Eva Ras

Kratke informacije

Ime i prezimeEva Ras
Datum rođenja1. januar 1941.
Mesto rođenjaSubotica
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeGlumica, slikarka, književnica
Visina165 cm

Biografija

Eva Marija Balaš Stević poznatija kao Eva Ras je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, slikarka i književnica. Rođena je 1. januara 1941. godine u Subotici. Živi i radi u Beogradu.

Iako je njena prva ljubav oduvek bila slikarstvo, zavidnu karijeru ostvarila je prvenstveno kao glumica.

Od 1963. godine kada se prvi put pojavila na filmskom platnu u filmu „Zemljaci“ Zdravka Randića do danas Eva je odigrala na stotine uloga u jugoslovenskim, mađarskim i srpskim filmovima.

Glumila je u serijama „Vuk Karadžić“, „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“ i drugima.

U ulozi književnice prvi put se pojavila 1972. godine sa knjigom „Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši“. Od tada je napisala brojne romane, zbirke pripovetki, pesme i slično, za koje je dobijala prestižne nagrade, poput „Žensko pero“, „Kočićeva knjiga“, „Zlatni hit liber“ i drugih.

Četiri njene knjige su prevedene na engleski, a jedna na mađarski jezik.

Iako je svetsku slavu stekla kao glumica, Evina najveća ljubav bila je slikarstvo. Sticajem okolnosti nije uspela da upiše Likovnu akademiju, ali su je na glumi s oduševljenjem prihvatili.

Ipak, od kista nikada nije odustala. Naslikala je brojne slike poput „Monahinje Jefimije“. „Svetlosti severa“, „Ane Karenjine“, „Svetog Đorđa na plavom konju“ i drugih.

Slike je izlagala na samostalnim i grupnim izložbama, a smeštaju je među slikare naivne i marginalne umetnosti.

Detinjstvo i obrazovanje

Eva Marija Balaš Stević je rođena 1941. godine u Subotici. Odrastala je u predgrađu Subotice u patrijarhalnoj porodici. Njen deda je bio rabin.

Kako je u jednom intervjuu ispričala, njeno odrastanje obeležilo je slikarstvo, a u kući se oduvek znao red, pa su deca morala da persiraju svoje roditelje.

Eva je dete rastavljenih roditelja. Otac ih je napustio pre njenog rođenja, a kako je kazala to je uradio jer je bio homoseksualac.

Sa 16 godina se prvi put prijavila za polaganje prijemnog ispita na Likovnoj akademiji u Beogradu. Pobegla je od kuće i lažirala dokumente kako bi mogla da izađe na ispit.

Ipak, jedan profesor je posumnjao da bi ona mogla biti mlađa od 18 godina, pa je kontaktirao nadležne. Policija u Subotici je pronašla njenu krštenicu, pa je u pratnji službenog lica vraćena kući.

Nakon završetka srednje škole ponovo se prijavila na Akademiju. Profesorima su se svidele njene slike, pa je ušla u uži krug. Nakon dva uspešno savladana zadatka, trebalo je da naslikaju akt.

Kako kaže, za nju je bilo šokantno videti nagog čoveka, pa nije naslikala ništa. Profesori su joj kasnije rekli da bi je primili da je naslikala bilo šta, ali s obzirom da je nedostao jedan deo zadatka, nisu mogli da joj dozvole da upiše Akademiju.

Istog dana prijavila se za polaganje ispita na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Premda priznaje da nije dobro govorila srpski jezik, jer je ceo život učila mađarski, oduševila je profesore.

Diplomirala je četiri godine kasnije.

Glumačka karijera

Na velikom platnu se prvi put pojavila 1963. godine u filmu „Zemljaci“ koju je režirao Zdravko Randić, a u kome su glavne uloge tumačili Boris Dvornik i Beba Lončar.

Naredne godine glumila je u filmu „Šut“ („Der Schut“). Reč je o filmu Roberta Siodmaka, koji su radile produkcijske kuće iz Zapadne Nemačke, Francuske, Italije i Jugoslavije. Sniman je u Crnoj Gori i na Kosovu, a film predstavlja adaptaciju romana Karla Maja (Karl Friedrich May).

