Mario Mandžukić

Biografija

Mario Mandžukić je hrvatski profesionalni fudbaler koji trenutno nastupa na poziciji napadača u italijanskom klubu Juventus i reprezentaciji Hrvatske. Rođen je 21. maja 1986. godine u Slavonskom Brodu.

Fudbalsku karijeru je započeo u Fudbalskom klubu Marsonija iz Slavonskog Broda, a nakon toga prelazi u prestoničke klubove Zagreb i Dinamo. U dresu zagrebačkog Dinama je u sezoni 2008/2009 proglašen za najboljeg strelca. Dobre partije u hrvatskom prvoligašu iznedrile su velikodušnu ponudu Volfsburga, pa je 2010. godine Mandžukić potpisao ugovor s nemačkim klubom. Odlične partije tokom Evropskog prvenstva 2012. godine privukle su pažnju minhenskog Bajerna na mladog hrvatskog napadača, pa je iste godine zaigrao u nemačkom bundesligašu. Sa Bajernom je tokom prve sezone osvojio tri trofeja – Bundesligu, Prvenstvo Nemačke i Ligu šampiona, te postao prvi Hrvat koji je postigao pogodak u finalu Lige šampiona. Godine 2014. potpisao je ugovor s Atletikom iz Madrida, a sezonu kasnije je za 19 miliona evra prešao u italijanski Juventus. Sa timom iz Torina je 2015. godine osvojio domaće Prvenstvo, Kup Italije i Superkup Italije. Gol koji je dao Real Madridu u finalu Lige šampiona 2017. godine je od strane UEFA-e proglašen najlepšim golom sezone.

U dresu hrvatske reprezentacije debitovao je 2007. godine. Do sada je učestvovao na svim važnim međunarodnim takmičenjima – Evropskom prvenstvu 2012, Svetskom prvenstvu 2014, Evropskom prvenstvu 2016, a sve su prilike da će boje Hrvatske da brani i na predstojećem Svetskom prvenstvu koje počinje 14. juna 2018. godine u Rusiji. Do sada je u dresu reprezentacije nastupio 82 puta i postigao 30 golova, te postao drugi najbolji strelac u Hrvatskoj posle Davora Šukera. Dve godine zaredom je proglašavan najboljim hrvatskim fudbalerom.

Klupska karijera

Mandžukić je fudbalsku karijeru započeo u Nemačkoj gde je sa roditeljima otišao nakon što je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji. Godine 1992. nastupao je u nemačkom klubu Dicingen, nedaleko od Štutgarta. Nakon što se vratio u Hrvatsku počeo je da trenira u Fudbalskom klubu Marsonija iz Slavonskog Broda. Nakratko je napustio Marsoniju te igrao u gradskom niželigašu Željezničaru, da bi se ponovo vratio u prvi klub. U leto 2005. godine prešao je u Fudbalski klub Zagreb koji je u tom momentu vodio trener Miroslav Ćiro Blažević. Pokazavši veoma dobru igru privukao je pažnju velikih klubova poput Čelsija i Mančestera.

Dve godine kasnije kupio ga je zagrebački Dinamo za 1,3 miliona evra, kako bi popunio upražnjeno mesto nakon odlaska Brazilca Eduarda (Eduardo da Silva) u Arsenal. Odmah po dolasku u klub dobio je svoje mesto u početnoj jedanaestorki. 4. oktobra 2007. godine dao je dva gola Ajaksu, te obezbedio svom klubu opstanak u kvalifikacijama za Kup UEFA (današnja Liga Evropa). Prvu sezonu u Dinamu završio je sa 29 nastupa, 12 pogodaka i 11 asistencija, ali i osam žutih kartona.

