Žoao Miranda (João Miranda)

Biografija

Žoao Miranda (João Miranda de Souza Filho) je brazilski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji odbrambenog igrača u italijanskom Interu i reprezentaciji Brazila. Rođen je 7. septembra 1984. godine u gradu Paranavaji na jugu Brazila.

Karijeru je započeo u Fudbalskom klubu Koritiba, odakle je prešao u francuski Sošo. Godine 2006. ponovo se vratio u Brazil zaigravši u dresu Sao Paula. Pet godina kasnije potpisao je ugovor sa Atletikom iz Madrida sa kojim je osvojio nekoliko važnih titula. 2015. godine je za 15 miliona evra prešao u Inter.

Za seniorski tim Brazila prvi put je zaigrao 2009. godine. Bio je član ekipe koja je osvojila Kup Konfederacija, a igrao je i na Kupu Amerika. Selektor Tite ga je pozvao da s reprezentacijom nastupi na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji.

Klupska karijera

Prve fudbalske korake Miranda je napravio u klubu Koritiba iz Paranje u kome je odigrao ukupno 89 mečeva i postigao šest golova. 29. jula 2005. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor sa francuskim Sošoom. Nakon 20 odigranih mečeva se zbog porodičnih problema vratio u Brazil na pozajmicu u Sao Paulo.

Godinu dana kasnije potpisao je četvorogodišnji ugovor s klubom, a iste godine osvojili su Prvenstvo Brazila. Isti uspeh postigli su 2007. i 2008. godine, a Miranda je da puta zaredom uvršten u idealnu jedanaestorku godine.

Iako nisu uspeli da repriziraju uspehe prethodne dve godine, njegova igra nije prošla nezapaženo, pa je i 2009. i 2010. godine ponovo uvršten u idealnu jedanaestorku godine.

Atletiko Madrid

Početkom 2011. godine odlučio je da ne produži ugovor sa Sao Paulom, a već u julu iste godine potpisao trogodišnji ugovor s Atletikom iz Madrida. U dresu madridskih „Jorgandžija“ prvi put je nastupio 25. avgusta tokom meča s portugalskom Vitorijom u drugoj rundi plej of-a Lige Evropa. Atletiko je slavio rezultatom 4:0.

10. septembra prvi put je zaigrao protiv Valensije u susretu španske La Lige. Njegov tim poražen je rezultatom 1:0, a jedini pogodak na meču postigao je Roberto Soldado (Roberto Soldado). Prvi gol u crveno-belom dresu postigao je 11. marta 2012. godine „zatresavši mrežu“ Granade.

Mesec dana kasnije se u meču Lige prvaka Atletiko sastao s Levanteom, a Miranda nije uspeo da zaustavi Konea (Arouna Koné) koji je dva puta „zatresao mrežu“ njegovog kluba. Sedam minuta pre kraja meča dobio je crveni karton.

19. aprila Madriđani su se sastali s Valensijom u polufinalu Lige Evropa. Miranda je postigao drugi od četiri gola, što im je omogućilo da prođu u dalji krug takmičenja i osvoje Ligu Evropa. Krajem avgusta ubedljivo su savladali Čelsi u susretu UEFA Superkupa, a Brazilac je ponovo postigao jedan pogodak.

12. marta sledeće godine obnovio je ugovor s madridskim klubom do 2016. godine. Pomogao je svom timu da osvoji titulu Kupa Kralja, postigavši odlučujući pogodak u finalnom meču protiv Real Madrida. Time su prekinuli 14 godina dugu seriju poraza od gradskog rivala. Nakon što je pomogao Atletiku da nakon 17 godina osvoji domaće prvenstvo, 2014. godine nominovan je za najboljeg odbrambenog igrača La Lige.

Inter

Uprava milanskog Intera objavila je 30. juna 2015. godine da je Miranda potpisao dvogodišnji ugovor o pozajmici. Vrednost ugovora bila je četiri miliona evra, a igrač i klub su se obavezali da će do jula 2017. godine da potpišu trajni ugovor vredan 11 miliona evra.

