Dragomir Bojanić Gidra

Biografija

Dragomir Bojanić Gidra je srpski glumac čiju je karijeru obeležila uloga her Žike Pavlovića u filmskom serijalu „Lude godine“. Rođen je 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, a preminuo je 11. novembra 1993. godine u Beogradu.

Privatni život

Glumac je veoma rano ostao bez oba roditelja. Majka Novka je umrla od tuberkuloze, dok je otac Jovan, oficir srpske vojske, bio streljan.

U Kragujevcu je pohađao srednju školu za preradu mesa, voća i povrća. Kvalifikaciju je stekao i u STŠ Kragujevac za hemijsko-tehnološki odsek.

Odmah se zaposlio u fabrici konzervi Crvena zvezda gde se zadržao godinu dana. U tom periodu je počeo da se bavi glumom koja će postati njegov životni poziv.

Kolege iz Kragujevačkog narodnog pozorišta su sakupile novac i kupile su mu odelo i kartu za Beograd gde je polagao prijemni na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Odmah je bio primljen i upao je u klasu profesora Raše Plaovića. Pošto je profesor znao da Gidra nema gde da spava, rekao je čistačicama da mu raspreme jednu ostavu za metle.

Glumac je ubrzo počeo da igra u pozorištu i na filmu. Usledile su brojne uloge kojima se posvetio zbog čega nije diplomirao.

Na Akademiji je upoznao dve godine stariju glumicu Ljiljanu Kontić koju je zvao Ljalja. Iako je ona nakon studija igrala u pozorištima u Užicu i Vršcu, njihova veza je opstala.

Venčali su se 1966. godine, a četiri godine kasnije su dobili ćerku Jelenu. Glumac je suprugu i tek rođenu bebu sačekao ispred porodilišta, a doveo je i muzičare da proslave.

Bio je veoma privržen porodici i ćerku je stalno obasipao ljubavlju i pažnjom. Krstio ju je u Moskvi dok je snimao film „Svadba“. Jelena se, kao i njeni roditelji, bavila glumom.

Ljiljana i Gidra su se dva puta razvodili, ali su se mirili jer nisu mogli jedno bez drugog. Glumica je bila stub njihove kuće i žrtvovala je svoju karijeru zarad porodičnog mira. On je to znao da ceni i često je suprugu i ćerku vodio na snimanja da ne bi bili dugo razdvojeni.

Gidra je bio omiljen među kolegama koje su za njega govorile da je „vickasta glumčina vedrog duha“. Podržavao je mlade glumce i delio im je savete. Petar Božović je Gidru i njegovu suprugu smatrao svojim roditeljima bez kojih je rano ostao.

Nikola Kojo je u jednom intervjuu izjavio da ga je 1986. godine Gidra posetio dok je služio vojsku u Raškoj. Otišli su u kafanu, jeli i dao mu je novac. Rekao mu je da je došao jer je imao neke obaveze, ali to nije bilo tačno. Došao je samo zbog njega.

Voleo je da ide u kafanu i bio je veliki boem koji je svuda dočekivan sa osmehom. Njegov unuk, maneken Jovan Stojanović je za dedu rekao da je bio šaljivdžija velikog srca i da mu je ulepšao detinjstvo.

Takođe je izjavio da je Gidra jednom bio uhapšen jer je pričao viceve o Titu. Kada su mu došli u posetu, zatekli su ga kako zabavlja policajce pričajući im te iste viceve.

Glumac nikada nije koristio pomoć kaskadera. Mnogo je voleo konje i jahanjem se bavio dokle god mu je zdravstveno stanje to dozvoljavalo.

Pošto je oboleo od raka jetre, mesec dana se lečio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Umro je 11. novembra 1993. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju. Dvanaest godina kasnije njegova supruga je sahranjena pored njega.

Iako je bio teško bolestan, u bolnici je zasmejavao ranjenike i medicinske sestre koje su mu krišom davale cigarete.

Gidra je bio visok 189 cm.

Karijera

Pozorište

Pre nego što je upisao Akademiju, bio je član amaterskog pozorišta Sveta Mladenović i Kragujevačkog narodnog pozorišta. Njegova prva značajnija uloga je bila u predstavi „Koštana“ koja je igrana u Narodnom pozorištu. Dve godine je igrao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.

Film

Bojanić je 1955. godine debitovao na filmu. Glumio je u ostvarenju Živorada Mitrovića „Ešalon doktora M.“.

Nakon toga su usledile brojne ponude, pa je snimio preko 30 domaćih filmova i oko 10 italijanskih filmova ostvarivši značajnu internacionalnu karijeru. U Italiji je bio poznat pod pseudonimom „Antoni Gidra“ (Anthony Ghidra što na italijanskom znači zmija).

