Branko Đurić Đuro

Kratke informacije

Ime i prezimeBranko Đurić Đuro
Datum rođenja28. maj 1962.
Mesto rođenjaSarajevo
DržavaBosna i Hercegovina / Slovenija
PrebivališteLjubljana
ZanimanjeGlumac, režiser

Biografija

Branko Đurić Đuro je bosanskohercegovački pozorišni i filmski glumac, režiser, muzičar koji je postigao svetski uspeh. Rođen je 28. maja 1962. godine u Sarajevu. Živi i radi u Sloveniji.

Na samom početku glumačke karijere doživeo je veliki uspeh sa kultnom serijom „Top lista nadrealista“ i „Audicijom“.

U to vreme, bio je veoma popularan i kao frontmen sarajevskog rok benda „Bombaj Štampa“. Ovaj bend se nakon desetogodišnje pauze ponovo okupio i počeo da snima nove pesme.

Producent je scenarista i režiser televizijske serije „Naša mala klinika“ koja je postigla veliki uspeh i snimljena je u tri verzije, na tri jezika, sa tri glumačke postave. U Zagrebu je 2018. godine sa kolegom Reneom Bitorajcem otvorio pozorište „Luda kuća“.

Đuro je imao priliku da se prošeta na crvenom tepihu u Holivudu (Hollywood) što je san mnogih glumaca. Tamo je 2001. godine dobio i najprestižniju filmsku nagradu „Oskar“ za film „Ničija zemlja“.

Posljednjih godina izdvajaju se i njegove uloge u filmovima „U zemlji krvi i meda“, te „Kajmak i marmelada“, „Kako je propao rokenrol“.

Može se pohvaliti saradnjom s Andželinom Džoli (Angelina Jolie), Bred Pitom (Bread Pitt) i mnogi drugim svetski poznatim glumcima, a ta saradnja se pretvorila u prijateljstvo.

Njegova predstava „Đurologija“ oborila je sve rekorde gledanosti. S ovom predstavom obišao je ceo svet. Pored zemalja bviše Jugoslavije, sa „Đurologijom“ je nastupio i u Americi, Australiji, i mnogim drugim zapadnim zemljama.

Napisao je knjigu „Mojih pedeset“ u kojoj je opisao svoj život i mnoge dogodovštine u karijeri. Priznao je da je, dok je pisao, nekoliko puta zbog emocija pustio i suze.

Odrastanje u Sarajevu

Rođen je 28. maja 1962. godine u Sarajevu. Dete je iz mešovitog braka. Naime, njegova majka je bila muslimanka, a otac pravoslavac.

Ostao je bez oca kada je imao godinu dana. Njegova majka se nije udavala sve dok Branko nije napunio 14 godina. Tada se udala za poznatog slikara Branislava Popovca. Uz očuha, Đuro je brzo zavoleo umetnost.

Obrazovanje, prvi glumački i muzički koraci

Nakon osnovne i srednje škole, želeo je da upiše Akademiju scenskih umetnosti u Sarajevu. To mu nije polazilo za rukom, jer nije polagao prijemni ispit. Akademiju scenskih umetnosti konačno je upisao 1984. godine na kojoj je nekoliko godina kasnije i diplomirao.

Pošto 1981. godine nije uspeo da se upiše na Akademiju, pridružio se ekipi mladih glumaca u jednoj humorističkoj radijskoj emisiji u kojoj su mladi imali svojih pet minuta.

Kasnije je ta emisija prerasla u vrlo popularnu televizijsku seriju „Top listu nadrealista“. Ova serija u skeč formatu je na satiričan način govorila o društvenom i političkom životu Jugoslavije.

Đuro, kao i drugi glumci su zahvaljujući ovoj seriji stekao veliku popularnost. Snimana od početka 80-ih pa do početka 90-tih godina.

Mnogi su posle rekli kako je „Top lista nadrealista“ bila na neki način i proročanstvo onog što će uslediti u političkom i društvenom životu.

Između ostalog, u jednom skeču, pogodili su datum potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Mladi glumci su tada na svoj umetnički nadrealni i šaljiv način upozoravali šta bi se moglo dogoditi.

