Foto: JovovicPG / CC BY SA 4.0Dritan Abazović je crnogorski doktor političkih nauka i političar albanskog porekla. Predsednik je Građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija (URA), te potpredsednik Vlade Crne Gore zadužen za bezbednost. Rođen je 25. decembra 1985. godine u Ulcinju. Živi i radi u Podgorici.
Za poslanika u Skupštini Crne Gore prvi put je izabran 2012. godine, kao kandidat stranke Pozitivna Crna Gora. Dve godine kasnije je napustio partiju, te je u parlamentu delovao kao samostalni poslanik.
Abazović se 2015. godine pridružio novoosnovanom pokretu Ujedinjena reformska akcija, a 2017. godine je postao njegov predsednik.
Na Parlamentarnim izborima koji su u Crnoj Gori održani 30. avgusta 2020. godine bio je nosilac liste „Crno na bijelo“ koja je osvojila 5.53 odsto glasova, tj. četiri mandata u crnogorskoj Skupštini.
Upravo su ta četiri mandata bila presudna, jer je tačno toliko trebalo opozicionim koalicijama da dobiju većinu u parlamentu.
Abazovićeva lista, zajedno sa još dve opozicione koalcije imala je dovoljno mandata za formiranje skupštinske većine i time prekine tridesetogodišnju vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS) i njenog lidera Mila Đukanovića.
Detinjstvo i obrazovanje
Dritan Abazović je rođen 1985. godine u Ulcinju. Odrastao je u rodnom gradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Tokom srednje škole je osnovao Omladinsku grupu Helsinškog komiteta za ljudska prava, čiji je fokus delovanja bilo pomirenje mladih u post-konfliktnim zonama bivše Jugoslavije[1].
Abazović je 2004. godine upisao Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Zvanje diplomirani politikolog je stekao tri godine kasnije. Bio je student generacije, te dobitnik Zlatne značke i Zlatne povelje Univerziteta u Sarajevu.
Magistarske studije je upisao 2007. godine. Završio ih je godinu dana kasnije na smeru Međunarodni odnosi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore u Podgorici. Doktorsku disertaciju na temu „Političke teorije“ odbranio je 2019. godine na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
Kao stipendista norveške organizacije „Frid Ord“ usavršavao se na Univerzitetu u Oslu, na kome je završio „Studije mira“ („Peace research“). Osim toga, bio je učesnik stručnih programa u Americi, Austriji, Belgiji, Sloveniji, Španiji i Luksemburgu.
Pohađao je Regionalnu akademiju za demokratiju koja je tokom 2013. godine održana u Subotici, Zagrebu, Draču i Barseloni, te Školu mladih lidera iz oblasti politike, ekonomije, tehnologije i kulture u sklopu Strateškog foruma na Bledu.
Abazović pored crnogorskog i albanskog, govori i engleski jezik.
Karijera
U toku i po završetku studija Dritan Abazović je sarađivao sa nevladinim organizacijama iz područja ljudskih prava, evroatlantizma i građanskog aktivizma. Od 2010. do 2012. godine je radio kao izvršni direktor Televizije „Teuta“. [2]
Radio je u Nevladinoj organizaciji „Mogul“ iz Ulcinja i NVO „Novi horizonti“.
Akademska karijera
Dritan Abazović je karijeru predavača započeo kao profesor u Gimnaziji „Drita“ u Ulcinju. Predavao je predmete Sociologija kulture, Komunikologija i Istorija religije. Osim toga, bio je demonstrator na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu na predmetima profesora doktora Esada Zgonjića.
Knjigu „Kozmopolitska kultura i globalna pravda“ Abazović je objavio 2010. godine. U dosadašnjoj karijeri je objavio desetak naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima, uglavnom iz političke filozofije i međunarodnih odnosa.
Pisao je kolumne za listove i internet portale „Vijesti“, „Al Džazira“ („Aljazeera“) i PCNEN („Prve crnogorske elektronske novine“).
