Branko Crvenkovski

Biografija

Branko Crvenkovski (Бранко Црвенковски) je makedonski političar, bivši predsednik i premijer Republike Makeodnije (današnja Republika Severna Makedonija), te nekadašnji lider Socijaldemokratske unije Makedonije – SDSM (Социјалдемократскиот сојуз на Македонија). Rođen je 12. oktobra 1962. godine u Sarajevu. Živi i radi u Skoplju.

Političku karijeru je započeo krajem 80-ih godina prošlog veka. U periodu od 1992. do 1998. godine bio je predsednik Vlade Republike Makedonije. Za predsednika je izabran 2004. godine. Na toj poziciji je ostao do 2009. godine.

Bio je predsednik Socijaldemokratske unije Makedonije do 2013. godine kada je podneo ostavku na mestu lidera tadašnje opozicione partije.

Prema njegovim rečima razlog za to su bili loši izborni rezultati, te činjenica da njegova politika nije naišla na razumevanje kod makedonskih birača.

U braku je sa Jasminom Crvenkovskom (Јасмина Црвенковска) sa kojom ima dvoje dece, sina Ljupča (Љупчо Црвенковски) i ćerku Mariju (Марија Црвенковска).

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Branko Crvenkovski je rođen 1962. godine u Sarajevu. Već sledeće godine porodica se vratila u Skoplje, gde i danas živi i radi.

Osnovnu i srednju školu je završio u makedonskoj prestonici. Godine 1980. upisao je Elektrotehnički fakultet, smer Informacione tehnologije i automatika.

Zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike stekao je 1985. godine.  Pre ulaska u politiku bio je direktor preduzeća „Semos“.

Politička karijera

Politikom je aktivno počeo da se bavi 1990. godine kada je postao član predsedništva Socijaldemokratske unije Makedonije.

Prvi i drugi premijerski mandat

Na prvim višestrаnačkim izborima u Makedoniji bio je šef Izbornog štaba SDSM-a. Osvojio je dovoljan broj glasova i mandat u makedonskom Sobranju (Собрание на Македонија).

Kao narodni poslanik bio je jedan od potpisnika inicijative za raspisivanje referenduma o nezavisnosti Makedonije.

Već u aprilu 1991. godine izabran je za predsednika Socijaldemokratske unije Makedonije, a 5. septembra naredne godine imenovan je za mandatara za sastav nove Vlade Makedonije.

Postao je prvi premijer u Makedoniji nakon otcepljenja od Jugoslavije, te sa 29 godina najmlađi premijer u Evropi.

Kao predsednik Vlade zalagao se za ideju većeg učešća Albanaca u radu državnih institucija i Vlade Republike Makedonije.

Formirao je koaliciju sa Liberalnom strankom (Либералната партија), Socijalističkom partijom (Социјалистичката партија) i Partijom za demokratski prosperitet (Партијата за демократски просперитет), čiji su članovi bili Albanci.

Nakon što je njegova stranka zajedno sa koalicionim partnerima 1994. godine osvojila pobedu na izborima, ponovo je imenovan za premijera.

U periodu od 1994. do 1998. godine Republika Makedonija je postala član mnogih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Organizacije za bezbednost i saradnju, Saveta Evrope i drugih.

Pored toga, Crvenkovski je postao prvi makedonski državnik koji je potpisao ugovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom.

Izborni poraz i Ohridski sporazum

U decembru 1998. godine njegova partija je pretrpela poraz na izborima, pa su naredne četiri godine u makedonskom parlamentu delovali kao opozicija.

Socijaldemokratska unija se pridružila Vladi političkog jedinstva koja je 2001. godine formirana kako bi se zaustavila kriza u zemlji izazvana vojnim sukobom.

Crvenkovski je sa tadašnjim premijerom i predsednikom stranke VMRO-DPMNE (Внатрешно Македонска Револуционерна Организација — Демократска Партија за Македонско Национално Единство) Ljupčom Georgievskim (Љубчо Георгиевски), te liderima Stranke demokratskog prosperiteta Imerom Imerijem (Имер Имери) i Demokratske stranke Albanaca Arbenom Džaferijem (Арбен Џафери) potpisao okvirni sporazum u Ohridu.

