Edgar Alan Po

Kratke informacije

Ime i prezimeEdgar Alan Po
Datum rođenja19. januar 1809.
Mesto rođenjaBoston
Datum smrti7. oktobar 1849.
Mesto smrtiBaltimor
DržavaSAD
ZanimanjePesnik, književnik

Biografija

Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih američkih pisaca. Rođen je u Bostonu 19. januara 1809. godine. Preminuo je u Baltimoru 7. oktobra 1849. godine.

Za četrdeset godina života svojim kratkim stravičnim i misterioznim pričama, isto tako bizarnim, setnim i osećajnim pesmama ostavio je neizbrisiv trag u američkoj i evropskoj književnosti.

Da je bio čovek izuzetno širokih interesovanja potvrđuje njegova svestranost: bio je književni kritičar, teoretičar, urednik i liričar, esejista, publicista i polemičar.

Romantizam je bio njegov književni pravac, pa se smatra i njegovim predstavnikom. Interesantno je da Edgar Alan Po prožima naučnu fantastiku u nekim od svojih dela, što je u to vreme bilo tek u začecima.

Smatra se i pretečom detektivskog žanra. Vodio je težak život, stalno pokušavajući da živi od svoje struke. Međutim, za života je ostao skoro pa anoniman.

Slavu je stekao tek nakon smrti.

Detinjstvo i obrazovanje

Edgar Alan Po je rođen 19. januara 1809. godine u Bostonu. Otac (Dejvid Po) i majka (Elizabeta Hopkins Po) su bili putujući glumci. Bio je drugo od njihovo troje dece.

Otac je 1810. godine odlučio da napusti porodicu, a kasnije iste godine je preminuo. Majka, iako teško bolesna, radila je neprestano i prihvata sve uloge koje joj se ponude kako bi prehranila decu. Preminula je 1811. godine od tuberkuloze.

Još jedna velika trauma u njegovom životu usledila je kada je socijalna služba odlučila da razdvoji decu kako bi ih dala u hraniteljske porodice. Tada dvogodišnjeg Edgara je usvojila žena po imenu Freansis Alan čiji je muž Džon bio dobrostojeći trgovac.

Detinjstvo je proveo u ovoj porodici u gradu Ričmondu. Freansis mu je pružala svu ljubav i toplinu, ali je nikad nije dobio od Džona koji ga nije zakonski priznao, niti mu je ostavio nasledstvo.

Džon i Frensis su ga 1815. godine poslali u Englesku na školovanje gde je proveo narednih pet godina. Nakon toga je pohađao najbolje škole, pokazivao razne talente, svestranost i dobro znanje.

Po je 1826. godine se upisao na univerzitet u Virdžiniji. Naredne godine je izbačen zbog kocke, pića i dugova. To je dodatno zaoštrilo odnose sa Džonom Alanom, njegovim nebiološkim ocem.

Zato je naredne godine kao osamnaestogodišnjak otišao u Boston i prijavio se u vojsku na Vojnu akademiju Sjedinjenih Američkih Država u Vest Pointu.

Napredovao je do čina starijeg vodnika prve klase. U vojsci je ostao tri godine, a tada su ga, ponovo zbog neposlušnosti, finansijskih problema i dugova izbacili s akademije.

Frensis je preminula dok je Edgar bio u vojsci, a sa Džonom je odnos bio narušen. Njegov hranitelj je ubrzo nakon toga preminuo.

Ljubavni život

Od 1833. godine Edgar je živeo u Baltimoru sa očevom sestrom. Dve godine kasnije je oženio svoju rođaku Virdžiniju Klem koja je tada imala samo trinaest godina. Virdžinija je dobila tuberkulozu sa kojom nije uspela da se izbori. Po je nakon njene smrti bio je neutešan, pa se odao alkoholu. Virdžiniji je 1849. posvetio pesmu „Anabel Li“.

Edgar Alan Po je bio zgodan i interesantan muškarac za čiju pažnju su se borile mnoge žene. Još u ranoj mladosti se zaljubio u devojku po imenu Džejn Stenard. Ona je umire, a pesnik joj je posvetio pesmu „Heleni“.

Po je voleo devojke neiskvarene i čedne lepote. Verovao je da su njegove ljubavi bile presavršene za ovaj svet, uzvišene duhovnosti. Poredio ih je sa boginjama i tako nalazio opravdanje za njihove prerane smrti. Mada su njihove sudbine samo doprinele njegovoj ranoj i za sva vremena neistraženoj smrti.

Nakon smrti Džejn Stenard viđao se sa devojkom po imenu Elvira Rojster u kojoj je tražio utehu za svoju veliku ljubavnu tragediju. Osećajna i brižna petnaestogodišnjakinja je u svemu odgovara mladom Poou i zbog toga je pristala da bude njegova verenica.

U to vreme pesnik je još uvek pohađao univerzitet u Virdžiniji. Njegov poročan život i kockarski dugovi su narušili odnose sa Džonom Alanom koji je uticao na to da Elvira nikad ne dobije njegova pisma poslana tokom njegovog boravka na univerzitetu. To je jedan od presudnih razloga što se Elvira udala, ali za drugog.

Njihova ljubavna priča tu se nije završila. Ponovo ju je sreće pred samu smrt. Ovog puta njegovu, ša su postali ponovo bliski. Međutim, stalno menjajući raspoloženja otišao je od nje i ona ga više nikad nije videla.

