Siniša Kovačević

Kratke informacije

Ime i prezimeSiniša Kovačević
Datum rođenja30. maj 1954.
Mesto rođenjaŠuljam (Sremska Mitrovica)
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeRežiser, dramaturg

Biografija

Siniša Kovačević je srpski dramski pisac i reditelj najpoznatiji po predstavama „Đeneral Milan Nedić“, „Novo je doba“, „Velika drama“ i drugima, te televizijskim drama „Svečana obaveza“ i „Mala šala“. Napisao je i scenario za filmove „Država mrtvih“, „Bolje od bekstva“, „Najbolji“, „Sinovci“, te seriju „Gorki plodovi“

Rođen je 30. maja 1954. godine u naselju Šuljam kod Sremske Mitrovice. Od 1973. godine živi i radi u Beogradu. U braku je sa glumicom Ljiljanom Blagojević s kojom ima ćerku Kalinu koja je takođe poznata glumica.

Bio je redovni profesor dramaturgije na Akademiji umetnosti u Beogradu, te upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U dva mandata je biran za dekana na Fakultetu umetnosti „BK“.

Njegove drame su prevođene na engleski, nemački, ruski, grčki, slovenački i makedonski jezik. Dobitnik je brojnih nagrada poput Nagrade „Branislav Nušić“ i Sterijine nagrade koje je osvajao po tri puta. Njegova drama „Novo doba“ je proglašena trećom najboljom TV dramom u istoriji Radio Televizije Srbije (RTS), dok je drama „Svečana obaveza“ svrstana među pet najboljih ikad snimljenih.

Dobitnik je nagrade Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda.

Autor je romana „Godine vrana“ koji je objavljen u junu 2018. godine.

Bio je dugogodišnji član Demokratske stranke Srbije (DSS), te član predsedništva ove partije. Bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije i član Odbora za kulturu i informisanje. Stranku je napustio u februaru 2014. godine, a u januaru sledeće godine osnovao Srpski otadžbinski front. Godine 2017. pridružio se Narodnoj stranci, čiji je trenutno potpredsednik.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Siniša Kovačević je rođen 1954. godine u vojvođanskoj varošici Šuljam, nedaleko od Sremske Mitrovice. Pripadnik je 24 generacije sremskih Srba. Njegovi roditelji su bili prosvetni radnici koji su se zbog posla često selili, zato je mnogo vremena provodio kod deda i baka na selu. Kada mu je bilo sedam godina, sa ocem, majkom i četiri godine mlađom sestrom doselio se u Sremsku Mitrovicu. Tu je završio osnovnu školu i Gimnaziju.

Iako je u jednom intervjuu priznao da je imao siromašno detinjstvo, kaže da je bio srećno i bezbrižno dete. Bio je okružen knjigama pa je mnogo vremena provodio čitajući. Po završetku srednje škole upisao je Pravni fakultet u Beogradu. Iako ga pravo nije mnogo zanimalo, tu profesiju je izabrao kako bi udovoljio svojim roditeljima.

Kada je bio apsolvent njegova mlađa sestra ga je prijavila za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tadašnjoj komisiji se veoma svidela njegova drama pa je prošao u uži krug i postao student dramaturgije. Bio je jedan od najboljih studenata u klasi, te uprkos teškoj finansijskoj situaciji svojih roditelja, uspeo da završi fakultet.

Jednom prilikom je ispričao kako je, pošto je ostao bez stana jednu noć proveo u jednoj od učionica na Fakultetu. Tu ga je zatekla delegacija iz Severne Koreje, ali pošto je tadašnji dekan Vladan Braca Slijepčević imao mnogo razumevanja za svoje studente nije snosio nikakve posledice. Naprotiv, Braca je tada naglasio da je FDU dom svih svojih studenata, te da svako ima pravo da ga tako doživljava.

Zbog ljubavi je odbio Fulbrajtovu stipendiju za nastavak studija u inostranstvu.

