Željko Mitrović

Biografija

Željko Mitrović je srpski muzičar, osnivač i vlasnik Pink televizije i diskografske kuće City records. Važi za medijskog maga i jednog od najmoćnijih ljudi u srpskom šou biznisu. Rođen je 31. maja 1967. godine u Beogradu.

Privatni život

Željkovi roditelji su majka Milka i otac Dragan koji je preminuo 2000. godine. U rodnom gradu je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je Pravni fakultet, ali ga nije završio. Želeo je da upiše džez akademiju Berkli, ali nije imao 30.000 dolara koliko je školovanje u ovoj ustanovi iznosilo. Uporedo sa biznisom koji je započeo, studirao je engleski jezik u oblasti menadžmenta na Berlicu.

1990. godine Željko se oženio pevačicom Sonjom Mitrović Hani. 1991. godine su dobili ćerku Sandru, a dve godine kasnije sina Aleksandra. 1994. godine su se razveli i nakon toga su ostali u dobrim odnosima. Mitrović je Sonji poklonio studio koji je osnovao 1988. godine.

Od 1995. godine je u braku sa Milicom (rođenom Pašić), direktorkom programa i muzičkim urednikom Pink televizije. 2000. godine su postali roditelji devojčice Kristine, a godinu dana kasnije se rodila Andrea.

Zdravstveni problemi

U decembru 2010. godine Željku je pozlilo i ustanovljeno je da boluje od retkog oblika anemije, tzv. aplastične anemije. Dva meseca se lečio u nemačkoj onkološkoj bolnici „Maltezer Sent Frencikus“, a o njegovom zdravlju se brinula doktorka Nadežda Basara, rođaka njegove prve žene. Nakon toga je iznajmio vilu u Hamburgu i još mesec dana je bio pod nadzorom lekara.

Pošto je Mitrović u poslednje vreme radio i po 20 sati dnevno, doktori su smatrali da je to uzrok njegovog stanja. Potvrdili su da nema rak, leukemiju, hepatitis i HIV i da su njegovi organi u odličnom stanju. U medijima se spekulisalo da se razboleo zbog korišćenja opijata.

Početkom 2011. godine Željko je izjavio da mu je neko u hranu i piće sipao supstance koje dovode do aplastične anemije. Zbog toga je pojačao obezbeđenje i otpustio je stotinak radnika koji su o njemu širili tračeve. Policiji je podneo krivičnu prijavu protiv više osoba za koje je sumnjao da su ga trovale. U bolnici je ostavio svoju koštanu srž i kosu kako bi lekari uradili analize koje će to dokazati.

Potvrđeno je da su Mitrovićevi protivnici koristili šifrovane poruke pomoću kojih su komunicirali tokom rijaliti emisija koje su se prikazivale na drugoj televiziji. Spekulisalo se da su se na spisku osumnjičenih našli rođena sestra njegove supruge, Lola, njen muž Zlatko Krmpotić i Jure Zorčić, prvi direktor televizije „Pink Sl“.

Lola i Zlatko su podneli tužbu protiv Željka, a Jure je negirao navode da je proneverio milione i izjavio je da televizija „Pink Sl“ ima samo dugove. Rekao je da je otkaz dobio mejlom i da mu je Mitrović ostao dužan 35.000 evra.

U oktobru 2011. godine Željko je u emisiji kod Ognjena Amidžića rekao da je mesec dana trovan van Srbije i da istraga dobro napreduje.

Požrtvovani otac

Uprkos brojnim obavezama, Željko uvek nalazi vremena za svoju decu i trudi se da im ostvari želje. Jedna od njih je bila da se slikaju sa Dženifer Lopez nakon njegog koncerta u Beogradu, ali zbog jakog obezbeđenja, to nije bilo moguće. Željko se predstavio kao pevačicin privatni fotograf i ušao je u bekstejdž. Uvukao je i ćerke i omogućio im je da se fotografišu sa Džej Lo.