Iste godine je sa suprugom Radomirom Stevićem Rasom, slikarom i grafičarem osnovala Teatar nacionalne drame u kome su se uglavnom izvodila dela domaćih pisaca.

Tokom naredne dve godine glumila je u tri filma – „Čovek nije tica“, „Der Schatz der Azteken“ („Blago Asteka“) i „Adam i Eva 66“.

Ipak, svetsku slavu donela joj je uloga telefonistkinje Izabele u filmu „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PP“ Dušana Makajeva iz 1967 godine. S ovim filmom pojavili su se na Kanskom festivalu. Iako nisu bili konkurenti za bilo koju nagradu, publika i kritika bili su oduševljeni.

Mnogi ga smatraju najznačajnijim filmom tzv. Crnog talasa koji prikazuje odraz seksualne revolucije na tadašnju jugoslovensku kinematografiju.

Eva je tada i zvanično postala prva glumica u Jugoslaviji koja se za potrebe filma potpuno obnažila. Mnogima je ostala u sećanju scena u kojoj ona potpuno gola leži na krevetu, dok joj na stražnici leži crna mačka.

O tome koliko je „prašine“ podigao ovaj film dovoljno govori činjenica da je u Velikoj Britaniji prikazan bez eksplicitnih scena. Cenzura u ovoj zemlji je ukinuta kasnije, ali je u originalu film je prikazan tek 1996. godine.

Godinu dana posle Kanskog festivala, Eva je s Oliverom Katarinom, Olegom Vidovim, Petrom Božovićem i drugima snimila film „Ima ljubavi, nema ljubavi“.

Međutim, tu godinu u njenoj karijeri obeležio je film „Biće skoro propast sveta, nek’ propadne nije šteta“ u kome je igrala mentalno zaostalu devojku. Raskošan talenat mlade glumice u ovoj drami došao je do izražaja, a mnogi su je zapamtili upravo po ovoj ulozi koja joj je otvorila mnoga vrata.

Naredne, 1970. godine tumačila je cimerku Roziku u popularnoj TV seriji „Ljubav na seoski način“ po scenariju Dušana Savkovića, a u režiji Dragoslava Lazića.

Ova humoristična serija emitovana je na Jugoslovenskoj Radio Televiziji (JRT), a televizijski gledaoci, osim Eve zavoleli su i Dragana Zarića, Miroljuba Petrovića Čkalju, Žiku Milenkovića i druge. Prikazivana je u periodu od avgusta do septembra 1970. godine.

Usledila je uloga u jugoslovensko-italijanskom filmu „Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza“ („Svaka ljubav ima svoju patnju“, prim. prev).

Reč je o komediji u kojoj su uloge tumačili italijanski glumci Nino Manfredi (Nino Manfredi) i Rosana Skajfino (Rosanna Schiaffino), te jugoslovenski glumci Ljubiša Samardžić i Olivera Marković.

U ekranizaciji romana „Majstor i Margarita“ ruskog pisca Mihaila Afanasijeviča Bulgakova (Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков) koji je 1972. godine osvojio brojne nagrade, Eva je igrala devojku iz voza.

Sledeće godine tumačila je Marinu u filmu „Kužiš stari moj“, adaptaciji istoimenog romana Zvonimira Majdaka. Partner u ovom filmu joj je hrvatski glumac Ivica Vidović.

U periodu od 1973. do 1979. godine igrala je u mađarskim filmovima „Álljon meg a menet!“ („Samo momenat“, prim. prev), „Álmodó ifjúság“ („San iz mladosti“, prim. prev), „Ékezet“ („Akcenat“, prim. prev), „Minden szerdán“ („Svake srede“, prim. prev), jugoslovensko-nemačkom filmu „Gruppenbild mit Dame“ („Grupni portret sa damom“, prim. prev), te domaćim ostvarenjima „Otac i samoća“ i „Trofej“.

Osamdesete godine prošlog veka obeležili su filmovi „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, „Lepota poroka“ Živka Nikolića, „Špijun na štiklama“ Milana Jelića i drugi.