U tom periodu, odnosno odmah nakon prvih radijskih emisija, Đuro je sa još nekoliko muzičara oformio sarajevsku rok grupu „Bombaj Štampa“. To je bilo 1982. godine, a ova grupa je nastala u isto vreme kada su nastale grupe „zabranjeno pušenje“ i „Elvis j. Kurtović“. Ove grupe su zajedno činile jedan novi talas koji je nazvani Novi primitivizam.

Đuro je bio frontmen ovog benda, pevač i svirao je gitaru. „Bombaj štampu“ su osim njega činili i gitaristi Nedim Babović i Nedžib Jeleč, klavijaturista Nikša Bratoš i bubnjar Ademir Volić.

Rad ove grupe je u mnogome zavisio od Đurinih glumačkih obaveza. On je u međuvremenu upisao Akademiju, a imao je i druge nastupe. Pet godina od osnivanja benda objavili su svoj prvi album.

Neke od pesama sa prvog albuma su „Često poželim da sve zaboravim“, „Otvorena pjesma Đorđu B.“, „Mrak i ja“ i druge. Zanimljivo je da je ovaj bend nastupao sa „Top listom nadrealista“ kada su oni imali turneju širom bivše Jugoslavije.

Kada je u pitanju njegova glumačka karijera, i na tom planu je sve išlo uzlaznom putanjom. Kada je upisao Akademiju, Đuro je dobio uloge i u nekim reklamama.

Zanimljivo je da je sa Goranom Bregovićem snimao reklamu za Olimpijske igre u Sarajevu sa pesmom „Hajdemo u planine“ koju je kasnije otpevalo „Belo dugme“.

Imao je svoj udeo i u realizaciji popularne humoristične serije „Audicija“. Reč je o projektu koji su napravili studenti koji su ustvari igrali uloge glumaca koji dolaze na audiciju za prijemni ispit na Akademiji.

Sve to su prilagodili, promenili malo formu i izneli na veoma zanimljiv i dopadljiv način. „Audicija“ je popularna i dan danas, a uz „Top listu nadrealista“, Đuru je učinila jednim od najpopularnijih mladih glumaca.

Samo godinu dana posle „Audicije“, dobio je glavnu ulogu u seriji „Ovo malo duše“. Zatim su došle uloge u filmovima „Dom za vešanje“, „Kuduz“ i „Kako je propao rokenrol“.

Usledile ratne devedesete, a Đuro je napustio svoj rodni grad Sarajevo i preselio se u Ljubljanu.

Život u Sloveniji

Nikada, kako je rekao, ni u ludilu nije mogao zamisliti da će zbog rata morati da napusti Sarajevo. To je za njega bilo veoma potresno jer mu je majka bila muslimanka, a otac pravoslavac.

Svi konvoji su otišli, a onda je Đuro odlučio da i on napusti svoj rodni grad. Tih 90-tih on je imao i tumor, pa su mnogi mislili da neće preživeti.

Sa porodicom je uspeo da ode iz Sarajeva u Makarsku kod svojih kumova. Tu je proveo deset dana, a zatim je uz pomoć muzičara Dine Dvornika i Davora Gobca uspeo sa porodicom da dođe do granice sa Slovenijom. Prešli su granicu, došli u Ljubljanu i počeli život od „nule“.

Đuro je rekao da je Sloveniju odabrao jer je želeo da ode što dalje od ratnog stanja, ali da opet bude dovoljno blizu da ga ljudi prepoznaju i da može da nastavi da se bavi onim što voli, a to je umetnost.

Imao je sreću da je veoma brzo dobio posao režisera na slovenačkoj televiziji. U Sloveniji je jako brzo postigao dobre uslove za život, a u Ljubljani sa porodicom živi i danas.

Ono što je posebno specifično za život u Sloveniji je to da je Đuro po dolasku u tu zemlju odlučio da više ne želi da se bavi glumom.

Bio je zadovoljan poslom režisera na televiziji i realizovao je sve, od spotova, do koncerata, raznih emisija i serija. Osam godina nije glumio, a na televiziji je postigao veliki uspeh.

Prvu seriju koju je uradio pod nazivom „Teater paradižnik“ je bila prva slovenačka serija koja je došla na takmičenje za „Zlatnu Ružu“ Montroa. Režirao je i najgledaniji slovenački film ikada pod nazivom „Kajmak i marmelada“.

„Ničija zemlja“

Nakon što je osam godina glumačke pauze odlučio je da prihvati ulogu u filmu „Ničija zemlja“. To će se pokazati kao pun pogodak.