Pozorišna karijera

Iako je često nagrađivan za svoja dela, Kovačević je često nailazio na nerazumevaje okoline i političkog establišmenta za mnoge svoje drame. Tako je već prva predstava koju je napisao, a koju je profesor Vlada Stamenković odneo u Beogradsko dramsko pozorište (BDP) bila zabranjena jer se upravi nije svideo način na koji je predstavio neka dva SKOJ-evca.

Dramu „Poslednja ruka pred fajront“ koju je napisao krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, glumci u „Ateljeu 212“ su odbili da igraju jer je govorila o raspadu Jugoslavije. Smatrali su to „atakom na državu“, a predstava se zahvaljujući Ljubomiru Draškiću Muciju ipak našla na repertoaru i ostvarila veliki uspeh.

Njegova drama „Sveti Sava“ u izvođenju Narodnog pozorišta iz Zenice je 1990. godine premijerno izvedena na Sterijinom pozorju u Novom Sadu. I publika i kritika su bili oduševljeni, a glavni glumac Žarko Laušević osvojio je Sterijinu nagradu. Ipak, kada je 31. maja 1990. godine predstava trebalo da se izvede u Jugoslovenskom dramskom pozorištu došlo je do nezapamćene situacije.

Naime, Vojislav Šešelj, lider Radikalne partije sa još nekoliko svojih pristalica i pripadnika Svetosavske stranke prekinuli su predstavu i onemogućili njeno izvođenje jer je „vređala lik i delo srpskog svetitelja“. Kako se kasnije ispostavili oni nisu ni pogledali predstavu, nego su samo neki od njih tvrdili da su pročitali tekst. To je bilo dovoljno da uđu na predstavu i da urličući naprave pometnju. Iako ih je Laušević, a kasnije i Aleksandar Berček zamolio da dozvole da se predstava nastavi, to se nije dogodilo. Glumac je zbog toga svakodnevno primao pretnje smrću, a ni ostali koji su radili na predstavi nisu bili pošteđeni linča.

Uprkos tome, ovaj komad je Siniši Kovačeviću doneo Nagradu „Branislav Nušić“.

12. aprila 1992. godine na sceni „Zvezdara teatra“ premijerno je izvedena Kovačevićeva predstava „Đeneral Milan Nedić“ koju je napisao deset godina radnije. U ovoj drami o životu i dilemama generala Milana Nedića koji je u srpskoj javnosti prečesto prikazivan samo kao general i predsednik kvinslinške vlade u periodu nemačke okupacije u Srbiji. Kovačević je, mnogi se slažu, postavio jedan novi i svež prikaz okolnosti koje su navele generala na postupke koje je činio.

Milana Nedića igrao je Danilo Bata Stojković, dok je u prvoj postavi njegovu suprugu Živku tumačila Mira Stupica. Predstava je izvedena više od 200 puta, a pogledalo ju je više od 45 000 ljudi. Od premijere do poslednjeg izvođenja u decembru 2001. godine razne uloge su tumačili Ljiljana Blagojević, Branka Petrić, Gordana Vinkić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Mihajlo Kostić Pljaka, Milan Mihailović, Žika Milenković i drugi.

Za ovu dramu Kovačević je dobio Sterijinu nagradu.

U februaru 2002. godine na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu premijerno je izveden njegov komad „Velika drama“ na kome je pisac radio punih 13 godina. Predstava se bavi preispitivanjem prošlosti i pokazuje na koji način je Drugi svetski rat odredio sudbine njegovih aktera. Priča prati život crnogorske porodice koja se doseljava u Vojvodinu.

Glavne uloge tumače Vuk Kostić i Ljiljana Blagojević, dok su se u ostalim ulogama pojavljivali Tanasije Uzunović, Miodrag Radovanović, Ružica Sokić, Ognjanka Ognjanović, Rada Đuričin, Gorjana Janjić, Sonja Kolačarić, Bojana Stefanović, Ljubivoje Tadić, Ljubomir Bandović i drugi.

O kvalitetu predstave dovoljno svedoči to što se na repertoaru Narodnog pozorišta nalazi i danas, 17 godina nakon premijere.

Kovačević je za predstave „Novo je doba“ i „Janez“ osvojio Sterijinu nagradu, dok je za drame „Kraljević Marko“ i „Ravi“ osvojio Nagradu „Branislav Nušić“.

