Saša Milivojev

Biografija

Saša Milivojev je srpski pisac, pesnik, novinar, kolumnista i politički analitičar. Rođen je 19. aprila 1986. godine u Zrenjaninu. Poslednjih nekoliko godina živi i radi u Dubaiju.

Autor je i koautor četiri zbirke pesama koje su objavljene na srpskom, engleskom i arapskom jeziku, te romana „Dečak iz Žute kuće“ koji je 2011. godine izazvao veliku pažnju, kako domaćih tako i stranih medija.

Za svoja dela je osvojio nekoliko prestižnih književnih nagrada. Ipak, nakon objavljivanja romana o Žutoj kući za koju se veruje da je mesto na kome su mučeni i ubijani mnogi kosovski Srbi, te njihovi organi prodavani na crnom tržištu, stavljen je na tzv. „crnu listu“, pa je bio prisiljen da napusti Srbiju.

Tokom 2008. i 2009. godine pisao je kolumne za listove „Politika“ i „Pravda“. Njegove kolumne su u to vreme bile među najčitanijim u Srbiji.

Detinjstvo i obrazovanje

Saša Milivojev je rođen 1986. godine u Zrenjaninu. Po završetku osnovne škole završio je muzičku gimnaziju. Osim toga, pevao je u oratorijumu „Kralj David“ Artura Honegera u Aradskoj filharmoniji.

Međutim, ipak nije nastavio da se bavi muzikom nego je upisao Filološki fakultet na Univerzitetu u Beogradu. Trenutno je apsolvent na odseku za proučavanje srpske književnosti i jezika.

Malo je poznato da je Sašina baka čuvena srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica Danica Aćimac. U jednom intervjuu je izjavio da je njegova majka rođena u Prištini, a odrasla u opštini Obilić na Kosovu.

Karijera

Svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „Tajna iza uzdaha“ Milivojev je objavio 2006. godine. Knjigu je štampala „Narodna knjiga“ iz Beograda, a na promociji je odlomke, između ostalih, čitala glumica Eva Ras. Već tada su ga mnogi svrstavali među najtalentovanije mlade pesnike u Srbiji.

Saša Milivojev je još kao student postao kolumnista dnevnog lista „Politika“ u kome je pisao za rubriku „Pogledi“. Nakon toga je pisao i za „TV reviju“ iste medijske kuće. Godinu dana kasnije ga je za isti posao angažovao list „Pravda“ u kome je pisao i objavljivao analitičke tekstove o novijoj istoriji srpskog naroda.

Pored aktuelnih tema bavio se i ratnim zločinima, a neretko je nailazio na kritike javnost jer je, navodno, svojim tekstovima manipulisao čitaocima i širio govor mržnje. Ipak, to nije smanjilo tiraž ovih listova, pa su novine za koje je pisao prodavane u tiražu od oko tri miliona primeraka.

Drugu njegovu zbirku poezije pod nazivom „Prvi put“ objavila je 2008. godine Kulturno – prosvetna zajednica Kruševac. Iste godine Milovojev je izdao i treću zbirku pesama pod nazivom „Kad svitac odleti“. Knjiga je dve godine kasnije štampana i na engleskom i arapskom jeziku.

Zbirku poezije „Ljubavni recePat“ je 2010. godine takođe objavila Kulturno – prosvetna zajednica Kruševac. Njegove pesme su uvrštene u antologije „Panonski galeb XIX“, „Rudnička vrela „XIX“ i „Garavi sokak XIX“.

U saradnji s glumcima Ivanom Žigon, Žižom Stojanović, Zlatom Numanagić i drugima Milivojev je predstavio svoje pesme u Etnografskom muzeju u Beogradu. Čitale su ih Ružica Sokić, Snežana Savić, Svetlana Bojković i drugi. Njegov rad su podržali reditelji Marko Novaković i Zdravko Šotra.

Iste godine Milivojev je izdao roman „Dečak iz Žute kuće“ koji je „podigao na noge“ kako domaću, tako i međunarodnu javnost. Reč je o knjizi koja govori o ratu na Kosovu i Metohiji, zločinima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad žrtvama i trgovini njihovim organima. Čitaoci otkrivaju detalje o trgovini ljudima, progonu, silovanju, etničkim čišćenjima, te logorima i zatvorima u kojima su stradali mnogi Srbi.

Kako je u jednom intervjuu pisac naveo, cilj mu je bio da „probudi“ svetsku javnost i da se konačno pokrene istraga o Žutoj kući, kriminalu, korupciji i svim zločinima koji su se dešavali na tom prostoru.

Na ideju za roman je došao čitajući spisak nestalih i kidnapovanih osoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Građu je skupljao razgovarajući sa svedocima, porodicama nestalih, pripadnicima vojske i policije koji su se borili protiv OVK. Osim toga, čitao je optužnice Tužilaštva za ratne zločine i poredio ih sa pričama svedoka, kako bi stekao što širu sliku svega što se dešavalo.

Roman je za vrlo kratko vreme šokirao sve koji su ga pročitali, a najčešće pitanje koje se postavljalo bilo je da li je sve to fikcija ili stvarnost. Na takva pitanja autor je odgovarao da mu nije bila potrebna fikcija jer su priče koje je čuo i pročitao bile dovoljno neverovatne i jezive.

Predgovor je posvetio Karli Del Ponte (Carla Del Ponte), bivšoj glavnoj tužiteljki Tribunala za ratne zločine u Hagu. Pisac je, između ostalog, izrazio zabrinutost što je međunarodna zajednica odlučila da ignoriše probleme ilegalne trgovine ljudskim organima, ne samo na Kosovu, nego i na području celog Balkana. Prvi primerak je poklonio tadašnjem ministru policije Ivici Dačiću.

Premda je štampan u samo 200 primeraka roman je bio jedna od glavnih vesti domaćih medija. O tome su pisali i ugledni časopisi na engleskom, ruskom, francuskom, nemačkom, španskom, italijanskom i drugim jezicima. Davao je intervjue za mnoge od njih, ali je u Srbiji stavljen na „crnu listu“, te mu je, kako kaže, bilo onemogućavano da normalno radi svoj posao.

Zato je napustio Beograd i poslednjih nekoliko godina je proveo putujući po zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike. Po odlasku iz Srbije je na društvenim mrežama napisao „Zbogom braćo Srbi. Čekam politički azil Turske! Bog me je skloio od mržnje i zla, da uživam na plažama i brodovima, a da ništa nikom ne plaćam. Ovako izgleda biti voljeni pisac.“

Sudeći po tom statusu njegovu poeziju su prepoznali i strani izdavači, pa su mnoge pesme prevedene na arapski jezik i promovisane publici u Tuskoj, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama.

Milivojev je snimio i nekoliko pesama, od kojih je najpoznatija „Bajramska pesma“. Prema njegovim rečima inspiraciju za ovu numeru mu je dala sama činjenica da u Srbiji živi veliki broj pripadnika islamske veroispovesti, a da se niko nikada nije potrudio da napravi čestitku za njihov veliki praznik.

Bibliografija

Zbirke pesama

• 2006. Tajna iza uzdaha
• 2008. Prvi put – Poezija SCG
• 2008. Kad svitac odleti
• 2010. Ljubavni recePat

Romani

• 2010. Dečak iz Žute kuće

Izvori:

• http://www.sasamilivojev.com/