U vreme kada je pisao svoja najveća dela bio je zaljubljen u razvedenu i ostavljenu ženu, Frances Osgood. Svoju ljubav nisu krili. Pokazivali su je javno, često čitajući ljubavne pesme, posto je Frances bila pesnikinja. Po je tada bio oženjen čovek, a za ovu zabranjenu ljubav znala je i njegova žena.

Karijera

U vojsci je 1827. godine izdao prvu knjigu „Tamerlan i druge pesme“. Knjiga nije privukla pažnju njegovih savremenika. Godine 1829. objavio je svoju drugu knjigu „Al Araf, Tamerlan, i manje pesme“. U Njujorku je 1831. objavio zbirku pesama pod nazivom „Poeme“.

Po se 1831. godine ozbiljnije posvetio karijeri, ali se suočio sa brojnim preprekama karakterističnim za to vreme. Stalno je pokušavao da živi od pisanja. Zbog toga je živeo jako teško. Radio je za brojne američke časopise. Za života je bio meta kritičara, najčešće u negativnom kontekstu.

Međutim, uvek je ostao veran sebi, smatrajući da pravi umetnik treba da stvara emocijama i razumom i da samo takvo umetničko delo može da postane celina.

Nakon više knjiga poezije Po je objavio dramu „Politije“. Tokom 1835. godine je počeo da radi kao urednik, ali je brzo dobio otkaz zbog alkoholizma.

Nastavio je da radi za časopise gde je često objavljivao svoja dela. Tako je 1838. godine izdao dva dela „Avanture Artura Gordona Pima“ i „Priče iz Groteske i Arabeske“.

Od 1840. godine se kod njega javlja ideja da pokrene svoj časopis. Ostala je samo ideja, iako je ulagao trud da je ostvari. Smrt je došla pre. Često se zbog pijanstva nije pojavljivao na važnim sastancima, gde ga mnogi tada uticajni ljudi nisu mogli shvatiti ozbiljno

Svoju najpopularniju pesmu „Gavran“ objavio je u časopisu „Mirror“ u kojem je radio kao urednik. Za pesmu koja ga je proslavila dobio je devet dolara.

Po je svojim delima inspirisao i još uvek inspiriše umetnike širom sveta, kako književnike, tako i umetnike drugih vrsta umetnosti.

Gavran

Najpoznatije delo koje mu je donelo svetsku slavu objavljeno 1845. godine je pesma naziva „Gavran“. Tužno, mistično i groteskno, baš kao čitav njegov život i sama njegova smrt.

Gavran je ptica koju je pesnik stvarno video, ali je metaforički simbol smrti i nesreće. Čitanjem pesme raste iščekivanje i želja pesnika da se spase, da mu gavran da bar jedan utešan odgovor, ali ptica svaki put sa svojim odgovorom ne ostavlja prostora za pozitivne misli, nego ga još više šalje na put beznađa.

Pesnik piše o gubitku svoje velike ljubavi, mlade devojke koju je voleo.

U njemu kao racionalnom biću još uvek postoji nada, ali ona se rasprši svaki put sve više kada gavran izgovori za književnost i pesništvo savršeno ukomponovane, a za njegov život stravične i bezizlazne reči „Nikad više“.

Misteriozna smrt

Edgar Alan Po je preminuo 7. oktobra 1849. godine. Uzrok njegove smrti nikad nije otkriven. Svi dokumenti su nestali. I danas je njegova smrt prekrivena velom misterije. Postoje samo neka nagađanja od čega je Po mogao da umre.

Navodno je viđen kako besciljno i u bunilu luta ulicama Baltimora. Umro je u bolnici par dana posle. Ubistvo i samoubistvo se često nameću kao teorije. Govorilo se da su ga ubili pojedini članovi njegove porodice ili da je žrtva politike.

Naime, u to vreme su bande prisiljavale ljude na ulicama da glasaju za određene političke stranke. Svi koji su se tome usprotivili mogli su biti ubijeni.

Pred kraj 19. veka naročito se verovalo da je Po jedan od tih ljudi, ubijen od strane političkih plaćenika. U teoriju o samoubistvu je ljudima bilo lako poverovati, budući da je već pokušavao da se ubije. Mogli su da ga pretuku i opljačkaju na ulici, nakon čega bi mogao da umre od posledica udaraca.

Neki smatraju da je umro od trovanja ili od prekomernog konzumiranja alkohola. Takođe, po još nekim nagađanjima mogao je da umre od neke bolesti kao što je besnilo, tumor na mozgu, grip, meningitis, sifilis, kolera, srčana bolest i epilepsija.

Bibliografija

Poezija

„Sonet nauci“

„Dolina nespokojstva“

„Gavran“

„Anabel Li“

„Eulalija“

„Julaluma“

„Eldorado“

„Za Ani“

„Mojoj majci“

„Tamerlan“

„Al Araf“

„Heleni“

„Grad u moru“

„Usnula“

„Lenora“

„Koloseum“

Kratke priče

„Bunar i klatno“

„Izdajničko srce“

„Zlatni jelenak“

„Crna mačka“

„Ukradeno pismo“

„Moć reči“

„Kralj kuga“

„Senka“

„Ćutanje“

„Olovni portret“

„Maska crvene smrti“

„Rukopis pronađen u boci“

„Ugovoreni sastanak“

„Čovek gomile“

„Ubistva u ulici Morg“

„Razgovor Monesa i Une“

„Nekoliko reči sa mumijom“

„Đavo perverznosti“

Eseji

„Filozofija kompozicije“

„Pjesničko načelo“

„Filozofija namještaja“

Romani

„Avanture Artura Gordona Pima“

Drama

„Politije“

Autor teksta: J.Č.