od 100 najslavnijih, a Pipl joj je dodelio titulu najlepše žene u okviru spiska od 100 najlepših.
Obzirom da je javnosti interesantan svaki korak koji Anđelina Džoli napravi, izuzetak nisu ni njene tetovaže. U mnogim filmovima su prekrivane šminkom, a neke od njih je skinula ili zamenila novim natpisima. Uklonila je ime bivšeg muža Bilija Bob Tortona, prozor, kineski simbol smrti, a zmaja je prekrila krstom. Trenutno se na njenom telu nalazi 12 tetovaža od kojih svaka ima značenje. Neke od njih su: „molitva za divlje u srcu, zatvorene kao u kavezu“ koju je imala i njena majka, „snaga volje“ na arapskom, latinski citat „što me hrani to me i uništava“, „znaj svoja prava“, molitvu od budustičkih simbola za sina Medoksa, geografske koordinate mesta gde su rođena njena deca.
Sredinom 2013. godine je donela tešku odluku da ukloni obe dojke kako bi smanjila mogućnost da umre od raka kao njena majka. Takođe je najavila da će ići na preventivnu mastektomiju materice i jajnika. Na ovaj korak se odlučila nakon DNK analiza kojima je utvrđeno da nosi mutirani gen BRCA1 i da ima 87% šansi da oboli od raka dojki, a 50% od raka jajnika.