Ivana Mihić

Kratke informacije

Ime i prezimeIvana Mihić
Datum rođenja13. februar 1970.
Mesto rođenjaBeograd
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeGlumica, producent, pisac

Biografija

Ivana Mihić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, producentkinja i spisateljica. Rođena je 13. februara 1970. godine u Beogradu, gde i danas živi i radi. Ivana je ćerka glumice Vere Čukić i pokojnog scenariste i pisca Gordana Mihića.

Na malim ekranima se prvi put pojavila sa devet godina. Igrala je u filmu i seriji „Srećna porodica“. Veća uloga joj je pripala 1984. godine kada je snimana komedija Gorana Paskaljevića „Varljivo leto `68“.

Od tada do 2019. godine Mihićeva je ostvarila više od dvadeset televizijskih i filmskih uloga od kojih je verovatno najpoznatija uloga Katarine Keti Babović u seriji „Srećni ljudi“.

Osim toga, imala je zapažene uloge i u pozorištu. Mnogi je pamte po ulozi Puslice u mjuziklu „Neki to vole vruće“ u kome je igrala čak 13 godina. U Narodnom pozorištu je glumila Roksanu u predstavi „Sirano od Beržeraka“.

Godine 1996. osnovala je produkcijsku kuću „Horizont“ koja je iznedrila vrlo značajne projekte, poput filma „Mehanizam“ iz 2000. godine.

Svoj prvi roman pod naslovom „Moj jedini život“ Ivana je objavila 2008. godine. Posle toga je postala kolumnista u dnevnom listu „Politika“. Sledeći roman je svetlost dana ugledao 2009. godine pod nazivom „Led“. Šest godina kasnije Mihićeva je promovisala knjigu „Head hunters“.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivana Mihić je rođena 1970. godine u Beogradu. Njen otac je bio čuveni scenarista Gordan Mihić. Majka joj je glumica Vera Čukić, prepoznatljiva po brojnim ulogama na filmu, televiziji i pozorištu.

Još od rane mladosti Ivana je pokazivala ogroman talenat za umetnost. Zato je sa dečacima i devojčicama iz ulice organizovala predstave i maskenbale, a sav „prihod od prodaje ulaznica“ bio je namenjen kupovini slatkiša.

Premda je rođena u Beogradu, često je boravila na imanju koje njena porodica poseduje nedaleko do srpske prestonice. Tu je, zahvaljujući roditeljima, baki, dedi, ujaku i tetkama zavolela prirodu. I sada kaže da voli da se bavi seoskim poslovima i uživa u miru van Beograda.

U školu je krenula sa nepunih šest godina. To nije bila želja njenih roditelja, nego je, jednostavno, glumica želela što pre da krene u školu. Uporedo sa tim je trenirala ritmičku gimnastiku. U ovom sportu je išla na razne turnire, a najveći uspeh joj je bilo sedmo mesto na opštinskom takmičenju.

Nešto kasnije počela je da igra balet u školi „Lujo Davičo“, te je uporedo s osnovnom školom išla u nižu muzičku školu „Vatroslav Lisinski“, odsek klavir.

S obzirom na to da se sa glumom susrela vrlo rano, ne čudi što je Ivana po završetku srednje škole poželela da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Na prijemnom je izvela monolog iz drame „Žuta“, te imitaciju svoje majke iz predstave „Viktor ili deca na vlasti“. Žiri je bio oduševljen, te je primljena iz prvog pokušaja u klasu profesora Vladimira Jevtovića.

U istoj klasi su bili mladi glumci Dubravka Mijatović, Dragan Mićunović, Tamara Vučković, Nebojša Dugalić, Željko Mitrović, Goran Šušljik, Mirsad Tuka i drugi. Na trećoj godini su ih preuzeli profesori Branislav Žare Mićunović i Milenko Maričić. Mihićeva je diplomirala najvišom ocenom i statusom master.

Filmska i televizijska karijera

Mihićeva se na malim ekranima prvi put pojavila 1978. godine u novogodišnjem specijalu čuvenog TV mjuzikla „Obraz uz obraz“ koji su vodili Milena Dravić i Dragana Nikolić.

