Snežana Savić

Kratke informacije

Ime i prezimeSnežana Savić
Datum rođenja6. mart 1953.
Mesto rođenjaVelika Plana
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeGlumica, pevačica
Visina170 cm

Biografija

Snežana Savić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica i pevačica narodne muzike. Prepoznatljivost je stekla osamdesetih i devedesetih godina 20. veka ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“ i „Porodično blago“, te pesmama „Tri poljupca za sreću“, „Topolska 18“ i „Šarene oči“. Rođena je 6. marta 1953. godine u Velikoj Plani. Iz braka sa rediteljem Dragoslavom Lazićem  ima ćerku Anitu.

Pažnju na sebe skrenula je još tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Na četvrtoj godini je igrala Koštanu, prvo u pozorištu, a potom i na televiziji, a njenom izvedbom bila je oduševljena i kritika i publika.

Posle nekoliko uloga u filmovima Savićeva je odlučila da se posveti muzičkoj karijeri. U periodu od 1983. do 2009. godine snimila je 13 albuma i nekoliko „singlica“.

Njen veliki povratak na male ekrane se desio 1987. godine kada je odlično odigrala majku Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, a potom joj je uloga Nine Andrejević u „Boljem životu“ donela prepoznatljivost širom bivše Jugoslavije.

Mlađe generacije je pamte i po ulogama Maline Vojvodić i Rajne Gagić u serijama „Srećni ljudi“ i „Bolji život“, a jedan od poslednjih angažmana joj je lik Izabel u seriji „Selo gori, a baba se češlja“.

Detinjstvo i obrazovanje

Snežana Savić je rođen 1953. godine u Velikoj Plani. Po završetku prvog razreda osnovne škole porodica se preselila u naselje Konjarnik u Beogradu. Kako je jednom prilikom ispričala, odrasla je u patrijahalnoj porodici u kojoj su se cenile tradicionalne vrednosti. Roditelji su joj bili vrlo strogi i imali su velika očekivanja od svoje ćerke.

Posle osnovne škole Snežana je upisala VI gimnaziju. S obzirom na to da je bila odličan đak, od nje se očekivalo da će nakon toga izabrati da neko „ozbiljnije zanimanje“. Kada se prijavila za polaganje prijemnog ispita na Akademiji, roditelji nisu bili oduševljeni. Kako je kazala, nije bilo „drame“, niti teških reči, ali se otac i majka nisu slagali sa tim.

Primljena je na FDU već u prvom krugu. U klasi profesorke Ognjenke Milićević su još bili Ljiljana Stjepanović, Lazar Ristovski, Zlata Petković, Radoš Bajić, Bogdan Diklić i drugi. Važili su za izuzetno talentovanu grupu studenata koji su u pauzama između predavanja i vežbi pevali i svirali razne instrumente.

Snežana kaže da se najviše družila sa Ljiljanom Stjepanović jer su išle zajedno i u gimnaziju. Tih godina glumica se seća s osmehom na licu. Premda izbegava da o tome govori, Savićeva je proglašena studentom generacije.

Glumačka karijera

Već tokom studija je sa kolegama glumila u pozorištu, ali je „Koštana“ Bore Stankovića napravila prekretnicu u njenoj karijeri. Ulogu je dobila na četvrtoj godini fakulteta, a jedan od najvećih komplimenata za njenu glumu stigao je od legendarnog Bate Stojkovića koji je rekao da je njena Koštana bila najbolja od svih do tada.

Na filmskom platnu Snežana se prvi put pojavila 1975. godine u drami „Ignjatović protiv Gebelsa“ koju je režirao Dragoslav Lazić po scenariju Dušana Savkovića.

Usledila je ekranizacija „Koštane“ u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija, te uloga u komediji „Ana voli Milovana“ iz 1977. godine. Pojavila se u TV seriji „Čast mi je poznavati vas“ i sa Radošem Bajićem, Ademom Čejvanom, Đorđem Jelisićem, Mirom Stupicom i drugima igrala u drami „Gospodarev zet“ koja je objavljena 1978. godine.