Tragedija

18. jula 2013. godine Željkov sin Aleksandar je pregazio 17-godišnju Andreu Bojanić. Naleteo je na nju džipom marke „BMW X5“ i odbacio ju je 29 m od pešačkog prelaza.

Željko je rekao da je njegov sin prelazio na zeleno i da nije video devojku koja je pretrčavala ulicu. Kada je shvatio šta se desilo, Aleksandar ga je pozvao i sa advokatom su otišli u policiju gde su dali izjave.

Određen mu je pritvor do mesec dana zbog opasnosti da bi mogao da utiče na svedoke i pokrenuta je istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo. Sud je početkom novembra Aleksandru ukinuo pritvor jer je ocenio da nema opasnosti da će ometati vođenje postupka.

U oktobru 2015. godine je počelo suđenje na kome se Aleksandar izjasnio da nije kriv i da ne priznaje krivično delo za koje je optužen. Tužilac je tražio kaznu od najmanje dve godine i zabranu upravljanjem motornim vozilom „B“ kategorije.

U februaru 2016. godine branioci su tvrdili da je devojka pretrčavala na crveno i da se optuženom ne sudi zbog krivičnog dela, već zbog njegovog oca.

Smrt bliske prijateljice

U decembru 2014. godine u sobi 326 hotela „Hajat“ pronađeno je telo Ivane Bakić Bodrožić. Željko je sam otišao u policiju gde je nekoliko sati razgovarao sa inspektorima koji su vodili ovaj slučaj. Rekao je da su se upoznali kada je ona počela da radi u njegovoj kompaniji i da su bili u bliskoj vezi poslednjih sedam godina. Tog dana Mitrović je sa suprugom takođe bio u „Hajatu“ na rođendanu Cecinog sina Veljka. On je odobrio iznajmljivanje sobe u kojoj je Ivana preminula, ali tvrdio je da je te večeri nije video. Rekao je da nije imala razloga da se ubije, a u policiji su potvrdili da je sama sebi ubrizgala veću količinu leka.

U poslednjih godinu dana, Ivana je na svom Facebook profilu objavljivala statuse u kojima nije krila bliskost sa Željkom, kao i slike tetovaže sa njegovim imenom i matičnim brojem. Nekoliko dana pre kobnog događaja, pisala je o „tužnoj i ružnoj ženi koju sažaljeva“, a dan posle smrti neko je promenio taj status i dopisao je da je čovek sa kim je sedam godina „lagano ubija“.

Mitrović je veoma teško podneo Ivaninu smrt i na sahrani je pao na sanduk i uzvikivao njeno ime. Rekao je da policija mora da pronađe ljude koji su joj prodali opasnu anesteziju. Tvrdio je da je sebe stavio u centar događaja kako bi slučaj što pre bio rešen. Posle par dana, obdukcijom je utvrđeno da je uzrok smrti korišćenje mešavine četiri leka i kokaina koja je izazvala prekid rada srca.

Bogatstvo

Željkova imperija vredi više od milijardu evra i čine je: televizija „Pink“, „Pink Montenegro“, „Pink BiH“, preko 15 satelitskih kanala, licenca za „Fashion TV“ za region, nacionalna frekvencija u Sloveniji, izdavačka kuća „City records“, avio-kompanija „Air Pink“, firma „El Bosco“ koja iznajmljuje jahte i filmski studio PFI. Takođe je vlasnik kuće na Senjaku i jahte „El Bosco V“.

Krajem 2011. godine, Mitrović je deci iz prvog braka i njihovoj majci kupio stan vredan milion evra. On se nalazi na Novom Beogradu, preko puta hotela „Jugoslavija“ i ima 180 kvadrata.

Luksuzna jahta

2007. godine Željko je na „Croatia boat show“ u Splitu kupio jahtu modela Sunseeker Predator 108 koja je dugačka 32 m, ima šest kabina i dve palube. Njena vrednost je devet miliona evra, a nazvao ju je „El Bosco V“.