Jedan od potpisnika tog sporazuma bio je i tadašnji predsednik Boris Trajkovski (Борис Трајковски).

Treći premijerski mandat

Pred parlamentarne izbore 2002. godine Socijaldemokratska unija je zajedno sa još nekoliko stranaka formirala koaliciju pod nazivom „Zajedno za Makedoniju“ („За Македонија заедно“).

Osvojili su 60 od 120 mandata u parlamentu, a krajem 2002. godine Crvenkovski je ponovo izabran za predsednika Vlade.

Predsednički mandat

Na vanrednim izborima koji su održani u aprilu 2004. godine kandidovao se za predsednika. Razlog za raspisivanje ovih izbora bila je smrt tadašnjeg predsednika Borisa Trajkovskog.

Naime, Trajkovski je poginuo 26. februara 2004. godine kada se avion kojim se vozio srušio na području opštine Berković u BiH. Uzroci pada aviona, te istraga koja je provedena, ni danas, 15 godina kasnije izazivaju mnoge kontroverze.

Crvenkovski je prošao u drugi krug izbora, gde je osvojio 553 520 glasova (62.70 odsto), dok je njegov protivkandidat ispred stranke VMRO-DPMNE Saško Kedev (Сашко Кедев) dobio 329 271, tj. 37.20 odsto glasova.

12. maja 2004. godine zvanično je preuzeo dužnost predsednika i povukao se sa mesta premijera i predsednika stranke.

Tokom njegovog mandata Republika Makedonija se kandidovala za ulazak u Evropsku uniju. Po isteku mandata 12. maja 2009. godine, nije se više kandidovao za tu funkciju.

Poraz na izborima i ostavka na mesto predsednika SDSM-a

Nakon što mu je okončan predsednički mandat Crvenkovski se vratio na čelo Socijaldemokratske unije. Njegova stranka je poražena na parlamentarnim izborima 2011. godine.

U aprilu 2013. godine sprovedeni su lokalni izbori u Makedoniji. Vladajuća partija VMRO-DPMNE je izvojevala ubedljivu pobedu u 57 opština, dok je SDSM dobio gradonačelnike u samo četiri grada.

Tadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski (Никола Груевски) koji je bio i lider vladajuće stranke izjavio je da su izbori bili pošteni, te da su „pobedila dela i iskren odnos prema građanima“.

S druge strane, Crvenkovski je tvrdio da izbori nisu bili demokratski, te da ih njegova stranka smatra u potpunosti nelegitimnim. On je tvrdio da je VMRO-DPMNE pobedio zahvaljujući Albancima makedonskog porekla koji ni ne žive u Makedoniji.

Komisija za sprovođenje izbora, kao i evropski posmatrači nisu utvrdili navedene neregularnosti.

Krajem aprila 2013. godine Crvenkovski je podneo ostavku na mesto predsednika SDSM-a, te najavio da se neće kandidovati za novi mandat na Kogresu partije koji je najavljen za 2. jun iste godine.

Premda su članovi Glavnog odbora tražili od njega tražili da ostane lider stranke, on je taj zahtev odbio.

Prema pisanju makedonskih medija, Crvenkovski je tom prilikom rekao da je bio „neuspešan predsednik“ zato što nije uspeo da ujedini stranku do kraja u „politici bojkota i otpora na ulicama“.

Dodao je da razlozi za ostavku nisu strah niti umor, nego činjenica da nikog nije uspeo da ubedi u ispravnost svoje politike.

S obzirom da mu je mandat isticao tek sledećeg meseca, te da su se u junu morali izabrati novi članovi Glavnog odbora stranke, on je poručio svojim da ga ne smatraju kandidatom za predsednika na novim izborima za lidera najveće opozicione stranke u Makedoniji.

Premda je pred kongres stranke prikupljeno više od 25 hiljada potpisa za njegov ostanak na poziciji predsednika SDSM-a, on nije prihvatio kandidaturu.

Kongres je održan 2. juna, a za novog lidera Socijaldemokratske unije je izabran Zoran Zaev, tadašnji načelnik opštine Strumica i potpredsednik SDSM-a.