Bojanić je 1967. godine tumačio glavnu ulogu u filmu „Balada o revolverašu“ („Baallata per un pistolero“) za koju je nagrađen.

Utelovio je lik partizana Tadije Čemerkića u filmu „Svadba“ iz 1973. godine. Ova uloga mu je naredne godine donela nagradu Zlatna arena na festivalu u Puli.

Gidra je najpoznatiji po ulozi Živorada Žike Pavlovića u serijalu „Lude godine“ koji se sastoji od deset filmova. Prvi deo „Lude godine“ je snimljen 1978. godine, a deseti „Žikina ženidba“ 1992. godine. Režiser Zoran Čalić je izjavio da je želeo da snimi još deset „Žikinih dinastija“, ali to nije uradio jer Gidru niko ne može da zameni.

„Žikina dinastija“ je emitovana nekoliko godina posle građanskog rata u Hrvatskoj i gledalo ju je skoro milion Hrvata. Postojala je inicijativa da se naziv filma promeni u „Željkovo obiteljko stablo“, ali ona nije zaživela.

Tumačio ulogu šofera Gileta u filmu „Hajde da se volimo“ iz 1987. godine. Dve godine kasnije je prikazan drugi nastavak koji takođe govori o avanturama Lepe Brene i njenog ansambla „Slatki greh“.

Serije

Gidra je bio majstor Lale u seriji „Majstori“ koja se sastojala od šest epizoda, a koja je premijerno emitovana 1972. godine. Ova uloga mu je dodela najveću popularnost na televiziji.

Dve godine kasnije mu je dodeljena uloga agenta Mikule u seriji „Otpisani“, a 1976. godine je snimljen film „Povratak otpisanih“. Dve godine kasnije emitovana je istoimena serija.

Igrao je epizodne uloge u serijama „Pozorište u kući“, „Vruć vetar“, „TV Bukvar“, „Levaci“, „Izdanci iz opaljenog grma“ i mnogim drugima.