U septembru 2010. godine jahta je zaustavljena u hrvatskom moru zbog kontrole. Pošto Željko nije bio na njoj, hrvatske vlasti su je zaplenile zbog kršenja hrvatskih carinskih propisa i međunarodne Konvencije o privremenom uvozu. Tražili su od Mitrovića da plati carinu u iznosu od dva miliona evra plus takse, ali pošto on to nije uradio, hrvatska carinska uprava je u avgustu 2011. godine objavila da prodaje jahtu za oko 3 miliona evra.

Mitrović se nije predao i poslao je svoje advokate u Brisel, Strazbur, Berlin, London i Hrvatsku kako bi povratio vlasništvo nad jahtom. Željko i njegov advokat su Opštinskom sudu podneli tužbu zbog nezakonitog postupanja protiv carinarnice u Dubrovniku i tražili su da se privremeno zabrani prodaja jahte. Posle par dana, sud je presudio u njegovu korist i prodaja je odložena.

U julu 2014. godine Željko je podneo žalbu protiv odluke da mu jahta bude trajno oduzeta. Pošto je ona odbijena, dubrovački sud je potvrdio da je jahta zakonski postala vlasništvo Republike Hrvatske.

Početkom 2015. godine cena jahte je spuštena na 1,6 miliona evra pošto se niko za nju nije interesovao. Mitrovićev advokat je najavio da će se žaliti Međunarodnom sudu u Strazburu i, u slučaju da ishod bude pozitivan, kompletna šteta bi bila nadoknađena.

„Air Pink“

Za vreme sukoba koji su se dogodili 2011. godine u Tunisu i Egiptu, Željko je Ministarstvu Spoljnih poslova ponudio avione kompanije „Air Pink“ u cilju prevoza građana Srbije koji su se nalazili u ugroženim zonama.

Do 2012. godine na ovu kompaniju se vodio avion „cesnna 550 citation bravo“ za koji se procenjuje da vredi oko 5 miliona dolara. Nakon toga je registrovan na beogradsku firmu „Ben air“ koja je u vlasništvu kompanije sa Devičanskih Ostrva „Benlee International LTD“. Drugi avioni koji lete za „Air Pink“ su registrovani na lizing kuće.

U aprilu 2017. godine dva aviona „Air Pinka“ su otišla po decu koja su ostala na aerodromu jer ih kiparske vlasti nisu pustile da pređu na „okupiranu“ stranu Kipra.

Neočekivani poklon

Tokom boravka u nemačkoj klinici sprijateljio se sa osamdesetogodišnom pacijentkinjom Lizom sa kojom je svaki dan pio čaj i vodio duge razgovore. Ona mu je poklonila automobil „bentli kontinental“ koji košta oko 100.000 evra. Željko je tada saznao da je Liza grofica i udovica nemačkog aristokrate koji je bio član „Malteških vitezova“.

Humanitarni rad

Od 2007. godine Željko svakog leta na more šalje decu iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Zvečanske. Troškove snosi njegova firma „Pink media group“.

2017. godine deca su otišla u Bijelu i, osim smeštaja i hrane, dobila su džeparac i brojne poklone.

Karijera

Muzika

1984. godine je sa Goranom Tomanovićem, Zoranom Karapandžom i Deanom Krmpotićem osnovao džez-rok sastav Oktobar 1984. Željko je svirao bas gitaru.

1987. godine su za Jugodisk objavili prvi album pod nazivom „Oktobar 1864“.

1988. godine je u izdanju PGP RTB izašao album „Igra bojama“ i Željko je osnovao muzički studio.

1990. godine grupa je snimila poslednji album „Crni ples“ na kom Mitrović nije učestvovao, a zamenio ga je Ljuba Tomanović. Dve godine kasnije grupa se raspala.

U januaru 2010. godine Željko je nastupio na koncertu koji je posvećen poginulom pevaču Tošetu Proeskom. Bio je član pratećeg benda Olivera Mandića i svirao je fretles bas gitaru. Imao je velike zasluge za Oliverov povratak na scenu i izjavio je da planiraju da u „Pinkovom“ studiju snime materijal za njegov novi album.

