Zlatan Stipišić (Gibonni)

Biografija

Zlatan Stipišić Džiboni (Gibonni) je hrvatski kompozitor, tekstopisac i pop-rok pevač. Karijeru je započeo u hevi metal bendu Osmi putnik. Bio je član sarajevske grupe Divlje jagode i nemačkog benda V2. Ipak, najveću popularnost je stekao devedesetih godina kada je počeo da objavljuje samostalne albume. Rođen je 13. avgusta 1968. godine u Splitu. U braku je sa Sanjom Stipišić. Ima troje dece, ćerku Tanju i sinove Randa i Lorenca. Živi i radi u rodnom gradu.

Muzičku karijeru započeo je već u osmom razredu osnovne škole, kada je sa grupom drugara osnovao bend. Polovinom osamdesetih oformio je hevi metal grupu Osmi putnik. Zajedno su snimili tri albuma i postali jedan od najznačajnijih mladih bendova u bivšoj Jugoslaviji. Nakon toga kratko je pevao u sarajevskoj grupi Divlje jagode.

U periodu od 1989. do 1990. živeo je i radio u Berlinu. Bio je član benda V2. Po povratku u Jugoslaviju nastavio je solo karijeru. S obzirom da prvi solistički album koji je objavio 1991. godine pod naslovom „Sa mnom ili bez mene“ nije prošao dobro kod publike, okrenuo se pisanju za druge izvođače, poput Dina Dvornika.

Kako je u jednom intervjuu kazao, album „Noina arka“ bio je neka vrsta „oproštajnog albuma“, njegov poslednji pokušaj da objavi nešto svoje. Ispostavilo se da je taj CD bio pun pogodak, pa je Džiboni sa svakim sledećim CD-om bivao sve popularniji.

U dosadašnjoj karijeri objavio je deset samostalnih albuma i osvojio 40 nagrada „Porin“ u svim kategorijama. Iz godine u godinu tiraži njegovih albuma su rasli, pa ga danas smatraju jednim od najznačajnijih muzičara u Hrvatskoj i regionu.

Muzički kritičari američkog magazina „LA Tajms“ („Los Angeles Times“) uvrstili su ga na listu 15 izvođača koji, pored popularnosti koje imaju u svojim zemljama, zaslužuju da se za njih čuje u celom svetu.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Zlatan Stipišić je rođen 1968. godine u Splitu. Njegov otac se zvao Ljubo Stipišić i bio je dirigent, etnomuzikolog i sakupljač tradicionalnih hrvatskih pesama. Majka mu se zvala Nataša Glinski (Glinsky) i svog supruga upoznala je šezdesetih godina u crkvenom horu koji je on vodio, a gde je ona pevala. Venčali su se 1966. godine, te dobili ćerku Mirjam. Dve godine kasnije rođen je Zlatan.

Zlatan je jednom prilikom ispričao kako očevi koreni potpiču sa Sicilije, dok je deda s majčine strane poreklom sa Kavkaza, a u Split se doselio posle Oktobarske revolucije.

Osim oca, muzikom su se bavili Zlatanovi deda i pradeda, zato ne čudi što se i on vrlo mlad otisnuo u iste vode. Već u osnovnoj školi počeo je da svira klavir i gitaru. U jednom momentu poželeo je da se bavi boksom, a kako je u jednoj televizijskoj emisiji ispričao taj pokušaj je završio neslavno.

Naime, skoro svakodnevno je trenirao na balkonu stana u kome su živeli, pa ga je otac nagovorio da se učlani u boks klub koji je radio u podrumu Sportske dvorane „Gripe“. Zlatan ga je poslušao, a kao inspiracija mu je poslužio slavni Marijan Beneš za koga je čuo da je odlično svirao klavir i violinu. Došavši na prvi trening shvatio je da ne želi da mu „neko nanosi bol“, pa je pobegao iz sale i više se nije vraćao.

Još u osmom razredu osnovne škole osnovao je svoj prvi bend. Iako su kroz njihovu kuću „prodefilovali“ svi značajni splitski muzičari, Zlatan se nije odlučio ni za klapu ni za šansonu, nego za hevi metal. Pustio je kosu i probušio uši, te zajedno s drugarima tintom tetovirao ime benda na potkolenici. S obzirom na kvalitet, tetovaža je nestala nakon nekog vremena.

