Foto: Javno vlasništvo.Florens Najtingejl (Florence Nightingale) je prva moderna bolničarka u istoriji i žena koja je osnovala službu medicinskih sestara. Rođena je 12. maja 1820. godine u Firenci. Preminula je 13. avgusta 1910. godine u Londonu.
Florens potiče iz imućne engleske porodice. Ime je dobila po gradu u kome je rođena. Njeni roditelji su bili Vilijam Edvard (William Edward) i Frances „Fani“ Najtingejl (Frances „Fanny“ Nightingale). Imala je stariju sestru Frances Partenop (Frances Parthenope) koja je rođena u Napulju.
Govorila je sedam jezika, interesovala ju je matematika, statistika i negovanje bolesnika. Kako su to radile žene iz niže klase koje su bile na lošem glasu, roditelji nisu želeli da se Florens bavi ovim poslom.
Pošto je bila atraktivna i obrazovana, očekivali su da će naći dobrog muža i osnovati porodicu. Ipak, Florens se nije prijatno osećala u visokom društvu i želela je da svoj život posveti pomaganju drugima.
Roditelji su konačno prihvatili njenu odluku pa je 1851. godine otišla u Nemačku na tromesečnu obuku za medicinsku sestru.
Dve godine kasnije je postala upravnica Ustanove za bolesne gospođe. Radila je do 1854. godine kada je počeo Krimski rat. Tada je sa 38 medicinskih sestara otišla u Tursku da brine o ranjenima.
U Skadru je napravljena vojna bolnica, ali higijenski uslovi u njoj su bili veoma loši zbog čega je smrtnost vojnika iznosila 42.7 odsto.
Florens je vojnicima obezbedila novu odeću, adekvatnu hranu, pomagala je pri amputacijama, previjala je rane, pisala je porodicama ranjenih, slala im je plate, itd. Vojnici su je poštovali i zvali su je „dama sa lampom“ ili „krimski anđeo“.
Neke od reformi koje je ona uvela i koje se i dan danas primenjuju su: obilaženje pacijenata noću, praćenje njihove bolesti, dokumentovanje podataka, itd. Izborila se da zanimanje medicinske sestre postane poštovano i cenjeno u svetu.
Florens je tokom Krimskog rata obolela od tifusa, ali nije prestala da radi. 1856. godine se kao heroina vratila u Englesku. Brinula je o majci, sestri, rođacima, komšijama i radnicima na svom imanju.
Kraljica joj je dozvolila da sa statističarom Vilijamom Farom (William Farr) osnuje Kraljevsku komisiju koja je prikupljala podatke o sanitarnim uslovima u vojsci.
Rezultate je prikazala u izveštaju čiji je naziv „Beleške o zdravlju, efikasnosti i bolničkoj administraciji u britanskoj vojsci“. Napisala je preko 200 knjiga i zakletvu koja je slična Hipokratovoj zakletvi.
Florens je reformisala sestrinstvo i javno zdravlje. 1860. godine je osnovala školu za medicinske sestre u bolnici Svetog Tome i brinula je o svakoj polaznici. Njene učenice su bile veoma tražene, pa su otvarale škole u drugim zemljama.
Najtingejl je 1883. godine odlikovana Kraljevskim Crvenim Krstom. Ona je prva žena kojoj je dodeljen Orden vrline. Kralj Edvard joj je 1908. godine uručio počasno priznanje za životno delo.
Živela je mirno i povučeno do 13. avgusta 1910. godine kada se upokojila. Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Engleskoj.
Zbog svega što je uradila, 1912. godine u Vašingtonu je ustanovljena medalja za milosrđe koja nosi Florensino ime. 1920. godine je prvi put dodeljena Delfi Ivanić, srpskoj slikarki i dobrotvorki, koja ju je poklonila Srpskom lekarskom društvu.
12. maj, datum Florensinog rođenja, se obeležava kao Međunarodni dan medicinskih sestara.