Sredinom 2012. godine Mitrović je sa bendom Berklee Groove radio na svom prvom solističkom CD-u. Snimili su tri singla: „Ceo svet je samo TV“, „Pričaj mi gadosti“ i „Majmune“ koji je Željko komponovao. Sa Tanjom Jovićević, saradnicom iz grupe Oktobar 1864, je snimio baladu „Dur i mol“ i za njega su uradili spot.

Album je imao veliki broj pregleda na YouTube-u. U avgustu su nastupili na Beer festu, a u decembru su bili predgrupa grupi „Smak“ na koncertu u beogradskoj Areni.

U oktobru 2016. godine Mitrović i njegov bend su promovisali novu pesmu čiji je naziv „Marina“.

Radio i televizija Pink

1992. godine Željko je kupio radio Pingvin, a naredne godine je osnovao radio Pink koji je predstavljao jednu od prvih privatnih komercijalnih radio stanica u bivšoj Jugoslaviji.

16. septembra 1994. godine je pokrenuo radio-televiziju Pink, prvu televiziju u Srbiji čija je programska šema sadržala samo zabavni program.

1997. godine je osnovao izdavačku kuću Siti rekords (City records) koja je u sastavu „Pink media group“.

U julu 2010. godine Željko se u Sarajevu sastao sa saradnicima Anđeline Džoli kako bi pričali o filmu koji će ona režirati. Međutim, ljudi iz glumičinog tima su odustali od saradnje, a Mitrović je tvrdio da ne bi ni razgovarao sa njima da je znao da je reč o anti-srpskom filmu.

Nakon što je ugostio producenta filma „Gospodin i gospođa Smit“, Lukasa Fostera, Željko je naveo da se filmski biznis u Srbiji suočava sa dve velike prepreke, a to su predrasude koje strani klijenti imaju o našoj zemlji i nedostatak podsticaja za strane filmske kompanije u vidu poreskih olakšica. Rekao je da bi donošenje pravnih zakona i uredbi o kinematografiji rešili ove probleme.

U avgustu iste godine Željko je objavio da se emisije Grand produkcije više neće prikazivati na televiziji „Pink“. Na kraju su ipak postigli dogovor jer je Mitrović muzičkoj kompaniji ponudio dva miliona evra po sezoni i veći broj sekundi. Do prekida saradnje je došlo četiri godine kasnije i, od tada, „Grandove“ emisije se prikazuju na televiziji „Prva“. U međuvremenu, Mitrović i Popović su postali najveći neprijatelji na estradi.

U oktobru 2010. godine u Sloveniji je počeo da se emituje „Pink Sl“ koji je dobio nacionalnu frekvenciju u ovoj državi. U novembru Željko je kupio skopsku televiziju „K 15“ koju je preimenovao u „Pink 15“.

Početkom 2011. godine na televiziji „Pink“ je počeo da se emituje rijaliti program „Dvor“. U Šimanovcima je izgrađen pravi dvorac u koji je Željko uložio dva miliona evra. Iako su mediji pisali da ova emisija nije opravdala očekivanja publike, Mitrović je rekao da je zadovoljan postignutim uspehom.

Željko je u septembru otvorio filmski kompleks u Šimanovcima pod nazivom „PFI Studios“. Prostire se na 42.000 m2 i u okviru njega se nalazi devet studija. U koprodukciji sa PFI su snimljeni domaći filmovi: „Anđeli 2“, „Anđeli 3“, „Ivkova slava“, kao i strani: „Lock Out“ i „Raven“. Najavljen je rad na nastavku filma „300 – bitka za Artemiziju“ u kome jednu od glavnih uloga imala Bondova devojka Eva Grin.

Početkom 2012. godine Mitrović je pozvao Anđelinu Džoli da gostuje na njegovoj televiziji. Rekao je da je pogrešno napadati je zbog filma „U zemlji krvi i meda“ i skrenuo je pažnju da se radi o uticajnoj ličnosti koja bi mogla da popravi sliku Srbije u svetu.