Zanimalo ga je i slikanje pa je upisao Umetničku školu. U nekom momentu profesori su shvatili da mu slikanje ne ide baš najbolje pa se prebacio na smer kiparstvo. Ipak, muzika mu je išla vrlo dobro. Već u trećem razredu srednje škole je osnovao bend Osmi putnik. Pošto je sa drugarima iz benda često svirao i putovao, neretko je izostajao iz škole. U četvrtom razredu je, kaže, imao 180 neopravdanih časova. Ipak, uspeo je da maturira. Džiboni kaže da mu je po završetku školovanja jedan od profesora rekao da, za četiri decenije otkako postoji škola, nisu imali goreg učenika.

U detinjstvu su ga zvali Muco jer je mucao, a nadimak Džiboni dobio je od jednog moreplovca koji je živeo u njihovom komšiluku. Naime, on je putujući svetom ostao fasciniran Džibutijem, pa je mladom Stipišiću zbog kosih očiju i maslinastog tena dao nadimak Džibuti. On ga je posle modifikovao i postao Džibo ili Džiboni.

Muzička karijera

Osmi putnik

7. maja 1985. godine Džiboni je zajedno s basistom Davorom Dadom Gradinskim i gitaristom Nenadom Mitrovićem Mitrom osnovao hevi metal bend Osmi putnik. Ime benda potiče od domaćeg prevoda američkog filma „Alien“. Kasnije su se grupi pridružili bubnjar Dražen Krolo i gitarista Igor Makić. Prvu veliku svirku imali su 1. avgusta 1985. godine kada su zajedno sa sarajevskim Zabranjenim pušenjem nastupili na Gripama.

Mesec dana kasnije su učestovovali na Dalmatinskim omladinskim rok susretima gde su osvojili prvo mesto. Makića i Krola potom su zamenili Bojan Antolić Božo i Mario Kuzmić Kuzma. U novom sastavu nastupili su na „Stereoviziji“ gde su izveli pobedničku pesmu „Lutko moja takav sam ti ja“. Posle toga Kuzmića je zamenio Miro Marunica Marun.

Nakon brojnih nastupa potpisali su ugovor sa Diskografskom kućom „Jugoton“ koja je 1986. godine objavila njihov debitantski album „Ulična molitva“. Na njihovo, ali i iznenađenje mnogih, album je doživeo srebrni tiraž. Promovisali su ga širom Jugoslavije, a nastupili su i na Festivalu „HM“ u Sarajevu.

Naredne godine su potpisali ugovor sa Diskografskom kućom PGP RTB koja je objavila njihov drugi studijski album pod nazivom „Glasno glasnije“. Naslovnu pesmu otpevali su zajedno s fudbalerima splitskog Hajduka, a bila je posvećena upravo voljenom klubu. Nakon izlaska albuma bend napušta Marin, a na njegovo mesto dolazi Mirjan Jovanović Tošo.

Iste, 1987. godine proglašeni su grupom godine po izboru čitalaca beogradskog časopisa „Rock“. Ploča „Glasno, glasnije“ osvojila je drugo mesto u izboru za album godine. Više glasova dobio je samo makedonski bend Lebi i sol sa njihovim albumom „Kao kakao“.

Već početkom naredne godine snimili su treći album pod naslovom „Drage sestre moje… nije isto bubanj i harmonika“. Sa ove ploče izdvojila se pesma „Mi nismo majstori“. Nekoliko meseci nakon izlaska albuma iz benda odlaze Džiboni i Mirjan Jovanović, a njihove pozicije nasleđuju Marsel Benzon i Petar Šantić Peki.

Divlje jagode

Nakon odlaska iz Osmog putnika Džiboni prihvata poziv Seada Lipovače i prelazi u sarajevski hevi metal bend Divlje jagode. Zajedno su napravili nekoliko demo snimaka, a mladi Splićanin je sa grupom nastupio samo jednom. Po vlastitom priznanju, nije se najbolje snašao u grupu, a zadatak da zameni Tifu na poziciji glavnog vokala bio je za njega prevelik zalogaj. Zato odlučuje da se vrati u Split.

V2 i povratak u Split

Iste, 1989. godine Džiboni je otišao u Berlin gde se prijavio na audiciju za novi bend koji je nazvan V2. S obzirom na talenat i činjenicu da nije imao nikakvih posebnih zahteva rado su ga primili u grupu. Uprkos tome što su snimili i objavili album „Out to launch“ muzičar kaže da je to bila jedna od najtežih godina u njegovom životu.

