Džef Bezos. Foto: Adrian Cadiz / Javno vlasništvo.Džefri Preston Bezos (Jeffrey Preston Bezos) je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, preduzetnik u svetu tehnologije i maloprodaje, stručnjak u računarskim naukama, filantrop, te osnivač, predsednik upravnog odbora i izvršni direktor „Amazon“-a (Amazon.com), najveće i najpoznatije onlajn (online) trgovačke kompanije u svetu.
Njegovi poslovni interesi, takođe, obuhvataju i vazdušno-kosmička putovanja i novinarstvo. On je osnivač „Blu Oridžin“-a (Blue Origin), kompanije koja je osnovana 2000. godine, a 2013. kupio je medijsku kuću „Vošington Post“ (The Washington Post). Tu su i brojne manje investicije koje se vode pod okriljem „Bezos ekspedišns“ (Bezos Expeditions).
Od Džefrija Jorgensena do Džefa Bezosa
Džefri je rođen 12. januara 1964. godine, u Albakerkiju, u Američkoj državi Nju Meksiko (Albuquerque, New Mexico), kao sin Džeklin (Jacklyn) i Teda Jorgensena. Džeklin je imala samo 17 godina kada je postala majka i još je išla u srednju školu. Njen brak sa Jorgensenom nije dugo potrajao, te su se razveli posle manje od godinu dana zajedničkog života.
U aprilu 1968. godine, kada je Džefri već napunio četiri godine, njegova majka se ponovo udala. Ovaj put za kubanskog imigranta Miguela Majka Bezosa (Miguel “Mike” Bezos) koji je u Ameriku doselio sa 15 godina. Bezos je postao Džefrijev očuh, usvojio je četvorogodišnjeg dečaka, te mu je dao svoje prezime koje je Džefri i zadržao.
Posle venčanja, porodica Bezos, preselila se u Hjuston (Hiuston) u Teksasu (Texas), a očuh je počeo da radi kao inžinjer za Exxon.
Zanimljivo je da su preci Džefa Bezosa sa majčine strane doseljenici u Teksas, koji su kroz više naraštaja stekli ranč veći od 100 kvadratnih kilometara zemlje, blizu grada Kotula (Cotulla). Kasnije će Džefri, tačnije od marta 2015. godine, postati jedan od najvećih zemljoposednika u Teksasu.
Obrazovanje
Od ranog detinjstva Džef Bezos pokazivao je veliko interesovanje za nauku i tehnologiju. Kroz osnovno, srednješkolsko, a potom i fakultetsko obrazovanje bio je briljantan.
Zanimljiva je jedna anegdota, koja ukazuje upravo na to, koliko je Džefrija od detinjstva interesovala nauka. Naime, alarm u kući je sastavio i rastavio, kako bi uključio i svoju sobu, te onemogućio svojoj braći i sestri da ulaze u njegovu sobu bez znanja.
Džef je osnovnu školu pohađao u River Oaksu (River Oaks Elementary School) u Hjustonu od četvrtog do šestog razreda. Ljeto je provodio na ranču svog dede Lavrenca Preston Gize (Lawrance Preston Gise), sa majčine strane, u južnom Teksasu. Lavrenc je bio raketni inžinjer, regionalni direktor Kompanije za atomsku energiju. Ranije je radio i pri Ministarstvu odbranu, te učestvovao u prvom lansiranju veštačkog satelita Zemlje 1957. godine.
Međutim, i pored uspešne karijere, te dobro plaćenog posla, Lavrenc Preston Giza, rano se povukao iz poslovnog života. Odselio je na svoj ranč u Teksasu i uzgajao stoku. On je imao veliki uticaj na mladog Džefrija, koji je to kasnije često isticao. Sve veštine kojim ga je deda naučio, bile su mu od velike koristi u poslu.
Porodica Bezos, kasnije se preselila u Majami (Miami) na Floridi (Florida), te je mladi Bezos tu i završio srednju školu kao đak generacije. Potom je na Univerzitetu Prinston (Princeton) upisao studije elektrotehnike i računarske nauke. Diplomirao je 1986. godine.