Eva je tih godina glumila u tada najgledanijim serijama „Sivi dom“, „Vuk Karadžić“ i „Bolji život“. Reč je o ostvarenjima koja su obeležila deceniju, a u kojima je ona tumačila veće ili manje uloge.

Usledili su filmovi „Granica“, „Čudna noć“ i „Hajde da se volimo 3“, te treća sezona serije „Bolji život“ u kojoj je tumačila Leposavu Ciganović.

Sa Batom Živojinovićem, Vojom Brajovićem i Bogdanom Diklićem je 1991. godine glumila u komediji „Holivud ili propast“. Naredne godine tumačila je Baba Seru, „slučajnu ljubavnicu“ Nikole Koje u popularnoj komediji „Mi nismo anđeli“.

Manju ulogu odigrala je u seriji „Teatar u Srba“ u režiji Petra Teslića, dok je u komediji „Velika frka“ igrala pokerašicu.

Godine 1993. glumila je Zoricu u filmu „Vizantijsko plavo“, te majku Anite Mančić u komediji „Gorila se kupa u podne“. Iste godine ostvarila je manju ulogu u televizijskoj seriji „Policajac s Petlovog Brda 2“.

Tokom 1994. godine snimila je filmove „Najviše na celom svetu“, „Dnevnik uvreda 1993“ i „Vukovar, jedna priča“.

Od 1993. do 1996. godine glumila je Smiljku Miljković u seriji „Srećni ljudi“ čiji scenario potpisuje Siniša Pavić, a režiju Aleksandar Đorđević i Slobodan Šuljagić. U međuvremenu je snimila filmove „Oriđinali“ i „Nasleđe“.

Manju ulogu odigrala je i u televizijskoj seriji „Gore dole“ iz 1997. godine. U Pavićevoj seriji „Porodično blago“ igrala je Eržebet Betu Stamenković. Serija je prvi put emitovana od 1998. do 2002. godine na Radio Televiziji Srbije, ali je doživela i brojna repriziranja.

U filmu „A sad adio“ čija radnja je bazirana na seriji „Porodično blago“, Eva je ponovo glumila Eržebet, a tokom 2000-ih je igrala u serijama „Stižu dolari“, „Seljaci“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Gorki plodovi“ i „Hitna pomoć“.

Tokom te decenije glumila je i filmovima „Senke uspomena“, „Država mrtvih“, „Sinovci“, „Šejtanov ratnik“, te mađarskom filmu „Bolygótüz“.

Iako je ušla u osmu deceniju od 2010. do 2018. godine Eva je snimila tri serije i pet filmova. Reč je o televizijskim serijama „Bela lađa“, „Zvezdara“ i „Mamurluci“, te filmovima „Ma nije on takav“, „Parada“, „Most na Ibru“, „Najlepša je zemlja moja“ i „Petak 13.“.

RTS je 2019. godine započeo prikazivanje serije „Junaci našeg doba“ u kojoj je Eva Ras tumačila Stamenku Stanivuković (Čučuk Stanu).

U kratkoj komediji Gorana Nikolića pod naslovom „Ludnica subotnje večeri“ utelovila je lik vlaške veštice. Iste, 2020. godine je sa Mićkom Markovićem snimala komičnu dramu „Moraš biti živ da bi umro“ u režiji Ane Banduke.

Reditelj Marko Sopić joj je poverio ulogu Zine u komediji „Zlatni dani“, baziranoj na scenariju Gordana Mihića i Marijane Čulić Vićentić. Serija je emitovana od aprila do maja 2021. godine na nekoliko regionalnih televizija.

U srpsko-britansko-nemačkom horor filmu „Vampir“ koji je sniman u Srbiji Eva je utelovila Babu Dragu, dok su glavne uloge pripale njenim kolegama Branku Tomoviću i Gorici Regodić.

Glumica je 29. juna 2021. godine dobila Zlatnu medalju za zasluge. Reč je o odlikovanju koje država Srbija dodeljuje povodom praznika Vidovdan.