Za njega je glasalo dve trećine od 547 prisutnih članova partije. Zajev je u maju 2017. godine izabran za novog premijera.

O prošlosti i budućnosti Severne Makedonije pred MANU i celokupnom javnošću

Crvenkovski je u junu 2021. godine održao govor na svečanom jubileju povodom uspostavljanja moderne makedonske države.

On je u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti (MANU) izneo svoju analizu stanja u zemlji u proteklih 30 godina.

Tada je izjavio „Ako je naša glavna ideja vodilja: NATO će nas braniti, Evropska unija će nas hraniti, tvrdim da se nećemo braniti, niti hraniti„.

On je prisutne pozvao na uspostavljanje nacionalne platforme oko koje postoji široki društveni konsenzus za prevladavanje ključnih problema u zemlji.

Crvenkovski je na svečanom skupu pozvao MANU, Univerzitet Ćirila i Metodija, Privrednu komoru i predsednika Stevu Pendarovskog da pokrenu incijativu, pripreme dokumenta i ponude ih strankama.

Predložio je da se nacionalna platforma fokusira na tri ključna problema u zemlji, a to su, prema njegovom mišljenju, korupcija, podele i prezaduženost Severne Makedonije.

On je kazao da je temelj korupcije u političkim strankama, odnosno u korumpiranom načinu na koji se finansiraju. Zato je prodložio donošenje restriktivnog zakona o poreklu imovine koji će se odnositi na sve.

Istakao je da je neophodno da se donese plan racionalizacije državne administracije, da se usvoji politika spoljnjeg duga zemllje, te da se učiniti sve da Makedonija ostvari svoj strateški cilj, a to je da postane punopravna članica Evropske unije.

U svom govoru je kazao da je Makedonija korumpirana zemlja u kojoj nema jednakosti pred zakonom, nema pravde i nema poverenja u pravosuđe. Osvrnuo se i na nekvalitetno obrazovanje, te činjenicu da se diplome kupuju, a ne zaslužuju.

Bivši predsednik i premijer je rekao da smatra da je zemlja iznutra podeljena, te da se ni po jednom pitanju ne može izgraditi konsenzus.

On je primetio da se stranke među sobom ne doživljavaju kao politički konkurenti, nego kao neprijatelji „koje treba uništiti“, te da se izbori doživljavaju kao „borba gladijatora“.

Prezaduženost Makedonije opisao je izrekom „ko živi od kredita, umire na rate“.

Crvenkovski je u svom obraćanju govorio i o vlastitim „krupnim greškama iz prošlosti“. Jednu od svojih najvećih grešaka smatra privatizaciju društvenog kapitala u zemlji i nedovoljnu zaštitu radnika akcionara u toj tranziciji.

Ipak, ne smatra da je rast broja nezaposlenih u tom periodu rezultat privatizacije, nego brojnih stečaja.

Priznao je da bi sada uradio drugačije, ali dodao da ni jednu odluku nije doneo iz loših namera. Ipak, priznao je da za neke negativne posledice i greške kao tadašnji premijer snosi punu odgovornost.

Crvenkovski se osvrnuo i na sporazume koje je Severna Makedonija potpisala sa Grčkom i Bugarskom, te veto koji je blokirao put države u EU.

Podsetio je da je EU dala garancije da će Prespanski sporazum biti „ključ za otvaranje svih vrata“, ali da se to nije dogodilo.

Prespanski sporazum je okarakterisao kao „manje zlo“ koje je zatvorilo jedno pitanje. Sporazum sa Bugarskom je, prema njegovim rečima, „otvorio celi niz zahteva za koje kompromis nije moguć“.

On je problematizovao „mantru“ da EU nema alternativu, te upitao šta će se dogoditi ukoliko Unija odluči da zaustavi širenje.

Crvenkovski je tada kazao da ne vidi alternativnu ni na istoku, ali i upitao da li Makedonija ima „vlastiti kapacitet, političku volju i jasnu viziju da se održi i razvija kao samostalna država i bez članstva u EU“

Ekonomsku situaciju u zemlji ocenio je gorom nego pre 10 ili 20 godina. Najviše je problematizovao prekomerno zapošljavanje u javnom sektoru.