Nakon godinu dana producenti su mu obećali snimanje solo albuma. Njegov zadatak je bio da okupi instrumentaliste i da naprave demo snimke. Kako je kasnije ispričao, ta misija je završila neslavno, jer nikako nisu mogli da se okupe na probama.

U međuvremenu je na ulici sreo Dina Dvornika koji ga je pitao da li bi napisao tekstove za neke njegove pesme. Džiboni pristaje, pa tako, između ostalih nastaje njegov veliki hit „Zašto praviš slona od mene“. S obzirom da je Džibo tada bio roker, nije želeo da iko sazna da je te „neozbiljne i šašave“ tekstove pisao on, zato nikad nije potpisan na pesmi koja je postala regionalni hit.

Solo karijera

Nastavio je da piše pesme, a 1991. godine objavio je prvi solo album pod naslovom „Sa mnom ili bez mene“ na kome su bile numere „Bolje da sam šutio“, „Ćićolina“ („Ciccolina“), „Zrno radosti“, „Zar bih te povrijedio“ i druge. Album je izdala Diskografska kuća „Jugoton“, ali je prodat u nešto više od dve stotine primeraka.

Kako je kasnije ispričao, shvatio je da sve pesme koje napiše više „leže“ drugim izvođačima nego njemu. Dobar primer je pesma „Ćićolina“ koju je Dino Dvornik okarakterisao kao najbolju koju je napisao, a koja nije naišla na pozitivne reakcije Džibine publike.

Dve godine od izlaska prvog albuma objavio je CD „Noina arka“ sa pesmama „Nek` se dijete zove kao ja“, „Suviše sam njen“, „Dobri judi“, „Tebe nisam bio vrijedan“ i drugima. Među deset novih pesama našla se i numera „Zlatne godine“ koju je napisao zajedno sa Zrinkom Tutićem i Nikšom Bratošem, a koja je korištena u istoimenom filmu Davora Žmegača. Pesma „Mi smo prvaci“ kasnije je proglašena himnom Olimpijskog saveza Hrvatske.

Otprilike u isto vreme počeo je da piše pesme za slavnog Olivera Dragojevića. Napisao mu je numeru „Cesarica“ s kojom se Dragojević predstavio na festivalu „Melodije zlatnog Jadrana“. Pesma je 1994. godine osvojila nagradu „Porin“, te proglašena pesmom i hitom godine. Džiboni u tom momentu postaje jedan od najtraženijih kantautora u Hrvatskoj, a njegove pesme sa prethodna dva albuma postaju sve slušanije.

Iste godine u prodaji se našao njegov treći album pod naslovom „Kruna od perja“. Osim naslovne, publika je odlično prihvatila pesme „Dvije duše“, „Ozdravi mi ti“, „Predstavi se ko si“, „Život me umorio“, „Lipa moja“ i druge. Usledili su pozivi na nastupe širom Hrvatske. Jednu od svirki Džiboni je objavio na CD „Koncert“ iz 1996. godine na kome su bile pesme „Život me umorio“, „Što je meni tvoja nevjera“, „Dobri judi“, „Tebe nisam bio vrijedan“, „Noina arka“, „Morski pas“ i druge.

Diskografska kuća „Croatia records“ je iste godine objavila njegov četvrti studijski album pod naslovom „Ruža vjetrova“. Na njemu su bile pesme „Ovo mi je škola“, „Loše vino“, „Nepobjediva“, „Što je meni tvoja nevjera“, „Ispod moga pramca“ („Tempera“) i „Ako me nosiš na duši“ koja je 1997. proglašena pesmom godine.

Posle tri godine diskografske pauze Džiboni je objavio album „Judi, zviri i beštimlje“. CD je u februaru izdala Diskografska kuća „Dallas records“, a za vrlo kratko vreme postao je najprodavaniji, ne samo u Hrvatskoj nego i u Sloveniji. Sa njega su se, osim naslovne, izdvojile pesme „Činim pravu stvar“, „Ja ću budan sanjati“, „Projdi vilo“ i druge. Splitski muzičar osvojio je te godine čak sedam „Porina“.

Usledila je turneja po Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini, a s najvećom pažnjom propraćeni su koncerti u dvorani „Vatroslav Lisinski“ u Zagrebu, te Hrvatskom narodnom kazalištu „Ivan pl. Zajc“ u Rijeci na kome su mu se putem video linka pridružili Vlatko Stefanovski i Klapa Cambi. Snimak ovog koncerta objavljen je i na DVD-u koji je nazvan „Milenijski koncert“.