Književna karijera

Eva Ras se dugi niz godina bavi pisanjem, a kako je u jednom intervjuu istakla, najvećim uspesima smatra nagrade koje je dobijala na anonimnim konkursima.

Prvi uspeh ostvarila je sedamdesetih godina prošlog veka kada je sa dramom „Koga čekaš kume“ pobedila na RTS-ovom konkursu.

Komediju o „nesnađenim Beograđanima“ režirao je Dejan Karaklajić, a uloge su tumačili Boban Đurić i Boro Stjepanović.

Njen prikaz likova i stanja u gradu izazvao je negodovanje u jednom delu javnosti, jer su smatrali da ih je Eva predstavila u lošem svetlu, ali niko nije mogao da ospori da su muke glavnih junaka pretočene u komediju nasmejale mnoge.

Gradski centralni komitet ju je hteo poslati u zatvor, ali je zahvaljujući razumnim ljudima ostala na slobodi.

Prvi roman pod naslovom „Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši“ objavila je 1972. godine. Šest godina kasnije u knjižarama se pojavila njena druga knjiga pod nazivom „Siva žena“.

U dosadašnjoj karijeri Eva je izdala brojne romane i zbirke pripovedaka, te jednu zbirku poezije koja je oduševila i kritiku i publiku.

Neke o njenih knjiga su „U divna davna vremena“, „Kad mi mama kupi pare“, „Pričajte nam o Malarmeu“, „Petla na panj“, „Kuća na prodaju“. „Rođeni mrtvi“, „Sa vrha mesečeve planine gledala sam svoj okrugli grob“, „Sa Evom u raj“ i druge.

Godine 2007. objavila je knjigu „Divlji jaganjci“, a dve godine kasnije „Devojka koju nisu naučili da kaže ne“.

Ras je 2010. godine izdala knjigu „Tito bez holivudizovanja“, a sledeće godine knjigu na mađarskom jeziku pod nazivom „Vad báranyok“.

Po izlasku iz rijalitija „Farma“ napisala je knjigu „Baderisani Ekrem i Eva“, a pet godina kasnije „Srbijo, ljubavi moja“.

Kaže da retko piše pesme, te da su one koje je objavila u stvari jadikovke. Zanimljivo je to što su joj upravo te „jadikovke“ donele najviše nagrada.

Četiri knjige su prevedene na engleski i mađarski jezik, a osvojila je i brojne nagrade poput „Ženskog pera“, „Kočićeve knjige“, „Zlatnog hit libera“, „Zlatnog prstena“ i drugih.

Slikarska karijera

Slikarstvo je oduvek bilo Evina velika ljubav. Još kao devojčica često je sa blokom za crtanje ispod ruke šetala ulicama rodnog grada.

Govorila je da je u Subotici do punoletstva oslikala sve što se moglo oslikati. Ipak, činjenica da nije položila prijemni ispit na Likovnoj akademiji ju je pomalo obeshrabrila, pa neko vreme nije uzimala slikarski alat u ruke.

Na sreću mnogih ljubitelja umetnosti, Eva se vratila svojoj prvoj ljubavi, pa oni danas mogu da uživaju u slikama „Monahinja Jefimija“, „Elohim u Kniću“, „Mesečeva planina na Madagaskaru“, „Pastel“, „Svetlosti servera“, „Drugoga dana“ i drugim.

Najčešće koristi akrilik, pastel i kombinovane tehnike, a kritičari je svrstavaju u slikare naivne i marginalne umetnosti.

Prvu izložbu je imala 1983. u Galeriji Zečević. Izlagala je samostalno i na grupnim izložbama, te često učestvovala u slikarskim kolonijama širom sveta.

Privatni život

U jednom intervjuu glumica je ispričala kako su je ljudi u njenoj okolini smatrali ludačom jer je stalno pričala o trenucima koje je sa sestrom provela u majčinoj utrobi.

Glumica kaže da se često pitala koja od njih je tada umrla, a 2017. godine je objavila knjigu „Temura“ koju je posvetila svojoj sestri.

