Ljubomir Ljuba Popović Biografija

Foto: Slavica Batos Popovic / CC BY SA 3.0

Kratke informacije

Ime i prezime	Ljubomir Ljuba Popović
Datum rođenja	14. oktobar 1934.
Mesto rođenja	Tuzla
Datum smrti	12. avgust 2016.
Mesto smrti	Beograd
Država	Srbija
Zanimanje	Slikar

Biografija

Ljubomir Ljuba Popović je bio srpski nadrealistički slikar koji je živeo u Francuskoj. Rođen je u Tuzli, 14. oktobra 1934., a umro je 12. avgusta 2016. godine u Beogradu.

Porodica, mladost i karijera

14. oktobra 1934. godine u Tuzli, u Jugoslaviji, od roditelja Srba, rođen je Ljubomir Popović zvani Ljuba.

U jednom zabačenom bosanskom selu, Ljubin deda bio je sveštenik sa nadimkom Đavo. Pričalo se da je isterivao đavole i demone iz seljana i da je imao čudnu naviku da samuje i šeta po dubokim šumama koje su okruživale selo. Pričalo se za Ljubinog dedu da je učestvovao i u sarajevskom atentatu.

Od 1945. do1952. godine Ljubomir Ljuba Popović pohađao je valjevsku gimnaziju. U to vreme bolovao je od bolesti natečenih kapaka ili zvanog čmička, a ujedno je to bilo i vreme njegovog protivljenja političkim angažmanima kao i preziru prema delovanju Omladinskog komiteta.

Radeći fizičke vežbe odlučio je da promeni izgled svoga tela, te ovlada svojom fizičkom snagom kako bi stekao smisao za akciju i disciplinu.

Ipak, ubrzo napušta vežbanje i posvećuje se drugim aktivnostima kao što je rad na stripu, te crta filmske plakate kako bi dobio besplatne karte za bioskop.

Godine 1953. odlazi u Beograd na studije. Ubrzo saznaje da su prijemni ispiti na Akademijama završeni i da mora da sačeka sledeću godinu, ali da ne bi gubio vreme odlučio je da upiše istoriju umetnosti i da ide na časove crtanja u Šumatovačkoj ulici.

Na časovima je radio modele mršavih starica, a njegova anatomija „vređa mladićevu anatomiju“ i razmišlja o tome šta bi mogao biti svet pojavnosti.

Ljubomir Popović preispituje samog sebe pošto je prošla cela godina, a koleba se između Likovne akademije i Akademije za primenjene umetnosti. Popović je odlučio da izađe na dva prijemna i prošao je na oba.

1959. godine diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Iste godine, otišao je prvi put u Pariz, na petnaest dana, a obilazeći Luvr sreće Dadu Đurića.

Već sledeće godine izlaže sa grupom „Mediala“ u galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu, sa Leonidom Šejkom, Oljom Ivanjicki, Mirom Glavurtićem, Sinišom Vukovićem, Svetozarom Samurovićem, Urošem Toškovićem, Milovanom Vidakom i Milićem Stankovićem.

Takođe,1960. godine, učestvuje na Prvom oktobarskom salonu u Beogradu sa slikom pod nazivom „Izlazak učaurenih“, koja predstavlja deo budućeg programa, nesvesnu liniju ka tajni tame.

1963. godine Ljubomir Popović prolazi kroz ozbiljne psihičke probleme, te ulaže velike napore da ponovo uspostavi ravnotežu. Napušta Beograd i odlazi u Pariz da tamo živi i stvara, mada povremeno posećuje Beograd.

Ljubomir Ljuba Popović u Pariz sa sobom nosi pet urolanih slika i smešta se u pasažu Abes, u hotelsku sobu koju mu je posudio prijatelj.

Marko Čelebonović upoznaje Ljubu sa Žinet Sinjakom koji ga dalje upoznaje sa Rene de Solijeu u galeriji „Krezvo“. Ljuba i Rene razgovaraju uz pomoć prevodioca, te uspostavljaju saradnju sa galerijom „Diro“ gde Ljuba prodaje slike i dobija prvi novac koji mu je omogućio ostanak u Parizu.

