Džejms Džojs (James Joyce)

Biografija

Džejms Džojs (James Augustine Aloysius Joyce) je bio irski pisac. Rođen je 2. februara 1882. godine u Dablinu. Preminuo je 13. januara 1941. godine u Cirihu.

Džojs se smatra jednim od utemeljivača modernog romana. Početne književne uspehe ostvario je zbirkom pripovetki „Dablinci“ kojim oslikava šarolika psihološka stanja junaka i ustaljenu svakodnevnicu, kao i romanom „Portret umetnika u njegovim mladim danima“.

Irsku je napustio 1902. godine, te se u nju vratio samo dva puta na jako kratko vreme. Živeo  je u Trstu, Parizu i Cirihu. Venčao se sa Norom Barnakl (Nora Barnacle). U tom braku su dobili dvoje dece.

Njegovo najpoznatije delo je roman „Uliks“ koji je objavljen 1922. godine, dok je vrhunac njegove književne karijere delo „Bdenje Finegana“ objavljeno 1939. godine.

Džejms Džojs važi za jednog od najvećih klasika svetske književnosti. Roman „Uliks“ se smatra vrhuncem modernizma koji je vremenom stekao kultni status među poštovaocima književnosti.

Lični život

Džejms Džojs je rođen u predgrađu Dablina. Bio je najstariji od četrnaestero dece svojih roditelja. Rastao je u poprilično neobičnoj porodici. Njegov otac Džon (John) je bio poslovan čovek. Imao je malu radnju koja je bankrotirala u periodu detinjstva Džejmsa Džojsa, što je njihovu mnogobrojnu porodicu dovelo do ozbiljnih problema.

Baš u vreme oko privatnog poslovnog bankrota, Džojs je napisao svoje prvo delo, poemu o smrti političara Čarlsa Stjuarta Parnela (Charles Stewart Parnell).

Budući da je njegov otac bio ogorčen kako su se katolička crkva, irska vladajuća stranka i britanska Liberalna stranka ophodili prema Parnelu, učinio je sve da se poema njegovog sina objavi, a poslao je jednu od kopija na adresu Vatikana.

Majka mu je bila religiozna žena koja je izrazito uživala u muzici. Roditelji su malog Džojsa vaspitavali u strogom katoličkom duhu. Zbog majčinog velikog uticaja, Džojs je razmišljao o odabiru svešteničkog poziva. Međutim, kao mladić odlučio se za književnu karijeru i od tada je porodicu i religiju stavio u drugi plan.

Kada je porodicu zadesio bankrot Džojs je bio primoran da napusti školu „Clongowes Wood College“. Upisali su ga u katoličku školu „Christian Brothers“. Sa svojih trinaest godina postao je član pokreta „Sodality of Our Lady“. Vrlo jak uticaj na njega imala je filozofija Tome Akvinskog.

Jezuiti su ga pozvali u svoj red, što je odlučno odbio. Vaspitanje u hrišćanskom duhu odigalo je presudnu ulogu u njegovom životu i književnoj karijeri. Međutim, sa samo šesnaest godina znao je da religija i verovanje neće biti put kojim će on ići u životu.

Od 1898. godine studirao je na Univerzitetu u Dablinu (University College Dublin). Diplomu je stekao na modernim jezicima: francuskom, engleskom i italijanskom.

Za vreme studija aktivno se posvetio književnoj karijeri, kada je redovno pisao i objavljivao jela po ugledu na Ibsenov (Henrik Ibsen) dramski rad.

Njegova prva predstava odigrana je pred publikom u novembru 1901. godine. Kada je napisao tekst čija je tema bila književno pozorište u Irskoj, časopis koji se izdavao na njegovom koledžu odbio je da ga pusti u štampu.

Ipak, našao je način da objavi sporni članak u lokalnim novinama. Tada je Artur Grifit (Arthur Griffith) u svojim novina objavio članak, koga je sam napisao, o cenzuri usmerenoj prema Džojsu, a potaknut navedenim događajima.

U Irskom nacionalnom popisu Džojs je naveden kao školovani devetnaestogodišnjak koji živi sa roditeljima, tri brata i šest sestara u Dablinu. Nakon stečene diplome zaputio se u Pariz gde je upisao studije medicine.

Na nesreću, majka mu je umrla od raka, pa se nakon pola godine studiranja medicine u Parizu, morao vratiti kući.

Majčina smrt i životne okolnosti dovele su ga do teških psihičkih kriza, a kao posledica toga često je konzumirao alkohol. Svetla tačka u njegovom životu bio je upravo književni rad, ali i muzika. Godine 1904. bezuspešno je pokušavao da objavi delo „Portret umetnika u mladosti“.