Televizijska i filmska karijera

Jedna od prvih Kovačevićevih TV drama je „Svečana obaveza“ iz 1986. godine koja je premijerno emitovana na programu Televizije Beograd. Glavne uloge su tumačili Žarko Laušević, Slavko Štimac i Velimir Bata Živojinović. U ostalim ulogama se pojavljuju Ljiljana Blagojević, Dušan Jakšić, Danilo Lazović i drugi.

Bata Živojinović je za ulogu Vukadina Koviljca osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu na Međunarodnom televizijskom festivalu „Zlatnata pakla“ u Plovdivu. Serija je svrstana među pet najboljih u istoriji Radio Televizije Srbije (RTS), nekadašnje TV Beograd.

Dve godine kasnije emitovana je Kovačevićeva drama „Portret Ilije Pevca“ koju je režirao Slavoljub Stefanović Ravasi. Uloge su tumačili Danilo Lazović, Miodrag Krstović, Aleksandar Berček, Lazar Ristovski i drugi.

Godine 1989. u bioskopima se pojavio film „Najbolji“ čiju režiju potpisuje Dejan Šorak, a scenario Siniša Pavić. Drama prati život mladića koji je po završetku Vojne akademije odlučio da napusti Beograd, porodicu i devojku i smisao života pokušao da pronađe u Trebinju. Glavne uloge u ovom filmu tumačili su Dragan Bjelogrlić, Vicko Rujić, Branka Pujić, Danilo Lazović i drugi.

Tokom 1991. godine RTS je emitovao dve Kovačevićeve drame „Mala šala“ i „Vera Hofmanova“. U prvoj Lazar Ristovski, Vojislav Voja Brajović i Dragan Nikolić glume prijatelje iz detinjstva koji godinama uplaćuju loto. U nameri da nasamare trećeg, dvojica prijatelja „nameštaju“ sedmicu kako bi pomislio da je konačno postao bogat. Jedno pijano veče potpuno se otima kontroli. Ovaj film uvršten je u četvrtu knjigu antologije savremene drame.

Iste godine premijerno je prikazan TV film „Vera Hofmanova“. Reč je Kovačevićevoj drami koju režirao Ravasi, a u kojoj su glavne uloge tumačili Gorica Popović, Olga Spiridonović, Aleksandar Berček i drugi.

Iako je scenario za film „Bolje od bekstva“ još 1990. godine poslao zagrebačkom „Jadran filmu“, njegovo snimanje realizovano je tek tri godine kasnije. Reč je o drami koju je režirao Miroslav Lekić, a koja je premijerno prikazana 15. jula 1993. godine.

Žarko Laušević je igrao beogradskog glumca, a njegovu partnerku, Amerikanku srpskog porekla tumačila je Kler Bekman. Priča prati njihovo upoznavanje i zaljubljivanje, te venčanje u Pravoslavnoj crkvi, ali i sve razlike među njima koje će kasnije prouzrokovati velike probleme.

U ostalim ulogama pojavljuju se Zoran Cvijanović, Aleksandar Berček, Vesna Trivalić i drugi.

Godine 1994. na programu Televizije Novi Sad premijerno je emitovana prva epizoda Kovačevićeve serije „Najviše na svetu celom“ u kojoj su uloge tumačili Stevan Gardinovački, Vladislav Kaćanski, Aleksandra Pleskonjić i drugi. Serija je imala ukupno pet epizoda,

Televizijska adaptacija Kovačevićeve drame „Đeneral Milan Nedić“ premijerno je prikazana 1999. godine na RTS-u. U ulozi Milana Nedića ponovo se našao Bata Stojković, dok je Živku Nedić tumačila Branka Petrić. Anđelu Nedić Vukić igrala je Ljiljana Blagojević, a Milutina Nedića Mihajlo Kostić Pljaka. Miša Janketić ponovo se ostvario u ulozi Nemca.

