Emanuel Svedenborg (Emanuel Swedenborg)

Biografija

Emanuel Svedenborg (Emanuel Swedenborg) je švedski naučnik, hrišćanski mistik, filozof i teolog. Rođen je 29. januara 1688. godine u Stokholmu. Preminuo je 29. marta 1772. godine u Londonu.

Svedenborg je Sveto pismo tumačio kao neposrednu reč Božiju. Ubrzo nakon njegove smrti njegovi sledbenici su počeli da osnivaju Svedenbordžijanska društva posvećena proučavanju njegovih dela. Ova društva su činila jezgro Crkve Novog Jerusalima ili Nove Crkve[1].

Sledbenici švedskog teologa sebe nazivaju svedenburžanima ili svedenborgijancima (Swedenborgians) i najviše ih ima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Detinjstvo, obrazovanje i prvi naučni radovi

Emanuel Svedenborg je rođen 1688. godine u Stokholmu. Njegov otac, Jesper Svedberg (Hesper Swedberg) je bio istaknuti član švedskog sveštenstva, dvorski kapelan, profesor teologije na Univerzitetu u Upsali (University of Uppsala), te kasnije episkop u gradu Skara.

Nakon što je 1719. godine dobila plemićki status porodica je promenila prezime iz Svedberg u Svedenborg.

Emanuel Svedenborg je 1709. godine diplomirao na Univerzitetu u Upsali, te je narednih pet godina proveo u inostranstvu.

Zainteresovao se za matematiku i prirodne nauke koje je proučavao tokom poseta Engleskoj, Nizozemskoj, Francuskoj i Nemačkoj.

Upoznavši istaknute naučnike, Svedenborg je zavoleo nauku i naučio praktične veštine mehanike. Njegova inovativnost je procvetala u to vreme, pa se bavio metodama izračunavanja geografske dužine planete Zemlje i Meseca, te između ostalog, pravio prototipe podmornica i aviona.

U Švedsku se vratio 1715. godine i počeo je da piše za naučni časopis „Daedalus Hyperboreus“. Objavljivao je vlastita otkrića, a bavio se i izumima najvećeg švedskog mehaničara Kristofera Pohlema (Christopher Polhem).

Kralj Karlo XII ga je postavio za Polhemovog asistenta. U Kraljevskom odboru rudnika bavio se razvojem i unapređenjem švedske rudarske industrije.

Pored toga, pisao je i članke i rasprave o raznim naučnim i filozofskim temama. Objavljivao je tekstove o kosmologiji, korpuskularnoj filozofiji, matematici i slično.

Povremeno je pisao i pesme na latinskom jeziku.

Prvo delo o algebri na švedskom jeziku objavio je 1718. godine, a tri godine kasnije je objavio i svoje prvo delo o hemiji i fizici.

Svedenborgova filozofija prirode

Emanuel Svedenborg je plemićku titulu dobio 1719. godine. Tokom 1721. i 1722. godine je ponovo putovao u inostranstvo, a tada je objavio dva toma o prirodnoj filozofiji i hemiji na latinskom jeziku.

U toku narednih deset godina nije mnogo pisao niti objavljivao, a 1733. godine je usledilo treće evropsko putovanje. Naredne godine je u Lajpcigu objavio delo „Opera Philosophica et Mineralia“ („Filozofska i logička dela“) u tri toma.

U prvom tomu „Principi prirodnih stvari“ Svedenborg je pokazao nova razmišljanja o filozofiji prirode. Došao je do nekoliko zaključaka koji podsećaju na teorije savremenih naučnika. Postavio je premisu da se materija sastoji iz čestica koje su beskonačno deljive, te da su one u stalnom vrtložnom kretanju. Ova ideja neodoljivo podseća na modernu koncepciju atoma.

Pored toga, izneo je i svoja razmišljanja o formiranju planeta u Sunčevom sistemu.

Istraživanje „Kraljevstva duše“

Nakon što je 1734. godine objavio „Principije“ i malo delo o beskonačnosti, Svedenborg se vratio kući.

Otac mu je preminuo 1735. godine, a naredne godine mu je odobreno još jedno odsustvo sa posla, pa je krenuo na putovanje u Francusku, Italiju i Nizozemsku.

U Amsterdamu je 1740. godine objavio dva toma pod nazivom „Oeconomia Regni Animalis“ („Ekonomija životinjskog carstva“), a iste godine se ponovo vratio u Stokholm.

Ovo delo predstavlja novu fazu u Svedenborgovoj naučnoj karijeri. Ranije je tražio dušu u čistom kretanju, ali je ovog puta pokušao da razume čoveka i da dušu pronađe u ljudskom telu.

Napravio je temeljnu studiju ljudske anatomije i fiziologije, sa posebnom pažnjom na krv i mozak.

Ipak, nije proučavao ljudsko telo kao subjekt, nego je nastojao da dokaže besmrtnost duše samim čulima. Verovao je da se duša nalazi u mozgu, tačnije u ćelijskom korteksu.

Činjenice je prikupljao od drugih naučnika koji su se bavili praksom, a potom je izvlačio vlastite zaključke iz njihovih otkrića. Ova dela su ostala neprimećena od strane savremena nauke sve do 19. veka.

Posle „Ekonomije životinjskog carstva“ Svedenborg je objavio čitav niz manjih rasprava u kojima je pokušao da zaokruži svoja psihološka istraživanja. Neke od njih su postali deo toma „Regnum Animale“ („Životinjsko carstvo“) koji je objavio tokom 1744. i 1745. godine.

