Tina Turner (Tina Tarner)

Biografija

Ana Mej Bulok (Anna Mae Bullock) poznatija kao Tina Tarner (Tina Turner) je bila američka glumica, plesačica, tekstopisac, te pop, rok, ar en bi, soul i bluz pevačica. Rođena je 26. novembra 1939. godine u gradu Natbuš u američkoj saveznoj državi Tenesi. Od 1995. godine je živela u Kisnahtu, gradiću na obali Ciriškog jezera, gde je i preminula 24. maja 2023. godine.

Od 2013. godine je bila u braku sa nemačkim producentom Ervinom Bahom (Erwin Bach). Nakon što je dobila švajcarsko državljanstvo, odrekla se američkog.

Prepoznatljivost je stekla 60-ih godina nastupajući s Ajkom Tarnerom (Ike Turner) i njegovim bendom Kings of Rhythm.

Kao bračni i poslovni tandem snimili su 26 ploča. Solo karijeru Tina je započela polovinom sedamdesetih. Od tada do 2008. godine snimila je i objavila brojne hitove, a njeni albumu prodati su u više od 200 miliona primeraka širom sveta.

Zbog velike energije, moćnog vokala te dugovečnosti na sceni, proglasili su je „Kraljicom rokenrola“ i „Rokenrol bakom“.

Dobila je 12 nagrada „Gremi“ („Grammy Awards“) u različitim kategorijama. Magazin „Roling Stoun“ („Rolling Stone“) ju je uvrstio među stotinu najvećih umetnika svih vremena, te 17. najbolju pevačicu u istoriji.

Ima vlastitu zvezdu na „Holivudskoj stazi slavnih“ („Hollywood Walk of Fame“) i „Stazi slavnih“ u Sent Luisu („St. Louis Walk of Fame“). Godine 1991. postala je deo „Rok end Rol Kuće Slavnih“ (Rock and Roll Hall of Fame).

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Ana Mej Bulok je rođena 1939. godine u Natbušu. Ćerka je Zelme Prisile Kari (Zelma Priscilla Currie) i Flojda Ričarda Buloka (Floyd Richard Bullock). Rođena je na farmi „Poindekster“ („Poindexter“) gde je njen otac radio kao nadzornik. Imala je dve starije sestre Evelin Huanitu (Evelyn Juanita) i Rubi Alin (Ruby Alline).

Kada su roditelji odselili u Noksvil da rade na izgradnji vojnih ustanova tokom Drugog svetskog rata, Ana Mej je ostala sa strogim i veoma religioznim bakom i dedom, Roksanom (Roxanne Bullock) i Aleksom Bulokom (Alex Bullock).

Posle rata cela porodica se nastanila u Noksvilu. Dve godine kasnije su se vratili u Natbuš gde je pohađala osnovnu školu.

Kada joj je bilo 11 godina majka je napustila oca koji ju je zlostavljao i preselila se u Sent Luis kod rodbine. Ana Mej je vrlo rano počela da radi, a kada se otac ponovo oženio i preselio u Čikago, zajedno sa sestrama otišla je kod bake Džordžien (Georgeanna) u Braunsvil.

Upisala je srednju školu „Karver“ („Carver Hight School“) u Braunsvilu. Trenirala je košarku i bila navijačica.

Njen prvi dečko Heri Tejlor (Harry Taylor) je zbog Tine tražio od roditelja da ga upišu u „Karver“ kako bi joj bio bliže. Prekinuli su kada je ona saznala da Tejlor ima drugu devojku.

Pošto je baka preminula kada je Ana Mej imala 16 godina, preselila se kod majke u Sent Luis, gde su živele i njene sestre. Diplomirala je 1959. godine u srednjoj školi „Samner“ („Sumner High School“). Radila je kao pomoćnica medicinske sestre u Bolnici „Barns“ („Barnes – Jewish Hospital“).

Od Ane Mej Bulok do Tine Tarner

Sa sestrama je počela da posećuje klubove u Sent Luisu, a u jednom od njih je prvi put slušala Ajka Tarnera i njegov bend Kings of Rhythm.