Prvi posao na Wall Streetu
Po završetku studija, Bezos je svoju karijeru započeo na Wall Sreet-u, u svetu informatičke tehnologije. Bio je to dobar i siguran posao, sa velikom platom. Brinuo se za računarski sistem banaka, te investitorskih firmi.
Međutim, osetio je koliko napreduje internet, te koje su sve njegove mogućnosti. Odlučio je da se sa suprugom Mekkenzi (MacKenzie) odseli iz Njujoruka (New York) u Sijetl (Seattle) i započne nešto u tom pravcu.
Poslovni plan Bezos je napisao u vožnji od Njujorka do Sijetla 1994. godine, a sve što je usledilo posle, postavilo je stubove onlajn trgovine, te mogućnosti interneta kakvog danas poznajemo.
Amazon.com
Kompanija Amazon.com je počela sa prodajom knjiga na internetu, a kasnije se proširila na široku ponudu proizvoda i usluga. Amazon.com danas je najveća internet kompanija onlajn, kao i najveći svetski lider u pružanju usluga vezanih za serversku infrastrukturu, kroz njihov program„Amazon Web Services“.
Počeci Amazona
Kada se Bezos sa suprugom Mekkenzi, koja je inače književnica, doselio u Sijetl bračni par je iznajmio jednu kuću. Upravo u iznajmljenoj kući Bezosi su i počeli sa onlajn radom 1995. godine. Sa još nekoliko ljudi, počeo je da razvija softver za elektronsku prodaju koji su ubrzo završili te testirali.
Dakle, biznis plan već su imali, a prodavali su knjige putem interneta. Bilo je to idealno vreme za započeti sličan posao, jer konkurencije skoro da nije ni bilo. Internet je tek ulazio na velika vrata sa svim svojim mogućnostima.
U prvim danima, počele su da stižu narudžbe za knjige. Posao je iz svoje kuće i garaže, preselio u krug fabrika, gdje je iznajmio jedno skladište, ali i poslovne kancelarije. Na ukupnoj površini radnog prostora od 120 metara kvadratnih, Džef Bezos, počeo je stvarati svoje carstvo.
Samo nekoliko dana posle preseljenja firme, Bezos je započeo saradnju sa Jahuom (Yahoo), a narudžbe su počele dolaziti u velikom broju.
Za manje od godinu dana, imali su već u jednom satu čak 100 narudžbi knjiga. Zanimljivo je i to da je jedan od zaposlenih postavio zvono koje se oglašavalo svaki put kada bi neko naručio knjigu. Kažu da je zvono u početku predstavljalo veliku radost, a kasnije je izluđivalo sve zaposlene jer je neprestano zvonilo.
Jedan od pionirskih poteza Amazona bila je i mogućnost da potrošači ocenjuju knjige na Amazonovom sajtu. Nikome nije bilo jasno zbog čega to Bezosu treba i zašto je to omogućio, računajući na to, da potrošači neće kupiti one knjige koje nemaju dobre ocene. Međutim, Bezos nije tako mislio. Smatrao je da to samo može poboljšati prodaju, jer drugi potrošači, na taj način, pomažu onim potencijalnim da se lakše odluče za kvalitetnu robu. Tako prodaja može samo rasti. Pokazalo se da je Bezos i ovaj put bio u pravu.
Kada su 1997. godine i druge kompanije počele da prodaju robu putem internet, mnogi su se pitali, hoće li se Amazon održati? Međutim, on je postao još jači.
Bezosova odluka da započne posao sa maloprodajom putem interneta, poklopila se sa odlukom američkog Vrhovnog suda da upravo takvi trgovci ne moraju ubirati porez na promet u državama u kojim nisu i fizički prisutni. Amazon je 2001. godine postao profitan, a posao se širio velikom brzinom.