U Parizu je bio podržan i galerijom Tesa Herolda (Thessa Herold) za koju je naslikao fantastične scene pune uznemirujućih stvorenja, koje podsećaju na delo Salvadora Dalija, prema Mandiargovoj reviji iz 1970. godine. Dela Ljubomira Ljube Popovića bave se demonima mračnog pesimizma.

1978. godine Ljubomir Ljuba Popović bio je predmet kratkog dokumentarng filma „Čudovišna ljubav svih vremena“ (L’amour monstre de tous les temps) Valeriana Borovczika.

Redovno izlaže u Parizu, kao i širom sveta, ali uglavnom samostalno.

Od 1985. godine u okviru Moderne galerije u Valjevu, gde je Ljubomir Popović završio osnovno i srednje obrazovanje, otvorena je stalna postavka njegovih radova.

Slike Ljubomira Popovića se nalaze u svim prestižnim muzejima i galerijama bivše Jugoslavije, kao i u mnogim srodnim ustanovama širom sveta.

Slike Ljubomira Ljube Popovića

Slike Ljubomira Ljube Popovića inspirisane su nestvarnim bićima, vampirima i androidima koji se nalaze u mnoštvu neobičnih predmeta, predela i arhitekture, koji zajedno stvaraju neobične prikaze nepoznate jedni drugim.

Na svojim slikama Ljuba je koristio smelu kolorističku paletu boja koju je koristio sa osećajem, što je ukazivalo na vrhunsko poznavanje slikarskog zanata. Iz njegovih slika otkriva se čovek široke kulture, istančanog poznavaoca istorije civilizacije i istorije slikarstva uopšte.

Ljubomir Ljuba Popović osim sa svojim slikama, svojim karakterom i radoznalim duhom, retkim poznavanjem za književnost, film, filozofiju, strip i slično privlačio je svoje savremenike.

Jednom prilikom Ljuba Popović o svom slikarstvu je rekao: “U ovom poslu koji nije bio lak vodila me je, kao i uvek, ljubav prema slikarstvu i otadžbini. Ako reč otadžbina još nekome nešto znači. Na tzv. đubrištu moderne umetnosti, koje danas vlada, u vreme previranja u Beogradu, pod parolom „otvaramo se ka Evropi“, ova izložba je protiv struje koja zaboravlja šta je autohtono na našem tlu, a što inače neguje Moderna galerija u Valjevu.“

15. januara 2013. godine za katalog Moderne galerije Valjevo, Ljubomir Ljuba Popović napisao je: „Slike imaju sopstvenu sudbinu, na koju se ne može uticati i o kojoj je čak iluzorno i razmišljati. Važna je jedino ta čudesna energija koja kroz njih struji i koja ostavlja tragove kako u životu slikara, tako i u životu kolekcionara“.

Iako su se mnoge institucije ogrešile o radu Ljubomira Ljube Popovića, ne dajući mu ni jednu nagradu i ne pripremivši mu ni jednu retrospektivnu izložbu, on će ipak ostati upamćen po velikom opusu svojih radova i na kraju dobijanjem nagrada.

Slikar Ljubomir Ljuba Popović, ženio se dva puta i iza sebe ostavio je troje odrasle dece. Umro je u 82. godini, u noći između 11. i 12. avgusta 2016. u Beogradu, a jednako je ostao popularan javnosti u Francuskoj kao i u Srbiji.

Sahranjen je 16. avgusta u Valjevu, a na njegovoj sahrani govorio je predsednik SANU Vladimir Kostić.

Kolekcionar Dragoslav Marčić je u oktobru 2016. godine u Novom Sadu izložio 53 Ljubina dela iz svoje kolekcije, a na godišnjicu slikareve smrti kolekcija je prenesena u Modernu galeriju u Valjevu gde je i otvoren Ljubin spomen atelje, gde je izdato i dopunjeno izdanje monografije Ljubomira Ljube Popovića.