Ofra Haza

Biografija

Ofra Haza (Bat-Sheva Ofra Haza-Ashkenazi) je bila izraelska pevačica i glumica koju su mediji prozvali „Izraelska Madona“ („The Israeli Madonna“) i „Madona s Istoka“ („Madonna of the East“). Rođena je 19. novembra 1957. godine u Tel Avivu, a preminula 23. februara 2000. godine u gradu Ramat Gan istočno od izraelske prestonice. Bila je u braku sa biznismenom Doronom Aškenazijem (Doron Ashkenazi).

Muzikom je počela da se bavi sedamdesetih godina prošlog veka, a pesme inspirisane ljubavlju prema Jemenu, zemlji njenih predaka, narodu i hebrejskoj kulturi brzo su osvojile srca publike širom Srednjeg Istoka. Kako je njena karijera išla uzlaznom putanjom, tako je i Ofra vešto uspevala da kombinuje tradicionalnu pesmu sa nešto komercijalnijim zvukovima, pri tome ostavši verna stilu koji je pevala.

Snimila je 28 studijskih albuma koji su prodavani u platinastom i zlatnom tiražu. Fuzija istočne i zapadne kulture donela joj je popularnost u Evropi i Americi. Tokom karijere snimila je brojne pesme sa svetski poznatim muzičarima.

Detinjstvo, mladost i muzički počeci

Bat Šiva Ofra Haza je rođena 1957. godine u Tel Avivu. Njeni roditelji Jefet (Yefet Haza) i Šošana (Shoshana Haza) su u Izrael doselili iz Jemena. Imali su devetoro dece, dva dečaka i sedam devojčica. Ofra im je bila najmlađe dete. Sa braćom i sestrama odrastala je u siromašnom radničkom naselju Hatikva, na jugoistoku Tel Aviva.

Sa 12 godina pridružila se lokalnoj pozorišnoj trupi, a njen pevački talenat otkrio je Bezalel Aloni (Bezalel Aloni). Aloni je joj je dogovarao nastupe, a kasnije je postao njen menadžer i mentor. Već sa 19 godina postala je najpopularnija mlada pop zvezda, a muzički novinari su je često predstavljali kao „Madonu s Istoka“.

Do 1979. godine odslužila je vojni rok, te je kao dovoljno zrela pevačica krenula u osvajanje radijskih top lista, ne samo u svojoj zemlji, nego i u regionu.

Karijera

Debitanstsku singl ploču objavila je 1974. godine pod naslovom „Ahava Rishona“ („Prva ljubav“, prim. prev). Njen debitantski album „Al Ahavot Shelanu“ („O našoj ljubavi“, prim. prev) svetslost dana je ugledao 1980. godine.

Na njemu su bile pesme „Shir Ahava La’chayal“ („Ljubavna pesma vojnika“, prim. prev), „Hageshem“ („Kiša“, prim. prev), „Kmo Tzipor“ („Kao ptica“, prim. prev) i druge. Za vrlo kratko vreme one su postale radijski hitovi, a numera „Shir Ha’frecha“ („Pesma zavodnice“, prim. prev) je postala njen zaštitni znak.

Ovu pesmu je prvi put izvela u filmu „Schlager“ („Šlager“) iz 1979. godine u kome je Haza igrala glavnu ulogu. Mnoge radio stanice širom zemlje su odbijale da emituju tu numeru zbog teksta koji je u to vreme zvučao šokantno. Ipak, kada je pesma konačno puštena u eter zauzela je prvo mesto na mnogim radio stanicama, i na toj poziciji ostala pet nedelja zaredom.

Album „Al Ahavot Shelanu“ je tokom 1980. godine doživeo zlatni tiraž. I naredna ploča koju je objavila sledeće godine pod naslovom „Bo Nedaber“ („Hajde da pričamo“, prim. prev) postigla je isti uspeh, posebno zahvaljujući pesmama „Tfila“ („Molitva“, prim. prev) i „Shel Ohavim“ („Pesma ljubavnika“, prim. prev).