Iste godine u junu upoznao je Noru Barnakl koja je postala njegova ljubav, a kasnije i supruga. Zajedno su napustili Dablin, kada su se preselili prvo u Cirih, a potom u Trst. U Trstu se zaposlio na mestu profesora engleskog jezika, te je na ovom radnom mestu proveo punih deset godina.

Postao je otac 1905. godine kada je rođen njegov sin Džordž. Njegovo drugo dijete, ćerka Lucija, rođena je 1907. godine. U Dablinu je, uprkos njegovom velikom zalaganju, odbijena objava njegove zbirke pripovedaka „Dablinci“.

Vrlo važna godina u njegovom životu bila je 1915. kada je upoznao Hariet Ša Vivera (Harriet Shaw Weaver) koja je uvidela kvalitet u njegovom stvaralaštvu, te mu obilato plaćala za svako urađeno delo, što je značilo poboljšanje njegovih životnih okolnosti i rešavanje učestalih finansijskih problema.

Sa porodicom se 1920. godine preselio u Pariz u kome je ostao punih dvadeset godina.

S godinama je Džojs imao sve većih problema sa vidom, da bi nakon niza operacija skoro potpuno oslepeo. Nakon operacije koja je izvršena u januaru 1941. godine Džojs je pao u komu.

Kada se nakon dva dana probudio iz kome, želeo je da vidi svoju decu. Uskoro je umro, a decu nije video, jer su bila na putovanju. Džojs je umro u pedeset devetoj godini, 1941. godine. Sahranjen je u Cirihu. Njegova supruga je umrla deset godina kasnije i sahranjena je pokraj njega.

Ljubavni život

Džojsova životna saputnica bila je njegova supruga Nora Barnakl. Bila je to žena koja je uveliko uticala na njegov život i stvaralaštvo.

Koliko je ona Džojsu bila važna u životu potvrđuju mnoga pisma koja joj je slao, a i sama njegova dela. Datum radnje romana „Uliks“ je zapravo datum kada su njih dvoje započeli svoju ljubavnu vezu 1904. godine. Njegovo delo „Dablinci“ je zasnovano na događajima iz njenog života.

U periodu potrage za izdavačima nekih svojih dela Džojs je bio u teškom položaju zbog pratećih finansijskih problema. Pozajmljivao je novac od prijatelja, a iz istih razloga je dugo vremena predavao engleski jezik.

Selio se po raznim evropskim gradovima, kada je bio razdvojen od supruge i njihovo dvoje dece. U trenucima očajanja pisao je Nori. Pisma su odisala iskrenom i predanom ljubavi, čežnjom, ali i erotikom.

Noru je prvi put ugledao u jednoj od svojih besciljnih šetnji Dablinom. Bila je visoka, mlada žena, tamnocrvene kose. Započeli su razgovor gde ga je zainteresovala svojim drskim ponašanjem.

Nora je bila devojka arhaičnog i tradicionalnog irskog duha. Ovaj dan bio je početak jedne velike i celoživotne ljubavi. Datum 16. jun zauvek je ušao u istoriju, kao i njegovo priznanje upućeno voljenoj ženi: „Ti si me učinila čovekom“.

U suživotu sa Džojsom, Nora je prihvatila ulogu neuke dame u službi genija. Samo šest meseci pre njihovog susreta napustila je Golvej Siti i preselila se u Dablin.

Pobegla je od teškog života u svojoj porodici. Otac joj je bio alkoholičar. Džojsu se sviđala njena, sa jedne strane bezazlenost, a sa druge odvažna koketnost. U pismu jednoj prijateljici ona je naglasila: „Ne možeš ni da zamisliš kako mi je bilo kad sam se iznenada obrela u životu tog čoveka“.

Džojs je sa Norom proveo ceo svoj život. Brak su ozvaničili tek 1931. godine, samo četiri godine pre njegove smrti. Tada je on stekao svetsku slavu, a njihova deca su odrasla.

Njihova ljubav je bila jedna od najvećih koje se pamte u književnom svetu, uprkos tome što su često bili razdvojeni ili što su ih snalazile teške životne okolnosti.

Književni rad

Džejms Džojs se književnim radom bavio od svojih studentskih dana. Eksperimentisao je u strukturi i narativnoj tehnici romana. Ovim eksperimentima kao i primenom toka svesti uveo je inovativni pravac moderne književnosti.

Zajedno sa Eliotom (Thomas Stearns Eliot) i Paundom (Ezra Pound), jedan period je bio sledbenik imažinista, kada je objavljena njegova prva zbirka poezije „Kamerna muzika“.