Već sledeće godine njen otac je započeo snimanje filma „Srećna porodica“ u kome je dobila priliku da igra sa Vojislavom Vojom Brajovićem, Zoranom Radmilovićem i drugim čuvenim glumcima. Majka joj je bila Vera Čukić, a Ivana je tumačila najstarije od četvoro dece jedne netipične beogradske porodice. Mihićeva komedija je prvo prikazana u formi filma, a potom i kao serija na Televiziji Beograd.

Pet godina kasnije Ivana je igrala ćerku Danila Bate Stojkovića u hit komediji „Varljivo leto `68“. Ovog puta je morala više da se trasformiše, a u tome su joj mnogo pomogle iskusnije kolege Slavko Štimac, Mija Aleksić, Mira Banjac, Neda Arnerić i drugi.

Film je prikazan na međunarodnim festivalima u Montrealu, Bergamu, Monpeljeu i Valjadolidu. Osvojio je gran pri žirija u Bastiji, te gran pri i nagradu publike na festivalu u Orleanu.

I ova komedija Gordana Mihića i Gorana Paskaljevića je dobila svoju televizijsku verziju, koja je uživala veliku gledanost publike širom Jugoslavije.

Usledila je saradnja sa Draganom Kresojom na snimanju drame „Oktoberfest“ koja je premijerno predstavljena 1987. godine. Reč je o ekranizaciji romana Branka Dimitrijevića u kojoj su glavne uloge tumačili Svetislav Bule Goncić, Zoran Cvijanović, Žarko Laušević, Vesna Trivalić i drugi.

Sledeće godine je na prvom programu Televizije Beograd počelo emitovanje mini-serije „Roman o Londonu“ u režiji Mire Trailović. Serija je inspirisana romanom Miloša Crnjanskog, a scenario su napisali Jovan Ćirilov i Mira Trajlović. Ivana je igrala Mis Mun, dok su glavne uloge pripale Veri Čukić, Miodragu Krivokapiću, Feđi Stojanoviću u drugima.

U seriji Faruka Sokolovića „Sarajevske priče“ iz 1991. godine Ivana je tumačila Đanu Rađenović, a u drami Dušana Lazarevića „Najtopliji dan u godini“ devojku Dragana Mićanovića.

Priliku da sarađuje sa čuvenim rediteljom i scenaristom Dušanom Kadijevićem dobila je 1993. godine kada je snimljena njegova drama „Napadač“. Partner joj je bio Dragan Gagi Jovanović, dok su ostale uloge poverene Slobodanu Ćustiću, Veri Čukić, Danilu Lazoviću, Radošu Bajiću i drugima.

Iste godine je Radio Televizija Srbije (RTS) počela da emituje seriju „Srećni ljudi“ koju su napisali Siniša i Ljiljana Pavić, a režirali Aleksandar Đorđević i Slobodan Šuljagić. Mihićeva je igrala devojku Katarinu Keti Babović, dok joj je partner ponovo bio Bule Goncić. Ova uloga joj je donela veliku popularnost, baš kao i većini njenih kolega sa seta.

Pre snimanja druge sezone Ivana je igrala u romantičnoj drami „Terasa na krovu“. Imala je priliku da sarađuje sa čuvenim glumcima, poput Petra Božovića, Marka Nikolića, Danila Bate Stojkovića i drugih.

Tokom 1995. i 1996. godine igrala je Keti u „Srećnim ljudima“, a potom je dobila ulogu u očevoj dramskoj seriji „Gore dole“ koju je takođe emitovao RTS. Scenu je ponovo delila sa majkom Verom, ali i Batom Stojkovićem, Miodragom Krivokapićem, Brankom Plešom i drugima.

Sa Nikolom Kojom i Draganom Bjelogrlićem, kao i Velimirom Batom Živojinovićem Ivana je prvi put sarađivala 1998. godine tokom snimanja crne komedije „Kupi mi Eliota“. Reč je o ostvarenju čiji je scenario napisao Gordan Mihić, dok režiju potpisuje Dejan Zečević. Film je rađen u kooperaciji tri produkcijske kuće – „Avala filma“, RTS-a i njene produkcijske kuće „Horizont 2000“.