Bila je očarana bendom i Ajkovim talentom, za koji kaže da ju je „bacio u trans“. Osetila je potrebu da zapeva sa njima, uprkos tome što u svom bendu nikada nisu imali ženski vokal.

Jedne većeri 1957. godine Ana Mej je od bubnjara Judžina Vošingtona (Eugen Washington) dobila mikrofon i na pauzi otpevala bluz baladu „You Know I Love You“ koju u originalu izvodi Bi Bi King (B. B. King).

S obzirom da je oduševila i bend i goste, Tarner ju je pitao da li zna još neku pesmu da otpeva. Publika je bila u ekstazi, a ona je od te večeri postala glavni ženski vokal u benu Kings of Rhythm.

Ajk ju je naučio neke pevačke tehnike, te kako da se ponaša na sceni. Prvu pesmu su zajedno snimili 1958. godine pod naslovom „Box Top“, a ona je potpisana kao „Little Ann“ („Mala En“).

Dve godine kasnije Ajk je napisao pesmu „A Fool in Love“ koju je trebalo da otpeva njihov stalni pevač Art Lasiter (Art Lassiter), dok je Ana Mej trebalo da otpeva prateće vokale.

S obzirom da se Lasiter nije pojavio na snimanju, Tarner ju je zamolio da proba da pesmu otpeva sama, s namerom da njen glas zameni kada se Art pojavi.

Kada ju je čuo, Džagi Mari (Juggy Murray), direktor izdavačke kuće „Sue Records“ je bio oduševljen. Nagovorio je Tarnera da mu proda izdavačka prava za 25 000 dolara i da Anu Mej postavi za glavnog vokala.

Dao joj je umetničko ime Tina, te dodao svoje prezime jer se plašio da će da ga napusti, pa će morati da traži novu pevačicu.

Singl „A Fool in Love“ je objavljen u julu 1960. godine, te je za vrlo kratko vreme postao pravi hit. Zauzeo je drugu poziciju na listi ar en bi singlova, te 27. mesto na „Bilbordovoj“ listi 100 najboljih singlova.

Sledeće godine su izdali singl „It’s Gonna Work Out Fine“ koji se našao među 20 najboljih pesama, te ušao borbu za nagradu „Gremi“ („Grammy Award“) u kategoriji „najbolja rok en rol izvedba“.

Izdavačka kuća „Sue Records“ objavila je pesme „I Idolize You“, „Poor Fool“ i „Tra-La-La-La“, a nakon toga su potpisali ugovor sa Diskografskom kućom „Kent Reords“ koja je 1964. godine izdala singl „I Can’t Believe What You Say“.

U periodu od 1964. do 1969. godine započinjali su i prekidali saradnju sa čak 11 diskografskih kuća, da bi nakon toga Ajk osnovao vlastitu izdavačku kuću pod nazivom „Ike and Tina Turner Revue“.

Sa njima je nastupao bend Kings of Rhythm i ženska grupa The Ikettes koja je pevala prateće vokale. Kako bi sakupili novac krenuli su na turneju širom Amerike koja je trajala čak 90 dana zaredom.

Pohvale su stizale sa svih strana, a Tina je privukla pažnju na sebe pojavivši se u popularnim televizijskim emisijama poput „American Bandstand“i „Shindig!“.

Usledila je saradnja sa Filom Spektorom (Phil Spector) sa kojim su snimili pesmu „River Deep – Moutain High“. Pesma je objavljena 1966. godine.

Ogromnu popularnost je doživela u Velikoj Britaniji, gde se našla na trećem mestu top lista. Ipak, u Americi su dosegli samo do 88. pozicije, pa su okončali saradnju sa Spektorom.

Ipak, uspeh u Engleskoj nije prošao nezapaženo, te su počeli da nastupaju kao predgrupa slavnim Roling Stounsima (The Rolling Stones) na njihovoj turneji po Velikoj Britaniji.

