Hašim Kučuk Hoki

Biografija

Hašim Kučuk Hoki je bio jugoslovenski i bosanskohercegovački pevač narodne muzike, koji je veliku popularnost stekao 70-ih godina prošlog veka pesmama „Pijem da je zaboravim“, „Pjevaj prijatelju“, „Nema te više, Alija“, „Emina“, „Volim da te volim“ i drugima. Rođen je 31. marta 1946. godine u Fojnici. Poginuo je u saobraćajnom udesu 26. novembra 2002. godine na auto-putu Beograd – Subotica. Sahranjen je u banatskom selu Sakule u okolini Opova.

Snimio je dvadesetak singlova i EP-ova, pet albuma i nekoliko kompilacija. Sa 40 miliona prodatih nosača zvuka, drži rekord najtiražnijeg pevača na prostoru bivše Jugoslavije.

Pevao je na festivalima u Ilidži i Parizu, te nekoliko puta nastupio na „Beogradskom saboru“. Čak 18 puta je pevao jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu koga je vrlo cenio.

Za veoma kratko vreme osvojio je 47 zlatnih ploča, te pet puta osvojio „Zlatni mikrofon“ kao najpopularniji pevač. O njegovoj velikoj popularnost svedoči podatak da je dnevno dobijao između 70 i 100 000 pisama obožavalaca. Ženio se deset puta i imao je jedanaestoro dece, pet sinova i četiri ćerke.

Osim nesumnjivog talenta i kvalitetnih pesama, Hoki je pažnju plenio zanimljivim izgledom. Bio je prvi pevač narodne muzike koji je imao dugu kosu.

Često je na scenu izlazio u farmerkama i sa sunčanim naočarima, a iako je publika ispočetka sa podsmehom posmatrala njegove nastupe, može se reći da je na domaću scenu prvi uvodio novine sa zapada.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Hašim Kučuk Hoki je rođen 1946. godine u Fojnici. Otac mu se zvao Alijaga, a majka Halida. Majčini su bili obrazovani ljudi, mahom veroučitelji, dok su očevi preci bili borci.

U jednom intervjuu Hašim je rekao da je istražujući svoje poreklo došao do saznanja da njegovo prezime Kučuk potiče iz Šumadije. Kučuci su nekada živeli na planini Rudnik, a

Hoki je tom prilikom rekao da je jedan od sinova čuvene srpske porodice Đevelić prešao na Islam i postao paša u Kragujevcu. Tom logikom, Hašim Kučuk mogao bi da bude direktni potomak Kučuk-Alije.

Osnovnu školu Hašim je pohađao u rodnoj Fojnici. Iako je bio dobar đak često je bežao sa časova kako bi okujisao (pozivao na molitvu).

Sa 14 godina bio je najmlađi mujezin (osoba koja sa minareta džamije poziva vernike na molitvu). Iako je zbog toga često dobijao ukore od profesora, kasnije ih je viđao u džamiji na molitvama. Mujezin je bio punih 14 godina.

Kada nije bio u školi čuvao je ovce, a sa 15 godina se prvi put oženio. Naučio je da čita i piše kada je 1967. godine otišao u vojsku. Tu je završio i srednju grafičku školu. Osim toga, tada je prvi put i zapevao, a nakon toga nastupao je u sarajevskim kafanama.

U to vreme idoli su mu bili Safet Isović, Zaimaga Imamović, Himzo Polovina, dok su ga među kolegicama oduševljavali glasovi Nade Mamule, Bebe Selimović, Zore Dubljević i drugih.

Karijera

Sa tamnim naočarima, dugom kosom i u farmerkama šokirao je publiku na festivalima na kojima je počeo da nastupa krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina.

Kako je jednom prilikom rekao, imao je priliku da upozna najveće pevače narodne muzike tog vremena. Družio se sa harmonikašima Jovicom Petkovićem i Ismetom Alajbegovićem Šerbom, te Omerom Pobrićem, velikim majstorom sevdalinke.

Na Festivalu u Ilidži prvi put je nastupio 1970. godine sa pesmom „Tugo, moja tugo“ gde je osvojio drugu nagradu publike. Već naredne godine publici i žiriju se predstavio pesmom „Oprosti ljubavi“.

Zahvaljujući Hasku Haveriću i Vlatku Petroviću uspeo je 1970. godine da izda prvi singl sa pesmama „Tugo moja tugo“ i „Večeras je naše sve“. Pesme su napisali i komponovali Radoslav Dubljević, Milan Petrović i Damjan Babić.

