Gordan Kičić

Biografija

Gordan Kičić je srpski glumac, producent, reditelj i televizijski voditelj. Rođen je 5. avgusta 1977. godine u Beogradu.

Najviše se istakao ulogama Coleta u „Maloj noćnoj muzici“, Sumpora u „Kad porastem biću kengur“ i ulogom Kaluđera u „Senkama nad Balkanom“.

Živi i radi u Beogradu. Trenutno igra u vrlo popularnim tv serijama „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“. Jedan od je od uspešnijih glumaca mlađe generacije u Srbiji. Glumom se aktivno bavi od 1996. godine, a diplomu Akademije dramskih umetnosti u Beogradu stekao je 2001. godine.

Ostvario se i kao producent „Ustaničke ulice“ i „Aleksi“. Od kraja 2018. Kičić je i reditelj.

Glumio je u brojnim poznatim srpskim filmovima, serijama i predstavama. Stalni je član ansambla Pozorišta „Atelje 212“ od 2009. godine.

Za njega mnogi kažu da je „srpski Robert de Niro“.

Oženjen je i otac dvoje dece.

Detinjstvo i obrazovanje

Kada je Gordan rođen 5. avgusta 1977. godine njegovi roditelji živeli su na Novom Beogradu u 61 bloku. Pet godina kasnije preselili su se u centar starog grada u Makedonsku ulicu u Šumatovcu u Beogradu gde Kičići i danas žive.

Njegov otac zove se Branislav Kičić i on je proslavljeni srpski filmski reditelj. Od oca je Gordan nasledio ljubav prema ovoj umetnosti. Njegova majka bila je vrlo uspešna i cenjena pravnica koja je radila kao sudija i advokat. Gordan potiče iz izuzetno ugledne beogradske porodice. Zanimljivo, njegov deda je bio Titov lekar.

Zbog majčinog posla, Gordan je kada mu je bilo petnaest godina sa porodicom preselio u Moskvu u Rusiju. Tako je samo prvi razred srednje škole Pete beogradske gimnazije završio u Beogradu. Potom je srednjoškolsko obrazovanje nastavio  Moskvi.

Od 1992. do 1995. Pohađao je Visoku američku školu u Moskvi u Rusiji.

Po završetku srednje škole u ruskoj prestonici odlučio je da se vrati u Beograd i upiše Akademiju dramskih umetnosti koju je pohađao od 1995. do 2000. godine. Akademiju je uspešno završio 2001. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića.

Zanimljivo da je od ranog detinjstva Gordan pokazivao interesovanje za umetnost. Kao dečak svirao je gitaru, a potom i postao član jednog benda. Bavio se i glumom u glumačkoj grupi Mike Aleksić.

Ljubav koju je gajio prema ovoj umetnosti iz detinjstva, ali i činjenica da mu je tu ljubav prema glumi preneo njegov otac Branislav, bila je presudna da Gordan ipak krene ovim putem. Takođe, kao dete, a kasnije i tinejdžer Kičić se bavio i sportom.

Karijera

Prvu ulogu u filmu dobio je 1996. godine. Reč je o ulozi Ercega u filmu „Do koske“. Od tada se Kičić aktivno bavi glumom i uporedo studira Akademiju dramskih umetnosti.

Posle toga su se nizale brojne uloge u filmovima i serijama.

Tokom devedesetih godina Kičić je igrao u šest filmova. Reč je o filmovima „Do koske“ u kojoj je tumačio lik Ercega, a potom je dve godine posle igrao Antoana Griščenka u filmu „Bekstvo“. Ulogu Marka igrao je u filmu „Natalija“ 1998. godine, a godinu dana posle i ulogu Miše u „Nebeskoj udici“. U televizijskoj seriji „Porodično blago“ igrao je studenta. Snimanje je trajalo od 1998. do 1999. godine. Posle toga usledio je i film „Proputovanje.

To su bile njegove prve uloge u filmskim ostvarenjima, sa kojima je skrenuo pažnju na svoj rad.

U periodu od 2000. do 2009. igrao je u čak 23 filmska ostvarenja u Srbiji. Iz tog perioda izdvajaju se uloge i filmovima i serijama kao što su uloga Srbe u „Ona voli Zvezdu 5“, Coleta u „Maloj noćnoj muzici“, Sumpora u „Kad porastem biću kengur“, Aleka u „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, Damira u „Lisicama“ i Srđana u „Sedam i po“.

Ipak, može se reći da je ovaj period njegove glumačke karijere definitivno obeležila uloga Coleta u „Maloj noćnoj muzici“ u kojoj je potpuno zablistao i pokazao svoje zavidno glumačko umeće te bio i nagrađen za svoj rad.

