Kosara Kosa Bokšan

Biografija

Kosara Kosa Bokšan je bila srpska slikarka. Rođena je 1. januara. 1925. godine u Beogradu, a preminula 21. novembra 2009. u istom gradu. Dugo je živela u Francuskoj. Bila je udata za poznatog slikara Petra Omčikusa.

Život Kosare „Kose“ Bokšan

Godine 1928. Godine, kada je Bokšan imala samo tri godine, preselila se u Beograd.

Tokom Drugog svetskog rata, mlada Kosara Bokšan studirala je slikanje u klasi Josić Mladena, a 1944. godine prelazi kod Zore Petrović.

1945. godine upisuje beogradsku Akademiju umetnosti, u klasi Ivana Tabakovića. Tu upoznaje svog kolegu i  kasnije muža – Petra Omčikusa, kao i Miću Popovića, Batu Mihajlovića, Veru Božičković, Ljubinku Jovanović…

Godine 1947. Kosa Bokšan boravi u Zadru gdje se formira prva art-komuna nakon rata, tzv. „Zadarska grupa“.

Usporena liberalizacija društva „zadarskim komunarima“ nije bila dovoljna pa su svi odlazili u Pariz, tadašnju svetsku prestonicu umetnosti. Neki su se vraćali poput Miće i Vere Popović koji su se s vremena na vreme pojavljivali na prostorima tadašnje Jugoslavije.

1950. godine Kosa Bokšan učestvuje na izložbi beogradskog ULUS-a, dok je prvu solo izložbu organizovala 1952. godine u gorepomenutoj galeriji.

’52. Kosara Kosa Bokšan i Petar Omčikus sele u Pariz, da bi početkom 60-ih godina frekventno počeli letovati u Veloj Luci na Korčuli, gde osnivaju značajan centar za međunarodnu umjetnost.

Učesnici prvog susreta su izradili mnoštvo mozaika, a jedan od njih je i spomenik u centru Vele Luke.

Zahvaljujući poznanstvima ovo dvoje slikara, na Korčulu su dolazili umetnici iz cele Evrope. Oni su prikupili veći broj radova za zbirku koja je formirana u Veloj Luci, i njihovom zaslugom je 1981. godine osnovan i Muzej Vele Luke.

Naredne godine su bile ispunjene radom, učestvovanjem na samostalnim i kolektivnim izložbama i likovnim kolonijama. Petar Omčikus je sa svojom suprugom Kosarom Bokšan bio učesnik susreta umetnika u malom mestu Jalovik (Srbija) na Jalovičkoj likovnoj koloniji 1986. i 1987. godine.

Druga likovna kolonija u čijem radu je učestvovao umetnički par je Likovna kolonija Deliblatski pesak. Jednom su kratko vrijeme boravili i na Lipovačkoj koloniji, u selu Lipovac kod Topole.

Kosa Bokšan samostalno izlaže u  Parizu, Salzburgu, Rimu, Nišu, Zagrebu, Skoplju, Titogradu, Novom Sadu i mnogim drugim gradovima.

Retrospektivna izložba iz 2000. godine koja je održana u Novom Sadu, u galeriji „Haos“ predstavlja prvu retrospektivu crteža Kosare Kose Bokšan nastalih u vremenskom periodu od 1979. do 1999. godine.

Na izložbi su predstavljeni radovi rađeni ugljenom na papiru, a iz kojih se moglo vidjeti Kosino značajno mjesto u savremenoj srpskoj umetnosti koja pripada ekspresionističkim tokovima međunarodnog slikarstva.

2001. godine imala je retrospektivu u beogradskom MSU.

Kosara Kosa Bokšan umrla je 21. novembra 2009. godine u Beogradu, a iza sebe ostavila je mnogobrojna dela. Izlagala je na 125 izložbi po galerijama svetskih metropola, ali najčešće po jugoslovenskim salama i mnogim gradovima današnje Srbije.

Slikarstvo

Slikarstvo Kosare Kose Bokšan kretalo se kroz nekoliko tokova. Prvi tok se trudio kretati van pravila soc-realizma, u kojem je sama birala pejzažne i portretne tematike, u opoziciji sa radovima u toku studija, gdje je slikala postavke i „muskuluse“. Kosin način izražavanja se može okarakterisati kao ekspresivni realizam.