Diskografska kuća „Jugoton“ je iste godine objavila njegov singl sa pesmama „Jarane, jarane“ i „Nema te više, Alija“ koju je posvetio svom pokojnom ocu, a koja mu je, kako je jednom rekao, bila najdraža pesma u karijeri.

Godinu dana kasnije Diskografska kuća „Beograd Disk“ je objavila Hokijevu treću ploču sa pesmama „Pijem da je zaboravim“ i „Ne ljuti se majko mila“.

Prva numera koju je napisala Radmila Popović, a komponovali i aranžirali Dragan Knežević i Hoki doživela je neslućen uspeh. Prema nekim podacima, ploča se prodavala u desetinama hiljada primeraka dnevno.

Iste godine objavio je singlove sa pesmama „Oprosti ljubavi“ i „Kako drugu da zavolim“, te EP sa numerama „Zaboravljena ljubavi“, „Poklon za rođendan“, „Sve što želim to si ti“ i „Varljive su riječi njene“ koje je otpevao u pratnji Narodnog orkestra RTV Sarajevo.

Godine 1972. ponovo je izdao pet singlova – „Emina“, „Ja sam noćas najtužniji“, „Sjećaj se srce“, „Tvoja mati je legla da spava“ i „Pjevaj prijatelju“.

Usledile su ploče sa pesmama „Fadila“, „Volim da te volim“, „Ja neću tugu“, „Srce te moje moli“, „Nema te više Alija“, te singl sa pesmama „Pijem da je zaboravim“ i „Oj, đevojko điđo moja“.

Poslednje dve numere su rađene u izmenjenim aranžmanima. Prvu je aranžirao Julio Marić, a druga pesma je narodna koju je obradio Ismet Arnautalić. Hoki ih je otpevao u pratnji Revijskog orkestra Radio televizije Sarajevo.

Na festivalu u Ilidži se publici predstavio numerom „Za ljubav se živi“ koja se zajedno sa pesmom „Ne mori me, živa bila“ našla na istoimenoj ploči iz 1974. godine.

Tokom sledeće godine Hoki je snimio i objavio ploče „Kad bi znala koliko te volim“, „Na trgu bijelih ruža“, te „Pukni ludo srce moje“ i „Pismo majci“.

Sa pesmom „Na trgu bijelih ruža“ nastupio je na Jugoslovenskom festivalu u Parizu 1975. godine. Sledeće godine objavio je ploču sa pesmama „Gledaj me u oči“ i „Moje su pjesme ranjeno srce“ koje je otpevao u pratnji Ansambla „Zlatne strune“.

Dve godine kasnije „Diskoton“ je izdao Hokijevu ploču sa numerama „Pod istim krovom ne živimo nas troje“ i „Zbogom Bosno, odoh u Sarajevo“ koje je komponovao Hoki na tekstove Ruždije Krupe.

Obe pesme je aranžirao Dragan Knežević, a Hokija je pratio Orkestar Romalen.

Prvi studijski album sa osam pesama Hoki je objavio 1978. godine. Na njemu se u ulogama tekstopisaca pojavljuju Dragan Toković, Radmila Popović, Ruždija Krupa i drugi, dok je većinu numera komponovao sam.

Obeležile su ga pesme „Dok sam im`o para, im`o sam drugara“, „Daleko od tebe, majko“, „U duši njenoj drugi se krio“, te tri pesme po kojima je postao prepoznatljiv „Pijem da je zaboravim“, „Pjevaj prijatelju“ i „Nema te više Alija“.

Singl „Djevojka se klela“ snimio je 1979. godine, a sledeće je napustio Jugoslaviju. Posle smrti Josipa Broza Tita odselio je u Ameriku. Mnogo je putovao, pevao i družio se sa ženama.

Otvorio je restoran „Sarajevo Olympic Village“ u Njujorku na čijem jelovniku su bili i specijaliteti sa ovih prostora. S obzirom da su američke vlasti saznale da je u braku sa dve žene, te da se poligamija kažnjavala zatvorom, odlučio je da se 1986. godine vrati u Jugoslaviju.

Sa suprugom Milijanom i dvoje dece živeo je u Novom Sadu. S vremena na vreme je pevao, a 1999. godine je u jednom intervjuu najavio povratak na scenu.