Bio je gost predavač na Koledžu za umetnost i društvene nauke pri Institutu za tehnologiju MSU Ilgan (College of Arts and Social Sciences, MSU – Ilgan Instutute of Technology) na Filipinima.
Na Univerzitetu Bilgi (Bilgi University) u Istanbulu je 2015. godine održao predavanje na temu „Novi koncept ljudske sigurnosti u sektoru politike“ („New concept of human security in sector of politics“.)
Održao je predavanje na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore na temu „Izazovi globalne ekonomske krize“. Osim toga, Abazović je učestvovao u brojnim panel diskusijama na temu Evropske unije, evropske perspektive Crne Gore, ulaska u NATO i slično.
Politička karijera
Dritan Abazović se u politički život Crne Gore uključio vrlo rano. Naime, postao je član građanske političke partije Pozitivna Crna Gora nedugo nakon njenog osnivanja u maju 2012. godine.
Iste godine Pozitivna Crna Gora je na Parlamentarnim izborima osvojila 8.4 odsto glasova, tj. sedam mandata u crnogorskoj Skupštini.
Abazović je postao najmlađi poslanik u crnogorskom parlamentu, a nakon toga i jedan od najaktivnijih poslanika u Skupštini. Pozitivna Crna Gora je dobila odbornike u lokalnim parlamentima u Kotoru, Budvi, Nikšiću i drugim gradovima.
Međutim, 2014. godine došlo je do razmimoilaženja u stavovima između Abazovića i rukovodstva stranke, te je on napustio Pozitivnu Crnu Goru i od tada u Skupštini CG delovao kao nezavisni poslanik[3].
Sledeće godine se pridružio novoformiranoj Ujedinjenoj reformskoj akciji, integralističkom političkom pokretu levog centra. URA je na Parlamentarnim izborima koji su u Crnoj Gori održani 2016. godine nastupila kao deo „Velike koalicije – Ključ“, koju su još činile stranke DEMOS I SNP.
Koalicija je osvojila preko 11 odsto glasova, tj. sedam mandata[4]. Abazović je ponovo izabran za poslanika u Skupštini Crne Gore. Otvoreno se verbalno sukobljavao sa poslanicima i liderom vladajućeg DPS-a, te zbog raznih afera tražio ostavku tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
Na Kongresu pokreta URA koji je održan u aprilu 2017. godine Abazović je izabran za predsednika, na čijem čelu je ostao do danas. Na Lokalnim izborima koji su u Crnoj Gori održani 26. novembra 2017. godine URA je nastupila samostalno.
Osvojili su 15 odsto glasova i pet mandata u Skupštini grada Cetinja, te sa 4.5 odsto glasova dobili predstavnike u lokalnoj skupštini Mojkovca. URA ima opštinske odbore u Baru, Budvi, Danilovgradu, Herceg Novom, Kotoru, Podgorici, Ulcinju i drugim gradovima.
Okuplja nekoliko stranaka i pokreta – Savez građana CIVIS, Bokeški forum, Stranku pravde i pomirenja, te brojne nezavisne intelektualce.
View this post on Instagram
🤝Prijatelj svih gradjana Crne Gore – dr Rober Weber, Ambasador Njemacke 🇩🇪🇪🇺
Polovinom jula 2020. godine URA je javnosti predstavila platformu „Crno na bijelo“ koja podrazumeva nekoliko ključnih tačaka za poboljšanje životnog standarda svih građana Crne Gore[5].
Neke od tih tačaka su: uspostavljanje pravne države uz beskompromisnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma ekonomskog sistema, sistema obrazovanja i zdravstvene zaštite, te zaštita životne sredine i održivog razvoja.
Abazović je izabran za nosioca liste „Crno na bijelo“ koja je učestvovala na Parlamentarnim izborima održanim krajem avgusta 2020. godine. Tokom predizborne kampanje često je govorio o idejama za koje se zalažu, te strategijama koje žele da sprovedu ukoliko dobiju poverenje građana.