Tokom celog detinjstva i mladosti bavila se slikanjem. Subotičani su je često viđali kako juri sa blokom za crtanje pod rukom ulicama grada. O toj ljubavi svedoči i činjenica da je u 16. godini pobegla od kuće i prijavila se na prijemni ispit na Likovnoj akademiji u Beogradu. Kada su zaključili da je premlada, vratili su je kući u pratnji policije.

Dve godine kasnije ponovo je pokušala, ali nije uspela da upiše Likovnu akademiju. S obzirom da je u mađarskoj klasičnoj gimnaziji napamet učila delove knjiga svetskih književnika s lakoćom je položila prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.

U Beogradu je upoznala slikara i grafičara Radomira Stevića Rasa. Između njih je planula velika ljubav, pa je Eva postala njegova muza i glavna junakinja njegovih dela.

Godine 1964. su u Beogradu osnovali Teatar nacionalne drame, gde su izvođeni komadi samo domaćih književnika.

Rasova iznenadna smrt 1982. godine bila je veliki šok za glumicu. O tome koliko ga je volela dovoljno svedoči činjenica da u njen život više nikada nije ušao niti jedan drugi muškarac.

Druga velika tragedija desila joj se 1993. godine kada je pod nerazjašnjenim okolnostima preminula njihova dvadesetčetvorogodišnja ćerka Kruna. Kruna je bila vrsna književnica, a sa devet godina je objavila svoje prvo delo.

Od tada Eva uglavnom nosi crnu odeću. Izuzetak pravi samo jednog dana u godini, na jevrejski praznik Roš hašana kada u sinagogu odlazi u beloj haljini.

Premda je u dosadašnjoj karijeri ostvarila brojne uloge, napisala mnoge knjige i naslikala brojne slike, deo javnosti s ovih prostora ju je pobliže upoznao tokom učešća u rijaliti programu „Farma“ gde se s ostalim poznatim i manje poznatim učesnicima takmičila za veliku nagradu.

Eva je na Farmi izdržala više od stotinu dana, a o tom iskustvu pisala je u knjizi „Baderisani Ekrem i Eva“ koja je objavljena i na engleskom jeziku.

U jednom intervjuu priznala je da je zbog posla proputovala ceo svet, te da često odlazi kod brata u Ameriku i sestre u Izrael. Ipak, za nju je najlepše mesto na svetu Beograd, kome se uvek rado vraća.

Poznata je kao jedna od retkih javnih ličnost koja o mnogim temama govori „bez dlake na jeziku“. Kritikovala je i Tita, kao i sve druge vlade koje su došle posle njega.

O brojnim tabu temama priča sasvim otvoreno. Podržava rijalitije, gleda turske serije i ne libi se da iskritikuje glumce za koje smatra da nisu dobri onoliko koliko se za njih tvrdi.

