Aleksandra Pandurević

Biografija

Aleksandra Pandurević je srpska i bosanskohercegovačka političarka, te bivša poslanica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Rođena je 16. januara 1974. godine u Sarajevu. Živi u Istočnom Sarajevu.

Od 2010. godine je član Glavnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS), a od 2015. godine član Predsedništva stranke. Na Opštim izborima 2010. godine izabrana je za poslanicu u Parlamentu BiH kao kandidat SDS-a.

Na sledećim Opštim izborima ponovo je izabrana za poslanicu u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine (PD PS) BiH. Bila je šefica Kluba poslanika SDS-a u PD PS BiH.

Usledili su Opšti izbori 2018. godine, gde je ponovo bila kandidatkinja SDS-a za poslanicu u Parlamentarnoj skupštini BiH. Osvojila je 13 885 glasova, ali nije izborila novi mandat.

Detinjstvo i obrazovanje

Aleksandra Pandurević je rođena 1974. godine u Sarajevu, kao jedino dete Milorada i Radojke Pandurević. S obzirom da joj je majka radila u prosveti te brzo nakon njenog rođenja morala da se vrati na posao, Aleksandra je odrastala sa bakom, tetkama i ujakom.

Pohađala je Osnovnu školu „Gliša Janković“na Ilidži. Njena prva učiteljica bila je Zora Kujundžić, supruga akademskog slikara Rajka Kujundžića. Bila je odličan učenik. Nakon toga upisala je Drugu gimnaziju u Sarajevu.

Pred kraj njenog srednjoškolskog školovanja počeo je rat u Bosni i Hercegovini. Njeni roditelji Milorad i Radojka su 27. maja 1992. godine odvedeni u logor Silos u Tarčinu gde su ostali do 26. januara 1996. godine. Aleksandra je bila svedok njihovog hapšenja, a nakon toga uspela je da pređe na srpsku stranu, napusti Sarajevo i ode kod tetke u Beograd.

Tu je završila srednju školu i upisala Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Bila je vrlo dobar student sa prosečnom ocenom devet, međutim pred sam kraj je odustala od matematike, pa je završila ekonomiju na Fakultetu za preduzetnički biznis u Beogradu.

Završila je i osnovnu muzičku školu. Govori engleski jezik.

Radno iskustvo i politička karijera

Od 1996. godine bavila se novinarstvom. Prvi medij za koga je radila bio je dnevni list „Srpsko Oslobođenje“. Nakon što što je ovaj list ugašen radila je u beogradskim dnevnim novinama „Vesti“, te nedeljniku „Pečat“.

2007. godine novoizabrani predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić ponudio joj je da bude deo njegovog tima. Od 2007. godine radila je u informativnoj službi stranke. Od 2010. godine je član Glavnog odbora stranke.

Na predlog Borislava Bojića, jednog od visokih funkcionera SDS-a kandidovala se za poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH. Njenu kanidaturu podržali su i ostali članovi stranačkog rukovodstva, Mladen Bosić, Ognjen Tadić i Vukota Govedarica. S osvojenih 2 844 glasova postala je poslanik SDS-a u Parlamentu BiH.

Na sledećim Opštim izborima koji su održani 2014. godine ponovo je osvojila poslanički mandat i to sa 26 867 glasova. Od 2015. godine je član Predsedništva SDS-a.

Poznata je po svojim oštrim kritikama upućenim vlastima u Banjaluci, naročito predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, premijerki Željki Cvijanović i ministru finansija Zoranu Tegeltiji.

Iako je SDS, kao i ostale stranke Saveza za promene, podržao referendum o Danu Republike Srpske koji je održan 25. septembra 2016. godine, Aleksandra Pandurević je izjavila da je to bio samo deo Dodikove predizborne kampanje.

Nakon poraza SDS-a na Lokalnim izborima 2016. godine istakla je da je stranka obezbedila vlast u oko 20 opština i gradova poput Bijeljine, Doboja, Teslića i Šamca, te da za loš rezultat nije odgovoran samo Mladen Bosić, aktuelni predsednik nego čitavo rukovodstvo stranke.

