Lovro Kuhar (Prežihov Voranc)

Kratke informacije

Ime i prezimeLovro Kuhar (Prežihov Voranc)
Datum rođenja10. avgust 1893.
Mesto rođenjaKotelj
Datum smrti18. februar 1950.
Mesto smrtiMaribor
DržavaSlovenija
ZanimanjeKnjiževnik, pisac

Biografija

Lovro Kuhar, poznatiji pod umetničkim imenom Prežihov Voranc je bio slovenački književnik, političar i borac za socijalnu pravdu i jednakost. Rođen je 10. avgusta 1893. godine u Kotelju, a preminuo 18. februara 1950. godine u Mariboru.

Prežihov je književnoj publici postao poznat 30-ih godina prošlog veka nakon serije novela i kratkih priča u kojima opisuje siromaštvo u ruralnim i industrijskim sredinama širom Slovenije. Osim toga, pisao je crtice, pripovetke, putopise, brošure, novele i romane. Njegova najpoznatija dela su romani „Požganica“ iz 1939. godine i „Doberdob“ iz 1940. godine.

Biogafija

Prežihov Voranc je rođen kao Lovro Kuhar 1893. godine u Podgori kod Kotlja, u tadašnjoj Austrougarskoj. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a s obzirom da otac nije želeo da nastavi školovanje, podučavao se sam. Mnogo je čitao, a ljubav prema knjigama nasledio je od majke.

Svoje prvo delo objavio je 1909. godine u slovenačkom listu „Domači Prijatelj“, koje je uređivao pisac Zofka Kveder. Nastavio je i dalje da piše, a glavni likovi i teme njegovih priča bili su zemljoradnici i težak život na selu.

U periodu od 1911. do 1912. godine boravio je u Trstu, gde je postao potpuno svestan teškog položaja u kome se nalazila radnička klasa. Povremeno je pisao za list „Zarja“.

Na početku Prvog svetskog rata regrutovan je u austrougarsku vojsku, ali je 1916. godine dezertirao u Italiju. Često je pisao o ratu, psihologiji vojnika i svemu kroz šta su prolazili.

Godine 1919. vratio se u rodni kraj i zaposlio u železari u Ravni. Uvidevši kroz kakvu agoniju prolaze obični radnici počeo je da se zalaže za njihova prava i drži javne govore.

Godine 1925. objavio je svoju prvu kratku priču pod naslovom „Povesti“. Priča nije naišla na simpatije jednog dela inteligencije u Ljubljani – jedni su ga smatrali talentovanim članom proletarijata, a drugi „samoproklamovanim piscem“. Kako god, priča se sastojala iz elementa koji će Prežihov kasnije razviti u veoma popularan i prepoznatljiv književni stil.

Međutim, 1930. godine morao je da emigrira iz zemlje jer je aktivno učestvovao u radu tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Pobegao je u Beč, godinu dana kasnije u Prag, a 1932. u Berlin.

Ono što mnogi smatraju veoma burnim i nesigurnim periodom u životu slovenačkog pisca, pokazalo se kao period aktivne saradnje sa drugim socijalistima u Evropi. Posetio je Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Norvešku i Francusku.

U periodu od 1932. do 1934. uređivao je bečki časopis „Delo“.

Zbog širenja komunističkih ideja nekoliko puta je ležao u zatvoru.

Godine 1933. u Sloveniji je osnovan književni list „Sodobnost“ koji je promovisao socijalističke ideje. Vorancovi tekstovi odgovarali su tadašnjim urednicima lista Josipu Vidmaru, Frandu Abrehtu i Fredu Kozaku. Promene socio-ekonomskih uslova koje su donele tridesete godine dvadesetog veka, tražile su pisce koji mogu kritički da rezonuju sve što se tada dešavalo i da pravilno informišu javnost o tome. Prva priča koju je objavio u ovom listu nosila je naslov „Boj na požiralniku“ u kojoj je realno opisao stanje u društvu.

Likovi, ambijent i jezik bio je potpuno prilagođen jeziku radničke klase. Kroz život zemljoradničke porodice, u kakvoj je i sam odrastao, opisao je borbu za preživljavanje. Priča je postala senzacija, pa je zajedno sa pričama „Ljubezen na odoru“ i „Vodnjak“ objavljena u zbirci pod naslovom „Samorastniki“ 1935. godine.

U međuvremenu je izabran za člana Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (CK KPJ). Tri godine pre izbijanja Drugog svetskog rata radio je kao bibliotekar u Parizu. Nakon spora s Josipom Brozom Titom, ilegalno se vratio u Sloveniju, te je od 1939. godine tajno živeo u Ljubljani.