Kosa Bokšan svojim prvim izlaganjem u Beogradu, pokazala je tendencije ka razilaženju od estetike socrealizma i kretanje prema savremenim likovnim izrazom, najviše ka geometrizaciji i osjećajnoj apstrakciji, a polako je ulazila i u domen enformela.

Nakon 1961.  Kosin realizam ponovno isplivava na jedinstven način koji je bio karakterističan za Pariz, a kojeg je istoričar umjetnosti, Majkl Ragon (Michel Ragon) i nazvao apstraktni naturalizam. Kosara Kosa Bokšan se okreće pećinskoj znakovnoj formi koja njenim delima dodaje neobičnu ekspresivnost. Njen opus se danas nalazi u Mihizovoj ulici, broj 11. u Beogradu.

Nagrade

1968. Ministarstvo za kulturu i komunikacije, Pariz

2000. Specijalna nagrada VI međunarodnog bijenala umetnosti minijature, Gornji Milanovac, Srbija

Bibliografija (izbor)

• 1952. Miodrag B. Protić, Izložba slikarke Kosare Bokšan-Omčikus, Književne novine, 6. januar, Beograd
• 1953. Mlada umetnost, NIN, 15. januar, Beograd
• 1959. Enciklopedija likovnih umetnosti I, s. 425, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb
• 1968. Žan- Klarence Lambert (Jean-Clarence Lambert), Vesti (Actualité), Međunarodno delo (Opus international), No 8, Paris
• 1968. Žorž Budaj (Georges Boudaille), Jugoslavija 68 (‘Yougoslave 68’), rendez-vous international, Les lettres françaises, No 1248, s. 24-27, Paris
• 1968. Ženine Varnod (Jeanine Warnod), Zahvaljujući popularnom pokroviteljstvu, malo jugoslovensko ostrvo stvara grad mozaika (Grâce a un mécénat populaire, une petite île yougoslave crée la ville de la mosaïque), Le Figaro, Paris
• 1960. Žorž Budaj (Georges Boudaille), Salon maj 1969. (Le Salon de Mai 1969), Francuska slova (Les lettres françaises), No 1284, s. 21-27, Paris
• 1969. Ješa Denegri, Informacije o jugoslovenskim umetnicima u inostranstvu, Arhitektura i urbanizam, br. 58, Beograd
• 1970. Umetnici u Vele Luci (Rencontre d’artistes à Vela Luka), Le Figaro, Paris
• 1970. Žon Senak (Jean Senac),Solarne farme Kosare Kose Bokšan (Les fermes solaires de Kossa Bokchan), Međunarodno delo (Opus international), No 18, s. 19-20, Paris
• 1970.Žerard Gesut Talabut (Gerald Gassiot Talabot),Vele Luka vesti (Vela Luka actualités), Međunarodno delo (Opus international), No 21, s. 53-56, Paris
• 1970. Žerard Gesut Talabut (Gerald Gassiot Talabot),Na dalmatinskom ostrvu (Sur une île dalmate), Annales, Paris
• 1970. Žozef Rikvert (Joseph Ryckwert),Bijenale Vele Luka u Jugoslaviji (La Bienalle de Vela Luka suit isola di curzola Yugoslavia), Domus, No 491, Milano
• 1970. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, s. 446, Nolit, Beograd
• 1974. Jeanine Warnod Jeanine Warnod (Georges Boudaille),Đorđio di Đenova (Giorgio di Genova), Galerija il Grifo (Galleria ‘il Grifo (pref. cat.), Rim (Rome)
• 1978. Ana Tronž (Anne Tronche), Žensko lice (‘Face a Femmes’), (pref. cat.), Le Havre
• 1978. Đorđe Kadijević, Njiva života, NIN, 2. april, Beograd
• 1978. Lazar Trifunović, Žene planine, Književna reč, 10. maj, Beograd
• 1980. Vladimir Maleković, Žestina geste, Vesnik, 15. novembar, Zagreb
• 2000. Vasa Pavković, Linija i energija, Dnevnik, 12. jul, Novi Sad

Reference:

• http://www.jovandespotovic.com/?page_id=7829
• https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D0%BA%D1%88%D0%B0%D0%BD
• http://www.politika.rs/sr/clanak/113091/preminula-kosara-boksan
• http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=191.0