Kriza vere i povratak Gospodu

Godine istraživanja prirodnih nauka dovela su Svedenborga u krizu vere. Tome svedoči delo „Dnevnik snova“ čije je delove objavljivao tokom 1743. i 1744. godine. Reč je o detaljnom izveštaju o njegovim duhovnim iskustvima koja su se dešavala uglavnom noću. Neki snovi su bili izuzetno seksualnog karaktera i izazvali su popriličan šok kod brojnih pobožnih čitaoca.

Ipak, dela koja je objavljivao nisu imala mnogo veze sa njegovim seksualnim nagonima, nego sa gorućom ambicijom da bude priznat kao veliki čovek nauke.

Kako je objavio, 7. aprila 1744. godine je prvi put „video Hrista“, što mu je pomoglo da barem na kratko odmori od „iskušenja vlastite gordosti“ i „zlih duhova koji su ga opsedali“.

Odluku da napusti nauku doneo je u aprilu 1745. godine. Ostavio je svoje naučne radove nedovršenim kako bi se posvetio teologiji.

Svedenborgova teologija

Svedenborg je ostatak života posvetio tumačenju Biblije i prenošenju onoga što je video u „svetu duhova i anđela“. Od 1749. do 1771. godine napisao je oko 30 dela, uglavnom na latinskom jeziku i najveći broj njih je objavio anonimno.

Među ovim delima su knjige „Arcana Coelestia“ („Nebeske Arkane“) i „Apocalypsis Explicata“ („Objašnjenje apokalipse“) u kojima su sadržana njegova razmišljanja i komentari knjiga „Postanja“, „Izlaska“ i „Otkrovenja“.

Njegovo najpoznatije teološko delo objavljeno je 1758. godine pod nazivom „De Coelo et ejus Mirabilibus et de Inferno“ („O nebu i njegovim čudima i o paklu[2]„).

Sažetak svojih teoloških razmišljanja dao je u svom poslednjem delu koje je objavljeno 1771. godine pod naslovom „Vera Christiana Religio“ („Prava hrišćanska religija“).

Tvrdio je da je njegov ulazak u polje teoloških studija bio odgovor na božansku viziju i poziv, da su njegova duhovna čula otvorena tako da se u duhovnom svetu može biti jednako svestan kao i u materijalnom svetu.

Svedenborg je tvrdio da je duga serija egzegetskih i teoloških dela koja je napisao predstavljala objavu od Boga za novo doba istine i razuma u religiji. Nadalje, smatrao je da je ovo novo Božje otkrivenje ono što se mislilo pod Drugim dolaskom.

Zbog svojih vanzemaljskih iskustava, često je smatran ili duhovnim „medijem“ ili mistikom, ali u svojim suvim, stvarnim prikazima duhovnog sveta i u svojoj teologiji on zapravo zadržava svoj stav naučnog i filozofskog istraživača.

Svedenborg je dosledno tvrdio da je Bog beskonačna, nedeljiva moć i život unutar svega stvorenog. U svojoj teologiji on tvrdi apsolutno jedinstvo Boga u biti (essentia) i biću (esse).

Otac, Sin i Duh Sveti predstavljaju trojstvo bitnih kvaliteta u Bogu; ljubav, mudrost i aktivnost. Ovo božansko trojstvo se reprodukuje u ljudskim bićima u obliku trojstva duše, tela i uma.

Švedski teolog je prihvatio da sve stvoreno ima svoje poreklo u božanskoj ljubavi i mudrosti i tvrdio je da su sve stvorene stvari oblici i učinci specifičnih aspekata te ljubavi i mudrosti i zato „odgovaraju“, na materijalnom planu, duhovnim stvarnostima.

Međutim, ovaj pravi poredak stvaranja je poremećen čovekovom zloupotrebom svoje slobodne volje. Prema Svedenborgu, čovek je svoju ljubav od Boga preusmerio na vlastiti ego i tako je zlo došlo na svet.

Svedenborg je preminuo 29. marta 1772. godine u Londonu.

Uticaj

Emanuel Svedenborg nikada nije bio propovednik, nego se potpuno oslanjao na efekat koji su proizvodile knjige koje je pisao na latinskom jeziku[3].

Prva Svedenborgijanska društva su se pojavila 1780-ih godina. Nekoliko godina kasnije njegovi sledbenici su u Londonu osnovali Crkvu Novog Jerusalima ili Novu Crkvu.

Njegov uticaj nije bio ograničen samo na njegove neposredne sledbenike. Njegove vizije i religiozne ideje su bile izvor ispiracije za mnoge istaknute pisce poput Balzaka (Honoré de Balzac), Bodlera (Charles Baudelaire), Emersona (Ralph Waldo Emerson), Jetsa (William Butler Yeats) i Strindberga (August Strindberg).

Njegova teološka dela prevedena su na mnoge jezike, a i danas se štampaju nova izdanja.

Mineral svedenborgit, otkriven u Langbanu u Švedskoj 1924. godine nazvan je po naučniku i teologu Emanuelu Svedenborgu.

Bibliografija

• 1734. Principia rerum naturalium
• 1740-1741. Oeconomia regni animalis
• 1745. De cultu et amore Dei
• 1749-1756. Arcana coelestia
• 1758. De coelo et de inferno
• 1763. De divino amore et de divina sapientia
• 1766. Apocalypsis Revelata
• 1768. De amore conjugali
• 1771. Vera christiania religio
• 1983–1997. Diarium spirituale (objavljeno posthumno)

Reference

• [1]https://web.archive.org/web/20010129041000/http://religiousmovements.lib.virginia.edu/nrms/borg.html
• [2] https://www.britannica.com/biography/Emanuel-Swedenborg/His-theology
• [3] Emanuel Swedenborg Impact on Modern Astrology – Zodiac, horoscopes and more (astrodozen.com)