Koalicija „Crno na bijelo“ je osvojila 22 649 tj. 5.53 odsto glasova, te dobila četiri poslanika u Skupštini Crne Gore. Upravo su se ova četiri mandata pokazali presudnim, jer je tačno toliko trebalo opozicionim koalicijama da formiraju većinu u parlamentu.
Priklonivši se koalicijama „Za budućnost Crne Gore“ Zdravka Krivokapića i „Mir je naša nacija“ Alekse Bečića, URA je doprinela tome da Milo Đukanović i njegov DPS izgube vlast posle 30 godina vladavine u Crnoj Gori.
Abazović je nakon proglašenja prvih preliminarnih rezultata izbora izjavio „Crna Goro, neka ti je srećna sloboda“.
Tokom brojnih televizijskih gostovanja govorio je o koalicionom dogovoru da se formira ekspertska vlada, na čijem čelu će biti stručni ljudi sposobni da toj zemlji vrate suverenost. Osim toga, govorio je o potezima koje žele da povuku kako bi se poboljšao životni standard stanovništva Crne Gore.
Kada je u pitanju poboljšanje ekonomske situacije i životnog standarda, Abazovićev stav je da se to može učiniti kroz dva sistemska zakona, a to su Zakon o poreklu imovine i Zakon o lustraciji. Njihov cilj je da se proveri poreklo novca svih funkcionera i lica koji imaju dobit veću od pola miliona evra.
Abazović je isticao da Crna Gora mora da se suoči sa korupcijom zbog koje godišnje gubi između 150 i 200 miliona evra, te da se mora izvršiti reprogram kreditnih zaduženja kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jer će zaduženost te zemlje do kraja 2020. godine doći do 100 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP).
Najavio je pomoć maloj privredi koja je najviše pogođena pandemijom virusa korona, stopiranje koncesionih akata koji „favorizuju belosvetske tajkune na račun građana Crne Gore“, te prodaju skupocenih automobila u kojima su se do sada vozili državni funkcioneri.
Abazović je naglašavao da je neophodno promeniti Zakon o energetici s obzirom na to da ogromna sredstva za obnovljive izvore energije idu onima koji ta sredstva ne trebaju i koji novac iznose iz Crne Gore, a sve to na račun građana koji plaćaju račune za struju.
Najavio je i izmene spornih članova Zakona o slobodi veroispovesti, zbog koga je deo građana protestovao od decembra 2019. godine. U jednom televizijskom obraćanju je ovaj zakon okarakterisao kao DPS-ov način da se izazove „politički spektakl“, koji bi vratio Crnu Goru u devedesete.
Često je naglašavao činjenicu da zbog korupcije i lošeg životnog standarda čak 70 odsto mladih želi da napusti Crnu Goru, te da se to mora zaustaviti jer „posle određenog broja godina neće biti nikog da brani državu, niti koga da ide u crkvu“.
Abazović je u danima nakon izborne pobede ipak isticao da neće biti „političkog revanšizma“ i da ljudi koji su u tom momentu bili zaposleni u javnoj upravi ne treba da strahuju za svoja radna mesta ukoliko su dobro i pošteno radili svoj posao.
Lideri tri koalicije su 9. septembra 2020. godine potpisali sporazum kojim su se, između ostalog obavezali da će ojačati saradnju sa NATO-om, ubrzati reforme za članstvo u Evropsku uniju i neće pokretati pitanje nezavisnosti Kosova[6].
Obavezali su se da će poštovati Ustav, te da neće pokretati nikakve inicijative sa ciljem izmene državne zastave, grba i himne Crne Gore.
S obzirom da su ga pojedini mediji u Crnoj Gori nazvali „albanskim četnikom“, Abazović svoj „nadimak“ definiše kao „sinonim za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i sinonim za zajedništvo u kome će ljudi svih vera i nacija živeti mirno i dostojanstveno i boriti se za Crnu Goru“.