U crno-plavom dresu prvi put je istrčao na teren 20. jula, a do juna 2018. godine odigrao je 95 mečeva i postigao jedan gol. Iako je Inter jedini italijanski klub koji svake godine nastupa u Seriji A, tokom godina koje je Brazilac proveo u klubu nisu osvojili ni jednu titulu.

Reprezentativna karijera

Prvi poziv u reprezentaciju Brazila stigao je 20. avgusta 2007. godine. Zajedno sa Tijagom Silvom bio je zamena za Lusija (Lucimar Ferreira da Silva) i Luisaa (Ânderson Luís da Silva) na prijateljskom meču s Alžirom. Ipak, taj prvi meč je proveo na klupi.

Više od godinu dana kasnije ušao je kao zamena za Luisaa u meču protiv Perua. Susret kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine održan je 1. aprila 2009, a Miranda je konačno dobio priliku da pokaže šta ume.

Zajedno sa timom nastupio je na Kupu Konfederacija koji je 2009. godine održan u Južnoj Africi. U drugom meču grupne faze Brazil se sastao sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), a Miranda je u igru ušao kao zamena za Klebera (Kléber de Carvalho Corrêa) na poziciji levog beka. Međutim, preostale mečeve proveo je na klupi.

Dolaskom Dunge (Carlos Caetano Bledorn Verri) na klupu Brazila postao je redovan član startne jedanaestorke. U maju 2015. godine nastupio je na Kupu Amerika koji je održan u Čileu. 21. juna iste godine preuzeo je kapitensku traku od suspendovanog Nejmara tokom pobede nad Venecuelom.

Sa reprezentacijom je učestovao na Kupu Centralne Amerike 2016. godine, a selektor Tite (Adenor Leonardo Bacchi) ga je pozvao da nastupi na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Rusiji.

Titule

Klupske titule

• 2006. Prvenstvo Brazila sa Sao Paulom
• 2007. Prvenstvo Brazila sa Sao Paulom
• 2008. Prvenstvo Brazila sa Sao Paulom
• 2011/2012. Liga Evropa s Ateltikom
• 2012. UEFA Superkup s Atletikom
• 2012/2013. Kup Kralja s Atletikom
• 2013. Finale Superkupa Španije s Atletikom
• 2013/2014. Prvenstvo Španije s Atletikom
• 2014. Finale Superkupa Španije s Atletikom
• 2013/2014. Finale Lige šampiona s Atletikom

Reprezentativni titule

• 2009. Kup Konfederacija sa Brazilom

Pojedinačne titule

• 2007. ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila
• 2008. ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila
• 2008. Srebrna lopta
• 2009. ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila
• 2009. Srebrna lopta
• 2010. ušao u idealnu jedanaestorku Prvenstva Brazila

Privatni život

Žoao Miranda je rođen 1984. godine kao najmađe od dvanaestoro dece jedne siromašne porodice iz Parnavaje. Kada je imao šest godina poginuo mu je najstariji brat. On je radio kao električar i bio jedan od najboljih amaterskih fudbalera u kraju. Miranda je tada odlučio da postane odbrambeni igrač baš poput brata.

Karijeru je započeo u lokalnoj Koritibi, a sa 19 godina je oženio Žaklin (Jaqueline) s kojom je čekao prvo dete u momentu kada je stigao poziv iz Francuske. San da zaigra u Evropi naglo je prekinula očeva smrt, pa ga je majka zamolila da se vrati u Brazil. Nakon što se vratio u zemlju zaigrao je u Sao Paulu.

Ogroman talenat koji je pokazao tokom osvajanja dve uzastopne titule Prvaka Brazila nije prošao nezapaženo u evropskim klubovima, te se preselio u Madrid. Nakon toga sreću je potražio u Interu gde je ubrzo postao član startne jedanaestorke i jedan od ključnih igrača italijanskog prvoligaša.