Sledeću sezonu u zagrebačkom prvoligašu započeo je postigavši dva gola irskom Linfeldu tokom kvalifikacija za Kup UEFA. U sezoni 2008/2009 zabeležio je 28 nastupa i 16 golova, te je proglašen najboljim strelcem domaćeg prvenstva. Dobro je igrao i tokom kvalifikacija za Kup UEFA, postigavši tri gola. Pred sam kraj sezone Verder iz Bremena zainteresovao se za mladog Brođanina, ali uprava zagrebačkog kluba nije htela da prihvati ponudu od 12 miliona evra, smatrajući da on vredi barem 15 miliona. Narednu sezonu je započeo dva puta „zatresavši mrežu“ ekipi Red Bula iz Salcburga, tokom plej ofa Lige šampiona. Minut pre kraja meča „zaradio“ je crveni karton i to nakon što je rekao sudiji da ga je neko sa tribina pogodio bocom u glavu, ovaj mu je dao drugi žuti karton i onemogućio mu da nastavi igru. 17. septembra 2009. godine je nakon poraza od Anderlehta u Ligi Evropa kažnjen sa 100.000 evra zbog „nedovoljnog zalaganja“. On je jedini igrač u Dinamu koga je klub novčano kaznio iz takvog razloga. Tri dana posle Mandžukić je predvodio Dinamo u ubedljivoj pobedi od 6:0 nad Rijekom. Nakon kazne mediji u Hrvatskoj su se raspisali da Mandža odlazi iz Dinama, ali on je ove tvrdnje demantovao istakavši da mu je dečji san bio da zaigra kao kapiten Dinama, te da će dati sve od sebe i u narednim mečevima. Tokom sezone je zabeležio 24 nastupa u domaćoj ligi, te postigao 14 golova.

14. jula 2010. godine potpisao je ugovor s nemačkim Vofsburgom vredan sedam miliona evra. U prvom delu sezone 2010/2011 uglavnom je u igru ulazio kao zamena, jer je u to vreme trener Stiv Meklaren (Steve McClaren) igrao samo sa jednim napadačem – Edinom Džekom. Nakon što je Džeko u januaru 2011. godine prešao u Mančester Siti, hrvatski napadač je dobio više prilike da pokaže šta ume. Prvi gol u dresu Vofsbuga i ujedno prvi gol u Bundesligi, postigao je 26. marta tokom duela s Nirnbergom. Kada je njegov tim preuzeo nemački stručnjak Felik Magat (Wolfgang Felix Magath) Mandžukić je zaigrao na poziciji napadača. U sedam mečeva postigao je osam golova. Dva puta je „zatresao mrežu“ Hofenhajma te obezbedio svojoj ekipi opstanak u ligi. Tokom sledeće sezone bio je redovan član startne jedanaestorke, te sa 12 golova najbolji strelac u timu. Za dve godine u Volfsburgu Mandžukić je zabeležio 56 nastupa i postigao 20 golova, postavši jedan od najboljih i najomiljenijih igrača nemačkog klub.

26. juna 2012. godine potpisao je ugovor s bundesligašem Bajernom iz Minhena, vredan 13 miliona evra. Debi u bavarskom klubu doživeo je već 24. jula u ubedljivoj pobedi od 6:0 nad kineskim superligašem iz Pekinga. Petnaestak dana kasnije „zatresao je mrežu“ aktuelnog prvaka Bundeslige Borusije iz Dortmunda, te omogućio svom timu da osvoji Prvenstvo Nemačke. Usledili su golovi Grojter Firtu, Štutgartu i njegovom bivšem klubu Volfsburgu. Ukupno je tokom 11 susreta zabeležio devet golova. Kraj prve sezone u Bajernu dočekao je kao najbolji strelac, omogućivši svom timu da osvoji Bundesligu. Upisao je ukupno 24 nastupa i postigao 15 golova.

Prvi gol u Ligi šampiona postigao je u 16. rundi protiv Arsenala, a nakon toga doneo je pobedu Bajernu u gostima kod Juventusa. 25. maja 2013. godine Bajern se u finalu Lige šampiona sastao sa Borusijom, a Mandžukić je postigao prvi gol na meču. Sudbinu Borusije zapečatio je Arjen Roben (Arjen Robben), a klub iz Minhena je osvojio Ligu šampiona. Bajern je te sezone, osim Lige prvaka osvojio i Bundesligu, Kup Nemačke i Superkup Nemačke.