Vrtoglav rast onlajn carstva
Amazon.com je pionir elektronske, odnosno onlajn kupovine, a Džef Bezos je njime udario temelje interneta kakvog danas poznajemo. Bezosov Amazon je danas najveći svetski prodajni sistem na Internetu.
Zahvaljujući tome, 27. jula 2017. godine, Džef Bezos postaje najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom procenjenim na više od 90 milijardi dolara.
Međutim, u istom danu, ta titula se vraća Bil Gejtsu (Bill Gates), nakon pada Amazonovih deonica. Time Bezos postaje drugi najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom procenjenim na nešto manje od 90 milijardi dolara.
Amazon se od početne prodaje isključivo knjiga, proširio na prodaju videoigara, CD-ova, DVD-ova, elektronskih uređaja, kućnih potrepština… Ono što nudi danas je nesagledivo.
Poslovna filozofija
Klijenti i njihovo zadovoljstvo, Bezosu su oduvek bili na prvom mestu. Osluškivao je sve sugestije, primedbe i pohvale korisnika Amazona, a one i najsitnije nedostatke odmah je otklanjao.
Zanimljiva je priča o pakovanju knjiga, za koju analitičari lika i dela Džefa Bezosa, kažu da oslikava kompletnu njegovu poslovnu filozofiju.
Naime, na samom početku rada Amazona, jedna korisnica, starija gospođa, koja je naručivala knjige na ovaj način, pisala je Bezosu. Rekla mu je da je zadovoljna Amazonom, ali da knjige previše čvrsto pakuju za transport i ona ih sama ne može otvoriti. Zbog toga joj uvek drugi moraju pomoći kako bi otpakovala narudžbu.
Bezos je odmah okupio svoje zaposlene, iznio problem, te tražio da dizajniraju novo pakovanje, koje će se moći lakše otvoriti, a sa druge strane opet će garantovati da se knjige pri pošiljci neće oštetiti. Tako su ovaj problem rešili.
To je samo jedan u moru primera kako je Bezos pratio potrebe svojih potrošača i zbog čega je uspio izgraditi carstvo kojem niko drugi nije mogao parirati.
Odnos sa zaposlenima
Mnogi kažu da je Džef Bezos vrlo strog kao šef, da od ljudi traži maksimum, a daje im minimalne plate. U Nemačkoj, u jednom skladištu Amazona, zbog malih plata, radnici su štrajkovali.
U Bezosovom carstvu zaposleno je stotine hiljada radnika, a najčešće kritike na njegov račun stižu upravo zbog njih, jer kažu da se prema njima odnosi kao potrošnoj robi. Radnici svaki dan i minut na poslu utroše maksimalno korisno ispunjavajući svoje zadatke.
Titula “najgoreg šefa na svetu”
U maju 2014. Bezos je dobio nagradu za najgoreg šefa na svetu (World’s Worst Boss) od strane Međunarodne konfederacije sindikata (International Trade Union Confederation (ITUC)) na njihovom svetskom kongresu. Tokom ceremonije dodele nagrada generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata rekao je “Džef Bezos predstavlja nečovečnog poslodavca koji promoviše korporativni model poslovanja u Severnoj Americi”.
U članku u “Njujork Tajms”-u (“New York Tmes”) kažu da je rad za Bezosa u Amazonu naporno i nehumano iskustvo, zbog čega su mnogi zaposleni napuštali ovaj posao.
Letovi u svemir – “Blu Oridžin”
Kompanija „Blu Oridžin“ (Blue Origin) koju je osnovao Džef Bezos 2015. godine počela je sa testnim letovima u svemir, a za 2018. godinu planirani su komercijalni podorbitalni letovi.
Ovu kompaniju Bezos je osnovao još 2000. godine, ali ju je do nedavno držao u strogoj tajnosti.