Dve godine kasnije se u bioskopima pojavio kriminalistički film „Mehanizam“, u kome Mihićeva igra učiteljicu, a Nikola Kojo taksistu koji pokušava da prevlada traume stečene u ratu. Jedna od glavnih uloga poverena je Gordanu Kičiću, dok scenario i režiju potpisuju Gordan Mihić i Đorđe Milosavljević.

Ovo je jedan od najvećih i nauspešnijih projekata Ivanine produkcijske kuće, a za njega su dobili i brojne nagrade.

Sa Goranom Jeftićem, Anom Stefanović, Danijelom Vranješ i drugima Mihićeva je igrala u mini-seriji „Kuća sreće“ koji je režirao Marko Marinković. Serija je premijerno objavljena 2003. godine.

Odigrala je manju ulogu u filmu „Libero“ iz 2005. godine. Radnja prati dvojicu terorista koji ploveći Dunavom žele da stignu do Novog Sada kako bi tamo postavili eksploziv. Glavne uloge su ovog puta poverene Bojanu Beliću, Vladimiru Đokoviću, Ivanu Jevtoviću i drugima. Film je napisao i režirao Miodrag Kotlajić.

U novembru 2005. godine u naše bioskope je stigla komedija „Ivkova slava“. Reč je o ekranizaciji istoimene pripovetke Stevana Sremca koju je režirao Zdravko Šotra. Glavne uloge su pripale Zoranu Cvijanoviću, Draganu Bjelogrliću, Miloradu Mandiću Mandi, Srđanu Todoroviću i Nikoli Đuričku, dok je Ivana tumačila francusku snajku.

Sledeće godine je igrala Martu u srpsko-slovenačkom filmu „Uslovna sloboda“ koji je režirao Miroslav Živanović. Milan Gutović, koji je igrao glavnu ulogu je iste godine na 41. Filmskim susretima u Nišu dobio nagradu Car Konstantin.

U edukativnoj TV seriji „Priđi bliže“ koja je tokom 2010. godine emitovana na RTS-u Ivana je igrala Ljubicu Protić, dok je njenog supruga tumačio Dragoljub Mićko Ljubičić. Serija je okupila mnogo mladih glumaca koji su dobro izneli sve izazove sa kojima se suočava njihova generacija.

Usledila je uloga u trileru Miroslava Petkovića pod nazivom „Ma nije on takav“ koja ju je ponovo spojila sa Draganom Bjelogrlićem i Gordanom Kičićem. Film je premijerno prikazan 2010. godine na Filmskim susretima u Nišu, a izazvao je vrlo pozitivne reakcije kritike i publike.

U seriji „Moj rođak sa sela“ Radoša Bajića, Mihićeva je igrala Divnu Vranić, suprugu penzionisanog pukovnika Milomira Vranića (Vojin Ćetković). Premda se nije pojavila u mnogo epizoda, mnogi su pohvalili način na koji je predstavila svoj lik.

Od 2012. do 2017. godine Ivana je glumila Emiliju Stošić, majku jednog od kadeta u hit seriji „Vojna akademija“ koja je emitovana na programu RTS-a. Njenog sina Danijela igra mladi glumac Bojan Perić. Zanimljivo je da je jedan od autora i ove uspešne serije bio Ivanin otac Gordan Mihić.

Pozorišna karijera

Uporedo sa brojnim angažmanima na televiziji i filmu, Ivana Mihić je igrala zapažene uloge u pozorištu. U mjuziklu Soje Jovanović „Neki to vole vruće“ glumca je tumačila Puslicu. U ulozi Džozefine je bio Rade Marjanović, a Dafne Svetislav Bule Goncić. Ova predstava je u „Pozorištu na Terazijama“ igrana punih 13 godina.