Splitski muzičar započeo je saranju sa bubnjerem Manu Kačeom (Manu Katche), basistom Tonijem Levinom (Tony Levin), gitaristom Vlatkom Stefanovskim, te Džefrijem Orijemom (Geoffrey Oryema) i Gaetanom Kurerijem (Gaetano Curreri). Kao plod njihovog zajedničkog rada polovinom oktobra 2001. godine u prodaji se našao album „Mirakul“.

Pesme „Oprosti“, „Libar“, „Mirakul“, „Ne odustajem“, „Tajna vještina“, „Kao časna riječ“, „Svi moji punti kad se zbroje“ i ostale su za vrlo kratko vreme postale hitovi. Prvi tiraž albuma je rasprodat za nekoliko dana, a dosegao je brojku od 60 000 prodatih primeraka. Za njega je Džiboni osvojio čak osam „Porina“ u raznim kategorijama.

Nakon toga usledila je velika turneja, a snimak koncerta iz zagrebačkog „Doma sportova“ objavljen je na DVD izdanju „ZG Mirakul live“.

Produkcijska kuća „Hit records“ je 2003. godine objavila CD „Kula od karti“ koji je nastao kao rezultat saradnje Džibonija, Vlatka Stefanovskog, Kornelija Kovača i Manua Kačea. Na njemu su bile pesme „Ova e Balkan“, „Verba, nadež, ljubov“, „Nostalgija“, „Januarska balada“, „Goodbye George“ i druge.

Dugoočekivani sedmi studijski album Džiboni je objavio 2006. godine pod naslovom „Unca Fibre (Vodič za brodolomce i anđele čuvare)“. Na njemu su bile pesme „Vrime da se pomirim sa svitom“, „Kad sam nasamo s njom“, „Evo me doma“, „Šta će meni moja dica reć“, „Mi svijetlimo“, „Sebi dovoljna“, „Oslobodi me“ i druge, te numera „Anđeo u tebi“ koju je otpevao s Goranom Baretom i američkom muzičarkom Majom Azusenom (Maya Azucena). I ovaj album je osvojio osam „Porina“.

20. avgusta je na splitskim Gripama zajedno sa Mladenom Badovincem iz grupe TBF otpevao pesmu „Zavezanih očiju (evo me doma)“, a kasnije su mu se na sceni pridružile sestre Husar s kojima je izveo numeru „Anđeo u tebi“.

Džiboni je tokom 2006. i 2007. godine raprodao koncerte u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i drugim zemljama u regionu, a 25. oktobra je s Oliverom Dragojevićem napravio spektakl u Pulskoj areni. Na tom koncertu pratila ih je Zagrebačka filharmonija, a specijalni gost bila je Maja Azusena. Iste godine je sa Majom i Marijanom Brkićem nastupio na Špancirfestu.

U novembru 2007. godine Džiboni je objavio biografiju „Tajna vještina“ u kojima je opisao put od Osmog putnika do poslednjeg albuma. Snimke koncerata sa poslednje turneje objavio je u vidu lajv albuma „Acoustic: Electric“ koji je svetlost dana ugledao u decembru iste godine.

U jednom intervjuu je najavio dvogodišnju pauzu tokom koje će raditi na novom albumu. Po mišljenju publike i kritike isplatilo se čekanje do 2010. godine kada se u prodaji našao CD „Toleranca“ sa 11 novih Džibonijevih pesama. Najavio ga je singl „Žeđam“ za koji je snimljen i spot, a ništa manje slušane nisu bile ni pesme „Zamoli me“, „Vesla na vodi“, „Mala vesla“, „Slavim ove dane što si tu“, „Opet si bogu drag“, „Čemu se nadaš srce moje“ i druge.

Za samo osam dana album dostiže platinasti tiraž od preko 15 000 prodatih primeraka, a tokom narednih devet meseci prodato je isto toliko. Džiboni je ponovo osvojio pet „Porina“, a „Toleranca“ je postala najprodavniji album te godine.

Usledila je turneja koju je Džiboni započeo u Bjelovaru, a završio u Pulskoj areni. Pevao je dva puta u zagrebačkoj „Ciboni“, te bez problema „napunio“ splitsku „Spaladium Arenu“.