Početkom rata u Jugoslaviji povukao se iz političkog života i posvetio se pisanju romana „Požganica“ koju je započeo dok je bio u zatvoru u Beču. Roman je nastajao u perodu kada je svet bio suočen sa drugim Velikim ratom, a prožet je izuzetno realističnim slikama i idejom borbe protiv nadolazećeg zla.

Godine 1941. objavio je roman „Doberdob“. Reč je o trećoj verziji rukopisa, s obzirom da su mu prve dve verzije ukradene ili oduzete. Reč je o veoma nacionalistički nastrojenom romanu koji opisuje bitku kod Doberda, jednoj od najkrvavijih u Prvom svetskom ratu.

Ovo mesto postalo je simbol stradanja Slovenaca u prvom ratu, dobrim delom i zahvaljujući Prežihovom romanu.

Nije želeo da učestvuje u ratu, pa je prvo iz Ljubljane pobegao u Zagreb, a nakon toga u malo selo u Bosni i Hercegovini. Ipak, iste godine kada je objavljen roman „Doberdob“ pridružio se Narodno-oslobodilačkoj borbi (NOR), tačnije Oslovobodilnoj fronti (OF).

Ponovo je počeo da sudeluje u radu partijskih organa i različitih komiteta, ali su ga uhapsili pripadnici Dobrovoljačke antikomunističke milicije (MVAC) i predali Italijanima.

Posle kapitulacije Italije, Prežihov je odveden u zatvor u Begunje, a nakon toga na dalje ispitivanje u centralu gestapoa u Berlinu. Nemci su mu ponudili mesto predsednika slovenske marionetske države koja je osim Ljubljane i okoline, podrazumevala još Gorenjsku i Štajersku oblast. On je odbio ponudu pa su ga poslali prvo u logor u Zahsenhauzenu, a nakon toga u Mauthauzenu, odakle se po završetku rata vratio u Sloveniju.

Treći roman, pod naslovom „Jamnica“ objavljen je 1946. godine, a u njemu slovenački pisac opisuje život na selu između dva svetska rata i muke koje seljacima donosi industralizacija.

Još kao dete i mladić Voranc je iz prve ruke okusio težak život zemljoradnika u podnožjima slovenačkih planina, zato je i logično da je radnička klasa srce i duša svih njegovih dela. Sva dešavanja kojima je bio svedok tokom ratova i borbe za preživljavanje uneo je u svoje priče i romane u nameri da čitaoca na pravi način uvede u priču. Moglo bi se reći da su socijalističke ideje koje je zastupao najbolji način da se shvate njegova književna dela.

Mnogi se slažu da je uspeo da evropski realizam prilagodi slovenačkom senzibilitetu.

Nakon oslobođenja i formiranja Federativne Narodne Republike Jugoslavije postao je savezni poslanik. Preminuo je 18. februara 1950. godine u Mariboru.

Prežihov se smatra jednim od najplodnijih i najznačajnijih slovenačkih pisaca. Njegova dela namenjena deci danas su deo mnogih udžbenika, lektira i antologija.

Bibliografija

Dela namenjena odraslima:

Romani

  • 1939. Požganica
  • 1940. Doberdob
  • 1945. Jamnica

Novele

  • 1935. Boj na požiralniku
  • 1940. Samorastniki (Zbirka koja se sastoji iz novela Boj na požiralniku, Jirs in Bavh, Vodnjak, Ljubezen na odoru, Pot na klop, Prvi spopad, Odpustki in Samorastniki)

Putopisi

  • 1945. „Od Kotelj do Belih vod“
  • 1946. „Borba na tujih tleh“
  • 1979. „Gosposvetsko polje“

Crtice

  • 1925. „Povesti“
  • 1949. „Solzice“

Priče

  • 1946. „Naši mejniki“1946. „Opustošena brajda“
  • Brošure
  • „Boj za osvoboditev in združitev slovenskega naroda“
  • „Za samoodločbo slovenskega naroda“
  • „O slovenskih mejah“

Dela namenjena deci:

Crtice

  • „Solzice“
  • „Kanjuh iz Zagate“

Priče

  • 1961. „Čez goro k očetu“
  • 1961. „Prvi maj“
  • 1962. „Levi devžej“
  • 1969. „Tisoč in en dan“

Nagrade i priznanja

Za crticu „Solznice“ Prežihov je 1949. godine dobio Levstikovu nagradu, a 1950. Saveznu i Prešerenovu nagradu. Tada su ove književne nagrade dodeljene po prvi put.