Javio mu se reditelj Danis Tanović i rekao kako ima jedan scenario koji je napisao njegov student baš po Đuri. Đuro je rekao da više ne glumi i da nije zainteresovan. Međutim, on je insistirao i nagovorio ga da ipak pročita.

Kada je počeo sa čitanjem, video je da je to, kako je rekao, fenomenalan scenario i da se radi o fantastičnom scenariju. Odlučio je da prihvati glavnu ulogu Čikija.

Ovaj film snimljen je 2001. godine u režiji Danisa Tanovića, a glavne uloge uz Đuru igrali su Rene Bitorajac i Filip Šovagović. Reč je o bosanskohercegovačkoj ratnoj drami koja je osvojila brojne nagrade.

Najznačajnija među nagradama je Oskar (Oscar) za najbolji strani film, Zlatni globus za najbolji strani film, Nagrada za najbolji filmski scenario Kanskog filmskog festivala, te mnoge druge nagrade iz zemlje i regiona.

Đuro je rekao da zvuči neverovatno da je posle toliko godina prihvatio neku ulogu, i to glavnu, te da ga je ona odvela direktno u Holivud. To mu je otvorilo mnoga vrata, a on je dobio pozitivne kritike.

Prisustvovao je svečanoj dodeli Oskara, sreo mnoge svetski poznate glumce, te sa njima potpuno opušteno i prijateljski razgovarao. Oni su mu čestitali. Sve to mu je bio veoma neobičan doživljaj, a sa druge strane ostvarenje sna svakog glumca.

Kada je film dobio Oskara, Đuro je dobio veliki broj ponuda da igra u stranim filmovima. Međutim, kako je rekao, brzo je shvatio da je u holivudskoj filmskoj industri „sve lažno“.

Započeo je saradnju sa jednim italijanskim agentom i počeo je da dobija ponude za uloge u italijanskim filmovima. To mu se mnogo više svidelo od uloga koje mu je nudio Holivud, kao što su ruski špijuni, mafijaš sa Balkana i slično. Tako je počeo da igra u većem broju italijanskih filmova i uglavnom je, zbog jezika, glumio strance.

„Naša mala klinika“

U Sloveniji je nastala televizijska serija „Naša mala klinika“ koja je bila jedna od najuspešnijih serija na ovim prostorima.

Snimljena je za srpsko, slovenačko i hrvatsko tržište. Đuro je bio režiser, jedan od scenarista i producent. Snimanje je prvo počelo u Sloveniji, da bi se zatim zainteresovali za seriju u Hrvatskoj i Srbiji. Serija je snimana od 2007. do 2011. godine.

Po istom scenariju, serija je snimana čak tri puta u istom studiju, samo na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Svaka verzija imala je nove glumce koji su dolazili iz te zemlje za koju je serija rađena. Snimili su više od 300 epizoda ove serije.

Riječ je o humorističkoj seriji koja prati dešavanja, zgode i nezgode, tima jedne bolnice na šaljiv način. Serija je postigla veliki uspeh kako u Sloveniji, tako i u Srbiji i Hrvatskoj.

 „U zemlji krvi i meda“

U ratnoj drami u „U zemlji krvi i meda“, čiji je producent, režiser i scenarista, glumica Anđelina Džoli, Đuro je dobio jednu od glavnih uloga.

Film je premijerno prikazan u Americi 23. decembra 2011, dok je svoju evropsku premijeru doživeo 12. februara 2012. godine. To je ujedno bio i prvi film koji je režirala popularna glumica koja je, kako je rekla, inspiraciju za film dobila kada je kroz svoj humanitarni rad boravila u poseti BiH.

Veliki broj Srba film je ocenio kao holivudsku propagandu da su Srbi zločinci, dok su Bošnjaci govorili da se ništa bolje nije moglo ni snimiti.

U ovom filmu Đuro je dobio ulogu Aleksandra. Zbližio se s Anđelinom i njenim suprugom Bredom, a glumica mu je posle njihove saradnje poslala jedan poklon iz Amerike za rođendan, gitaru Angi, sa posvetom.

Đuro je rekao da tu gitaru često koristi na svojim nastupima, a da se Anđelini mnogo dopala i njegova muzika. Ovaj film je za njega bio veliko iskustvo jer je imao priliku da vidi kako izgleda rad sa velikim produkcijama i milionskim budžetom za snimanje koji je pratio veliki broj ljudi koji su bili angažovani na filmu.

