Ivo Josipović

Biografija

Ivo Josipović je bivši predsednik Republike Hrvatske. Pored toga, on je muzičar, pravnik i univerzitetski profesor. Rođen je 28. avgusta 1957. godine u Zagrebu.

Njegovi roditelji su se zvali Ante i Milica. Ivo je u rodnom gradu završio osnovnu školu „Vladimir Nemet“, gimnaziju, srednju muzičku školu „Pavle Markovac“, Pravni fakultet i Muzičku akademiju, odsek kompozicija. Bio je odličan učenik. Posebno su ga zanimale fizika i matematika. Svirao je klavir, ali je više voleo da peva. Trenirao je fudbal u klubu Trnja, ali se ipak odlučio za muziku. Na prijemnom ispitu za Pravni fakultet je bio drugi na listi od dve hiljade kandidata. Posle prve godine mu je uručena rektorova nagrada kao odličnom studentu.

1980. godine je položio pravosudni ispit i upisao je postdiplomske studije prava. 1984. godine je dobio posao na Pravnom fakultetu i služio je vojsku u Beogradu. 1985. godine je magistrirao na postdiplomskom studiju kaznenopravnih nauka, a 1994. godine je doktorirao na temu „Pravo na hapšenje i pritvor u kazneno-procesnom pravu“.

Od 1980. godine je bio član komunističke partije koja se devedesetih godina transformisala u Socijaldemokratsku partiju (SDP). 1994. godine je napustio politiku i posvetio se pravu i umetnosti. Međutim, devet godina kasnije je kao kandidat SDP-a izabran za poslanika u Hrvatskom saboru. 2007. godine je postao blizak saradnik tadašnjeg predsednika stranke, Zorana Milovanovića.

10. januara 2010. godine je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora i sa 60,26% glasova je postao treći predsednik Republike Hrvatske. Na ovoj funkciji je ostao do januara 2015. godine kada ga je u drugom krugu sa 50,74% glasova pobedila Kolinda Grabar Kitarović.

U maju 2015. godine je osnovao stranku Naprijed Hrvatska-Progresivni savez koja okuplja njegove pristalice. Potpisali su koalicioni sporazum sa Narodnom strankom-Reformistima bivšeg potpredsednika Vlade Radimira Čačića.

Josipović je napisao veliki broj naučnih i stručnih radova koji se tiču međunarodnog krivičnog prava. Autor je velikog broja hrvatskih zakona. Zastupao je Hrvatsku pred Međunarodnim sudom u Hagu. 1996. godine je učestvovao u izradi Ustavnog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Vanredni je profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, a predaje Kazneno procesno pravo, Međunarodno kazneno pravo i Prekršajno pravo.

2011. godine je dao izjavu o „Oluji“ koju su osudila udruženja izbeglih Srba.

Privatni život

Ivova supruga je Tatjana Josipović, univerzitetska profesorka prava, sa kojom ima ćerku Lanu. Po verskoj opredeljenosti je agnostik. Govori engleski jezik i služi se nemačkim.

Pošto je vrstan kompozitor, dobio je sledeće nagrade na polju muzike:

• Nagrada Sedam sekretara SKOJ-a za umetnost, za kompozicije „Varijacije za klavir “ i „Passacaglia za gudače“ (1981. godine);
• Nagrada Evropske radijske unije (EBU) za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar (1985. godine);
• Prva nagrada žirija i prva nagrada publike na Međunarodnom takmičenju Muzičke mladeži za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar (1985. godine);
• Nagrada Pajo Kolarić za kompoziciju „Drmeš za Pendereckog“ (1987. godine);
• Odlikovanje Reda Danice hrvatske sa likom Marka Marulića (1999. godine);
• Diskografska nagrada Porin za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar (1999.) godine;
• Diskografska nagrada „Porin“ za kompoziciju „Hiljadu lotosa“, za mešoviti zbor i instrumentalni ansambl (2000. godine);
• Nagrada Ministarstva kulture RH za muzičko stvaralaštvo, za kompoziciju „Tuba ludens“, za tubu i orkestar (2002. godine);
• Nagrada Boris Papandopulo Hrvatskog društva kompozitora za kompoziciju „Tuba ludens“, za tubu i orkestar (2002. godine).