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1963. Zemljaci
  • 1964. Šut
  • 1965. Čovek nije tica
  • 1965. Der Schatz der Azteken
  • 1966. Adam i Eva 66
  • 1967. Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT
  • 1968. Ima ljubavi, nema ljubavi
  • 1968. Biće skoro propast sveta
  • 1968. Parničari
  • 1969. TV Bukvar
  • 1970. Ljubav na seoski način
  • 1970. Žarki
  • 1971. Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza
  • 1972. Majstor i Margarita
  • 1973. Kužiš stari moj
  • 1973. Álljon meg a menet!
  • 1974. Autó
  • 1974. Álmodó ifjúság
  • 1976. Babino unuče
  • 1977. Ékezet
  • 1977. Beštije
  • 1977. Gruppenbild mit Dame
  • 1978. Otac ili samoća
  • 1979. Minden szerdán
  • 1979. Trofej
  • 1980. Stan
  • 1980. Kružna putovanja
  • 1981. Kasno, natporučniče!
  • 1982. Zalazak sunca
  • 1983. Mennyei seregek
  • 1985. Otac na službenom putu
  • 1986. Lepota poroka
  • 1986. Sivi dom
  • 1987. Uvek spremne žene
  • 1988. Za sada bez dobrog naslova
  • 1988. Špijun na štiklama
  • 1987-1988. Vuk Karadžić
  • 1987-1988. Bolji život
  • 1988. Put na jug
  • 1989. Iskušavanje đavola
  • 1989. Drugarica ministarka
  • 1990. Granica
  • 1990. Čudna noć
  • 1990. Hajde da se volimo 3
  • 1990. Bolji život 2
  • 1991. Holivud ili propast
  • 1992. Igrač na žici — Radomir Stević Ras
  • 1992. Mi nismo anđeli
  • 1992. Teatar u Srba
  • 1992. Velika frka
  • 1993. Vizantijsko plavo
  • 1993. Gorila se kupa u podne
  • 1994. Najviše na svetu celom
  • 1994. Dnevnik uvreda 1993.
  • 1993-1994. Srećni ljudi
  • 1994. Vukovar, jedna priča
  • 1994. Policajac sa Petlovog brda
  • 1995. Oriđinali
  • 1995. Nasleđe
  • 1995-1996. Srećni ljudi 2
  • 1997. Gore Dole
  • 1999-2001. Porodično blago
  • 2000. Senke uspomena
  • 2000. A sad adio
  • 2002. Porodično blago 2
  • 2002. Država mrtvih
  • 2003. Bolygótüz
  • 2004. Jesen stiže, dunjo moja
  • 2006. Drugo stanje
  • 2006. Sinovci
  • 2006. Šejtanov ratnik
  • 2005-2006. Stižu dolari 2
  • 2008. Seljaci
  • 2008-2009. Gorki plodovi
  • 2009. Hitna pomoć
  • 2009. Jesen stiže, Dunjo moja
  • 2010. Bela lađa 3
  • 2010. Ma nije on takav
  • 2011. Parada
  • 2011. Most na Ibru
  • 2012. Najlepša je zemlja moja
  • 2013. Zvezdara
  • 2017. Mamurluci
  • 2018. Petak 13.
  • 2019. Junaci našeg doba
  • 2020. Ludnica subotnje večeri
  • 2020. Moraš biti živ da bi umro
  • 2021. Zlatni dani
  • 2021. Vampir

Bibliografija

Romani, zbirke pripovedaka i pesme

  • 1972. Nemoj da grakćeš za mnom na stepeništu da sam najlepši
  • 1978. Siva žena
  • U divna davna vremena
  • 1981. Pričajte nam o Malarmeu
  • 1982. Kad mi mama kupi pare
  • 2002. Položila sam glavu petla na panj, stala nogom na krilo i zamahnula sekirom, zatim koprcajuće telo odbacila daleko od sebe a krvavu glavu hitnula preko plota protiv uroka
  • 2003. Kuća na prodaju
  • 2003. Srebrna postelja
  • Rođeni mrtvi
  • 2004. Sa vrha mesečeve planine gledala sam svoj okrugli grob
  • Born dead
  • 2004. U areni
  • 2005. Sa Evom u raj
  • Cock on the block
  • Bed of Silver
  • 2007. Divlji jaganjci
  • 2009. Devojka koju nisu naučili da kaže ne
  • 2010. Tito bez holivudizovanja
  • 2011. Vad báranyok
  • 2011. Baderisani Ekrem i Eva
  • 2016. Srbijo, ljubavi moja

Slike

  • Monahinja Jefimija
  • Elohim u Kniću
  • Mesečeva planina na Madagaskaru

Pastel

  • Svetlosti severa
  • Drugoga dana
  • Ana Karenjina
  • San se ne snio
  • Sv. Đorđe na plavom konju
  • Ovim šorom, hej, ovim šorom
  • Božija svetlost
  • Nagrade i priznanja
  • 2001. Žensko pero
  • 2003. Kočićeva knjiga
  • 2003. Zlatni hit liber
  • 2003. Samsungova nagrada
  • 2005. The Man Booker International People’s Prize
  • 2005. Uspon godine
  • 2007. Zlatan prsten
  • 2007. Nagrada Bejahada
  • 2010. Plamen strasti, nagrada Gorkog lista
  • 2012. Meždunarodna nagrada „Melniški večeri na poeziяta“

Eva Ras na društvenim mrežama

FacebookEva @ Facebook
TwitterEva @ Twitter