Mila Alečković Nikolić

Biografija

Mila Alečković Nikolić je srpski klinički psiholog, antropolog i pisac, te član ruske Akademije prirodnih nauka. Rođena je 1959. godine u Beogradu. Udata je za francuskog političkog aktivista Iva Batala (Yves Bataille). Živi i radi na relaciji Beograd – Pariz.

Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirala i doktorirala kliničku psihologiju i antropologiju na Univerzitetu Sorbona u Francuskoj. Osim toga, školovala se i u Americi.

Trenutno predaje na nekoliko fakulteta u Srbiji, te gostuje na brojnim univerzitetima širom sveta. Objavila je nekoliko naučnih radova, prevoda, priručnika i stručnih knjiga, kao i nekoliko zbirki pesama i eseja.

Dobitnica je brojnih značajnih nagrada i priznanja, te nekoliko zahvalnica za svoj doprinos, kako nauci, tako i humanitarnom radu.

Detinjstvo i obrazovanje

Mila Alečković Nikolić je rođena 1959. godine u Beogradu. Njena majka je bila Mira Alečković, srpska književnica i humanistkinja. Milin otac je bio akademski slikar Sava Nikolić. Ima sestru Nedu i brata Srđa. Detinjstvo je provodila u Srbiji i Rusiji, a pohađala je predškolsko obrazovanje i osnovnu školu u Beogradu na francuskom jeziku.

Još kao dete pokazala je veliko interesovanje za umetnost. Volela je muziku i slikarstvo, ali je nakon završetka Osme beogradske gimnazije, ipak odlučila da studira kliničku psihologiju na Univerzitetu u Beogradu.

Tokom studija je prevodila i priređivala neobjavljene epistemiološke i matematičke eseje Žana Pijažea ( Jean Piaget), koje je štampala Izdavačka kuća „Nolit“. Upravo joj je rad „Poreklo saznanja“ omogućio da dobije stipendiju francuske vlade za nastavak studija u Francuskoj.

Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Beogradu 1982. godine sa prosečnom ocenom 9.16. Diplomski rad je odbranila ocenom 9.50. Po završetku studija u Beogradu, Alečković Nikolić je upisala Visoku školu socijalnih studija (École des Hautes Études en Sciences Sociales, EHESS), gde joj je jedan od mentora bio i Pjer Greko (Pierre Gréco).

Kratko se školovala na Univerzitetu Pensilvanije u Filadelfiji, a potom je u Francuskoj odbranila magistarski rad. Na Univeritetu Sorbona je 1994. godine odbranila doktorsku disertaciju na temu „Pojam nesvesnog u savremenim psihološkim teorijama“. Njen rad je označen kao „počasno odbranjen“  („Тrès honorable“).

Specijalizaciju iz antropološke psihologije i psihijatrije nastavila je u Francuskoj.

Mila Alečković govori francuski, ruski, engleski i španski jezik, a služi se italijanskim, nemačkim i slovenačkim jezikom.

Akademska i spisateljska karijera

Kako pišu srpski mediji, Mila Alečković je akademsku karijeru započela kao profesor na privatnom Univerzitetu „Megatrend“. Međutim, nekoliko godina kasnije došlo je do razmimoilaženja stavova među rukovodstvom ove obrazovne ustanove i profesorke, te je karijeru nastavila na drugim fakultetima.

Predavala je ili predaje na Filozofskom fakultetu u Prištini, Akademiji za diplomatiju i bezbednost, te Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ali i gostovala kao predavač na brojnim univerzitetima širom sveta. Bila je učesnica Kongresa psihijatara u Bjaricu 1998. godine, te kongresa u Parizu, Pragu, Rimu, Lozani, Liježu, Nici, Moskvi, Montrealu, Bengaziju, Najmegenu i Pekingu.