Na temeljima Kovačevićeve drame „Janez“ 2002. godine snimljen je film „Država mrtvih“ u režiji Živojina Pavlovića i Dinka Tucakovića. Priča prati sudbinu zastavnika Janeza, bivšeg oficira Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji odbija veći čin u vojsci Slovenije, nego se sa porodicom vraća u Beograd, ostavši veran zakletvi koju je davno položio. Janeza je u ovom filmu igrao Radko Polič, dok su ostale članove njegove porodice tumačili Nebojša Glogovac, Katarina Ivanova, Milena Pavlović, Elizabeta Popović i drugi.

Snimanje je počelo u leto 1997. godine. prekidano je nekoliko puta, prvenstveno zbog smrti Živojina Pavlovića, Aleksandra Pekovića, direktora fotografije, a potom i glumaca Dragana Maksimovića i Ranka Ručevca. Uprkos kvalitetnom scenariju, dobroj režiji i glumcima, film prvenstveno zbog loše organizacije same premijere, nije naišao na reakcije publike i kritike.

Godine 2006. svetlost dana ugledao je film „Sinovci“ čiji scenario i režiju potpisuje Siniša Kovačević. Reč je o potresnoj drami koja prati sudbine nekoliko generacija sremskih Srba koji su živote položili za odbranu otadžbine. Ista sudbina zadesila je i najmlađeg potomka Milana Srećkovića, koji je sahranjen na istom mestu gde i njegov stric i deda.

Glavne likove u filmu tumačili su Petar Kralj, Miodrag Krivokapić, Ljiljana Blagojević, Vuk Kostić, Kalina Kovačević i drugi.

3. oktobra 2008. godine RTS je premijerno prikazao prvu epizodu serije „Gorki plodovi“ čiji je scenarista i reditelj Siniša Pavić. Tokom 32 epizode on je kroz sjajne glumce prikazao situaciju u srpskom društvu koja je nastala kao posledica tranzicije. Nije se libio da pokaže sve one ružne pojave od kojih vrlo često okrećemo glavu. Glavne uloge u seriji tumačili su Dragan Petrović, Ljiljana Blagojević, Nenad Maričić, Kalina Kovačević, Vuk Kostić i drugi.

Književnost

U junu 2018. godine je objavio svoj prvi roman pod nazivom „Godine vrana“ koji govori o periodu Prvog svetskog rata. Gladnim godinama u kojima su stradali mnogi, te patnji onih koji su preživeli život pod okupatorom i tri najhladnije zime koje su se do tada pamtile. Autor je istakao da je slučajnost to što je roman s ovom tematikom objavljen u godini kad se obeležava 100. godišnjica od završetka Prvog svetskog rata.

Kako je jednom prilikom istakao, reč je o knjizi koja je nastala u momentu kada je iz raznih razloga malo radio na filmu, televiziji i pozorištu. Dodao je da o kome god vremenu čovek piše, „uvek piše i o vremenu u kome živi“.

Politička karijera

Siniša Kovačević je bio jedan od retkih umetnika koji je javno kritikovao poteze vlasti, ne samo u kulturi nego i u svim drugim segmentima života. Bio je dugogodišnji član Demokratske stanke Srbije, kao i član njenog predsedništva. Ispred ove stranke izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i člana Odbora za kulturu i informisanje.

U januaru 2015. godine pokrenuo je inicijativu za osnivanje Srpskog otadžbinskog fronta, za koji je tada rekao da predstavlja organizaciju koja će se temeljiti na 18 načela među kojima su „resuverenizacija, odustajanje od pristupanja Evropskoj uniji, promena Ustava Srbije, te poseban odnos prema Republici Srpskoj i Kosovu i Metohiji“.

Jednom prilikom je istakao da je Srpski otadžbinski fond osnovan kako bi se ponudila moguća i izvodljiva rešenja za probleme u Srbiji, među kojima je najveći činjenica da svake godine ovu zemlju napusti više od 30 000 ljudi, tražeći posao u inostranstvu.

Ipak, u junu 2015. godine smenjen je sa mesta predsednika SOF-a i to kako kaže voljom samo trojice ljudi. On je u intervjuu jednom dnevnom listu istakao da je u toj organizaciji izvršen „udbaški puč“ tako što je načinjen niz krivičnih dela, počev od falsifikovanja pečata, do promene imena organizacije i slično. Prema njegovim rečima sve je počelo onog momenta kada je odbio predlog da SOF uđe u koaliciju sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina. Kako je istakao, on ne samo da je odbio nego je taj predlog i ismejao, što se pojedincima nije svidelo, pa su odlučili da ga „sklone“.