U TV drami „Maska“ Mire Trajlović Snežana je igrala glumicu Mimi, a pojavila se i u komediji „Sedam plus sedam“ na Televiziji Beograd.

Dve godine kasnije je tumačila Krasnu u ratnoj drami „Pad Italije“ i Aretu Oreški u legendarnoj seriji „Sedam sekretara SKOJ-a“. Igrala je ljubavnicu Dragana Nikolića u TV komediji Siniše Pavića „Počnimo život ispočetka“, a Alisu Mur u drami Branka Pleše „Sabljarke“.

Godine 1984. Savićeva je glumila naslovnu ulogu u filmu „Šta je s tobom Nina“, gde su joj društvo na setu pravili Radko Polič, Miodrag Petrović Čkalja, Nikola Janković i drugi.

Tokom naredne godine igrala je damu u vozu u „Žikinoj dinastiji“, Olgu Papić Cacu u drami „U zatvoru“, Todorku u komediji „Indijsko ogledalo“, te konobaricu drami Bore Draškovića „Život je lep“.

Verovatno najuspešnija godina u Snežaninoj dotadašnjoj glumačkoj karijeri je bila 1987. kada su „svetlost dana“ ugledale serije „I to se zove sreća“, „Vuk Karadžić“ i „Bolji život“, te filmovi „Lutalica“ i „Tesna koža 2“ u kojoj je igrala Lepu Šojić. U Bi-Bi-Si-jevoj (BBC) mini-seriji tumačila je rumunsku pevačicu Floriu, te ponovo pokazala raskošan muzički talenat.

Ipak, najveću popularnost joj je donela uloga fatalne Nine Andrejević u Pavićevoj seriji „Boji život“ koja je premijerno emitovana tokom 1987. i 1988. godine. Snežana Savić je postala svojevrsni seks simbol tadašnjeg vremena. Istu ulogu je tumačila i u drugoj sezoni „Boljeg života“ koja je premijerno emitovana na Radio Televiziji Srbije tokom 1990. i 1991. godine.

Sa Velimirom Batom Živojinovićem, Borom Stjepanovićem i Dragomirom Bojanićem Gidrom igrala je u filmu „Dama koja ubija“ iz 1992. godine. Reditelj Zoran Čalić ju je na setu sa Gidrom spojio i u komediji „Žikina ženidba“ koji je predstavljao poslednji film u ciklusu „Lude godine“.

Prvu polovinu dvedesetih godina, kada je televizija u pitanju, obeležila je serija „Srećni ljudi“ u kojoj je Savićeva tumačila zanosnu pevačicu Malinu Vojvodić. Serija je emitovana u periodu od 1994. do 1995. godine, a na Filmskim susretima u Nišu 1996. godine ona i Desimir Stanojević su od strane čitalaca „TV Novosti“ proglašeni „glumačkim parom godine“.

Serija je iznedrila i pesmu „Topolska 18“, koja je postala jedan od najvećih hitova Snežane Savić.

Sa bračnim parom Pavić sarađivala je i tokom snimanja serije „Porodično blago“ u kojoj je igrala Rajnu Gagić, majku Vojina Ćetkovića. Premda joj je suprug u tom popularnom ostvarenju bio Danilo Lazović, neprežaljena ljubav je ipak bio Dragan Nikolić. Upravo su Savićeva i Nikolić 2001. proglašeni za „glumački par godine“.

Istu ulogu je tumačila u filmovima „Tajne porodičnog blaga“ i „A sad adio“ koji su snimljeni 2000. godine, kao nastavci serije.

U humorističnoj seriji „Stižu dolari“ koju je RTS premijerno emitovala od 2004. do 2006. godine Snežana je igrala Elizabetu Kovačević, dok su glavne uloge pripale Aleksandru Berčeku, Milenku Zablaćanskom i Neli Mihailović.

Dve godine po završetku snimanja te serije, premijerno je prikazana biografska drama „Poslednja audijencija“ Đorđa Kadijevića u kojoj je Savićeva tumačila Đurđu Pašić, suprugu srpskog političara Nikole Pašića.