2000. godine Bezos je osnovao Blu Oridžin, startap (start up) kompaniju za svemirske letove ljudi, delom zbog njegove fascinacije svemirskim putovanjima, uključujući zainteresovanost za razvijanje „svemirskih hotela, zabavnih parkova, kolonija i malih gradova za 2 do 3 miliona ljudi koji orbitiraju oko Zemlje.“
Kompanija je držana u tajnosti nekoliko godina, a javnosti je postala poznata 2006. godine kada je kupila veliki deo zemlje u zapadnom Teksasu za postrojenje za lansiranje i testiranje. U intervjuu 2011. godine, Bezos ukazuje na to da je osnovao svemirsku kompaniju da pomogne „bilo kome da ide u svemir“ i izjavljuje da se kompanija posvetila smanjivanju troškova i povećavanju bezbednosti svemirskih letova.
“Blu Oridžin” je jedan od nekoliko startapova čiji je cilj pružanje svemirskih letova korisnicima koji su spremni da za to plate. Kao i Amazon, kompanija je tajanstvena, ali (u septembru 2011. godine) otkriva da je izgubila prototip bespilotne letelice tokom kratkog testnog leta. Iako je ovo za njih bilo mali korak nazad, ova objava po prvi put pokazuje koliko je tim Blu Oridžina napredovao, rekao je Bezos.
Profil Džefa Bezosa objavljen 2013. godine opisuje intervju za Majami Herald (Miami Herald) iz 1982. godine koji je dao kao učenik generacije. Osamnaestogodišnji Bezos kaže „da želi graditi svemirske hotele, zabavne parkove i kolonije za 2 ili 3 miliona ljudi koji bi bili u Zemljinoj orbiti. Čitava ideja je da se sačuva Zemlja“, rekao je novinarima „Cilj je da se omogući evakuisanje ljudi. Planeta bi postala park.“
2013. godine Bezos je navodno diskutovao o mogućnostima i strategijama komercijalnih putovanja u svemir sa Ričardom Bransonom (Richard Branson), multimilijarderom, osnivačem Virdžin Grupe i predsednikom Upravnog Odbora Virdžin Galaktika (Virgin Galactic).
2015. godine, Bezos i dalje diskutuje o motivaciji za njegov posao sa svemirskim letovima, kada najavljuje novo orbitalno lansirno vozilo, koje se razvija za prvi let u kasnim 2010.-im godinama.
Ukazuje na to da njegove svemirske ambicije ne zavise od lokacije (Mars, Mesec, Asteroidi…) i kaže: „Želimo ići bilo gde. Naš najveći protivnik jeste gravitacija… Vizije za Blu su prilično jednostavne. Želimo da vidimo milione ljudi kako žive i rade u svemiru. Za to će nam trebati mnogo vremena. Mislim da je to cilj vredan truda.“
Bezos vidi svemir kao prostor „pun puncat resursima“ i predviđa „Veliku Inverziju“ gde će se pojaviti „svemirska komercijalizacija koja će se razvući na stotine godina, vodeći ka eri kada će milioni ljudi živeti i raditi u svemiru.“ Vidi proizvodnju energije, kao i tešku industriju u svemiru, koji će smanjiti zagađenje na Zemlji, i na kraju smanjiti verovatnost da se „nešto loše dogodi Zemlji.“
Takođe kaže da pokušava da promeni strukturu osnovnih troškova za pristup svemiru. U septembru 2016. godine dodaje da se nada da će kolonizovati solarni sistem.
23. novembra 2015. godine Blu Oridžinovo svemirsko vozilo Nju Šepard (New Shepard) uspešno leti u svemir, i dostiže planiranu visinu od 100,5 kilometara, pre nego se vertikalno prizemljuje nazad na mesto lansiranja u zapadnom Teksasu.
Blu Oridžin radi na obimnom programu testnih letova Nju Šeparda, i očekuju da će početi leteti sa „testnim putnicima“ u 2017. godini, i da će početi sa komercijalnim letovima u 2018-oj. Blu trenutno pravi 6 vozila za sve faze testiranja: testni letovi bez putnika, letovi sa testnim putnicima i sedmične operacije sa komercijalnim putnicima.