Na fakultetu predaje predmete Psihologija ličnosti, Psihopatologija ličnosti, Antropologija ličnosti, Kognitivna neuro psihologija, Psihologija stvaralaštva, Psihološke škole i pravci, Psihologija učenja 2 i Psihologija manipulacije.

Bila je mentorka desetinama studenata psihologije koji su odbranili svoje diplomske i master radove, te doktorske disertacije.

Srpska je predstavnica u Svetskom društvu za psihologiju ekspresije i psihoterapiju umetnošću sa sedištem u Parizu (Société Internationale de Psychopahologije de l’Expression et de l’Art thérapie). Osim toga, Alečković Nikolić je članica Međunarodnog naučnog društva „Mileva Marić – Ajnštajn“.

I sama je objavila nekoliko knjiga, zbirki pesama i eseja, te na desetine naučnih radova, priručnika i prevoda, među kojima se izdvajaju „Poreklo saznanja“, „Putokaz čitanja Pijažea“, „Pojam žrtve i psihološki aspekti milosrđa“, „Psihologija u polju umetnosti i morala“, „Ko to priča o Evropi?“, „Svetski stvaraoci“, „U domu moje majke“ i drugi.

Ostali projekti

Mila Alečković Nikolić je aktivistkinja srpske evropske dijaspore, te osnivač Socijalnog antiglobalističkog pokreta koje deluje u Francuskoj i udruženja „Ženes“ koje okuplja žene žrtve NATO bombardovanja.

Profesorka je član Internacionalnog udruženja potomaka logoraša (jasenovačke žrtve) u Francuskoj. Tokom 1992. i 1993. godine u Francuskoj je radila na zbrinjavanju siromašnih izbeglica sa područja bivše Jugoslavije.

Alečković je 2001. godine u Francuskoj osnovala psihološko društvo pod nazivom „Psihologija i treći milenijum“. Cilj udruženja jeste da okupi naučnike i stručnjake za duhovna i parapsihološka istraživanja u saradnji sa ruskom katedrom.

Prevela je na srpski jezik knjigu „Krik koji tera zle duhove“ bivšeg francuskog premijera Dominika de Vilpena (Dominique Marie François René Galouzeau de Villepin), te učestovovala u predsedničkoj kampanji koja je 2007. godine održana u Francuskog.

Članica je odbora Srpsko-ruskog društva „Jedinstvo“, članica Udruženja književnika Srbije, te redovna članica Srpske kraljevske asocijacije inovatora i naučnika – SKAIN.

Mila Alečković Nikolić je članica Udruženja građana „Svetlo“, koju njegovi članovi predstavljaju kao „Ligu brojnih srpskih pokreta“. Liga je osnovana u avgustu 2018. godine, a kako kažu osnivači, predstavlja „pravu i nekorumpiranu ligu pokreta najumnijih Srba sveta“.

Privatni život i kontroverze

Mila Alečković Nikolić je rođena 1959. godine u Beogradu. Sa roditeljima, sestrom Nedom i braćom Srđom je živela u Beogradu, te povremeno boravila u Rusiji. U braku je sa francuskim političkim aktivistom Ivom Batalom.

O njenom privatnom životu se često spekulisalo u medijima, naročito kada su studenti Univerziteta „Megatrend“ mahom svedočili da ih je profesorka „napastvovala“. Ona je tužila Univerzitet zbog otkaza koji joj je uručen zbog neodgovornog ponašanja, kašnjenja na predavanja, pa čak i nedolazaka na zakazane termine.

Međutim, sud je presudio u korist „Megatrenda“. Od tada profesorka koristi svaku priliku da ukaže na sve manjkavosti i propuste koji se u toj obrazovnoj ustanovi dešavaju.

Osim obrazovanja, Alečković Nikolić redovno u javnosti iznosi oštre kritike na račun trenutnog političkog rukovodstva u Srbiji.