CD „20th Century Men“ sa 10 pesama koje je otpevao na engleskom jeziku u Hrvatskoj je „Dalas records“ objavio 2012. godine. Sledeće godine objavljena su izdanja za tržište Slovenije i Austrije. Na njemu su bile pesme „Hey Crow“, „My Cloud“, „Broken Finger“, „Hide The Mirror“ i druge. I ovaj album ispratila je velika turneja sa koje je Džiboni izdao istoimeni lajv album.

S Oliverom Dragojevićem je snimio CD „Familija“ koji se u prodaji našao 8. aprila 2016. godine. Na njemu su ponovili saradnju sa Vlatkom Stefanovskim i Manuom Kačeom, a među saradnicima su se našla još neka svetski poznata muzička imena, poput Miroslava Tadića, Stiva Stivensa (Steve Stevens) i Antonija Serana (Antonio Serrano). Džibo i Oliver su zajedno otpevali pesmu „Sreća“ koja je osvojila nagradu „Porin“ u kategoriji „najbolja vokalna saradnja“.

Na tom CD-u Džiboni je otpevao pesme „Onako od oka“, „Bella Figura, Bella Pitura“, „Udica“ i „Nisi više moja bol“, dok je Oliver izveo numere „Kad sam nasamo s njom“, „Gdje to piše“ i „Za tvoje dobro“. Poznati Splićani su svoju vernu publiku počastili i duetom „Moja si kuća“. Ni ovog puta „Porini“ nisu izostali, a dobili su ih u kategorijama „album godine“ i „najbolji pop album“.

Džiboni u šali kaže da ponosno drži rekord za najgori i najbolji tiraž u istoriji Diskografske kuće „Croatia record“, a mnogi ga, s punim pravom, svrstavaju među najbolje tekstopisce, kantautore i izvođače u regionu. To pokazuje, ne samo tiraž, nego i posećenost njegovih koncerta u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Ostali projekti

Premda je prepoznatljiv po svojoj skromnosti ne može se zanemariti humanitarni rad kojim se bavi već skoro dve decenije. Osnivač je Fonda za talentovanu decu bez roditelja, te autor knjige pesama na Brajevom pismu koja nosi naziv „Dvije duše“. Sav prihod od prodatih knjiga Džiboni je poklonio slepim ljudima iz lokalne zajednice.

Rado se odaziva svim humanitarnim projektima, koncertima i akcijama. Od 2003. godine je UNICEF-ov ambasador dobre volje, a 2010. godine je snimio spot za pomoć deci na Haitiju koje su zadesile velike prirodne nepogode. Na velikom humanitarnom koncertu u Splitu otpevao je pesme „Činim pravu stvar“ i „Žeđam“.

Privatni život

Zlatan Stipišić Džiboni je rođen 1968. godine u Splitu. Odrastao je u muzičkoj porodici iako se njegov žanr uveliko razlikovao od svega što su radili njegov otac, deda i pradeda. U svojim intervjuima neretko govori o trnovitom putu ka uspehu u muzici, te momentima kada je zamalo odustao od svojih snova.

Ne krije da je u nekim trenucima slikao i prodavao svoje slike kako bi preživeo, te da je bilo i onih dana kada nije imao sredstava da izdržava porodicu, nego je sav teret pao na leđa njegove supruge Sanje.

Sanja i Zlatan se poznaju od ranog detinjstva, a venčali su se u Zagrebu u malom krugu prijatelja i rodbine. Imaju troje dece. Sanjina ćerka Tanja je rođena 1988. godine i diplomirala je dizajn na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu. Njihovi sinovi Rando i Lorenco rođeni su 1998. i 2005. godine. Bračni par Stipišić važi za jedan od najskladnijh na hrvatskoj javnoj sceni. Za njihove živote ne vežu se skandali, a s obzirom na poštovanje koje je Džiboni stekao među novinarima, nisu meta hrvatskih tabloida.

Diskografija

Albumi (Osmi putnik)

• 1986. Ulična molitva
• 1987. Glasno, glasnije
• 1988. Drage sestre moje… nije isto bubanj i harmonika

Samostalni albumi

• 1991. Sa mnom ili bez mene
• 1993. Noina arka
• 1994. Kruna od perja
• 1996. Ruža vjetrova
• 1999. Judi, zviri i beštimje
• 2001. Mirakul
• 2006. Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)
• 2010. Toleranca
• 2012. 20th Century Man
• 2016. Familija

Singlovi i EP-ovi

• 1993. Nek’ se dijete zove kao aa / Noina arka
• 2005. Sebi dovoljna
• 2006. Vrime da se pomirim sa svitom
• 2013. 20th Century Man
• 2013. Slavim ove dane što si tu (Live) / Ain’t bad enough for R’n’R