Nedavno, Bezos je otkrio da godišnje prodaje deonice Amazona u vrednosti od oko milijardu dlara kako bi finansirao svoju Blu Oridžin raketnu kompaniju.
Washington Post
Džef Bezos u avgustu 2013. godine najavio je da kupuje „Vošington Post“ (The Washington Post) za 250 miliona dolara u gotovini. To se i desilo već u oktobru iste godine. Bezos je preuzeo vlasništvo nad ovim medijskim gigantom.
Prvu značajnu promenu u Vošington Postu Bezos je donio u martu 2014. godine. Podigao je pretplatu za pretplatnike više lokalnih američkih novina uključujući “Dalas Morning Njuz” (”The Dallas Norning news”), “Honolulu Star Advejtajzer” (“The Honolulu Star Advetiser”) i Mineapolis star tribjun (“Minneapolis Star Tribune”).
Bezos je 2016. godine otkrio da nije oklevao pri kupovini Vošington Posta, te da je prihvatio prvu ponudu bivšeg vlasnika Donalda E. Grama (Donald E. Graham).
Nagrade i priznanja
Džef Bezos proglašen je za osobu godine 1999-te, po izboru časopisa “Tajm” (Time).
Za jednog od najboljih američkih lidera, časopis “US News & World Report” proglasio ga je 2008. godine.
Iste godine Carnegie Mellon University nagradio ga je počasnim doktoratom u oblasti nauke i tehnologije.
Nagradu za inovaciju za Amazon Kindle dobili su Bezos i Greg Zehru (Gregg Zehru) 2011. godine, a nagradu im je dodelio “Economist”.
Titulu poslovnog čovka godine poneo je 2012. a dodelio mu je časopis “Fortune”. U septembru 2016. godine Bezos je nagrađen Heinlein nagradom.
Bezos je na listi u oktobru 2016. godine, po “Forbesu”, bio treća najbogatija osoba na svetu sa procenenjom neto vrednošću od 72 milijarde dolara.
Investicije
Zanimljivo je i to da je Džef Bezos bio jedan od prvih akcionara u Guglu (Google). Uložio je 250 000 dolara 1998. godine, da bi ta investicija danas donijela vrednost od čak 3,1 milijardu dolara.
Takođe, uložio je u jednu istraživačku firmu koja se bavi izučavanjem kako zaustaviti ili usporiti proces starenja.
Filantropija
U julu 2012. godine Bezos i njegova žena donirali su 2,5 miliona dolara za podršku referendumu o istospolnim brakovima, koji je i prošao u Vošingtonu.
Neprofitni projekti koje je Bezos finasirao su i Centar za inovacije u Muzeju istorije i industrije u Sijetlu sa 10 milona dolara, Centar za dinamiku neuronskih kola u Institutu pri univerzitetu Princeton sa 15 miliona dolara.
Takođe, osnovao je i Bezos Famili Foundation, odnosno, humanitarnu edukativnu fondaciju. Fondacija se finansira iz fondova Bezosovih roditelja, koje imaju u Amazonu kao rani investitori ovog preduzeća. Fondacija je u 2009. godini izdvojila 10, a u 2010. godini 20 miliona dolara za istraživanje raka.
Takođe, Bezos je donirao 800.000 dolara kompaniji Vorldrider (Worldreader) koju je osnovao njegov bivši zaposlenik iz Amazona.
Shan Mekoj, novinar, uporedio je Bezosov Amazon sa srazmerno uspešnim Majkrosoftom (Microsoft), te milijarderom Bilom Gjtsom (Bill Gates) koji su o donacijama mnogo veći filantropi od Bezosa.
Bezosa je uporedio sa Stivom Džobsom (Steve Jobs), koji je takođe imao malo donacija u odnosu na bogatstvo.
Porodični život
Džef Bezos je oženjen. Njegova supruga zove se Mekkenzi i književnica je po struci.
Džef i Mekkenzi imaju četvoro djece, tri sina i ćerku.