Kontroverze

U maju 2011. godine u makedonskoj javnosti se pojavila informacija da Crvenkovski u svom imovinskom kartonu koji je dostavio Antikorupcijskoj komisiji na početku i na kraju predsedničkog mandata nije naznačio imovinu svoje supurge Jasmine u Hrvatskoj i Srbiji.

Naime, prema informacijama do koje je došao makedonski list „Dnevnik“, Jasmina Crvenkovski (devojački Dimitrovski) u svom vlasništvu ima 395 kvadrata zemljišta u popularnom turističkom odmaralištu Žrnovska Banja, na hrvatskom ostrvu Korčula.

Pored toga, vlasnica je i trećine stana u Ulici gospodara Vučića broj 174 D u Beogradu čija je površina 76.70 metara kvadratnih, a koji je nasledila od oca.

Ništa od ovoga Crvenkovski nije naveo u svom imovinskom kartonu. Prema makedonskom Zakonu o sprečavanju korupcije, za taj prekršaja morao bi da plati kaznu u iznosu od 500 do 1 000 evra.

S druge strane Uprava javnih prihoda u mogućnosti je da samostalno pokrene postupak za utvrđivanje porekla njegove imovine.

Ta imovina mogla bi da bude oporezovana po stopi od 70 odsto procenjene vrednosti, ako se utvrdi da je nemoguće dokazati da je stečena na osnovu primanja, koja su uredno prijavljena i oporezovanja.

Na jednoj predizbornoj tribini Crvekovski je rekao da je zemljište u Korčuli njegova supruga nasledila od svog pokojnog oca.

Naime, Borislav Dimitrovski je tu zemlju kupio 1979. godine, te, kako je bivši predsednik tada istakao, u to vreme nije bilo ni govora o braku sa Jasminom.

Ovo nije umirilo javnost ni kada se 2013. godine povukao sa čela stranke, pa mnogi opozicioni i danas insistiraju na tome da se utvrdi stvarna imovina nekadašnjeg predsednika i premijera Republike Makedonije.

Privatni život

Branko Crvenkovski je rođen 1962. godine u Sarajevu. Ipak, porodica se već naredne godine vratila u Skoplje gde je završio osnovnu i srednju školu, te stekao zvanje inženjera elektrotehnike.

Tokom studija je upoznao svoju sadašnju suprugu Jasminu (Dimitrovski) Crvenkovski. Par se venčao i dobili su dvoje dece, ćerku Mariju i sina Ljupča.

Oboje dece su po struci inženjeri elektrotehnike. Marija je završila Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Ljubljani, dok je Ljupče diplomu stekao na Univerzitetu „Ćirilo i Metodije“ u Skoplju.

Marija je od 2014. godine zaposlena u slovenačkoj firmi „VKP Pro“, dok Ljupče radi u domaćoj kompaniji „Jungis“ kao softverski inženjer.

Ljupča Crvenkovskog javnost je bolje upoznala 2012. godine kada je zajedno s ocem i drugim pristalicama, tada opozicione stranke, protestovao ispred makedonskog parlamenta.

Bilo je to njegovo prvo pojavljivanje u javnosti u takvom kontekstu, s obzirom da do tada nije bio politički aktivan. Protest je obeležilo rušenje barikada i sukob sa policijom.

Izvori:

• http://www.sdsm.org.mk/Content.aspx?idMenu=19
• http://www.expresident.gov.mk/Default.aspx?mId=44&lId=1
• https://www.frontal.rs/crvenkovski-nije-prijavio-svu-imovinu/
• https://www.blic.rs/vesti/svet/branko-crvenkovski-podneo-ostavku-na-mesto-sefa-sdsm/wb01lkw
• https://www.blic.rs/vesti/svet/zoran-zaev-novi-lider-sdsm-umesto-crvenkovskog/d3zh9f0
• https://emagazin.mk/video-branko-crvenkovski-bugari-a-denes-saka-preku-eu-da-go-dobie-toa-shto-ne-uspea-so-balkanskata-i-dvete-svetski-vo-ni/