Jovo Bakić

Biografija

Jovo Bakić je srpski sociolog, politički analitičar i društveni kritičar. Rođen je 23. marta 1970. godine u Beogradu, gde i živi.

1996. godine je završio Filozofski fakultet u Beogradu.

1998. godine je postao asistent – pripravnik na istom fakultetu u oblasti sociologija politike.

2002. godine je magistrirao i tema njegovog magistarskog rada je bila „Ideologija Jugoslovenstva između dva svetska rata“.

Od 2006. do 2014. godine je bio naučni saradnik na Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta na teme: „Društveni akteri i društvene promene u Srbiji 1990-2010“ i „Izazovi nove društvene integracije u Srbiji: koncepti i akteri“.

2009. godine je doktorirao i uradio je doktorsku disertaciju na temu „Razvoj tumačenja procesa nastajanja Jugoslavije“. Takođe je postao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učlanio se u sociološko udruženje Srbije i Crne Gore i srpsko sociološko društvo Etički odbor SSD čiji je član bio naredne četiri godine. Počeo je da piše tekstove za novine „Politika“.

Od 2011. do 2012. godine je bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Sociologija“.

Osim u rodnom gradu, živeo je u Nišu, Sarajevu, Prizrenu i Podgorici. Usavršavao se na Univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masačusets u Amherstu.

Iako je mislio da se neće baviti politikom, 2015. godine je izjavio da politički protivnici mogu da računaju na njega i da je svestan cene koju će platiti. Pomagao je Borislavu Stefanoviću da napiše program za stranku, ali su prekinuli saradnju.

Jovo Bakić je objavio sledeća dela:

• „Da li je zapadna javnost u Srbima prepoznala neprijatelja: analiza sadržaja „tanjug press crvenih biltena“ : (januar 1991. – decembar 1993.)“ (1998.);
• „Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918–1941“ (2004.);
• „Extreme-right ideology, practice and supporters: case study of the Serbian radical party“ (2009.);
• „Nova Evropa: između prečanskog integralnog i hrvatskog minimalnog jugoslovenstva“ (2010.);
• „Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaja“ (2010.);
• „Jugoslavija – razaranje i njegovi tumači“ (2012.);
• „Levica i desnica: pokušaj teorijskog određenja i iskustvene primene na slučaju Srbije (1990-2014)“ (2015.);

Izjave:

• „Naposletku, Srbija je slika i prilika fudbala koji se u njoj igra i kriminala koji se oko njega odvija, a nimalo, nažalost, ne podseća na tenis koji maestralno igra jedan njen, a svetski građanin.
• „Da li je Novak Đoković labud koji peva najlepšu pesmu uoči izumiranja nacije čije ime svetom s ponosom pronosi ili feniks koji nagoveštava, uprkos svemu, dizanje iz pepela ove nacije?“
• „Mi smo temeljno propali kao društvo. Uvek se pitam – gde su ona pametna deca koja su završila fakultet? Nema ih, jer je na delu princip negativne selekcije.“
• „Privreda jedva preživljava, a državni aparat je preglomazan i parazitira na slaboj privredi. Ljudi ulaze u politiku sa idejom da se obogate, a ne sa idejom na koji način da ovo društvo krene dalje. Jednostavno, sve naše stranke su „stranke patronažnog tipa“, to su lovci na plen koji isisavaju ono krvi što je u organizmu ostalo. Politički sistem u Srbiji je truo. Gde god zagrebete trulež – prst propada.“