Tokom naredne dve godine objavili su albume „Outta Season“ i „The Hunter“, te singl „I’ve Been Loving You Too Long“ koji je Tini doneo nominaciju za nagradu „Gremi“ u kategoriji „najbolji ženski ar en bi vokal“.

Obe ploče su bile veoma uspešne, pa su pozvani da nastupaju u Las Vegasu, gde su ih slušale velike zvezde poput Dejvida Bouvija (David Bowie), Eltona Džona (Elton John), Dženis Džoplin (Janis Joplin), Elvisa Preslija (Elvis Presley) i drugih.

Usledila je velika američka turneja sa Stounsima, a 1970. godine su nastupili u popularnoj emisiji „The Ed Sullivan Show“.

Sve to donelo im je ugovor sa Diskografskom kućom „Liberty Records“ koja je objavila njihova dva albuma – „Come Together“ i „Workin’ Together“.

Ova druga ploča bila je prekretnica, jer su na njoj bluz i ar en bi, zamenili rok pesmama. Godine 1971. snimili su obradu numere „Proud Mary“ koju su u originalu izvodili Creedence Clearwater Revival.

Singl je postao njihov najveći hit. Prodali su više od milion primeraka, te se našli na četvrtom mestu najprodavanijih ploča. Iste godine su osvojili nagradu „Gremi“ u kategoriji „najbolja ar en bi grupa“.

Kasnije iste godine su nastupili u čuvenom „Karnegi Holu“ („Carnegie Hall“), a snimak ovog koncerta objavili su u vidu albuma pod naslovom „What You Hear Is What You Get“. Bila je to njihova prva ploča koja je dosegla zlatni tiraž.

Za tri godine snimili su deset albuma, a najveći hit je bila pesma „Nutbush City Limits“ koju su objavili 1973. godine, a koja se našla na 22. mestu top lista u Americi, te 4. u Velikoj Britaniji.

Sledeće godine Tina je objavila svoj prvi solo album pod naslovom „Tina Turns the Country On!“, koja joj je donela novu nominaciju za nagradu „Gremi“.

Nedugo nakon toga Tina je otputovala u London na snimanje rok mjuzikla „Tommy“ u kome je glumila prostitutku i narkomanku Acid Queen.

Dobila je pozitivne komentare kod publike, ali i među filmskim kritičarima. Godine 1975. objavila je svoj drugi solo album pod naslovom „Acid Queen“.

Do polovine sedamdesetih godina Ajkova zavisnost o kokainu je sve više uzimala maha. Otkazivali su nastupe i koncerte, a u julu 1976. trebali su da potpišu ugovor vredan 150 000 dolara sa Diskografskom kućom „Cream Record“.

Samo nekoliko dana pre toga su se posvađali, a Tina je pobegla iz hotela u kome su bili smešteni. Podnela je zahtev za razvod braka koji je okončan u martu 1979. godine. Tom prilikom je na sebe preuzela odgovornost za dugove koji su nastali zbog prekida turneje. Kasnije je priznala da ju je Ajk fizički zlostavljao.

Samostalna karijera

Posle teške godine odlučila je da se vrati na muzičku scenu nastupajući kao kabaretska pevačica u Las Vegasu. Usledili su pozivi za nastupe u manjim mestima širom SAD-a, te gostovanje u poznatim televizijskim emisijama poput „The Hollywood Squares“, „Donny and Marie“, „The Sonny & Cher Show“ i „The Brady Bunch Hour“.

Iste godine održala je prvu turneju po Australiji, a 1978. godine objavila svoj treći solo album pod naslovom „Rough“. Usledila je nova ploča – „Love Exploison“, ali, na njenu žalost, niti jedan od ova dva dva albuma nije postigao željeni uspeh.

Raskinula je ugovore sa Diskografskim kućama „United Artists“ i „EMI“, te krenula na turneju „Wild Lady of Rock `n` Roll“. Uprkos tome što nije imala hit, nastupi su bili uspešni.

Posle gostovanja u emisiji „Hollywood Nights“, Rodžer Dejvis (Roger Davies), menadžer Olivije Njuton Džon (Olivia Newton John) joj je ponudio saradnju.

