Tajris Rajs (Tyrese Rice)

Biografija

Tajris Rajs (Tyrese Jammal Rice) je američko-crnogorski bivši profesionalni košarkaš koji je igrao na poziciji plejmejkera u mnogim evropskim klubovima, kao i u reprezentaciji Crne Gore. Rođen je 15. maja 1987. godine u Ričmondu, u američkoj saveznoj državi Virdžiniji.

Prve košarkaške korake napravio je sa šest godina, a potom je sa školskim timom nizao trofeje u regionalnim ligama Virdžinije. Nakon što je upisao koledž u Bostonu, pridružio se njihovom košarkaškom timu.

Premda je dva puta zaredom igrao Letnju NBA (En-bi-Ej) ligu, nije želeo da ostane u najjačoj ligi na svetu, nego mu je namera bila da karijeru nastavi u Evropi. Zato je 2009. godine prešao u grčki klub Panionis. Jednu sezonu je proveo u Arland Dregonsima, a jednu u Lijetuvos Ritasu.

Potom je 2012. godine potpisao ugovor sa minhenskim Bajerom, ali je i tu ostao tek jednu sezonu.

Prelomni trenutak se desio 2013. godine kada je prešao u izraelski Makabi Tel Aviv, sa kojim je te sezone osvojio trofeje Evrolige, domaćeg prvenstva, te Kupa Izraela. Već sledećeg leta je potpisao ugovor sa ruskim Himkijem sa kojim je osvojio EvroKup.

Sezonu i po je proveo u katalonskoj Barseloni, ali bez velikih uspeha i dovoljne minutaže. Zato je u januaru 2018. godine prešao u kineski klub Senžen Leopards, a narednog leta potpisao s nemačkim Brozeom iz Bamberga sa kojim je 2019. godine osvojo Kup Nemačke.

Sezonu 2019/20 je proveo u Panatenaikosu, a u avgustu 2020. godine se pridružio atinskom AEK-u odakle je otišao u penziju.

Kako bi na Evropskom prvenstvu mogao da nosi dres Crne Gore, Tajris Rajs je 2013. godine primio državljanstvo ove zemlje. Ipak, te godine, a ni četiri godine kasnije nisu ostvarili značajnije rezultate na evropskim takmičenjima.

Klupska karijera

Tajris Rajs je košarkom počeo da se bavi vrlo rano. Bio je član košarkaške sekcije škole „L.C Brd“ („L.C. Bird High School) u gradu Česterfildu u Virdžiniji. Kao jedan od najboljih igrača dobio je počasnu nagradu koju dodeljuje Asocijacija srednjoškolskih trenera (Virginia High School Coaches Association).

Tokom sezone 2004/05 osvojili su titulu regionalne lige, prvi put u istoriji ovog kluba. Rajs je predvodio svoj tim tokom svih 29 pobeda. U proseku je postizao 27 poena, 6.6 asistencije i pet skokova po susretu. Mnogi sportski listovi u Virdžiniji su ga proglasili igračem godine.

28. aprila 2005. godine upisao je koledž u Bostonu (Boston College), te postao član njihovog košarkaškog tima. Kao debitant je tokom sezone 2005/06 odigrao 36 utakmica, te zabeležio 9.3 poena, 1.4 skoka i 2.5 asistencija po susretu. Proglašen je debitantom godine i uvršten u idealnu petorku ACC turnira.

Na dve utakmice u američkoj NCAA ligi Rajs je u proseku postizao 24 poena. Rekord u dotadašnjoj karijeri je ostvario 1. marta 2008. godine na susretu sa Severnom Karolinom.

Njegov tim je poražen rezultatom 90:80, ali je Rajs upisao 46 poena za svoj tim. Do poluvremena je postigao 34 koša.

Te sezone je prosečno po meču beležio 21 koš, 3.3 skoka i pet asistencija. Ponovo je uvršten u idealnu petorku ACC turnira. Tokom sezone 2008/09 u proseku je postizao 16.9 poena, uz 3.8 skokova i 5.4 asistencije po utakmici. Na NCAA takmičenju je dao devet koševa.

Na NBA draftu 2009. godine nije uspeo da izbori svoje mesto u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Nakon toga je potpisao jednogodišnji ugovor sa grčkim Panionisom.

Sa NBA klubom Juta Džez (Utah Jazz) nastupio je na Letnjoj ligi u Orlandu, a 2010. godine je igrao NBA Letnju ligu sa Sakramento Kingsima (Sacramento Kings).

Iste godine je potpisao sezonski ugovor sa nemačkim Bundesligašem Arland Dragons (Artland Dragons). Tokom sezone 2010/11 u odigrao je 43 bundesligaška meča, na kojima je beležio 17.2 poena, 5.1 asistencije i 2.8 skoka po susretu.