U avgustu je izjavio da je isplatio zaostale plate i dugove „Pinka“ koji su iznosili 40 miliona evra. To je uradio tako što je uložio nekoliko miliona iz svojih privatnih sredstava i prodao je fabriku vode „Iva“. Ponovo se našao na funkciji generalnog direktora „Pinka“ i angažovao je novi menadžment kompanije.

U oktobru je promovisao svoj video-portal „Pink online“ koji je predstavio kao srpski pandan YouTube-u. Njegov plan je bio da od ovog video-portala napravi interaktivnu društvenu mrežu.

U maju 2013. godine Željko je promovisao paket „I Pink“ na kome je radio prethodnih godinu i po dana. On je u početku obuhvatao 30 kanala, a kasnije oko 100, među kojima je i „Pink 3“ na kome se prikazuju vesti.

U julu dnevni list „Blic“ je objavio da je Mitrović jedan od najvećih poreskih dužnika i da Srbiji duguje 705 miliona dinara. On je na to rekao da je „Pink“ reprogramirao deo svog duga i da je u prethodnih mesec dana državi uplatio 300 miliona dinara.

U februaru 2015. godine je potvrdio da je kompanija „Pink International“ izmirila poreske obaveze u iznosu od 500 miliona dinara. Mediji su spekulisali da je novac nabavio prodajom fabrike žvaka „Stars“. Uprkos tome, Poreska uprava je objavila da Mitrović duguje još 93 miliona dinara. Dva meseca kasnije je platio dug.

U septembru je počela da se emituje šesta sezona rijalitija „Farma“ u kome je učestvovao kriminalac Kristijan Golubović. On je diskvalifikovan zbog nasilja, a Mitrović je rekao da televizija ne vaspitava decu i da na svakom programu piše za koji je uzrast namenjen. Vojislavu Šešelju je ponudio 100.000 evra da ostane na imanju, ali on je to odbio.

U septembru 2017. godine je počela prva sezona rijalitija „Zadruga“ u koji je Željko uložio više od 10 miliona evra. Sarađivao je sa holivudskim profesionalcima i usred Šimanovaca je napravio grad u kome će učesnici narednih šest meseci živeti. U gradu se, pored planina, jezera, vodopada i sela, nalaze tri trga, prodavnice, Ulica poroka u kojoj su klubovi, Rajski vrt i Drvo mudrosti koji služe kao ispovedaonica, itd. Mitrović je platio 150.000 evra za sistem pomoću kojeg će menjati vremenske uslove. Najavio je da će u rijaliti ući osmomesečna beba koji će se ovde zadržati do punoletstva.

Televizija Avala

U martu 2010. godine Željko je, kao manjinski vlasnik televizije „Avala“, postao specijalni savetnik operativnog menadžmenta ovog preduzeća. On je odmah angažovao Roberta Nemečeka za glavnog i odgovornog urednika ove televizije.

Pošto je u naredne dve godine TV Avala napravila dug od 68 miliona dinara i radnicima nisu uplaćivane plate, Nemeček je izjavio da je za to odgovoran menadžment preduzeća i da je novac odlazio za potrebe TV Pink. Željko je ovo demantovao rekavši je da će protiv Roberta podneti krivičnu prijavu zbog klevete i zloupotrebe službenog položaja koja se ogleda u tome da je kupovao licence bez odluke Upravnog odbora.

U intervjuu koji je dao u februaru 2012. godine, Mitrović je rekao da će isplatiti dugove i da neće odustati od „Avale“. Osam meseci kasnije je izjavio da će Saša Popović postati većinski vlasnik ove televizije i da će je nazvati „Narodna TV“. Kada je shvatio da će se TV „Avala“ ipak ugasiti, Željko je vrlo brzo osmislio kanal „Pink 2“ na kome su prikazivani koncerti i sportske manifestacije.

Obračun sa neistomišljenicima

U februaru 2002. godine profesor Čedomir Čupić, tadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, je rekao da bi zgradu TV „Pink“ trebalo srušiti jer Željko nije imao dozvolu za gradnju. Ubrzo ga je Mitrović napao na svojoj televiziji nazvavši ga „plašljivim i brbljivim zecom“. Dve godine kasnije je osuđen da plati novčanu kaznu zbog uvrede.