Ugovorio joj je nastup na balu u San Francisku u februaru 1980. godine. Pošto je želela da nastupa u velikim rok arenama, poput Roda Stjuarta (Rod Stewart) i Roling Stounsa, Dejvis joj je predložio da odustane od kabaretskih nastupa i počne da peva rok pesme u manjim klubovima u Evropi i Americi.

Već sledeće godine dobila je priliku da peva u njujorškom „Ricu“ („The Ritz“).

Sa Rodom Stjuartom je 3. oktobra 1981. godine u emisiji „Saturday Night Live“ izvela numeru „Hot Legs“, pa su zajedno krenuli na turneju. Nastupala je i kao predizvođač bendu Roling Stouns.

Numera „Ball of Confusion“ koju je otpevala sa Robertom Krejom (Robert Cray) postala je veliki dens hit u Evropi. Spot se našao se i na muzičkom kanalu „MTV“. Time je postala jedan od prvih afroameričkih izvođača koji se pojavio na ovoj TV stanici.

Usledili su nastupi sa Čakom Berijem (Chuck Berry), te manja turneja po SAD-u i Evrop. Na insistiranje Dejvida Bouvija, Diskografska kuća „Capitol Records“ joj je ponudila saradnju.

U novembru 1983. godine objavila je singl „Let`s Stay Together“ koji je osvojio radijske top liste u Velikoj Britaniji, te zauzeo 26. mesto na „Bilbordovoj“ listi stotinu najboljih singlova.

Počela je da snima novi album u Londonu koji se u prodaji pojavio polovinom 1984. godine pod naslovom „Private Dancer“.

Singl „What’s Love Got to Do with It“ je za mesec dana dospeo na prvo mesto stotinu najboljih singlova u SAD-u. S istog albuma izdvojile su se i pesme „Better Be Good To Me“ i „Private Dancer“, pa je ploča dospela na 3. mesto „Bilbordovih 200“.

Prodata je u pet miliona primeraka u Americi, te u više od 20 miliona širom sveta. To je postao njen najuspešniji album. Osvojila je četiri „Gremi“ nagrade.

Usledila je velika turneja pod nazivom „Private Dancer“ za koju je vladalo ogromno interesovanje. Mel Gibson (Mel Gibson) ju je pozvao da glumi u post-apokaliptičnom filmu „Pobešnjeli Maks“ („Mad Max Beyond Thunderdome“.

Uprkos filmskim kritikama, njena gluma je naišla na pozitivne reakcije među publikom. Film je zaradio više od 36 miliona dolara u bioskopima širom Amerike.

Za potrebe filma snimila je i pesme „We Don’t Need Another Hero (Thunderdome)“ i „One of the Living“, za koje je ponovo osvojila brojne nagrade.

Duet sa Brajanom Adamsom (Bryan Adams) „It’s Only Love“ doneo joj je novu nominaciju za nagradu „Gremi“.

Početkom 1986. godine objavila je autobiografsku knjigu „Ja, Tina“ („I Tina“) koja je brzo postala bestseler. Dobila je i svoju zvezdu na „Holivudskoj Stazi Slavinih“.

Album „Break Every Rule“ iz 1986. godine iznedrio je hitove „Typical Male“, „Two People“ i „What You Get Is What You See“. Prodat je u više od četiri miliona primerka u SAD-u.

Turneja koja je pratila ovu ploču kulminirala je u martu 1988. godine u Minhenu, gde je ostvarila rekordnu prodaju karata.

Par meseci pre toga je nastupila pred oko 180 000 gledalaca na Stadionu „Marakana“ u Rio de Žaneiru. Bio je to najveći rok koncert solo izvođača, pa je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Par meseci kasnije izašao je album sa nastupima širom Evrope „Tina Live in Europe“.

Usledila je ploča „Foreign Affair“ koja je iznedrila jednu od njenih najpoznatijih pesama „The Best“. Pesma je poharala top liste širom sveta.