Filmografija

• 1955. „Ešalon doktora M.“;
• 1955. „Šolaja“ – Jokan;
• 1956. „Poslednji kolosek“ – Jordan Popovski;
• 1957. „Zenica“ – Radnik u železari;
• 1958. „Kroz granje nebo“ – Partizan;
• 1958. „Rafal u nebo“;
• 1960. „Dan četrnaesti“ – Tabadžija;
• 1960. „Bolje je umeti“ – Siledžija;
• 1961. „Jerma“;
• 1961. „Leto je krivo za sve“ – Milicioner;
• 1961. „Sibirska ledi Magbet“ – kao Dragomir Gidra Bojanić;
• 1961. „Prvi građanin male varoši“ – Milicioner Jablan;
• 1962. „Mačak pod šljemom“ – Martin;
• 1963. „Neobične delije“;
• 1964. „Buburos“ – Andre;
• 1964. „Marš na Drinu“ – Kaplar Janićije;
• 1964. „Frontier Hellcat“ – Јое;
• 1965. „Doći i ostati“ – Radovan;
• 1965. „Popodne jednog Fauna“;
• 1965. „Inspektor“;
• 1965. „Tri“ – Žandar;
• 1965. „Akcija inspektora Rukavine“;
• 1965. „Francuske kraljice“;
• 1965. „Sudanija“;
• 1966. „Voz koji nosi naočare“;
• 1966. „Sretni umiru dvaput“ – Četnički vojvoda Dača (kao Dragomir Gidra Bojanić);
• 1966. „Štićenik“;
• 1967. „Ultimo killer, L“ – Rezza, il killer;
• 1967. „Baallata per un pistolero “ – Rocco/Hud;
• 1968. „Chiedi perdono a Dio … non ame“ – Dick Smart;
• 1968. „Biće skoro propast sveta“ – Pilot Mile Simić „Milanče“;
• 1968. „Buco in fronte, Un“;
• 1968. „…e venne il tempo di uccidere“ – Joe Donnell;
• 1968. „U raskoraku“ – Jablan Jezdić;
• 1969. „Nizvodno od sunca“ – Bajo Bakić;
• 1969. „TV Bukvar“ – Mika Kojić;
• 1969. „Oseka“;
• 1970. „Beli zečevi“;
• 1970. „Jedanaesta zapovijed“ – Drač Vuković;
• 1970. „Burduš“ – Rade Lazić;
• 1970. „Žarki“ – Albin;
• 1971. „Čep koji ne propušta vodu“ – Zmaja“;
• 1971. „Balada o svirepom“ – Petar;
• 1971. „Dan duži od godine“ – Metalac;
• 1971. „Levaci“ – Tole Balabanović;
• 1971. „Doručak sa đavolom“ – Karan;
• 1972. „Kako su se volele dve budale“ – Saboter;
• 1972. „Zasluge“;
• 1972. „Slike iz života udarnika“;
• 1972. „Izdanici iz opaljenog grma“ – Major Svetislav Glišić;
• 1972. „Valter brani Sarajevo“ – Kondor;
• 1972. „Majstori“ – Majstor Lale;
• 1973. „Milojeva smrt“ – Martin;
• 1973. „Svadba“ – Tadija Čemerkić;
• 1973. „Veliki pronalazač“;
• 1973. „Obraz uz obraz“ – Gidra;
• 1973. „Pozorište u kući“ – Srndač;
• 1973. „Opasni susreti“ – Mrki;
• 1974. „Obešenjak“;
• 1974. „Otpisani“ – Mikula;
• 1975. „Crvena zemlja“ – Avram Vranić;
• 1975. „Okovani šoferi“ – Kuznjec;
• 1976. „Vrhovi Zelengore“ – Snajperista;
• 1976. „Metak u leđa“ – Jovan Škaković Škava;
• 1976. „Vojnikova ljubav“ – Stariji vodnik Pop;
• 1976. „Povratak otpisanih“ – Mikula;
• 1977. „Beštije“ – Pop;
• 1977. „Gruppenbild mit Dame“ – Mehmed;
• 1978. „Ljubav i bijes“ – Razbojnik;
• 1978. „Dvoboj za južnu prugu“ – Stanković;
• 1978. „Vučari Donje i Gornje Polače“;
• 1978. „Lude godine“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1978. „Povratak otpisanih“ – Mikula;
• 1979. „Prva srpska železnica“ – Ranko Tajsić;
• 1980. „Pesme o jelu i piću“;
• 1980. „Došlo doba da se ljubav proba“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1980. „Vruć vetar“ – Jednoruki Krstivoje;
• 1981. „Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1981. „Pazi šta radiš“ – Predsednik kućnog saveta;
• 1982. „13. jul“ – Govornik;
• 1983. „Halo taksi“ – Jumba;
• 1983. „Kakav deda takav unuk“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1983. „Timočka buna“ – Ljuba Didić;
• 1983. „Idi mi, dođji mi“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1984. „Pazi šta radiš“ – Nedeljković, Mirjanin otac i predsednik kućnog saveta;
• 1984. „Lazar“ – podnarednik;
• 1984. „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1984. „Šta je s’ tobom, Nina“ – Vozač autobusa;
• 1985. „Držanje za vazduh“ – Doktor;
• 1985. „Neuspela mućka“ – Javor;
• 1985. „Žikina dinastija“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1985. „U zatvoru“ – Blagoje;
• 1985. „Život je lep“ – Kamiondžija;
• 1985. „Debeli i mršavi“ – Mitar Mirić;
• 1985. „Majstor i Šampita“ – Mile Čupić „Majstor“;
• 1986. „Druga Žikina dinastija“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1986. „Bal na vodi“ – Džo Ristić;
• 1986. „Razvod na određeno vreme“ – Bora;
• 1986. „Šmeker“ – Tramvajdžija;
• 1987. „Hajde da se volimo“ – vozač autobusa Dragiša;
• 1988. „Sulude godine“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1989. „Masmediologija na Balkanu“ – Života Cvijović;
• 1989. „Dome, slatki dome“ – Gazda kafane „Mustang“;
• 1989. „Hajde da se volimo 2“ – Dragiša;
• 1990. „Balkanska perestrojka“ – Života Cvijović;
• 1992. „Dama koja ubija“ – Korleone;
• 1992. „Žikina ženidba“ – Živorad Žika Pavlović;
• 1993. „Obračun u Kazino Kabareu“ – Don Korleone.

Replike

Mnoge njegove replike se i danas citiraju, a neke od njih su:

• „Halooo! Ovde Žika permanentno.“
• „Moj me insekt nikad ne vara.“
• „Ljubi ga majka.“
• „Mamicu ti jareću!“
• „Ja sam uvek na nivou.“
• „Odlično izgledaš dok ne progovoriš.“
• „Sreća tvoja što ne lete krave po drveću. Zato ja više volim kokoške, naročito batake.“
• „Ja odo’ da spavam, a ti tu džonjaj i roni suze dok ti oči ne pobele k’o kod onih gipsanih figura u apoteci.“
• „Vi ste druže kolektor. Kako? Nisam lepo rekao? Detektor. A da, lektor. Izvinite, ja brkam ta zanimanja.“