Zbog oduzimanja jahte, u avgustu 2011. godine Željko je na svojim televizijama zabranio reklamiranje hrvatskog turizma, ukinuo je njihovu muziku i kinematografiju i izbacio je lik Hrvata Hrvoja iz zabavne emisije „Kursadžije“.

Izjavio je da će ovu kampanju sprovoditi naredne tri godine. Takođe je rekao da tamo neće otići dok je Jadranka Kosor premijerka i da je ovo otimačina srpske imovine sa ciljem da bude jeftino prodata nekom hrvatskom tajkunu. Zbog ovoga su ga kritikovali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) tvrdeći da krši zakon i da nema pravo da javne frekvencije koristi za lične obračune, ali Republička radiodifuzna agencija (RRA) ga nijednom nije kaznila.

Zbog načina na koji su izveštavali o nesreći u kojoj je učestvovao njegov sin, Mitrović je u julu 2013. godine putem svoje televizije napao dnevni list „Blic“ i vređao je njegovog glavnog urednika Veselina Simonovića. To je trajalo više od dve nedelje pa je „Blic“ podneo prijavu protiv Željka i njegove televizije. Savet RRA ga je javno upozorio da obustavi kampanju ili će mu privremeno biti oduzeta dozvola za emitovanje.

Krajem 2015. godine je počeo kampanju protiv „Adria media group“ i njenog vlasnika Aleksandra Rodića.

Otvorena pisma

Mitrovićevi zaposleni su više puta na njegovoj televiziji čitali otvorena pisma koja je pisao protivnicima. Neka od njih su bila namenjena:

• liderima opozicije na čijem se skupu dogodio napad na novinarku njegove televizije;
• glavnom i odgovornom uredniku lista „Danas“ koji je objavio tekst „Država pomogla Pink sa 3,9 miliona evra“;
• Zoranu Bašanoviću, bratu devojke koju je njegov sin usmrtio;
• Saši Raduloviću, lideru pokreta Dosta je bilo, koji ga je optužio da duguje porez;
• Džordžu Sorošu čiji je Institut za otvoreno društvo nevladinim organizacijama i raznim medijima u Srbiji uplatio oko 3 miliona dolara;
• Saši Jankoviću;
• Aleksandru Rodiću, vlasniku „Kurira“;
• Saši Mirkoviću;
• Demokratskoj stranci;
• radikalima i naprednjacima;
• Socijalističkoj partiji Srbije;
• Demokratskoj opoziciji Srbije, itd.

Politika

1996. godine Željko se učlanio u Jugoslovensku levicu (JUL). Pošto je bio blizak sa porodicom Slobodana Miloševića, tokom NATO agresije na Jugoslaviju zabranjen mu je ulazak u zemlje Evropske unije.

2000. godine je bio kandidat za poslanika na listi SPS-JUL. Kasnije je rekao da je sve to bila jedna od njegovih brojnih zabluda.

2004. godine je prisustvovao inauguraciji Hejlija Barbura koji je izabran za guvernera savezne države Misisipi. U Vašingtonu se sastao sa službenicima iz administracije Džordža Buša sa kojima je razgovarao o učešću „Pinka“ u programima Stejt departmenta koji su vezani za odnose u medijima.

2013. godine Mira Marković je Željku posvetila tekst pod nazivom „Socijalni i moralni ateist“.

Nagrade

U martu 2012. godine magazin „The Men“ je Željku dodelio nagradu „The Men of the Year“.

U oktobru 2014. godine Mitrović je od porodice Karić dobio nagradu za ostvarenje vrhunskih rezultata u elektronskim medijima u Srbiji i regionu.

U aprilu 2015. godine Željku je uručeno priznanje „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi grada Beograda. U znak protesta, akademski slikar Veljko Mihajlović je vratio ovu nagradu koja mu je dodeljena 1999. godine.