Mnogi period od 2010. do 2018. nazivaju zlatnim dobom njegove glumačke karijere, iako Kičić smatra da će njegovi najbolji glumački dani i priznanja tek doći.

Ovaj period obeležile su uloge Dušana u „Ustaničkoj ulici“, Blagoje u „Kako su me ukrali Nemci“, Branka Jagodića u seriji „Jagodići“, advokata Rončevića u seriji „Ubice mog oca“, Alimpija u seriji „Senke nad Balkanom, poznatog glumca u seriji „Vojna akademija“ i mnoge druge.

U seriji „Senke nad Balkanom“ u ulozi Alimpija publika je imala priliku da Kičića vidi u potpuno drugačijem svetlu, a ženski deo publike bio je oduševljen njegovim scenama seksa.

Zanimljivo, u filmu „Patuljci sa naslovnih strana“ iz 2017. u jednoj od scena sa Kičićem pojavila se i atraktivna učesnica rijaliti šoua „Parovi“ Ana Marija Džombazov. Ovo je bilo njeno prvo pojavljivanje na filmu i ovaj spoj privukao je veliku medijsku pažnju. Inače, Gordan je protivnik ovakve vrste programa u Srbiji i smatra da imaju loš uticaj što su ovim filmom i pokazali.

Producent

Osnovao je producentsku filmsku kuću „Kombajn film“. Producent je filma „Ustanička ulica“ iz 2012. godine u kojem je i glumio. Reč je o vrlo uspešnom srpskom filmu i bio je izazov odabrati temu i sastaviti kreativni tim ljudi koji bi radili na njemu. Film govori o životu državnog tužioca koji se bavi ratnim zločinima, a glavnim lik tumači sam Kičić.

Gordanova majka bila je advokat pa mu sve to nije nepoznanica. Ipak, mnogo je istraživao, skoro dve godine, posećivao sud, procese, družio se sa advokatima koji rade ovakve slučajeve, kako bi dobro istražio temu i što realnije je preneo filmskoj publici. Taj zadatak nije bio nimalo lagan.

Kičić je rekao da je oduvek voleo filmove koji se bave „malim ljudima“ u velikom sistemu i koji imaju razne poruke koje nose publici.

Pre nego se odlučio za ovu tematiku, razmišljao je i o drugim temama. Sve je ostalo samo na pokušaju, a „Ustanička ulica“ bila je pun pogodak.

Reditelj

U planu je da se krajem 2018. godine oproba i u ulozi reditelja u filmu radnog naziva „tata se igra rata“ za koji su sredstva odobrena od strane Filmskog centra Srbije. Kičić je najavio da će to biti posebno filmsko ostvarenje u žanru komedija drama koji i nije tako često zastupljen u Srbiji.

Pozorišna umetnost

U pozorištu „Atelje 212“ je stalni glumac još od 2009. godine. Na daskama koje život znače igrao je brojne likove u poznatim pozorišnim predstavama, za koje je bio i nagrađen. Izdvojile su se uloge u predstavama „Kosa“, „Nevinost“, „Pazarni dan“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Put u Nirvanu“, „Molijer – još jedan život“, „Ljubavno pismo“, „Don Žuan u Sohou“, „Beogradska triologija“, „Revizor“, „Diplomac“, „Amadeus“, „Razvaljivanje“, „Smrt“, „Šajlok“, „Mušica“, „Noćna straža“ i mnoge druge.

Kičić smatra da uloge u pozorišnim predstavama glumce „održavaju u životu“ jer se u beogradskim pozorištima ozbiljno radi na svim ulogama i predstavama koje su kvalitetne. Smatra da pozorišna umetnost ima sve manje prostora na medijskom nebu Srbije, a da glumci postaju prepoznatljivi i dobijaju svoj medijski prostor najčešće po ulogama u TV filmovima i serijama.

Voditelj

Kičić se oprobao i u ulozi TV voditelja u emisiji „Luda noć“. I ovde se pokazao u najboljem svetlu.

Reč je o popularnoj emisiji koja se prikazuje na RTS-u, Radio-televiziji Srbije.

Kaže da je ovo za njega bio veliki izazov, da emisija sadrži elemente neformalnog i duhovitog pristupa, a da publika ima priliku da čuje neke pesme koje inače nema priliku.

Drago mu je što se oprobao i u ovoj ulozi.

Nagrade i priznanja

Iza Gordana Kičića je veliki broj uloga. Neke od njih su se posebno izdvojile kod publike, a neke su i nagrađene na raznim festivalima.