Tada se nije libio da iskomentariše sve što se dešavalo u BiH i drugim jugoslovenskim republikama od početka do polovine devedsetih, a kao veliki poštovalac lika i dela Josipa Broza istakao je da je samo on mogao da spreči raspad velike zemlje. Dodao je da tadašnje predsednike država koje su nastale raspadom smatra ratnim zločincima.

Navodno je bio član političke stranke Sabor srpskog jedinstva koju je 1993. godine osnovao Željko Ražnatović Arkan, a koju je vodio doktor Borislav Pelević.

Hašim Kučuk Hoki je 26. novembra 2002. godine doživeo saobraćajnu nesreću na autoputu Beograd – Subotica u mestu Kovilj. Od posledica tog udesa je preminuo.

On je svakako jedan od najuspešnijih pevača narodne muzike toga vremena. Sudeći po broju prodatih ploča, nagrada koje je dobijao i brojnih prilika da peva Josipu Brozu, što je u to vreme bila velika čast i odgovornost, Hoki je sedamdesetih godina prošlog veka nesumnjivo bio najveća zvezda.

Iza njega su ostale pesme koje se i danas rado slušaju. Neke od njih, poput „Pijem da je zaboravim“ i „Nema te više Alija“ radio je u nekoliko različitih aranžmana, a pojedine ploče koje je objavljivao imale su karakteristke zabavne, a ne narodne muzike.

Samom svojom pojavom je plenio pažnju. Kažu da je bio prvi „čupavac“ među muzičarima koji pevaju tu vrstu muzike. Osim duge kose, krasili su ga sunčani naočari i farmerke.

Svoj imidž gradio je po uzoru na Džona Lenona (John Winston Ono Lennon), frontmena britanske grupe Bitlsi (The Beatles).

Privatni život

Hašim Kučuk Hoki je rođen 1946. godine u Fojnici. Već sa 14 godina je postao mujezin u fojničkoj džamiji, a taj posao je radio punih 14 godina.

Odlazak u vojsku je promenio njegove planove, pa je počeo da peva u kafanama. Nakon Sarajeva, te festivala u Ilidži, za Hokija je čula cela Jugoslavija. Snimio je na stotine pesama u različitim aranžmanima, a njegovi albumi doživljavali su milionske tiraže.

Osim nesumnjivog talenta i zanimljivog izgleda, isticao se i brojem žene koje je voleo i koje su volele njega. U jednom intervjuu kazao je da ih je imao četiri hiljade.

Sa njih deset se oženio, a one su mu podarile devetoro dece – pet sinova i četiri ćerke. U čast Tita, njegova dva sina nose ime pokojnog jugoslovenskog predsednika, Alija Tito i Dario Tito.

Tvrdio je da se prema ženama oduvek odnosio džentlmenski, te da se ponosi time što ni jednu nije povredio. Kraj života dočekao je pored supruge Miljane. Sa sinom Alijom i ćerkom Unom živeli su kao podstanari u Novom Sadu.

Pevač je sahranjen u selu Sakule, u opštini Opovo, a na njegovom grobu je ostao samo venac sa simbolima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Diskografija

Albumi

• 1978. Pod istim krovom ne živimo nas troje
• 1986. Nazdravite drugovi
• 1988. Ne, nemoj mi prići
• 1998. Ja želim opet da ljubim
• 1998. Probudi se Bosno moja mila

Singlovi i EP-ovi

• 1970. Tugo moja, tugo
• 1970. Nema te više, Alija
• 1971. Pijem da je zaboravim
• 1971. Oprosti ljubavi
• 1971. Zaboravljena ljubavi
• 1972. Emina
• 1972. Ja sam noćas najtužniji
• 1972. Sećaj se srce
• 1972. Tvoja mati je legla da spava
• 1972. Pjevaj prijatelju
• 1973. Fadila/Volim da te volim
• 1973. Ja neću tugu
• 1973. Srce te moje moli
• 1973. Nema te više Alija
• 1973. Pijem da je zaboravim/Oj, đevojko điđo moja
• 1974. Za ljubav se živi/Ne mori me, živa bila
• 1975. Na trgu bijelih ruža
• 1975. Kad bi znala koliko te volim
• 1975. Pukni ludo srce moje/Pismo majci
• 1976. Gledaj me u oči
• 1978. Pod istim krovom ne živimo nas troje
• 1979. Djevojka se klela

Kompilacije

• 1974. Hašim Kučuk-Hoki i Aca Matić – Nema te više, Alija
• 1980. Pjevaj prijatelju
• 1999. Pijem da je zaboravim
• 2011. Zvijezde zauvijek