Treći studijski album pod naslovom „Pituyim“ („Iskušenja“, prim. prev) Ofra Haza je objavila već 1982. godine. Sa njega su se izdvojile pesme „Gabriel“ i „Kol Yom Matchila Shana“ („Nova godina počinje svaki dan“, prim. prev). I ova ploča je doživela zlatni tiraž, a mnogi poznati izraelski muzičari, poput Cvika Pika (Tzvika Pick) i Nurita Hirša (Nurit Hirsh) ponudili su joj saradnju.

Međunarodna muzička javnost upoznala ju je 1983. godine kada je predstavljala Izrael na „Evroviziji“ koja je te godine održana u Zapadnoj Nemačkoj. Haza je otpevala pesmu „Hi“ („Zdravo“, prim. prev) koja je oduševila publiku, ali i gledaoce pored malih ekrana. Osvojila je 136 poena, te zauzela drugo mesto. Pobednici te godine su bili predstavnici Luksemburga.

Dobar plasman, ali i sve što je prethodilo tome, donelo joj je neslućenu popularnost. Iste godine objavila je album pod naslovom „Chai“ („Živa“, prim. prev) koji je dosegao platinasti tiraž, te postao njen najprodavaniji album u dotadašnjoj karijeri. Naslovna pesma je proglašena pesmom godine. Pored te numere, s ovog albuma su se izdvojile i „Amen Lamilim“ („Amin rečima“, prim. prev) i „Sof Hakayitz“ („Kraj leta“, prim. prev).

Od 1980. do 1983. godine je četiri puta proglašavana ženskim vokalom godine. Iste, 1983. godine objavila je ploču s obradama izraelskih narodnih pesama. Album „Shirey Moledet“ („Pesme moje zemlje“, prim. prev) je takođe prodat u platinastom tiražu. S obzirom na dobar prijem kod publike Ofra je u periodu od 1985. do 1987. godine objavila još dva albuma obrada tradicionalnih izraelskih numera.

Ploča pod naslovom „Bait Ham“ („Topli dom“, prim. prev) koju je pevačica objavila 1984. godine sastojala se iz hitova „Yad Beyad“ („Ruka u ruci“, prim. prev) i „Itcha Halayla“ („Večeras sa tobom“). Publika je dobro prihvatila i naslovnu pesmu, pa je i ovaj album za vrlo kratko vreme prodat u zlatnom tiražu.

U decembru iste godine objavila je ploču na kojoj sa obradama tradicionalnih jermenskih pesama. Nazvala ju je jednostavno „Jermenske pesme“. Uprkos „mlakom“ prijemu u radijskim eterima, album je postao najprodavaniji u Izraelu. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) je objavljen pod naslovom „Fifty Gates of Wisdom“. Bio je to ujedno prvi Ofrin album namenjen američkom tržištu.

Usledila je ploča „Adama“ („Zemlja“, prim. prev) na kojoj je sarađivala sa svetski poznatim muzičarima, poput Saše Argova (Sasha Argov), Naomi Šemer (Naomi Shemer), Jakova Orlanda (Ya’akov Orland), Ehuda Manora (Ehud Manor) i drugih. Pored naslovne, sa ove ploče su se izdvojile i numere „Goral Echad“ („Sudbina“, prim. prev) i „Mishehu Holech Tamid Iti“ („Neko uvek korača sa mnom“, prim. prev). Ponovo je prodat veliki broj primeraka, a ploča je dosegla zlatni tiraž.

Iste godine objavila je drugi album tradicionalnih izraelskih pesama „Shirey Moledet B“ koji je ponovio uspeh svih prethodnih albuma.

Posle toga započela je saradnju sa producentom Izarom Ašdotom (Izar Ashdot) sa kojim je 1986. godine snimila album „Yamim Nishbarim“ („Loši dani“, prim. prev). Od svih prethodnih ova ploča se razlikovala po tome što se na njoj po prvi put osećao rok prizvuk u njenim pesmama i po tome što je sve tekstove napisala sama pevačica. Sa nje su se izdvojile numere „Kol Haklafim“ („Otvori karte“, prim. prev), Bo Ve-Nagen Oti („Dođi da se igramo“, prim. prev) i „Hake`ev Haze („Ova bol“, prim. prev).