Za ulogu Aleka u filmu „Čekaj me ja sigurno neću doći“ iz 2009. godine, te ulogu Lale iz filma „Turneja“ iz 2009. godine, dobio je nagradu „Car Konstantin“ na filmskim susretima. Nagradu je dobio 2009. godine. Ovu nagradu dobio je i za uloge Coleta u „Maloj noćnoj muzici“ i za ulogu Srbe u filmu „Ona voli Zvezdu“ iz 2001. godine. Za ulogu Coleta dobio je i nagradu za najboljeg glumca u novosadskoj Areni 2002. godine.

Posebno priznanje dobio je za ulogu u filmu „Natalija“. Reč je o nagradi Velika povelja iz 2000. godine.

U seriji „Jagodići“ Kičić i njegova kolegica Nina Janković dobili su nagradu „Zlatna antena“ za najbolji glumački par. Takođe, Kičić je nagrađivan i od TV Novosti.

Zanimljivo, nagrade je dobio ne samo za uloge u filmskim ostvarenjima, već i za one u pozorišnim predstavama. Izdvajaju se dve nagrade. Reč je o nagradi „Zoranov brk“ na manifestaciji Dani Zorana Radmilovića koji se održavaju u Zaječaru. Ovu nagradu dobio je za ulogu samoubice u predstavi „Nevinost“.

Takođe, za ulogu Vufa u predstavi „Kosa“ dobio je nagradu „Zoran Radmilović“ za glumačku bravuru na festivalu „Sterijino pozorje“.

Privatni život

Oženjen je i otac dvoje dece. Njegova supruga zove se Zorana, a deca Sofija i Lea.

Gordan i Zorana zabavljali su se godinu dana pre nego što su odlučili da se venčaju i osnuju porodicu. Zanimljivo je da se ovaj par tajno venčao u manastiru Vavedenje.

O svom privatnom životu i porodici Gordan retko priča u javnosti.

Interesovanja

Osim filma, Gordan je posvećen muzici. Svira gitaru, bas i bubnjeve. Takođe, vrlo je vešt u plesu kada je u pitanju klasična i rok muzika. Voli da peva rok pesme, a najdraže su mu ipak balade.

Kada je u pitanju sport igra fudbal, košarku, a trenirao je  plivanje, boks. Oprobao se kao vozač ne samo automobila, već i motora te jahti.

Govori engleski i ruski jezik.

Vatreni je navijač beogradske Crvene zvezde.

Hrono ishrana

Zbog zdravstvenih problema i povišenog holesterola sa kojim je Gordan imao problema pre nekoliko godina prešao je na hrono način ishrane.

Ovaj režim ishrane, sa redovnim obrocima raspoređenim u tačno određeno vreme, regulisao je zdravstvene probleme.

Takođe, uradio je i test intolerancije na hranu i izbacio namirnice koje su se pokazale kao štetne na njegov organizam.

Iako su mnogi, pa čak i njegove kolege, smatrali da će ovo biti izuzetno teško s obzirom na njegov ubrzan način života i brojne obaveze, Gordan je pokazao da se sve može postići uz upornost i istrajnost.

Filmografija

• 1996. Do koske
• 1998. Bekstvo
• 1998. Natalija
• 1999. Nebeska udica
• 1998. – 1999. Porodično blago
• 1999. Proputovanje
• 2000. Dorćol – Menhetn
• 2000. Rat uživo
• 2000. Mehanizam
• 2001. Ona voli Zvezdu
• 2001. Metla bez drške 5
• 2002. Lavirint
• 2002. Mala noćna muzika
• 2002. Lisice
• 2003. Siroti mali hrčki 2010
• 2003. Kazneni prostor 2
• 2003. E-snuff
• 2004. Poljupci
• 2004. Kad porastem biću kengur
• 2004. Lift
• 2005. Libero
• 2005. Potera za sreć(k)om
• 2006. Sedam i po
• 2007. Mile protiv tranzicije
• 2008. Turneja
• 2009. Poslednja audicija
• 2009. Čekaj me ja ću sigurno doći
• 2009. Ono kao ljubav
• 2010. Sva ta ravnica
• 2010. Neke druge priče
• 2010. Ma nije on takav
• 2011. Zajedno
• 2011. Beli lavovi
• 2011. Kako su me ukrali Nemci
• 2012. Ustanička ulica
• 2012. Jagodići
• 2013. Četiri ruže
• 2013. Otvorena vrata
• 2014. Jagodići: Oproštajni valcer
• 2015. Tri policajca
• 2016. Ubice mog oca
• 2017. Vojna akademija
• 2017. Senke nad Balkanom
• 2018. Apsurdni eksperiment