„Đurologija“

Đuro je rekao da dugo vremena nije imao hrabrosti to da uradi neku predstavu, odnosno humoristički stend up šou kao što je „Đurologija“. Nije nimalo jednostavno konstantno nasmejavati publiku.

Ipak, to mu je pošlo za rukom. Sa svojom „Đurologijom“ obišao je celi svet i predstava je oborila sve rekorde gledanosti.

„Đurologija“ je na neki način skup svih Đurinih intimnih razmišljanja i pogleda na svet oko sebe, ali predstavljena na duhovit način.

Deset u pola

Dve decenije nakon „Ničije zemlje, Đuro je obnovio saradnju sa rediteljem Danisom Tanovićem i to na filmu „Deset u pola“ koji je otvorio 27. Filmski festival u Sarajevu.

Tanović je glavne uloge poverio Branku Đuriću, Goranu Navojecu, Medihi Muslimović i drugima, dok su se u sporednim ulogama, pored iskusnih bosanskohercegovačkih glumaca našli i studenti Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu.

Voditeljska karijera

Đuro je imao priliku da se pokaže i u voditeljskom poslu i to mu je pošlo za rukom. Tako su gledaoci pored malih ekrana mogli da uživaju u njegovom šarmu i humoru kada je kao voditelj radio emisiju „Pet minuta slave“ na Novoj TV.

U popularnom šou programu „Tvoje lice zvuči poznato“ bio je član žirija.

Porodični život

Đuro je u Sarajevu oženio Nevenu Đurić, sa kojom je 1990. godine dobio sina Filipa. Ratnih devedesetih porodica je pobegla u Ljubljanu u Sloveniju. Razveli su se, a Đuro je uplovio u vezu sa slovenačkom glumicom Tanjom Ribič.

Oni su se upoznali kada su zajedno igrali u jednoj pozorišnoj predstavi. Njegova supruga Tanja je u šali rekla da su tada u predstavi igrali muža i ženu, a kako im je to dobro išlo, kasnije su to preneli i na stvarni život. Njih dvoje imaju dve kćerke Zale i Ele.

Inače, Đurin sin Filip pokušao je da krene očevim stopama. Imao je ulogu u jednom slovenačkom filmu. Međutim, ipak se odlučio za fotografiju. Filip takođe živi u Ljubljani, sa Đurom, polusestrama i Đurinom suprugom Tanjom.

O svom privatnom životu Đuro veoma retko govori. Zbog toga više detalja nije poznato.

Kako je postao vegetarijanac?

Ranih dvehiljaditih Đuro je prešao na vegetarijanski način ishrane. Oduvek je voleo životinje, ali ih nikada nije posmatrao kao hranu. Ranije nije mogao ni da zamisli svoj obrok bez mesa.

Sve se promenilo posle snimanja jednog filma. Na snimanju su sa glumcima oko dva meseca na selu bile i životinje, svinje, kokoške i slično. Po završetku snimanja okupili su se glumci, ali i domaćin iz sela te sumirali utiske.

Đuro je pitao šta će biti sa životinjama, da bi mu na to farmer odgovorio da ih možda sada upravo i jedu i da su ih zaklali. Za Đuru je to bio šok. Nikada ranije nije razmišljao o mesu na taj način.

Posle toga, rekao je supruzi da nekoliko dana neće jesti meso. Tih nekoliko dana produžilo se ustvari sve do dan danas. Posljednjih nekoliko godina praktikuje i bezglutensku ishranu.

Zanimljivo je i to da Đuro za kućnog ljubimca ima svinju.

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1988. „Dom za vešanje“
  • 1989. „Kuduz“
  • 1989. „Kako je propao rokenrol“
  • 1991. „Ovo malo duše“
  • 2001. „Ničija zemlja“
  • 2003. „Kajmak i marmelada“
  • 2003. „Mali svet“
  • 2007. – 2011. „Naša mala klinika“
  • 2005. „Bal-Can-Can“
  • 2009. „Triage“
  • 2011. „Cat run“
  • 2011. „U zemlji krvi i meda“
  • 2012. „Čista desetka“
  • 2021. „Deset u pola“

Branko Đurić Đuro na društvenim mrežama

FacebookBranko @ Facebook
InstagramBranko @ Instagram
YoutubeBranko @ YouTube