Dve godine kasnije primljena je u „Rok en rol Kuću Slavnih“. Nakon toga je snimljen film „What’s Love Got to Do with It“ koji govori o životu bivšeg bračnog para Tarner. Glumili su ih Anđela Baset (Angela Bassett) i Lorens Fišburn (Laurence Fishburne). Oboje su nominovani za nagradu Oskar.

Godine 1995. vratila se u studio kako bi snimila pesmu „Golden Eye“ za potrebe filma o tajnom agentu Džejmsu Bondu (James Bond). Već sledeće godine izdala je CD pod naslovom „Wildest Dreams“ koji je dosegao zlatni tiraž u SAD-u, te platinasti u Evropi.

Na njemu su se našle pesme „Whatever You Want“, „Missing You“, „Something Beautiful Remains“, te veliki hit „In Your Wildest Dreams“ koji je snimila sa Berijem Vajtom (Berry White).

Usledio je duet s Erosom Ramacotijem (Eros Ramazzotti) „Cose della vita“ koji je ovladao radijskim i televizijskim stanicama u celoj Evropi.

Pre 60. rođendana objavila je dens singl „When the Heartache Is Over“, a 1999. godine album „Twenty Four Seven“. Ponovo je dosegla zlatni tiraž u SAD-u, a istoimena turneja donela joj je zaradu od 100 miliona dolara.

Na koncertu koji je u julu 2000. godine održala u Cirihu, najavila je povlačenje sa muzičke scena po završetku turneje.

Sa Filom Kolinsom (Phil Collins) je 2004. godine snimila duet „Great Spirits“ za potrebe Diznijevog filma „Legenda o medvedu“ („Brother Bear“).

Iste godine je objavila kompilaciju „Open Arms“ koja je prodata u više od milion primeraka samo u Americi. U decembru je dobila priznanje Kenedijevog centra (Kenedy Center Honors), te i zvanično postala deo američke muzičke elite.

Povodom pedesete godišnjice na muzičkoj sceni 2008. godine je objavila kompilacijski album „Tina!“. Ispratila ga je velika turneja, nakon koje je objavljen CD „Tina live“, a potom i „The Platinum Collection“.

Privatni život

Tina Tarner je rođena 1937. godine kao Ana Mej Bulok u gradu Netbuš. Bila je najmlađe dete razvedenih roditelja. Kako je u jednom intervjuu priznala, kao devojčica se osećala neželjeno od strane majke, koja ju je oduvek odbacivala.

U srednjoj školi je upoznala Herija Tejlora, svoju prvu veliku ljubav. Ipak, vezu su okončali kada je saznala da se on zabavlja sa drugom devojkom i da čekaju dete.

Kada je u Sent Luisu upoznala saksofonistu Rejmonda Hila (Raymond Hill) odmah se zaljubila, pa je sa 18 godina ostala u drugom stanju. Ipak, nije imala sreće jer je Hil napustio i nju i grupu nakon što je slomio gležanj hrvući se sa Karlsonom Oliverom, pevačem u bendu.

Kada ju je mama zajedno sa vanbračnim sinom Kregom (Craig) izbacila iz kuće, Ajk Tarner ju je pozvao da živi s njim. U tom periodu još uvek je bio u braku sa Loren Tejlor (Lorraine Taylor).

Ipak, 1959. godine njihovo prijateljstvo je preraslo u nešto više. Usledio je veliki uspeh dua Ajk i Tina Tarner, a kada su se preselili u Los Anđeles ona je bila trudna. U oktobru 1960. godine dobili su sina Ronija (Ronnie Turner).

Venčali su se 1962. godine u Tiguani, a kako je pevačica jednom izjavila, razlog za to je bila Boni Me Wilson (Bonnie Mae Wilson), bivša pijanistkinja u bendu, koja je želela vlasništvo nad imovinom koju je Ajk posedovao u Sent Luisu. Ubrzo nakon toga njegovi sinovi Ajk Junior (Ike Jr.) i Majkl (Michel) počeli su da žive sa njima u Los Anđelesu.