U jednom radijskom intervjuu koji je 1993. godine dala pevačica je kazala da je odrastala slušajući jermenske narodne pesme koje joj je majka pevala. Uticaj jevrejskog kulturnog nasleđa, jermenske i izraelske kulture, te Ofrin veliki talenat doneo joj je svetsku popularnost.

Tom prilikom govorila je i o pozorišnoj trupi kojoj se pridružila kada je imala 12 godina. Pevačica je tada rekla da je trupa nastala kao vid protesta zbog zanemarivanja ljudi u naselju Hatikvah u kome je živela. Istakla je da je vlada dugo vremena zanemarivala siromaštvo i čitav ambijent tog naselja, te da je to bio jedan od načina da se skrene pažnja na Hatikvah i njegove zaboravljene meštane.

Internacionalni uspeh

Učešće na „Evroviziji“ 1983. godine donelo joj je prepoznatljivost, ali je album “Shirei Teiman“ sa jermenskim pesmama koji je snimila godinu dana kasnije doneo svetsku popularnost. Ta ploča sastojala se iz pesama koje joj je majka pevala kada je bila devojčica. Tradicionalne jermenske pesme u kombinaciji sa perkusijama sa Srednjeg Istoka i klasičnim instrumentima bili su „pun pogodak“, pa je i zapadna publika počela da sluša Ofru Hazu.

Ipak, sve to je neuporedivo sa slavom koju joj je donela pesma „Im Nin’alu“ s albuma „Shaday“ iz 1988. godine. Ova ploča osigurala joj je nagradu u kategoriji „najbolji internacionalni album godine“. Pesma je dve nedelje bila u vrhu evropskih top lista, a tokom juna meseca 1988. godine često se „vrtila“ na muzičkom kanalu „MTV“ koji je mogao da se gleda širom sveta.

Štaviše, pojedine deonice pesme „Im Nin’alu“ ušle su u anale najboljih hip-hop numera na svetu, zahvaljujući remiksima brojnih muzičara. Singl se našao među 40 najboljih singlova u Velikoj Britaniji, te postao omiljena pesma u diskotekama i klubovima širom Evrope i Amerike. Samo u Nemačkoj pesma je devet nedelja zauzimala prvo mesto na radijskim i televizijskim top listama.

„MTV“ je kasnije emitovao i druge njene pesme, poput „Galbi“, „Daw Da Hiya“ i „Mata Hari“, ali ni jedna od njih nije mogla da nadmaši uspeh singla „Im Nin’alu“. Ova pesma našla je svoje mesto i u popunarnoj video igrici „Grand Treft Auto: Liberty City Stories“ iz 2005. godine.

Na dobru reakciju međunarodne publike naišli su i njeni kasniji albumi, „Fifty Gates of Wisdom“ iz 1988. godine, „Desert Wind“ iz 1989. godine, „Kirya“ iz 1992, „Ofra Haza“ iz 1997. godine, te kompilacija dečjih pesama koju je 1982. godine objavila pod naslovom „L’Yeladim“.

Album „Kriya“ je 1992. godine nominovana za prestižnu nagradu „Gremi“ („Grammy Award“). Nakon sedam godina snimanja pesama na engleskom jeziku, Ofra Haza je 1994. godine objavila CD pod naslovom „Kol Haneshama“ („Cela duša“, prim. prev) na hebrejskom jeziku.

Taj album iznedrio je jedan od najvećih hitova godine. Numera „Le’orech Hayam“ („Pored mora“, prim. prev) koju je napisao muzičar Ajala Ašerov (Ayala Asherov) nije odmah našla svoje mesto na top listama, sve dok je Haza nije otpevala na memorijalnom zasedanju izraelskog parlamenta koje je održano povodom smrti premijera Izaka Rabina (Yitzhak Rabin). Posle toga, radio stanice širom zemlje počele su da je puštaju, a još veću simboliku dobila je kada je pevačica preminula.

