Nikola Ivanović

Biografija

Nikola Ivanović je crnogorski profesionalni košarkaš koji trenutno (maj 2019. godine) nastupa na poziciji plejmejkera u podgoričkoj Budućnosti i reprezentaciji Crne Gore. Rođen je 19. februara 1994. godine u Podgorici.

Juniorsku karijeru je započeo u Košarkaškom klubu Džoker iz Podgorice, a prvi profesionalni ugovor je potpisao 2010. godine sa Mornarom iz Bara. U periodu od 2011. do 2015. godine igrao je za podgoričku Budućnost, s kojom je četiri puta osvojio Prvenstvo i tri puta Kup Crne Gore. Potom je jednu sezonu proveo u Mega Leksu, sa kojim je 2016. godine osvojio trofej Kupa Radivoja Koraća.

Polovinom 2016. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa grčkim AEK-om. Jednu sezonu je proveo na pozajmici u italijanskoj Orlandini, da bi se u leto 2017. godine vratio u Budućnost. Od tada su osvojili titulu Jadranske Lige i dva Kupa Crne Gore. U sezoni 2018/19 ponovo su igrali finale Aba lige, ali je trofej pripao beogradskoj Crvenoj zvezdi.

Ivanović je sa reprezentacijom nastupao na Evropskim prvenstvima 2013. i 2017. godine, ali nisu uspeli da osvoje medalje. Tokom 2019. godine po prvi put od sticanja nezavisnosti uspeli su da obezbede plasman na Svetsko prvenstvo.

Klupska karijera

Nikola Ivanović je pre nego što je izabrao košarku trenirao karate. Ipak, s osam godina je počeo da trenira košarku u lokalnom klubu Džoker. Sa šesnaest godina je preselio u Bar, gde je sa klubom Mornar prvi put potpisao profesionalni ugovor. Usledila je odlična sezona u Baru tokom koje je privukao pažnju, ne samo domaćih nego i inostranih skauta.

Imao je priliku da obuče dres španske Unikahe ili da nastavi da trenira na Univerzitetu Ukon (The University of Connecticut). Ipak, mladi plejmejker je izabrao nešto treće. Polovinom 2011. godine prešao je u Budućnost iz Podgorice. U februaru sledeće godine je napunio 18 godina, pa je i zvanično potpisao prvi profesionalni ugovor sa podgoričkim klubom.

Tokom prve sezone je u susretima ABA lige prosečno beležio 6,9 poena, 1,4 asistencije i jednu ukradenu loptu po meču, a na parketu je provodio 16,2 minuta. Nisu uspeli da se domognu titule na tom regionalnom takmičenju, ali su zato osvojili domaće Prvenstvo i Kup.

Isti uspeh su postigli i naredne godine, a tokom sezone 2013/14 je zbog povrede Aleksandra Ćapina, Ivanović preuzeo poziciju prvog plejmejkera. Najbolju utakmicu je odigrao protiv Union Olimpije kada je postigao 28 poena, tri asistencije i dve ukradene lopte. Za dva poena je pogađao osam od 11 koševa.

Još jedan dobar meč odigrao je protiv mađarskog Solnoki Olaja kada je upisao 27 poena, četiri asistencije i dve ukradene lopte. Postizao je četiri od sedam pogodaka za dva, te pet od sedam za tri poena. Treći trofej Kupa i četvrti domaćeg Prvenstva osvojio je u sezoni 2014/15.

Polovinom 2015. godine potpisao je ugovor sa Mega Leksom iz Sremske Mitrovice. U susretima Jadranske lige u proseku je postizao 13,4 poena, 5,2 asistencije i 1,5 ukradenih lopti. Na parketu je prosečno povodio 30,2 minuta. Osvojili su titulu Kupa Radivoja Koraća savladavši u finalu beogradski Partizan. Ivanović je na ovom meču zabeležio 24 poena i pet asistencija. Proglašen je najkorisnijim igračem srpskog Kupa.

U junu 2016. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa grčkim AEK-om. S Atinjanima je igrao FIBA Ligu šampiona gde je zabeležio 11 nastupa, sa prosekom od 4,9 poena po meču. U januaru 2017. godine je pozajmljen italijanskom klubu Orlandina Basket do kraja sezone. Takmičili su se u italijanskoj Seriji A.

Na poziv tadašnjeg trenera Aleksandra Džikića 13. septembra 2017. godine se vratio u Budućnost. Sa bosanskohercegovačkim reprezentativcem Nemanjom Gordićem postao je jedan od ključnih igrača u podgoričkom timu. Usledila je najbolja sezona u njegovoj dotadašnjoj karijeri.

Premda nisu davali velika obećana „Đetići“ su uspeli da se domognu polufinala Jadranske lige, gde ih je dočekala zagrebačka Cedevita. Kako je jednom prilikom mladi plejmejker priznao, bili su to vrlo naporni dani za Budućnost. Ipak, uspeli su da savladaju pritisak i plasiraju se u finale, gde ih je dočekala beogradska Zvezda.