U Narodnom pozorišu je tumačila Roksanu u drami Egona Savina „Sirano od Beržeraka“. Sirana je glumio Predrag Miki Manojlović, a Kristijana Bane Vidaković. Na istoj sceni je igrala Mimi u „Masci“, komadu Miloša Crnjanskog koji je režirao Nikita Milivojević. Generalicu je tumačila Vera Čukić, a batlera Aleksandar Srećković Kubura.

Na sceni „Bitef teatra“ je glumila u predstavi „Trinidad“ koju je režirao Milutin Petrović. Mihićeva je igrala Matildu, Robert Mičam je bio Bane Vidaković, a šanker Slobodan Boda Ninković.

Da joj je mjuzikl jedan od omiljenih žanrova pokazala je u Pozorištu na Terazijama gde je sa Tanjom Bošković, Danicom Maksimović, Nebojšom Ljubičićem, Nikolom Kojom iz večeri u veče oduševljavala publiku u predstavi „Davni flert“ u režiji Lerija Zapija (Lary Zappia).

Na istoj sceni je igrala i u mjuziklu „Tri frtalja Beograda“ u režiji Jovana Ristića. Ovog puta je scenu delila sa Ljiljanom Stjepanović, Igorom Pervićem, Danicom Maksimović, Radetom Markovićem i drugima.

U pozorištu „Tragovi“ glumila je u komediji „Elvis je živ“ koju je režirao Nenad Gvozdenović. Ovog puta, društvo su joj pravili Ljiljana Lašić i Srđan Karanović.

Producentska karijera

Da se dobro snalazi kako na sceni, tako i u organizaciji glumica je pokazala vrlo rano. Zato i ne čudi što je 1995. godine ušla u vrlo zahtevan i rizičan projekat zvani produkcija. Naime, ona je u jeku društvene, kulturne, ekonomske i svake druge krize pokrenula vlastitu produkcijsku kuću „Horizont 2000“.

Kako je u jednom intervjuu prizala, ta „priča“ je bila vrlo izazovna, jer je tada, kao i sada, nedostajalo novca za snimanje filmova. Ispričala je kako je morala da obilazi Srbiju „uzduž i popreko“ kako bi došla do sredstava.

Međutim, ako ne u finansijskom smislu, onda u ljudskom ovaj projekat joj je doneo mnogo uspeha. Ivana s ponosom ističe da je tokom poslednjih dvadesetak i kusur godina pomogla da se zaposle mnogi filmski radnici, snimala diplomske projekte mladih režisera i doprinela afirmaciji novih glumaca.

Jedan on najpoznatijih i najuspešnijih projekata Produkcijske kuće „Horizont“ bio je film „Mehanizam“ iz 2000. godine.

Spisateljska karijera

S obzirom na to da joj je otac bio vrhunski pisac i scenarista, može se reći da je dar da se rečima izrazi glumica nasledila upravo od njega. Međutim, svoju prvu knjigu je ipak napisala zajedno sa majkom Verom Čukić. Reč je o knjizi pisanoj u dramskoj formi koja govori o savladavanju strahova, u konkretnom slučaju, straha od mraka. Pored majke i ćerke, na knjizi je radila i Mirjana Živković.

Nakon toga počela je da piše tekstove za kolumnu „Pogledi sa strane“ koja je izlazila u dnevnom listu „Politika“. Zbirku tih tekstova je objavila pod naslovom „Jednostavni ljudi“, a kako je sama autorka rekla, glavni junaci su ljudi koji srećemo u svakodnevnom životu.

Izdavačka kuća „Laguna“ je 2008. godine objavila njen roman „Moj jedini život“. Premda naslov može da „zavara“, nije reč o autobiografskom delu nego o priči bezimene junakinje literarnog dela. Knjiga postavlja pitanje da li je moguće izaći iz sveta obmana, laži i zavaravnja i da li se u takvom svetu može dogoditi malo čudo koje će iz korena promeniti tok života glavnog lika.

