Ivo Josipović

Biografija

Ivo Josipović je bivši predsednik Republike Hrvatske. Pored toga, on je muzičar, pravnik i univerzitetski profesor. Rođen je 28. avgusta 1957. godine u Zagrebu. Živi i radi u rodnom gradu.

Josipović je od 1980. godine bio član Komunističke partije koja se ranih devedesetih transformisala u Socijaldemokratsku partiju (SDP). Kao član SDP-a je 2003. godine postao poslanik u Hrvatskom saboru.

Za predsednika Hrvatske je izabran 2010. godine. Nije uspeo da izbori drugi mandat, jer ga je u drugom krugu pobedila Kolinda Grabar Kitarović.

Od 2015. godine je bio predsednik stranke Naprijed Hrvatska – Progresivni savez koju je lično osnovao. Stranka se 2019. godine ponovo utopila u SDP.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivo Josipović je rođen 1957. godine u Zagrebu. Njegovi roditelji su se zvali Ante i Milica. Ivo je u rodnom gradu završio osnovnu školu „Vladimir Nemet“, gimnaziju, srednju muzičku školu „Pavle Markovac“, Pravni fakultet i Muzičku akademiju, odsek kompozicija.

Bio je odličan učenik. Posebno su ga zanimale fizika i matematika. Svirao je klavir, ali je više voleo da peva.

Trenirao je fudbal u klubu Trnja, ali se ipak odlučio za muziku. Na prijemnom ispitu za Pravni fakultet je bio drugi na listi od dve hiljade kandidata. Posle prve godine mu je uručena rektorova nagrada kao odličnom studentu.

Josipović je 1980. godine položio pravosudni ispit i upisao postdiplomske studije prava. Sledeće godine je dobio posao na Pravnom fakultetu i služio je vojsku u Beogradu.

Magistrirao je 1985. godine na postdiplomskom studiju kaznenopravnih nauka, a 1994. godine je doktorirao na temu „Pravo na hapšenje i pritvor u kazneno-procesnom pravu“.

Politička karijera

Od 1980. godine je bio član Komunističke partije koja se devedesetih godina transformisala u Socijaldemokratsku partiju (SDP).

Josipović je 1994. godine napustio politiku i posvetio se pravu i umetnosti. Međutim, devet godina kasnije je kao kandidat SDP-a izabran za poslanika u Hrvatskom saboru. 2007. godine je postao blizak saradnik tadašnjeg predsednika stranke, Zorana Milovanovića.

10. januara 2010. godine je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora i sa 60.26% glasova je postao treći predsednik Republike Hrvatske. Na ovoj funkciji je ostao do januara 2015. godine kada ga je u drugom krugu sa 50.74% glasova pobedila Kolinda Grabar Kitarović.

U maju 2015. godine je osnovao stranku Naprijed Hrvatska-Progresivni savez koja okuplja njegove pristalice. Potpisali su koalicioni sporazum sa Narodnom strankom-Reformistima bivšeg potpredsednika Vlade Radimira Čačića.

Josipović je napisao veliki broj naučnih i stručnih radova koji se tiču međunarodnog krivičnog prava. Autor je velikog broja hrvatskih zakona.

Zastupao je Hrvatsku pred Međunarodnim sudom u Hagu. 1996. godine je učestvovao u izradi Ustavnog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Vanredni je profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, a predaje Kazneno procesno pravo, Međunarodno kazneno pravo i Prekršajno pravo.

2011. godine je dao izjavu o „Oluji“ koju su osudila udruženja izbeglih Srba.

Stranka Naprijed Hrvatska se 11. aprila 2019. godine ponovo spojila sa SDP-om, pa je formalno raspuštena, a svi njeni članovi su automatski postali članovi SDP-a iz koga su 4 godine ranije izašli. Isto je učinio i Ivo Josipović.

Osude zbog pokušaja pomirenja

Josipović je 14. i 15. aprila 2010. godine posetio Bosnu i Hercegovinu, a tom prilikom je izrazio žaljenje što je hrvatska politika tokom devedesetih godina doprinela stradanju ljudi u toj zemlji.

Dodao je da „duboko žali što je takva hrvatska politika doprinela stradanjima ljudi i podelama koje nas i danas muče“.

Na ovu izjavu reagovao je Andrija Hebrang, a ceo vrh Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ošto je osudio takav njegov postupak. Oglasila se i tadašnja premijerka Jadranka Kosor koja je izjavila da je Josipović prekršio Ustav[1].