U oktobru 2017. godine postao je član Narodne stranke, a trenutno je jedan od potpredsednika ove partije.

Privatni život

Siniša Kovačević je rođen u selu Šuljam kod Sremske Mitrovice. U Mitrovici je završio osnovnu školu i gimnaziju, a nakon toga upisao Pravni fakultet u Beogradu. Književnost je oduvek bila njegova velika strast, koju je prepoznala i njegova mlađa sestra, pa je jednu njegovu dramu poslala Fakultetu dramskih umetnosti. Tako je već kao apsolvent prava, postao brucoš dramaturgije na FDU.

Bio je jedan od najboljih studenata u klasi, a ljubav prema mladoj glumici Ljiljani Blagojević, sprečila ga je da prihvati Fulbrajtovu stipendiju za nastavak studija u inostranstvu.

Počeli su da se zabavljaju 1981. godine, a kako je glumica jednom prilikom kazala, osvojio ju je jednim malim gestom. Naime, kod portira joj je ostavio ružu i poruku kojom joj je poručio da mu je žao što ne mogu zajedno da proslave Novu godinu, jer je bolestan i mora da se vrati kući za praznike.

Po završetku studija su se venčali, a 22. novembra 1983. godine dobili ćerku Kalinu. Njihov brak uspevao je uspešno da odoli svim iskušenjima, pa važe za jedan od najskladnijih parova na srpskoj javnoj sceni. Ljubav prema pozorištu i glumi preneli su i na Kalinu koja je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

Kalina Kovačević je poznata po ulogama u filmovima „Jesen stiže dunjo moja“, „Sinovci“, „Optimisti“, „Konji vrani“, te serijama „Gorki plodovi“ i „Miris kiše na Balkanu“.

Filmografija

TV drame

  • 1986. Svečana obaveza
  • 1988. Portret Ilije Pevca
  • 1991. Mala šala
  • 1991. Vera Hofmanova
  • 1999. Đeneral Milan Nedić
  • 2008. Gorki plodovi

Radio drame

  • „Pansion proleće“
  • „Kuća puna bombona“
  • „Zimska dugmad“
  • „Metamorfoze“
  • „Istraga“
  • „San“ i druge…

Filmski scenariji

  • 1989. Najbolji
  • 1993. Bolje od bekstva
  • 1994. Najviše na svetu celom (TV serija)
  • 2002. Država mrtvih
  • 2006. Sinovci

Pozorišne drame: „Đeneral Milan Nedić“, „Novo je doba“, „Sveti Sava“, „Poslednja ruka pred fajront“, „Srpska drama“, „Virus“, „Velika drama“, „Kraljević Marko“, „Janez“, „Ravi“, „Zečiji nasip“, „Čudesni“, „Učiteljica“, „Hotel Evropa“ i druge

Bibliografija

  • 2018. Godine vrana (roman)

Nagrade i priznanja

  • Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade za pozorišne drame „Novo je doba“, „Đeneral Milan Nedić“ i „Janez“.
  • Trostruki je dobitnik nagrade „Branislav Nušić“ za pozorišne drame „Sveti Sava“, „Kraljević Marko“, i „Ravi“
  • TV drama „Novo je doba“ uvrštena je u deset najboljih posleratnih TV drama, kao treća po redu.
  • TV drama „Svečana obaveza“ svrstana je u pet najboljih TV drama ikad snimljenih.
  • TV drama „Mala šala“ uvrštena je u četvrtu knjigu antologije savremene TV drame.
  • Film “Sinovci” pobednik je festivala Zlatni vitez u Moskvi.
  • Film “Maša” pobednik je festivala u Čenaju, Indija
  • Dobitnik je nagrade Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda.

Siniša Kovačević na društvenim mrežama

TwitterSiniša @ Twitter
IMDBSiniša @ IMDB