Već sledeće godine u „Laguninim“ knjižarama se pojavio Ivanin novi roman pod naslovom „Led“. Ovog puta ona piše iz perspektive četrdesetogodišnjeg arhitekte koji je napustio Srbiju i karijeru izgradio u Čikagu. Međutim, usled velike ekonomske krize koja je 2007. godine zahvatila ceo svet, njegov posao je propao, te je shvatio da je zbog tog žrtvovao druge važne stvari u životu.

Ovaj roman se našao među petnaest najčitanijih naslova u Narodnim bibliotekama u Srbiji, a doživeo je tri reizdanja.

U martu 2015. godine „Laguna“ je objavila njenu novu knjigu pod naslovom „Head hunters“. Priča prati živote ljudi koji se bave traganjem za talentima, kao i sudbine onih koji traže ili čekaju da ih neko primeti u surovoj „džungli“ u kojoj se prepliću politika, biznis i glamur.

I ova knjiga je naišla na vrlo pozitivne reakcije kritike i publike, pa se mnogi nadaju da će Mihićeva da objavi drugi nastavak ovog dela.

Privatni život

Ivana Mihić je rođena 1970. godine u Beogradu. Odrasla je na Banovom brdu, a uprkos popularnosti i prepoznatljivosti svojih roditelja, nikada nije ni pomišljala da je zbog toga drugačija od svojih vršnjaka. Naprotiv, prolazila je kroz brojne faze u detinjstvu, a već od rane mladosti pokazala razne talente.

Bavila se plesom, svirala klavir, glumila u očevim serijama i filmovima, a potom započela vrlo uspešnu karijeru književnice. Ipak, neostvarena joj je želja da se bavi slikarstvom i fotografijom jer uživa i u tim granama umetnosti.

Bez obzira na to što joj je život od detinjstva bio pod lupom javnosti, glumica je uspešno uspevala da svoju privatnost drži dalje od medija. Zato se o njenim ljubavnim vezama vrlo malo zna. Ono što je sama priznala jeste da je bila u vezi sa sedamnaest godina starijim muškarcem, koji je takođe bio iz sveta umetnosti.

Živeli su zajedno tri godine, ali su odlučili da se raziđu. Mediji su je zbog toga povezivali sa glumcem i komičarem Dragoljubom Mićkom Ljubičićem, ali su oboje priznali da su samo odlični prijatelji.

Upravo su prijatelji u glumičinom životu bili vrlo važni. Pored njih, podršku u svemu što radi joj je pružala porodica, a u detinjstvu se najviše družila sa ujakovom decom, koji su kasnije odselili u inostranstvo.

Ivana uživa u kućanskim poslovima, voli da kuva i sprema zimnicu, a uz majku je naučila i kako se uzgaja baštu. Najviše voli da provodi vreme u prirodi, na porodičnom imanju nedaleko od Beograda.

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1978. Obraz uz obraz: Novogodišnji specijal
  • 1979. Srećna porodica
  • 1979. Srećna porodica (TV serija)
  • 1984. Varljivo leto ’68
  • 1984. Varljivo leto ’68 (TV serija)
  • 1987. Oktoberfest
  • 1988. Roman o Londonu
  • 1991. Sarajevske priče
  • 1991. Najtopliji dan u godini
  • 1993. Napadač
  • 1993–1994. Srećni ljudi
  • 1995. Terasa na krovu
  • 1995–1996. Srećni ljudi 2
  • 1996–1997. Gore dole
  • 1998. Kupi mi Eliota
  • 2000. Mehanizam
  • 2003. Kuća sreće
  • 2005. Libero
  • 2005. Ivkova slava
  • 2006. Uslovna sloboda
  • 2010. Priđi bliže
  • 2010. Ma nije on takav
  • 2008–2011. Moj rođak sa sela
  • 2012–2017. Vojna akademija (TV serija)

Bibliografija

Knjige

  • 2003. Moj drug, ispodkrevetni mrak (Vera Čukić, Ivana Mihić, Mirjana Živković)
  • 2008. Moj jedini život
  • 2009. Led
  • 2015. Headhunters

Ivana Mihić na društvenim mrežama

FacebookIvana @ Facebook
InstagramIvana @ Instagram
TwitterIvana @ Twitter