Nakon toga se povukla sa malih ekrana, a 2016. godine je dobila ulogu u hit seriji Radoša Bajića „Selo gori, a baba se češlja“. Dve godine kasnije je igrala Tamaru u srpskoj verziji planetarno popularne američke serije „Urgentni centar“.

Premda je zbog muzičke karijere morala da zapostavi pozorište, nisu zanemarive uloge koje je do sada ostvarila. Savićeva je igrala u predstavi „Petrijin venac“ u „Ateljeu 212“, „Stanoje Glavaš“ u Narodnom pozorištu, „Pozovi M radi užitka“ u „Zvezdara teatru“, „Zabranjeno voće“ u „Akademiji 28“ i drugima.

Na daskama koje život znače pojavila se 2012. godine, nakon skoro dve decenije. Tada je igrala u predstavi „Pozovi M radi užitka“ Mirjane Bobić Mojsilović. U komediji Marije Lipkovski „Udaj se muški“ je tumačila „vrckavu taštu“, a potom joj je pripala uloga Jovanke Broz u istoimenoj monodrami.

Muzička karijera

Snežana je od rane mladosti pokazivala sklonost prema različitim vidovima umetnosti. Ne samo prema glumi, nego i prema muzici. Njen talenat je došao do izražaja tokom rada na predstavi „Koštana“, a mnogima se, zbog južnjačkog temperamenta koji poseduje, svidelo kako je ona utelovila jednu od najpoznatijih junakinja srpske književnosti.

Zato i ne čudi što je 1976. godine snimila „singlicu“ sa pesmama „Keremejli“ i „Da znaješ mori mome“. Reč je o tradicionalnim numerama koje je za potrebe predstave „Koštana“ aranžirao Vlasta Jelić.

Tri godine kasnije je s Orkestrom „Romalen“ i grupom pevača Kultuno-umetničkog društva „Abrašević“ iz Pančeva snimila ploču sa romskim pesmama „Andem Tuće Kale Jaka“ i „Ćingara“.

Prvi studijski album Snežane Savić je 1983. godine objavila Diskografska kuća „Jugoton“ pod nazivom „O, kakva noć“. Na njemu su, pored naslovne, bile i numere „Pijmo, pijmo“, „Luduju oči moje“, „San“, „Dođi kradom“ i druge. Muziku i aranžmane je pisao Danilo Danilović, a tekstove Radmila Mudrinić.

S istom ekipom je sarađivala i na drugoj ploči pod naslovom „Ne smem da te diram“. Sa nje su se izdvojile pesme „Dođi u snove moje“, „Volim te, sunce moje“, „Šapni mi, šapni“ i druge. Publika je brzo zavolela njen način pevanja i ponašanja na sceni, pa je neretko nastupala sa najpopularnijim pevačima tog vremena.

Usledio je album „Ti kraj mene nisi“ sa numerama „Idi mili, glavu ne okreći“, „Devojka“, „Sanjaj, sanjaj“ i drugima. Ipak, veliki hit je postala pesma „Tri poljupca za sreću“ koju je komponovao Aleksandar Korać, na tekst Radmile Mudrinić. Ovaj hit nastavio je da živi i tokom naredne tri decenije, a nezaobilazan je na njenim nastupima.

Dve godine kasnije „PGP RTB“ je objavio njen album „Pa idi, idi“. Na njemu su bile numere „Sve je bilo zabluda“, „Zašto te nema“, „Molim te, nemoj ići“, „Pustite srce neka voli“. I ovog puta posebno se izdvojila jedna pesma. Reč je o numeri „Šarene oči“ koja je postala obavezan deo repertoara za svadbe i veselja. Napisali su je Radmila Mudrinić i Dejan Aleksandrić u pratnji čijeg orkestra je Snežana snimila ceo album.