Predsednik Josipović je kazao da je uočio „nespremnost da se prepoznaju i loše strane politike iz devedesetih godina, što i danas negativno utiče na hrvatski narod u Hrvatskoj i BiH“. Dodao je da bi „bilo mudro da je Vlada bila ta koja je podstakla pomirenje“.

Poklonio se žrtvama pokolja u Ahmićima i pokolja u Križančevu Selu, zajedno sa liderima Katoličke crkve i Islamske zajednice u BiH.

Muzičke nagrade i priznanja

• 1981. Nagrada Sedam sekretara SKOJ-a za umetnost, za kompozicije „Varijacije za klavir “ i „Passacaglia za gudače“
• 1985. Nagrada Evropske radijske unije (EBU) za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar
• 1985. Prva nagrada žirija i prva nagrada publike na Međunarodnom takmičenju Muzičke mladeži za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar
• 1987. Nagrada Pajo Kolarić za kompoziciju „Drmeš za Pendereckog“
• 1999. Odlikovanje Reda Danice hrvatske sa likom Marka Marulića
• 1999. Diskografska nagrada Porin za kompoziciju „Samba da camera“, za gudački orkestar
• 2000. Diskografska nagrada „Porin“ za kompoziciju „Hiljadu lotosa“, za mešoviti zbor i instrumentalni ansambl
• 2002. Nagrada Ministarstva kulture RH za muzičko stvaralaštvo, za kompoziciju „Tuba ludens“, za tubu i orkestar
• 2002. Nagrada Boris Papandopulo Hrvatskog društva kompozitora za kompoziciju „Tuba ludens“, za tubu i orkestar.
• 2012. Diskografska nagrada Porin za najbolji klasični autorski album „Passo Sempio“ u izvođenju pijanistkinje Katarine Krpan.

Ostale priznanja i nagrade

• 1978. Nagrada Rektora Univerziteta u Zagrebu (najbolji student na Pravnom fakultetu)
• 2010. Proglašen osobom godine od strane čitalaca i uredništva banjalučkih „Nezavisnih novina“
• 2010. Proglašen osobom godine u regiji od strane bosanskohercegovačkog „Večernjeg lista“
• Počasni doktorat Ruskog državnog sveučilišta Immanuel Kant u Kalinjingradu
• Počasni ambasador mira – Internacionalna liga humanista – liga za mir
• 2011. Grand PRix „Komunikator godine“, Hrvatsko udruženje za odnose s javnošću (HUOJ)
• 2011. Priznanje „Sloboda“, Međunarodni centar za mir Sarajevo
• Nagrada za mir „Galileo 2000“, Fondacija Premio Galileo 2000, Firenza, zbog „zalaganja za evropsku viziju jugoistočne Evrope, ljudska prava i međunarodnu pravdu“
• 2011. Evropska medalja za toleranciju od strane Evropskog saveta za toleranciju i pomirenje u Briselu
• 2011. Evropski govor godine, za govor u EU parlamentu prilikom potpisivanja pristupnog ugovora s EU od strane Evropskog pokreta Hrvatska i Evropskog doma Zagreb
• proglašen Najosobom godine regije Jugoistočne i Srednje Evrope od strane Regionalne nezavisne agencija i Evropskog udruženje menadžera
• 2012. Priznanje za izraženu socijalnu osetljivost i posvećenost borbi protiv diskriminacije i poniženja svih ranjivih grupa u društvu od strane Sindikat penzionera Hrvatske
• 2012. Posebni ambasador za širenje Sportskih igara mladih u regiji
• 2012. Nagrada „Svetozar Pribičević“ za unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa, Srpsko narodno veće
• 2012. Priznanje za izuzetno zalaganje u promovisanju vjerskih sloboda i tolerancije povodom Svetskog dana verske slobode od strane Udruženja Sloboda iz Zagreba
• 2013. Priznanje „Paul Harris“ za izuzetan doprinos promociji rotarijanstva, Rotary Distrikt 1913
• 2013. Počasni član Otočnog sabora, zbog razumevanja problema ostrvljana i zalaganja za rešavanje konkretnih problema
• 2013. Titula „Protector“ Evropske akademija nauka i umetnosti u Salcburgu
• 2015. Počasni doktorat Univerziteta u Istanbulu za doprinos pravu i opšti doprinos društvu.

Privatni život

Ivova supruga je Tatjana Josipović, univerzitetska profesorka prava, sa kojom ima ćerku Lanu. Po verskoj opredeljenosti je agnostik. Govori engleski jezik i služi se nemačkim.

Reference

• [1] https://slobodnadalmacija.hr/vijesti/hrvatska/kosor-josipovic-je-prekrsio-ustav-95955