Drugu sezonu u nemačkom gigantu Mandžukić je započeo prilagođavajući se stilu igre novog trenera, Španca Pepa Gvardiole (Pep Guardiola). Nakon što je postigao dva gola u dva ligaška susreta, hrvatski reprezentativac je postigao i svoj prvi pogodak i u Ligi prvaka. Odbranu titule Bajern je započeo pobedom od 3:0 nad ekipom CSKA iz Moskve na „Alijans areni“ („Allianz Arena“). U novembru je njegov tim izgubio od Viktorija Plzenja, a Mandžukić je postigao jedini gol za Bajern. Deseti gol u sezoni postigao je u decembru tokom susreta s Hamburgom. Bajern je sezonu 2013/2014 završio osvojivši Prvenstvo Nemačke i Nemački kup. Iako nije igrao u finalu Prvenstva, Mandžukić je te sezone zabeležio 48 nastupa i 26 postignutih golova. Premda je u tom momentu bio najbolji strelac nemačkog kluba, Mandžukić je izrazio želju da napusti Bajern zbog toga što mu „stil igre kakvu želi Pep Gvardiola jednostavno ne odgovara“.

10. jula 2014. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor s Atletikom iz Madrida. Petnaestak dana kasnije zvanično je predstavljen navijačima Atletika na stadionu „Vinsente Kalderon“ („Vincente Calderón“) noseći na leđima broj 9. Prvi put je zaigrao u dresu madridskog kluba 19. avgusta u remiju sa Real Madridom. Na terenu je proveo 78 minuta pre nego što ga je zamenio debitant Raul Himenez (Raúl Jiménez). Prvi gol je postigao već na sledećem meču i to samo dva minuta nakon početka meča. Usledio je gol Elbaru 30. avgusta, čime je omogućio Atletiku da zabeleži svoju prvu pobedu u Primeri te sezone. Prvi pogodak u Ligi šampiona postigao je u duelu s Olimpijakosom, međutim to nije bilo dovoljno jer je Atletiko pretrpeo poraz od 2:3. Pre zimske pauze postigao je 14 golova u svim takmičenjima, uključujući senzacionalni het-trik protiv Olimpijakosa na domaćem terenu 26. novembra, koji je omogućio opstanak Atletika u daljem nastavku Lige šampiona. Tokom prve i poslednje sezone u Atletiku zabeležio je ukupno 43 nastupa i postigao 20 golova u svim takmičenjima, te učvrstio svoj status vrednog igrača i provereno dobrog golgetera.

22. juna 2015. godine italijanski prvoligaš Juventus objavio je da je u svoje redove doveo hrvatskog napadača. Mandžukić je potpisao ugovor vredan 19 miliona evra. Juventus je bio treći klub u kome je Hrvat zaigrao nakon što je izgubio finale Lige šampiona – isto se desilo sa Bajernom i Atletikom. Prvi gol u dresu „stare dame“ Mandžukić je postigao u 69. minutu susreta s Laciom. Njegov klub je slavio rezultatom 2:0. U sledećem ligaškom meču protiv Udinezea odigrao je svih 90 minuta, a njegov tim je poražen rezultatom 1:0.

Dan pre susreta s Đenovom Mandžukić je doživeo povredu, te je morao tri nedelje da odsustvuje s terena. Ipak, vratio se malo ranije te postigao gol izjednačenja u duelu s Mančester Sitijem na startu grupne faze Lige šampiona. Njegov tim je slavio rezultatom 2:1. Krajem septembra 2015. godine „pocepao“ je mrežu Atalante, a Juventus je na domaćem terenu slavio rezultatom 2:0. Nakon pobede nad Empolijem kome je Mandžukić takođe dao gol, usledio je novi duel s Mančester Sitijem. Hrvatski strelac je postigao jedini gol na meču i omogućio svom timu prolazak u dalji krug takmičenja. Ovaj, ali i mnogi drugi postignuti golovi doneli su mu titulu najboljeg igrača meseca novembra.