Na festivalu „MESAM“ 1988. godine otpevala je numeru „Nova ljubav“. Pobeda joj je izmakla za „dlaku“, a kasnije se ispostavilo da je pesma „Ne dolazi“ Bobana Zdravkovića koja je dobila prvu nagradu, bila plagijat jedne bugarske pesme.

Iste godine Savićeva je objavila ploču „Osećam te“, na kojoj su, osim naslovne, bile i numere „Ti“, „Jednom se živi“, „Kad bi se vratilo vreme“, „Koštana“, „Boli me srce za tobom“, te pesma „Nova ljubav“ koju je premijerno otpevala na „MESAM-u“. Na ovom albumu je sarađivala sa Predragom Negovanovićem, Tomicom Miljićem, Radoslavom Graićem i drugima.

Usledila je saradnja sa „PGP-om“ koji je izdao njene albume „Sanjaću te, sanjaj me“ i „Snežana Savić“. Taj period u njenoj karijeri obeležile su pesme „Zašto te toliko volim“, „Topim se“, „Tugo moja, željo moja“, „Prelila se čaša“ i druge.

Numere „Ciganko, karte baci“, „Ej, milo moje“, „Zlatna kočije“, „Da sam ruža“ i „Suze i osmeh“ našle su se na istoimenom albumu koji je „PGP“ objavio 1992. godine. Snežana ih je otpevala u pratnji Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca, koji je aranžirao većinu pesama.

Devetu ploču sa pesmama „Prazna soba“, „Ljubav je varka“, „Staro društvo“, „Nostalgija“ i drugima pevačica je objavila 1995. godine. Ipak, najveću popularnost stekla je balada „Topolska 18“ koju su napisali Ljiljana Pavić, Goran Ratković i Zoran Milenković, a koja je obeležila seriju „Srećni ljudi“.

Tri godine kasnije u prodaji se pojavio Snežanin CD sa numerama „Crvena je zora“, „Ne sijaj Sunce“, „Vidi majko“, „Samo srce zna“, „Pre bi stale ruke“ i drugima. Tekstove većine pesama napisala je Simonida Stanković, a Savićeva ih je otpevala u pratnji Orkestra Miše Mijatovića.

Usledila je saradnja sa Produkcijskom kućom „Grand“ koja je 2001. godine objavila njen 11. album sa pesmama „Možda nije ljubav to“, „Varalica“, „Bolujem i ovu ljubav“, „Avantura“, „Učili me…“ i drugima. Ovog puta većinu tekstova i kompozicija radio je Zoran Starčević, a Snežana je snimila i tradicionalnu rumunsku pesmu „Ti za mene ne haješ“ u nešto izmenjenom aranžmanu.

Posle osam godina studijske pauze u prodaji se pojavio njen CD „Reči su suvišne“. Obeležile su ga pesme „Mitke i Koštana“ Miodraga Popovića Zahara, „Zavedi me“ Baneta Opačića, te „Živa rana“ i „U Guči“ Voje Removića. I ovog puta album je objavila Produkcijska kuća „Grand“.

Premda nakon toga nije snimala nove materijale, Snežana je ostala jedna od najtraženijih pevačica narodne muzike. Nije se priklonila novim trendovima, nego je odlučila da čuva uspomenu na kvalitetne pesme koje je snimila pre 20-30 godina.

Privatni život

Snežana Savić je rođena 1953. godine u Velikoj Plani. Od 60-ih godina prošlog veka živi i radi u Beogradu. Premda se oduvek trudila da svoj privatni život drži dalje od očiju javnosti, popularnost i prepoznatljivost su sa sobom uvek nosile napise u tabloidima.

Ipak, ono što se pouzdano zna, barem kada je njen ljubavni život u pitanju, jeste da se prvi put udala tokom studija, ali da taj brak nije potrajao. Njen drugi suprug je bio Dragoslav Lazić, 17 godina stariji reditelj i scenarista. U tom braku su dobili ćerku Anitu, ali su se brzo razveli. Lazić se ponovo oženio, a Snežana je odlučila da novim brakom ne donosi još više stresa njihovoj ćerki.