Sledećeg leta je potpisao ugovor sa litvanskim Lijetuvos Ritasom koga je u tom momentu trenirao srpski stručnjak Aleksandar Džikić. Odigrao je 25 susreta ukrajinskog Prvenstva, na kojima je postizao 9.7 poena uz 4.4 asistencije i 1.4 skoka. Na susretima Baltičke lige imao je učinak od 13.5 koševa, 3.7 asistencija i 1.5 skokova.

Po završetku sezone vratio se u Nemačku i potpisao ugovor sa Bajernom iz Minhena. Tokom sezone 2012/13 upisao je ukupno 40 nastupa u Bundesligi. Na parketu je prosečno provodio 23 minute, te za to vreme beležio 15.8 poena i 4.4 asistencije.

11. jula 2013. godine Rajs je potpisao dvogodišnji ugovor s izraelskim Makabijem iz Tel Aviva. Već u prvoj sezoni su osvojili trofej Evrolige, a Amerikanac je na 30 susreta prosečno beležio 9.5 poena, 3.2 asistencije i 2.1 skok.

Nakon što su uspeli da savladaju favorizovanu ekipu Olimpije iz Milana u dramatičnoj plej-of seriji, Makabi je konačno zaigrao u Fajnal foru (F4) Evrolige. U polufinalnom meču savladali su moskovski CSKA rezultatom 68:67.

U finalnom susretu sa Realom iz Madrida, Rajs je predvodio svoj tim sa 26 poena. Uspeli su da poraze Madriđane rezultatom 98:86, te nakon dugo vremena osvoje trofej Evrolige. Rajs je proglašen najkorisnijim igračem finala ovog elitnog evropskog takmičenja.

Pored toga, osvojili su trofeje Prvenstva Izraela i izraelskog Kupa.

30. juna 2014. godine američki plejmejker je potpisao trogodišnji ugovor sa ruskim klubom Himki. U toku debitantske sezone odigrao je 40 mečeva regionalne lige. Na parketu je u proseku provodio 27.8 minuta, tokom kojih je beležio 15 poena, šest asistencija i 2.4 skoka.

Uspeli su da osvoje EvroKup, a Rajs je proglašen najkorisnijim igračem turnira. Osim toga, uvršten je u idealnu petorku ovog takmičenja.

U drugoj sezoni je odigrao 34 utakmice. Za 26.6 minuta na terenu upisivao je 16.2 koša, 6.2 asistencije, te 1.2 skoka po meču. Trofeji su, ipak, izostali.

Rajs je 26. jula 2016. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa katalonskom Barselonom. Zbog loših rezultata trener Jorgos Barcokas (Γιώργος Μπαρτζώκας) je smenjen, a na njegovu poziciju je stigao Sito Alonso (Alfonso Alonso Blasco), nekadašnji trener Baskonje.

Alonso i Rajs se nisu najbolje slagali, ali mu novi šef nije mogao dati otkaz jer je imao „jak ugovor“. Umesto toga, Amerikanac jednostavno, nije igrao.

Barselona je trpela poraz za porazom, a nekadašnji plejmejker katalonskog kluba je na svom „Tviter“ („Twitter“) nalogu posle poraza od Žalgirisa u trećem kolu Evrolige napisao status „Ja sam na kauču. Odmaram“, aludirajući na to da bi mogao da pomogne ekipi, ali da mu to nije dozvoljeno.

Polovinom januara 2015. godine je potpisao ugovor sa klubom Šenžen Leopards (Shenzhen Leopards). U kinesku ekipu je došao kao zamena Kitu Langfordu (Andre Keith Langford).

Dvadesetak dana kasnije Alonso je dobio otkaz, a za trenera Barselone je izabran srpski košarkaški stručnjak Svetislav Pešić.

Rajs je do kraja sezone 2015/16 u dresu „Šenženških leoparda“ odigrao 18 mečeva, sa prosečnom minutažom od 32.7 minuta, što je rekord u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Postizao je, takođe rekordnih, 18.8 poena uz 4.5 asistencije i 2.9 skokova po susretu.

U Evropu se vratio 5. avgusta 2018. godine kada je potpisao sezonski ugovor sa Brozeom iz Bamberga. Navijače nemačkog kluba posebno je obradovao u martu 2019. godine kada je doneo svom timu pobedu nad Rastom.

Broze se dugo mučio sa porazima, a potom su promenili trenera i stvari su krenuli na bolje. Usledila je serija od sedam uzastopnih pobeda u susretima domaćeg prvenstva.

Ipak, nakon toga su otišli u goste Rasti, gde je Rajsov tim ušao u poslednju četvrtinu sa 13 poena prednosti. Domaćini su uspeli da se vrate u meč i preokrenu rezultat u svoju korist. Na 1.6 sekundi do kraja Rasta je vodila sa 84:81.

Posle tajmauta koji je zatražio trener Bamberga usledila je neverovatna trojka Tajrisa Rajsa koja ih je odvela u produžetke, a nakon toga i obezbedila trijumf u gostima. Rajs je na tom meču postigao 30 koševa uz devet asistencija i četiri skoka.

Sa Bambergom je 2019. godine osvojio Kup Nemačke.