Ipak, u žiži javnosti se krajem 2017. godine nije našla zbog svojih stavova o obrazovanju ili politici, nego iz privatnih razloga. Naime, ona i njen suprug su u avgustu 2016. godine postali hranitelji devojčice Lj.Đ, poreklom sa Kosova i Metohije. Reč je o detetu čiji je otac preminuo, a majka bila bolesna, te ju je sud poverio hraniteljskoj porodici.

Kako su domaći mediji objavili, njen dolazak u njihov dom su od samog početka pratili brojni problemi. Prema tvrdnjama Centra za socijalni rad, hranitelji su odbijali da sarađuju sa stručnim saradnicima Centra za socijalni rad, te izbegavali kućne posete savetnika. Kako su zaposleni u Centru za socijalni radi izjavili, hranitelji su onemogućavali da se obave razgovori nasamo sa detetom, te se protivili njenom održavanju kontakta sa braćom.

To su zvanično bili razlozi da ta ustanova oduzme dete od profesorke Alečković i njenog supruga, što je ona u svojoj izjavi na „Ju Tjubu“ („YouTube“) okarakterisala kao „otimanje deteta“. Još je iznela šokantnu tvrdu da se srpska deca na takav način „izvoze“ iz inostranstva. To je potkrepila podatkom da je oko šest hiljada dečaka i devojčica oteto u Srbiji.

Sa druge strane, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u svom izveštaju navelo da je lekarskim pregledom utvrđeno da je devojčica bila zanemarena i zapuštena, te da je imala šugu.

Jednom prilikom je izjavila da će napraviti veliki pritisak da se u Srbiji izglasa zakon Dime Jakovljeva koji je donesen u Rusiji, a koji reguliše „prodaja“ srpske dece „nekakvim bogatim strancima“ dok ljudi u Srbi žele da im pruže dom.

Knjige, udžbenici i zbirke eseja i pesama

• Pojam ludila u slovenskoj i istočnohrišćanskoj tradiciji
• Pojam nesvesnog u savremenim psihološkim teorijama
• Etnopsihološki eseji: O domu i iskonu
• Ko to priča o Evropi?
• Psihologija ideja slobode i pravde i srpski nacionalni interes
• Psihologija pojmova slobode i pravde i srpski nacionalni interes danas
• Stvaralačka ličnost – pogled psihologije i psihijatrije
• Skripta za studente: Pshihologija stvaralaštva, psihologija ličnosti, psihologija i geopolitika
• Zbirke pesama : „Svetski stvaraoci“ i „Vratićemo se“
• Knjiga uspomena „U domu moje majke“
• Naučni radovi, priručnici, skripte i prevodi
• Poreklo saznanja (Epistemološki i matematički eseji Žana Pijažea)
• Putokaz čitanja Pijažea, priručnik
• 1990. Pojam žrtve i psihološki aspekti milosrđa
• 1990/91. Metodološki okvir teorije Žana Pijažea i Lava Vigotskog
• 1990/91. Individuacija i samoaktualizacija
• 1991/92. Osvrt psihologije ličnosti o fenomenu erosa i emocija
• 1995/96. Psihologija u polju umetnosti i morala: Analogija teoriji prirodnog prava
• 2008. Celovita antropologija, skripta za studente

Nagrade i priznanja

• 1993. Zahvalnica azilanata i izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije
• 1998. Zahvalnica Sveslovenskog Kongresa u Pragu
• 1999. Zahvalnica Univerziteta u Bengaziju
•  2004. Povelja Mokranjčevih dana
• 2004. Zahvalnica Ministarstva za dijasporu
• 2007. Velika Povelja za Velika dela dodeljena od strane Odbora za istinu o Kosovu i Metohiji svih zavičajnih udruženja Kosova i Metohije
• 2007. Zahvalnica za izuzetan doprinos na učvršćivanju jedinstva i duhovne bliskosti srpskog i ruskog naroda
• 2016. godine primljena je kao dopisni član u rusku Akademiju prirodnih nauka