Kako je jednom prilikom kazala, smatrala je da je jedna trauma u Anitinom životu dovoljna i nije želela da njena ćerka „naknadno doživljava rivalitet sa decom koju bi ona imala sa drugim čovekom“. Ipak, priznaje da je zbog egzistencije morala mnogo da radi, pa je Anita dosta vremena provodila sa bakom i dekom. Ćerka joj to nikada nije zamerila ili nije želela da pokaže da joj je teško.

Glumica važi za odmerenu damu koja uvek zna kako treba da se ponaša, drži do sagovornika i poštuje svakoga sa kime je u kontaktu. Međutim, priznaje da je to samo odbrambeni mehanizam, te da je vrlo temperamentna i da se ponekad teško kontroliše u stresnim situacijama. Njeni poznanici kažu da je vrlo pametna i duhovita osoba, a mnoge je do sada oduševila maestralnim imitacijama svojih kolega i kolegica.

Diskografija

Albumi

  • 1983. O, kakva noć
  • 1984. Ne smem da te diram
  • 1985. Ti kraj mene nisi
  • 1987. Pa idi, idi / Šarene oči
  • 1988. Osećam te
  • 1989. Sanjaću te, sanjaj me
  • 1990. Snežana Savić
  • 1992. Suze i osmeh (uz pratnju Orkestra Dragana Stojkovića Bosanca)
  • 1995. Snežana
  • 1998. Snežana Savić
  • 2001. Snežana Savić
  • 2009. Reči su suvišne

Singlovi i EP-ovi

  • 1976. Pjesme iz „Koštane“
  • 1979. Adem tuće kale jaka / Ćingara
  • 1984. O, kakva noć / Pijemo, pijemo (uz pratnju Orkestra Danila Danilovića Daniluške)
  • 1990. Zašto te toliko volim / Sanjam te, sanjaj me

Kompilacije

  • 1991. Snežana Savić
  • 1996. Kompozicije Predraga Negovanovića peva Snežana Savić

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1975. Ignjatović protiv Gebelsa
  • 1976. Koštana
  • 1977. Ana voli Milovana
  • 1977. Čast mi je pozvati vas
  • 1978. Gospodarev zet
  • 1978. Maska
  • 1979. Sedam plus sedam
  • 1981. Pad Italije
  • 1981. Sedam sekretara SKOJ-a
  • 1981. Počnimo život iz početka
  • 1982. Sabinjanke
  • 1982. Živeti kao sav normalan svet
  • 1984. Šta je s tobom, Nina
  • 1985. Žikina dinastija
  • 1985. U zatvoru
  • 1985. Indijsko ogledalo
  • 1985. Život je lep
  • 1987. Lutalica
  • 1987. I to se zove sreća
  • 1987. Fortunes of War
  • 1987. Tesna koža 2
  • 1987. Vuk Karadžić
  • 1987. Bolji život: Novogodišnji specijal
  • 1987-1988. Bolji život
  • 1989. Atoski vrtovi – preobraženje
  • 1989. Seobe 2
  • 1990. Ljubav je hleb sa devet kora
  • 1990-1991. Bolji život 2
  • 1992. Dama koja ubija
  • 1992. Žikina ženidba
  • 1993. Napadač
  • 1994. Srećni ljudi
  • 1995-1996. Srećni ljudi 2
  • 1998-2002. Porodično blago
  • 2000. Tajna porodičnog blaga
  • 2000. A sad adio
  • ž2004. Stižu dolari
  • 2005-2006. Stižu dolari 2
  • 2008. Poslednja audijencija
  • 2016. Selo gori a baba se češlja
  • 2018. Urgentni centar

Predstave: „Petrijin venac“, „Stanoje Glavaš“, „Pozovi M radi užitka“, „Zabranjeno voće“, „Fundamentalista ili tajna mlade udovice“, „Bajka o pozorištu“, „Udaj se muški“, „Slike iz života vladike Nikolaja“, „ Ja, Jovanka Broz“ i druge.

Izvori

Snežana Savić na društvenim mrežama

IMDBSnežana @ IMDB