Rajs je 1. jula 2019. godine potpisao ugovor sa grčkim Panatenaikosom. Rekord karijere je upisao 6. decembra iste godine kada je sa 41 postignutim košem predvodio pobedu nad Olimpijakosom rezultatom 99:93.

Na pola sezone je zabrinuo mnoge svoje navijače izjavom da će na kraju sezone da se povuče iz profesionalne košarke.

Sa Panatenaikosom je osvojio Prvenstvo Grčke. Tokom sezone je beležio 10.1 poen, 4.6 asistencija i 2.3 skoka. Na susretima Evrolige Rajsov prosek je bilo 10 poena, 2.8 asistencija i 1.8 skokova po meču.

Povlačenje iz sporta je očito prolongirao kada je 17. avgusta 2020. godine potpisao ugovor s atinskim AEK-om. Bio je to neobičan ugovor, s obzirom na to da je Rajs ranije iste godine objavio da će se povući iz košarke zbog novog virusa korona.

Mediji su objavili da je u AEK došao sa određenom misijom, te da nije reč o dugogodišnjem ugovoru. Nakon što je svoju „misiju“ završio „američki Crnogorac“ je i zvanično okončao karijeru.

Na košarkaškom turniru koji je održan 2021. godine Tajris je predvodio ekipu „Boeheim’s Army“. Proglašen je najkorisnijim igračem tog turnira.

Reprezentativna karijera

Kako bi mogao da nosi dres reprezentacije Crne Gore, Rajs je 2013. godine pred početak Evropskog prvenstva u Sloveniji dobio pasoš Crne Gore. Crna Gora je na startu turnira pobedila Severnu Makedoniju i Srbiju, te izgubila od Letonije, Bosne i Hercegovine i Litvanije.

Crnogorski reprezentativci su eliminisani već u prvom krugu takmičenja. Podelili su 17. mesto s ekipama Nemačke, Gruzije i Turske.

Četiri godine kasnije su ponovo izborili učešće na EvroBasketu koje je 2017. godine održano u Turskoj, Finskoj, Izraelu i Rumuniji. U narednu rundu takmičenja plasirali su se pobedama nad Mađarskom, Češkom i Rumunijom.

Međutim, tu ih je dočekala Letonija. Porazom od ove baltičke ekipe, Crnogorci su eliminisani sa turnira. Ovog puta zauzeli su 13. mesto.

Privatni život

Tajris Rajs je rođen 1987. godine u Ričmondu. Njegovi roditelji, Alison Rajs (Allison Rice) i Vejn Džeferson (Wayne Jefferson) su se razveli ubrzo nakon Tajrisovog rođenja.

Počeo je da trenira košarku sa šest godina i to po uzoru na roditelje. Osim toga, njegovi deda i stric su takođe bili profesionalni košarkaši.

Brat njegovog oca, Bobi Džekson (Bobby Jackson) je igrao za ekipu Sakramento Kingsa. Drugi stric je takođe učestvovao na NBA draftu, ali ga je povreda sprečila da nastavi karijeru. I Tajrisov sin će, čini se, da nastavi porodičnu tradiciju. Premda je još uvek mlad Šon (Sean Rice) aktivno trenira košarku.

Tajris se u oktobru 2022. godine na društvenim mrežama pohvalio master diplomom iz psihologije.

Pokrenuo je vlastitu organizaciju pod nazivom „Trusted Legacy“ koja kombinacijom košarkaških treninga, razvojnih i obrazovnih programa i slično, pokušava da mladim ljudima da veće šanse da uspeju u životu, tj. da ostvare svoje snove.

Titule

Klupske titule

• 2013/14. Evroliga sa Makabijem iz Tel Aviva
• 2013/14. Prvenstvo Izraela sa Makabijem iz Tel Aviva
• 2014. Kup Izraela sa Makabijem iz Tel Aviva
• 2014/15. EvroKup sa Himkijem
• 2019. Kup Nemačke sa Brozeom iz Bamberga
• 2019/2020. Prvenstvo Grčke sa Panatenaikosom

Pojedinačne titule

• 2013/14. proglašen najkorisnijim igračem Fajnal fora Evrolige
• 2014/15. proglašen najkorisnijim igračem EvroKupa
• 2014/15. proglašen najkorisnijim igračem finala EvroKupa
• 2014/15. uvršten u idealnu petorku EvroKupa
• 2014/15. proglašen najkorisnijim igračem kola EvroKupa
• 2018/2019. proglašen najkorisnijim igračem FIBA Lige šampiona
• 2018/2019. uvršten u idealnu petorku FIBA Lige šampiona

Reference

• http://mondo.ba/a794463/Sport/Kosarka/Tajris-Rajs-Najvise-sam-naucio-od-Svetislava-Pesica-i-Aleksandra-Dzikica.html
• http://reprezentacija.me/tajris-rajs-lijepo-je-biti-crnogorac/
• https://www.trustedlegacy.org/