27. januara 2016. godine je tokom polufinalnog susreta Kupa Italije s Internacionalom doživeo povredu, pa su mu lekari savetovali da odmara četiri nedelje. To je unelo nemir među Juventusove navijače, jer je italijanski klub trebalo uskoro da se sastane s Bajernom u meču Lige šampiona. Ipak, Mandža se na teren vratio malo ranije te „naštimao“ gol Dibali (Paulo Dybala), a duel s njegovim bivšim klubom Bajernom iz Minhena završen je rezultatom 2:2.

Naredna sezona u italijanskom klubu takođe je bila dobra iako Mandžukić nije igrao na poziciji napadača nego levog krila. Premda je broj pogodaka opao, italijanski mediji su ga uveliko hvalili zbog svestranosti i doslednosti bez obzira na kojoj poziciji u timu igrao. 25. maja 2017. godine potpisao je produženje ugovora s Juventusom do 2020. godine.

25. maja 2017. godine Juventus je igrao finale Lige šampiona protiv Real Madrida. Iako je Mandžukić postigao, po mišljenju UEFE i brojnih fudbalskih znalaca najlepši gol u celoj sezoni, to nije bilo dovoljno da „stara dama“ podigne „ušati pehar“. Naime, Real Madrid je pobedio rezultatom 4:1, te ponovo postao šampion elitnog fudbalskog takmičenja.

Stoti nastup u dresu italijanskog kluba Mandžukić je zabeležio 31. oktobra 2017. godine tokom duela sa Sportingom. Rezultat meča Lige šampiona bio je 1:1. Tokom sezone 2017/2018 zabeležio je ukupno 38 nastupa i postigao 10 golova.

Reprezentativna karijera

Mario Mandžukić je nastupao u mlađim timovima reprezentacija Hrvatske pre nego što je 17. novembra 2007. godine zaigrao u A timu protiv Makedonije. Prvi gol u dresu seniorske reprezentacije postigao je 10. septembra 2008. godine u susretu s Engleskom. To je ujedno bio jedini pogodak Hrvatske, jer je Engleska u Zagrebu slavila rezultatom 4:1. Vatreni su propustili priliku da se plasiraju na Svetsko prvenstvo koje je 2010. godine održano u Južnoafričkoj Republici.

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine Mandžukić je „zatresao mrežu“ Gruzije na stadionu „Poljud“, a meč je završen rezultatom 1:1. U poslednjem meču kvalifikacija Hrvatska se sastala sa reprezentacijom Letonije, a Mario je postigao pogodak glavom. Pošto je reprezentacija kvalifikacije završila na drugom mestu u grupi, morala je da se sastane i sa Turskom kako bi obezbedila učešće na Euru 2012. Prvi meč igrao se u Istanbulu, a Hrvatska je šokirala domaće navijače ubedljivom pobedom od 0:3. Mandžukić je dao drugi gol u 32. minutu meča i tako obezbedio plasman na najveće evropsko takmičenje. U prvom susretu grupne faze Hrvatska je igrala protiv Republike Irske, a Mandža je postigao dva od tri gola, te osigurao pobedu svojoj zemlji. U remiju protiv Italije takođe je postigao jedini gol za „kockasti tim“. Iako je Hrvatska ispala u ranoj fazi takmičenja on je bio jedan od tri najbolja strelca na Prvenstvu.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine Mandžukić je započeo sa dve asistencije, u mečevima protiv Makedonije i Belgije. Prvi gol tokom kvalifikacija postigao je u Osjeku kada je njegov tim igrao protiv Velsa. Hrvatska je nakon toga pobedila Srbiju u Zagrebu, a Mario je bio strelac jedinog pogotka na meču. Mrežu reprezentacije Srbije ponovo je zatesao na uzvratnom meču u Beogradu. Usledila je pobeda nad Islandom u Zagrebu, ali je zbog grubog starta nad Gudmunsonom (Jóhann Berg Guðmundsson) „zaradio“ crveni karton. Uprkos tome selektor ga je poveo u Brazil na Svetsko prvenstvo. Protiv domaćina nije igrao, ali je dao dva gola Kamerunu u više nego ubedljivoj pobedi Hrvatske nad afričkom reprezentacijom. To mu je donelo titulu igrača meča.