Nakon 16 godina doneli su titulu Aba lige u Podgoricu, te stekli pravo da se takmiče u Evroligi, najprestižnijem košarkaškom takmičenju u Evropi. Ivanović je uvršten u drugu najbolju petorku Evrokupa.

Tokom naredne dve sezone je sa „Đetićima“ dva puta osvajao Kup Crne Gore. U aprilu su ponovo imali priliku da osvoje trofej Jadranske lige. Za njega su se borili sa Crvenom zvezdom. Posle dva poraza u Beogradu usledile su dve pobede u Podgorici. „Majstoricu“ u dvorani „Aleksandar Nikolić“ obeležili su nemili događaji zbog kojih je meč kasnio skoro sat vremena.

„Crveno-beli“ su ponovo osvojili trofej Aba lige, a potom je ista organizacija kaznila oba tima zbog nesportskog ponašanja. Zvezda je kažnjena sa više od 80, a Budućnost sa preko 40 hiljada evra. Ivanović je u toj sezoni na domaćim susretima najviše poena postigao tokom duela sa Mornarom, na kome je zabeležio 15 poena i sedam asistencija.

Reprezentativna karijera

Nikola Ivanović je bio član mlađih selekcija pre nego što je zadužio seniorski dres Crne Gore. Godine 2009. i 2010. je učestvovao na kadetskom prvenstvu, a od 2011. godine nosio je dres juniorske reprezentacije.

„Veliki dres“ je zadužio 2012. godine. Domaću javnost je oduševio 18. avgusta iste godine kada je na susretu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa Srbijom u poslednjoj stotinki postigao trojku sa polovine terena. Meč je završen rezultatom 73:71 u korist njegovog tima.

Sa reprezentacijom je 2013. godine učestvovao na Evropskom prvenstvu. U grupi su se sastali sa reprezentacijama Severne Makedonije, Letonije, Bosne i Hercegovine, Litvanije i Srbije. Zabeležili su dve pobede i jedan poraz, što nije bilo dovoljno da prođu u naredni krug takmičenja.

Četiri godine kasnije su ponovo izborili učešće na EvroBasketu. Pobedivši Mađarsku, Češku i Rumuniju prošli su u sledeću fazu turnira. Već u osmini finala ih je zaustavila Letonija, pa su učešće na ovom takmičenju završili na 13. mestu.

Usledila je borba za plasman na Svetsko prvenstvo. Crnogorci su uspeli da ostvare istorijski uspeh, te da se zastava njihove zemlje zaviori na terenima u Kini 2019. godine.

Privatni život

Nikola Ivanović je rođen 1994. godine u Podgorici gde je završio osnovnu školu. S obzirom da je sa 16 godina obukao dres Mornara iz Bara srednju Ekonomsku školu je završio u Baru. Kako je jednom prilikom priznao, najveću podršku u životu i karijeri pružala mu je porodica.

Veliku podršku mu daju i devojka i prijatelji, a zbog sjajnih partija u dresu Budućnosti na njegovoj zgradi umetnici su oslikali mural sa njegovim likom.

Slobodno vreme koristi za druženje, uživa u muzici, filmovima i serijama. U jednom intervjuu je priznao da bi voleo da poseti Tibet, te da ga srećnim čine svakodnevne pozitivne stvari.

Titule

Klupske titule

• 2011/12. Prvenstvo Crne Gore sa Budućnosti
• 2012. Kup Crne Gore sa Budućnosti
• 2012/13. Prvenstvo Crne Gore sa Budućnosti
• 2013/14. Prvenstvo Crne Gore sa Budućnosti
• 2014. Kup Crne Gore sa Budućnosti
• 2014/15. Prvenstvo Crne Gore sa Budućnosti
• 2015. Kup Crne Gore sa Budućnosti
• 2016. Kup Radivoja Koraća sa Mega Leksom
• 2017/18. Jadranska liga sa Budućnosti
• 2018. Kup Crne Gore sa Budućnosti
• 2019. Kup Crne Gore sa Budućnosti

Pojedinačne titule

• 2012. Proglašen najkorisnijim igračem Kupa Crne Gore
• 2014. Proglašen najkorisnijim igračem Kupa Crne Gore
• 2016. Proglašen najkorisnijim igračem Kupa Radivoja Koraća
• 2017/18. Uvršten u drugu najbolju ekipu Evrokupa

Izvori:

https://sport.blic.rs/kosarka/evropska-kosarka/crna-gora-trojkom-ivanovica-sa-pola-terena-pobedila-srbiju-u-areni/p7bezdj

http://reprezentacija.me/intervju-nikola-ivanovic-kosarkas/