Kako je kasnije ispričala, Ajk ju je neprestano zlostavljao, a 1968. godine pokušala je da se ubije progutavši 50 tableta Valijuma pre nastupa u Losa Anđelesu.

Deset godina kasnije uspela je da pobegne od njega, a zvanično su se razveli 1979. godine. Ajk je preminuo 12. decembra 2007. godine. Patio je od kardio-vaskularnih bolesti, a uzrok smrti je bila prekomerna upotreba kokaina.

Na turneji „Private Dancer“ Tina je upoznala je Ervina Baha, nemačkog muzičkog urednika i producenta. Postali su dobri prijatelji, a 1986. godine prijateljstvo je preraslo u ljubav.

Uprkos tome što je Bah 16 godina mlađi od Tine počeli su da žive zajedno u Švajcarskoj, a venčali su se u julu 2013. godine na Ciriškom Jezeru. U aprilu iste godine postala je švajcarska državljanka, a u oktobru se odrekla američkog državljanstva.

Tina je 2018. godine objavila memoare pod nazivom „My Love Story“ u kojima je, između ostalog, otkrila da boluje od opake bolesti.

Naime, od 1978. godine se borila sa visokim krvnim pritiskom, a nije primala terapiju. To je uzrokovalo oštećenje bubrega, a bolest je pretila zatajenjem bubrega.

U istoj knjizi je otkrila da je tri nedelje nakon venačnja sa Bahom doživela moždani udar, pa je morala ponovo da uči da hoda.

Pored toga, čuvena pevačica je od 2016. godine bolovala od raka creva. Homeopatija nije pomagala, nego je vodila pogoršanju.

S obzirom na to da je imala male šanse da dobije bubreg, trebalo je da krene na dijalizu. U aprilu 2017. godine suprug joj je donirao bubreg.

Tina Tarner je preminula 24. maja 2023. godine u svom dobu u Kisnahtu.

Diskografija

Albumi

Sa Ajkom Tarnerom

• 1961.The Soul of Ike & Tina Turner
• 1962. Dance with Ike & Tina Turner’s Kings of Rhythm
• 1963. Don’t Play Me Cheap
• 1963. Dynamite!
• 1964. It’s Gonna Work Out Fine
• 1966. River Deep – Mountain High
• 1966. Ike & Tina Turner and the Raelettes
• 1968.  Outta Season
• 1968. So Fine
• 1969. In Person
• 1969. Fantastic
• 1969. Get It Together
• 1969. Her Man, His Woman
• 1969. The Hunter
• 1970. Come Together
• 1971. Workin’ Together
• 1971. ‘Nuff Said
• 1972. Feel Good
• 1972. Let Me Touch Your Mind
• 1973. Nutbush City Limits
• 1974. Strange Fruit
• 1974. Sweet Rhode Island Red
• 1974. The Gospel According to Ike and Tina
• 1974. The Great Album
• 1975. Sixteen Great Performances

Samostalni albumi

• 1974. Tina Turns the Country On!
• 1975. Acid Queen
• 1978. Rough
• 1979. Love Explosion
• 1984. Private Dancer
• 1986. Break Every Rule
• 1988. Tina Live in Europe
• 1989. Foreign Affair
• 1991. Simply the Best
• 1993. What’s Love Got to Do With It
• 1994. The Collected Recordings
• 1996. Wildest Dreams
• 1999. Twenty Four Seven
• 2004. All the Best
• 2008. Tina!
• 2009. Tina Live
• 2009. The Platinum Collection
• 2014. Love Songs

Filmografija

Filmovi, serije i dokumentarni filmovi

• 1966. The Big T.N.T. Show
• 1970. Gimme Shelter
• 1970. It’s Your Thing
• 1971. Taking Off
• 1971. Soul to Soul
• 1972. Cocksucker Blues
• 1975. Tommy
• 1978. Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band
• 1985. Mad Max Beyond Thunderdome
• 1993. What’s Love Got to Do with it
• 1993. Last Action Hero
• 2000. Ally McBeal

Bibliografija

Knjige

• 1986. I, Tina (Autobiografija)