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. godine postigao je jedini gol za Hrvatsku protiv Italije. 4. juna 2015. on i Nikola Kalinić su postigli po het-trik u neverovatnoj pobedi od 10:0 nad San Marinom. 6. oktobra 2016. godine dao je tri gola reprezentaciji Kosova tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018. godine.

14. juna 2018. godine počinje Mundijal u Rusiji, a s obzirom da je Hrvatska obezbedila plasman na najveću svetsku fudbalsku smotru, navijači Vatrenih očekuju još golova i dobar plasman svoje reprezentacije. Hrvatska će se u grupi sastati sa reprezentacijama Argentine, Islanda i Nigerije.

Titule

Klupske titule

• 2007/2008. Prvenstvo Hrvatske sa Dinamom
• 2008. Kup Hrvatske sa Dinamom
• 2008/2009. Prvenstvo Hrvatske sa Dinamom
• 2009. Kup Hrvatske sa Dinamom
• 2009/2010. Prvenstvo Hrvatske sa Dinamom
• 2012/2013. Prvenstvo Nemačke sa Bajernom
• 2012/2013. Kup Nemačke sa Bajernom
• 2012/2013. Liga šampiona sa Bajernom
• 2012. Superkup Nemačke sa Bajernom
• 2013/2014. Prvenstvo Nemačke sa Bajernom
• 2013/2014. Kup Nemačke sa Bajernom
• 2013. FIFA Svetsko klupsko prvenstvo sa Bajernom
• 2013. UEFA Superkup sa Bajernom
• 2014. Španski Superkup s Atletikom
• 2015/2016. Prvenstvo Italije sa Juventusom
• 2015/2016. Kup Italije sa Juventusom
• 2015/2016. Superkup Italije sa Juventusom
• 2016/2017. Prvenstvo Italije sa Juventusom
• 2016/2017. Kup Italije sa Juventusom

Pojedinačne titule

• 2008. proglašen za najbolje igrača Prve Hrvatske nogometne lige (HNL)
• 2008/2009. proglašen za najboljeg strelca 1. HNL
• 2008/2009. proglašen za najboljeg igrača 1. HNL
• 2012. proglašen za najboljeg strelca Evropskog prvenstva 2012. godine
• 2012. proglašen za fudbalera godine po izboru čitalaca „Večernjeg lista“
• 2012. osvojio nagradu „Vatrena krila“ koju dodeljuje Klub navijača hrvatske fudbalske reprezentacije („Uvijek vjerni“ za najsrčanijeg hrvatskog reprezentativca)
• 2013. proglašen za najboljeg sportistu Hrvatske po izboru lista „Sportske novosti“
• 2017. postigao pogodak u finalu Lige prvaka protiv Real Madrida koje je UEFA proglasila najlepšim

Privatni život

Mario Mandžukić je rođen 1986. godine u Slavonskom Brodu gde je njegov otac, takođe bivši fudbaler Mato Mandžukić zvani „Britva“ igrao u BSK-u (današnja Marsonija). Pre nego što je započeo rat u Jugoslaviji porodica Mandžukić je živela u Odžaku u Bosni i Hercegovini. U ratu su se Mato i supruga Jelica, te njihovo dvoje dece – sin Mario i ćerka Ivana preselili u Dicingen kod Štutgarta. Mario je ubrzo počeo da trenira fudbal u klubu u kom je igrao njegov otac. S obzirom da njihov status u Nemačkoj nije bio pravno regulisan, 1996. godine vratili su se u Hrvatsku i počeli da žive u Slavonskom Brodu.

Tu je Mario upoznao svoju dugogodišnju devojku Ivanu Mikulić. Ivana je živela u Strizivojni, nedaleko od Đakova, a u Slavonski Brod je došla nakon što je upisala srednju školu. Pošto je Mario dobio premeštaj u Zagreb i Ivana je tamo upisala Fakultet. Par trenutno živi u Torinu gde Mandžukić nastupa na poziciji napadača u Fudbalskom klubu Juventus. Za razliku od ostalih supruga i devojaka poznatih fudbalera Ivana ne voli da se pojavljuje u javnosti i svog dečka bodri iz udobnosti njihovog doma.