Od kraja 80-ih do kraja 90-ih godina 20. veka ostvarila je saradnju sa brojnim muzičarima iz celog sveta. Pesmu „Temple of Love“ snimila je sa britanskim rok bendom The Sisters of Mercy 1992. godine. Engleski muzičar Tomas Dolbi (Thomas Morgan Robertson – Thomas Dolby) bio je producent njenih albuma „Yemenite Songs“ i „Desert Wind“, te ujedno gost na nekim njenim pesmama.

Sarađivali su i na Dolbijevom albumu „Astronauts And Heretics“ iz 1992. godine. Zajedno su izveli pesmu „That`s Why People Fall In Love“. S američkom pevačicom i glumicom Polom Abdul (Paula Abdul) Haza je snimila pesmu „My Love Is For Real“, a sa Sarom Brajtman sarađivala je na njenom albumu „Harem“. Izraelska pevačica je snimila pesmu „Mistrious Days“ koji se našao na toj ploči.

Pevala je prateće vokale u pesmi „Friend of Stars“ koju je nemački elektro-pop bend And One objavio na albumu „Spot“ iz 1993. godine. U pesmi „Daw Da Hiya“ gost joj je bio američki muzičar Igi Pop (James Newell Osterberg Jr. – Iggy Pop). Uzvratila mu je saradnju tako što je pristala da zajedno sa kolegama iz celog sveta otpeva pesmu „Give Peace A Chance“ iz 1991. godine.

Snimila je muziku za filmove „Colors“ iz 1988. godine, „Dick Tracy“ i „Wild Orchid“  iz 1990, „Queen Margot“ iz 1994. i „The Prince of Egypt“ iz 1998. godine. U ovom poslednjem filmu glumila je Jočivedu (Yocheved), te otpevala numeru „Deliver Us“ koja je prevedena na 17 jezika.

Otpevala je sedam od dvanaest pesama iz filma „The Governess“ koji je premijerno objavljen 1988. godine. Osim toga, njen vokal upotrebili su brojni svetski muzičari na svojim pesmama „Babylon“, „Paid In Full“, „Temple of Love“, „Pump Up The Volume“ i drugima.

Haza je snimila obrade poznatih numera, poput „You’ve Got a Friend“ koju su otpevali Karol King (Carole King) i Džejms Tejlor (James Taylor), zatim Madoninu pesmu „Open Your Heart“, numeru „Separate Ways“ Gerija Mura (Gary Moore) i „Kashmir“ benda Led Cepelin (Led Zeppelin).

Nastupala je širom sveta, a najposećenije nastupe imala je u Americi, Turskoj, Japanu i drugim zemljama. Zajedno s irskom pevačicom Šinid O Konor (Sinéad O’Connor) pevala je na ceremoniji dodele Nobelovih nagrada 1994. godine. Specijalno za tu priliku snimila je pesmu „Paint Box“. Četiri godine kasnije pevala je na čuvenom Džez festivalu u švajcarskom gradu Montero.

Snimila je duete sa brojnim pevačima i bendovima, poput Pole Abdul, Majkla Džeksona (Michael Jackson), Igija Popa , Vitni Hjuston (Whitney Houston), Sare Brajtman i drugih.

U jesen 1999. godine je zajedno sa Ronom Avivom (Ron Aviv) snimala materijal za novi album. Istovremeno je sa finskom violinistkinjom Lindom Brava (Linda Cullberg Lampenius – Linda Brava) snimala pesmu „Tarab“ u kojoj je pevala na engleskom, arapskom i hebrejskom jeziku, dok ju je Linda pratila na električnoj violini. Bila je to ujedno poslednja pesma koju je snimila pre nego što je preminula. Numera je 14. maja 2010. godine objavljena na sajtu „My Space“.