Kada se Bosić povukao sa čela stranke, Pandurevićeva je istakla da to „na žalost režima“ ne znači i da se potpuno povukao iz političkog života RS i BiH, te da je Milorad Dodik „kupio izbore u RS“.

U novembru 2016. godine predsednica Vlade RS, Željka Cvijanović optužila je SDS da svojim odlukama u Parlamentu BiH želi da blokira sledeće tranše Međunarodnog montarnog fonda (MMF), „obračunavajući se s Republikom Srpskom“.

Pandurevićeva je na to reagovala izjavom da premijerka treba da „počne da radi svoj posao i da makar svoje neznanje javno ne manifestuje“, jer pitanje akciza dogovoreno sa MMF-om.

Početkom januara 2017. godine ponovo je aktuelizovano pitanje ustavne reorganizacije BiH, a Aleksandra Pandurević je navela da su takve ideje „apsolutno nerealne i neostvarive“, te da je priča o federalizaciji BiH i uspostavljanju četiri federalne jedinice jednako imaginarna kao i priče o unitarizaciji BiH ili otcepljenju RS“.

Političke bitke Aleksandra Pandurević je vodila i sa šefom Kluba poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Stašom Košarcem. Na pitanja novinara kako ocenjuje njegov rad kazala je da bi „volela da vidi njegove zakone, amandmane i inicijative pa da može razgovarati o tome“.

U svojim izjavama često ističe prodaju javnih resursa u bescenje, te sve veći problem odlaska školovanog i radno sposobnog stanovništva iz Republike Srpske i BiH.

Do izbora 2018. godine bila je član Komisije za finansije i budžet Predstavničkog doma, Komisije za izbor i praćenje rada Agencije za prevenciju korupcije i korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije, Komisije za pripremu izbora Vijeća ministara BiH, Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma, te Zajedničke komisije za evropske integracije.

Posle izbora 2018. godine se povukla iz javnosti, a nakon te medijske pauze prvi intervju je dala krajem marta 2021. godine regionalnoj televiziji N1. Tada je kazala da aktuelni saziv Parlamenta i Saveta ministara BiH „ne radi ništa“. Tada je istakla da je najveći problem bh institucija to što se na odgovorne pozicije dovode podobni, a ne sposobni ljudi.

Kritikovala je vlast zbog neodgovornog ponašanja tokom pandemije novog virusa korona, te istakla da bi podnela ostavku da je na mestu predsedavajućeg Saveta ministara Zorana Tegeltije[1].

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), Aleksandra Pandurević ima stan u Bijeljini, te devastiranu kuću, zemljište i voćnjak u Sarajevu. Njena majka ima stan u Bratuncu.

Privatni život

Aleksandra Pandurević je rođena i odrasla u Sarajevu. Jedan deo života je provela u Beogradu, a otkad se vratila u BiH živi u Lukavici (Istočnom Sarajevu). Njena majka živi i radi kao prosvetni radnik u Bratuncu. O svom privatnom životu veoma retko govori.

U intervjuima najčešće govori o aktuelnim temama koje svakodnevno potresaju građane u BiH. U jednom od njih istakla je da joj novac nije motiv zbog koga je ušla u politiku, te da je radeći kao novinar stekla stavove o pojedinim pitanjima. Upravo zbog prethodnog radnog iskustva ima korektan odnos s predstavnicima „sedme sile“.

Nije se udavala i trudi se da svoj lični život drži dalje od očiju javnosti. Kaže da je temperamentna, ali da je ženama u politici uvek mnogo teže da se izbore da se njihov glas čuje. Voli stranu i zabavnu muziku, te instrumentalnu muziku. Kaže da je odrasla slušajući pop i rok muziku i da ne voli narodnjake, ali da sve zavisi od raspoloženja u kome se nalazi.

Aleksandra Pandurević je po nacionalnosti Srpkinja, a po veroispovesti pravoslavka.

Reference

[1] https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/194339/aleksandra_pandurevic_prekinula_medijsku_sutnju_tegeltija_treba_da_podnese_ostavku_i_time_spasi_ljudske_zivote_isto_to_vazi_i_za.html