Pred početak Prvog svetskog rata objavio je zbirku pripovetki „Dablinci“. Veliki trud i vreme je ulagao u pokušajima objave ove zbirke pripovetki, punih osam godina.

U par navrata su urednici sa kojima je sarađivao insistirali na tome da iz sadržaja promeni ili čak izbaci deo teksta iz zbirke „Dablinci“. Smatrala su da je reč „bloody“ (krvavo) neprimerena, te su postavili krajnji uslov da se „sporna“ reč izbaci. Za današnje standarde, ovako nešto, čini se neverovatno.

Vrlo važno delo njegove karijere, autobiografski roman o razvoju umetnika i umetničke ideje kroz lentu vremena, a kojim je po prvi put koristio unutrašnji monolog, nosi naslov „Portret umetnika u mladosti“ objavljeno je 1916. godine, dok je dve godine kasnije objavio dramu „Izgnanici“.

Svoje remek delo, roman „Uliks“ objavio je 1922. godine. Ovaj roman pisao je skoro deset godina. Vođene su oštre polemike vezano za ovo delo, ali niko ne spori da je ono izvršilo veliki uticaj na razvoj književnosti 20. veka, te da je ono stub evropskog proznog modernizma.

„Uliks“ je isto tako i moderno prepričavanje Homerove „Odiseje“. S izuzetno jakom unutrašnjim monologom, roman navodi čitaoca u najmračnije uglove ljudskog uma.

Roman je primljen s oduševljenjem, ali je njegov uspeh bio propraćen raznim kritikama. Neke od najoštrijih kritika bile su da je delo nepristojno, te da širi nemoral, pa su shodno tome, neki delovi knjige zabranjivani.

„Uliks“ je žestoko cenzurisan. Cenzuri je došao kraj 1934. godine u Americi, a dve godine kasnije u Britaniji.

Dosta vremena je tražio izdavača za roman „Uliks“ jer se oni nisu odvažili da prihvate kontroverznost dela. Petsto primeraka je poslano na tržište SAD-a. Svi ovi primerci su uništeni.

Ovaj roman smatra se snažnom prekretnicom u proznoj književnosti, jer se u njemu koristi novi stil, nove bogate tehnike kao što su „tok svesti“, humor i parodija. Sačinjen je od osamnaest poglavlja, gde se u svakom opisuje jedan sat.

Pošto je vreme radnje u romanu 16. jun, Džojsovi pobornici širom sveta su ovaj datum nazvali Blumov dan (Bloomsday). Širom sveta, a posebno u Dablinu, se organizuju manifestacije „Uliksu“ u čast.

Ljudi u Dablinu šetaju ulicama i piju u kafanama gde je zalazio junak romana. Inače, 16. jun je datum koga je Džojs namerno ovekovečio, jer je tog datuma počela njegova ljubavna veza sa Norom.

Nakon romana „Uliks“ kojim je ostvario svetsku slavu, napisao je još samo jedno delo „Fineganovo bdenje“. Ovo delo pisao je oko petnaest godina, a objavio ga je 1939. godine.

Vreme radnje je noć. Malim delom predstavlja nastavak romana „Uliks“. Primenio je sve svoje eksperimentalne tehnike. Delo je lišeno konvencijalne izgradnje likova, toka radnje i jezika.

Knjiga je napisana u obliku kružnog toka, jer ona počinje njenim krajem, a završava početkom prve rečenice. Kratko vreme nakon objavljivanja proglašena je za jednu od najboljih knjiga u Evropi i Americi.

Citati i izreke

„Bojim se velikih reči koje nas sve čine tako nesrećnim“.

„Ja sam sutra, ili neki drugi budući dan, ono što sam pripremio danas. Ja sam danas ono što sam pripremio juče ili neki prethodni dan“.

„Misliš da bežiš, a u stvari naletiš na samoga sebe. Najduži put okolo je u stvari najkraći put kući“.

„Čovekova dela su najbolji tumač njegovih misli“.

„Moj jedini zahtev koji mogu uputiti svome čitaocu jeste da mora posvetiti svoj celi život u čitanju mojih knjiga“.

„Kada umrem, Dablin će biti ispisan u mome srcu“.

Bibliografija

„Kamerna muzika“ (Chamber Music, 1907. godine)

„Dablinci“ (Dubliners, 1914. godine)

„Portret umetnika u mladosti“ (A Portrait of the Artist as a Young Man, 1916. godine)

„Izgnanici“ (Exiles, 1918. godine)

„Uliks“ (Ulysses, 1922. godine)

„Zbirka pesama“ (Pomes Penyeach, 1927. godine)

„Fineganovo bdenje“ (Finnegans Wake, 1939. godine)