Smrt i kontroverze

Iako ništa nije upućivalo na to da bi svoju zadnju pesmu u životu snimila u 42. godini, Ofra Haza je preminula 23. februara 2000. godine od komplikacija uzrokovanih upalom pluća. Sahranjena je na groblju „Jarkon“ u mestu Petah Tikva, nedaleko od Tel Aviva.

Premda je bilo opšte poznato da je pevačica bila HIV pozitivna, tekst o tome koji je vodeći izraelski dnevni list „Ha’aretz“ objavio nedugo nakon njene smrti, izazvao je brojne kontroverze.

U njenu čast radio stanice širom zemlje puštale su samo pesme Ofre Haze, a tadašnji izraelski premijer Ehud Barak (Ehud Barak) proglasio je njena dela kulturnim nasleđem. Tom prilikom Barak je rekao da pevačica predstavlja reprezentativan primer uspešne izraelske priče, s obzirom da je ponikla iz siromašnog dela Tel Aviva i uspela da postane deo kulture.

Činjenica da je njenu preranu smrt uzrokovala sida, izazvala je puno polemike u svetskoj javnosti. Mnogi njeni obožavaoci su smatrali da je objavljivanje vesti da je bolovala od ove neizlečive bolesti zadiranje u njenu privatnost. To ipak nije sprečavalo da se polemiše o načinu na koji se pevačica zarazila. Neki su za to krivili njenog supruga Dorona Aškenazija.

Ovu informaciju potvrdio je Ofrin menadžer Bezalel Aloni koji je u njenoj biografiji napisao da je sidu dobila od svog supruga. S druge strane, pisalo se i da se zarazila tokom transfuzije krvi u turskoj bolnici.

Privatni život

Ofra Haza je rođena 1957. godine kao najmlađe od devetoro dece Šošane i Jefeta Haza. Odrasla je u siromašnom naselju izraelske prestonice, a muzikom je počela da se bavi već sa 12 godina. Do 19. godine već je bila mlada pop zvezda, a do 27. godine postala svetska muzička diva.

Njen život bio je pod lupom domaće, ali i svetske javnosti. Ipak, ono što se pouzdano zna jeste da se 15. jula 1997. godine udala za dve godine mlađeg biznismena Dorona Aškenazija koji je iz prvog braka imao ćerku i usvojenog sina Šaija (Shai Ashkenazi). Doron je preminuo 7. aprila 2001. godine usled prekomerne upotrebe narkotika. U tom momentu Šai je imao 14 godina.

Diskografija

Albumi

• 1974. Ahava Rishona
• 1976. Vehutz Mizeh Hakol Beseder
• 1977. Atik Noshan
• 1977. Shir HaShirim Besha’ashu’im
• 1980. Al Ahavot Shelanu
• 1981. Bo Nedaber
• 1982. Pituyim
• 1982. Li-yeladim
• 1983. Hai
• 1983. Shirey Moledet
• 1984. Bayt Ham
• 1984. Shiri Teyman
• 1985. Adamah
• 1985. Shirey Moledet 2
• 1986. Yamim Nishbarim
• 1987. Shirey Moledet 3
• 1988. Shaday
• 1989. Desert Wind
• 1992. Kirya
• 1994. Kol Haneshama
• 1997. Ofra Haza

Albumi uživo

• 1998. Ofra Haza at Montreux Jazz Festival

Kompilacije

• 1983. Selected Hits
• 1987. Album HaZahav
• 2000. Manginat Halev Vol. 1
• 2004. Manginat Halev Vol. 2
• 2008. Forever Ofra Haza (album objavljen posthumno)

Filmografija

Filmovi i serije

• 1979. West Side Girl
• 1979. The Hit
• 1982. Parpar Nechmad
• 1988. Ofra Haza: Im Nin’alu
• 1992. The Sisters of Mercy feat. Ofra Haza: Temple of Love 1992
• 1997. Primal Justice
• 1998. The Governess
• 1998. The Prince of Egypt