Kompilacije

• 1999. 24 karata ! 18 velikih (1991-1998)
• 2004. Kolekcija
• 2005. The Best Of Gibonni
• 2006. The Platinum Collection
• 2009. Gibonni, Dino Dvornik – The best Of
• 2009. Zlatne Godine – Live Collection & 2 Velika Hita
• 2010. Najljepše Ljubavne Pjesme
• 2013. 20th Century Man & Live
• 2015. The Best Of Collection

Koncertni albumi

• 1996. Koncert
• 2007. Live Acoustic: Electric
• 2013. Live

Nagrade i priznanja

Džiboni je za svoje pesme dobio više od 40 nagrada „Porin“ i to u različitim kategorijama.

• 1994. Pesma „Cesarica“ proglašena hitom godine
• 1994. Pesma „Cesarica“ proglešena pesmom godine
• 1997. Pesma „Ako me nosiš na duši“ proglašena pesmom godine
• 2000. Pesma „Činim pravu stvar“ proglašena hitom godine
• 2000. Album „Judi, zviri i beštimje“ proglašen albumom godine
• 2000. Pesma „Činim pravu stvar“ proglašena pesmom godine
• 2000. Album „Judi, zviri i beštimje“ proglašen najboljim pop albumom godine
• 2000. Pesma „Divji cvit“ osvojila nagradu za najbolji aranžman
• 2000. Album „Judi, zviri i beštimje“ osvojio nagradu za najbolju produkciju
• 2000. Album „Judi, zviri i beštimje“ osvojio nagradu za najbolju snimku
• 2001. Pesma „Posoljeni zrak i razlivena tinta“ osvojila nagradu za najbolji aranžman
• 2001. Projekat „Millenium koncert“ osvojio nagradu za najbolju produkciju
• 2002. Album „Mirakul“ proglašen albumom godine
• 2002. Pesma „Oprosti“ proglašena pesmom godine
• 2002. Album „Mirakul“ proglašen najboljim pop albumom
• 2002. Pesma „Libar“ koju je otpevao s grupom Putokazi osvojio nagradu za najbolju vokalnu saradnju
• 2002. Album „Mirakul“ osvojio nagradu za najbolji aranžman
• 2002. Album „Mirakul“ osvojio nagradu za najbolju produkciju
• 2002. Album „Mirakul“ dobio nagradu za najbolji snimak
• 2002. Spot „Oprosti“ osvojio nagradu za najbolji video
• 2003. Spot „Libar“ osvojio nagradu za najbolji video
• 2005. DVD izdanje „Zg Mirakul Live“ osvojio nagradu za najbolji video program
• 2007. Album „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ proglašen albumom godine
• 2007. Pesma „Anđeo u tebi“ proglašena pesmom godine
• 2007. Album „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ proglašen najboljim pop albumom godine
• 2007. Pesma „Anđeo u tebi“ koju je otpevao sa Goranom Baretom i Majom Azusenom osvojila nagradu za najbolju vokalnu saradnju
• 2007. Pesma „Anđeo u tebi“ osvojila nagradu za najbolji aranžman
• 2007. Album „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ osvojio nagradu za najbolju produkciju
• 2007. Album „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ osvojio nagradu za najbolji snimak
• 2007. Album „Unca fibre (vodič za brodolomce i anđele čuvare)“ osvojio nagradu u kategoriji „Najbolje likovno oblikovanje“
• 2009. Album „Acoustic:Electric“ osvojio nagradu za najbolju produkciju
• 2009. Album „Acoustic:Electric“ osvojio nagradu za najbolji snimak
• 2011. Album „Toleranca“ proglašen albumom godine
• 2011. Pesma „Žeđam“ osvojio nagradu za najbolji anranžman
• 2011. Album „Toleranca“ osvojio nagradu u kategoriji „najbolja produkcija“
• 2011. Pesma „Žeđam“ osvojila nagradu u kategoriji „najbolji snimak“
• 2011. Spot „Žeđam“ osvojio nagradu u kategoriji „najbolji video broj“
• 2017. Album „Familija“ proglašen albumom godine
• 2017. Album „Familija“ proglašen najboljim pop albumom
• 2017. Pesma „Sreća“ koju je otpevao s Oliverom Dragojevićem osvojila nagradu u kategoriji „najbolja vokalna saradnja“

Bibliografija

• 2007. Tajna vještina