Crnogorski parlament je 4. decembra 2020. godine izglasao 42. po redu vladu na čelu sa premijerom Zdravkom Krivokapićem. Abazoviću je poverena funkcija potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost.
14 meseci 42. Vlade Crne Gore
Prvi Abazović potez nakon što je preuzeo ulogu zamenika premijera bila je smena Dejana Peruničića, direktora Agencije za nacionalnu bezbednost i Veselina Veljovića, šefa Uprave policije.
Kao potpredsednik Vlade zadužen za bezbednost formirao je Nacionalni savet za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Za predsednicu Saveta izabrana je Vanja Ćalović Marković, direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
Nacionalni savet je javnosti predstavio podatke o dodeljivanju stanova čelnicima sudova, sudijama i tužiocima po povlašćenim uslovima i mimo pravilnika.
Već 5. februara vicepremijer je saopštio da je specijalni policijski tim priveo Dragana Brkovića, vlasnika kompanije Vektra zbog afere „Abu Dabi fond“.
Na svom zvaničnom „Tviter“ („Twitter“) nalogu Abazović je najavio dopune krivičnih prijava u vezi sa tom aferom, te obećao „nultu toleranciju na korupciju“.
Zajedno sa poslanicima novoformirane većine radio je na pripremi novog tužilačkog zakona, koji je usvojen 27. maja 2021. godine.
View this post on Instagram
Krajem avgusta crnogorska policija je izvršila zaplenu više od tone kokaina. Abazović je tom prilikom pohvalio sve koje su učestovali u akciji u kojoj je oduzeta rekordna količina belog praha.
Premda je deo vladajuće većine od 4. decembra 2020. godine kritikovao rad Vlade, velika kriza se dogodila nakon smene ministra pravde Vladimira Leposavića, izglasavanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, te kriza zbog ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju.
Naime, Srpska pravoslavna crkva, tj. Mitropolija crnogorsko-primorska najavila je ustoličenje novoizabranog mitropolita 5. septembra 2021. godine u manastiru na Cetinju.
Deo javnosti se pobunio protiv toga i najavio da će da spreči da se ta ceremonija završi u gradu pod Lovćenom. Među njima je bio i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, njegov DPS i nekoliko opozicionih partija.
Već 4. septembra građani Cetinja, ali i drugih gradova izašli su na ulice i blokirali ulaze u grad. Sektor bezbednosti, predvođen Abazovićem i Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu je bio Sergej Sekulović bili su zaduženi da se ustoličenje, koje predstavlja pravo zagarantovano Ustavom prođe bez problema.
Policija nije reagovala sve dok se nije pojavila informacija da su građani počeli da ih gađaju molotovljevim koktelima. Nakon toga je usledila akcija u kojoj su upotrebljene veće količine suzavca, a deo javnosti je tvrdio da je policija koristila i gumene metke.
Mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije su u cetinjski manastir stigli vojnim helikopterom, a usledila je kriza Vlade, navodno zbog toga što se vrh bezbednosnog sektora oglušio o naređenja koje je izdavao premijer Zdravko Krivokapić.
Krivokapić je zatražio smenu ministra Sekulovića, a Abazović je kazao da će oboriti Vladu ukoliko se to dogodi. Usledila su saslušanja pred skupštinskim Odborom za bezbednost, te istraga o događajima na Cetinju čiji izveštaj do danas (kraj februara 2022. godine) nije predstavljen javnosti.
Abazović je tokom televizijskog gostovanja istakao da je učinio sve da se ustoličenje obavi na Cetinju, po želji mitropolita Joanikija. On je kazao da je srećan jer se nije dogodila tragedija i što zbog blokada nije bilo teško povređenih, niti smrtnih slučajeva.
Uprkos toj krizi Abazovićeva URA je nastavila da podržava rad Vlade, dok su ostali konstituenti vlasti tražili da se vlada rekonstruiše.
URA je 17. januara 2022. godine predložila formiranje manjinske Vlade kao model za izlazak iz višemesečne političke krize. Prema njihovom konceptu, ta vlada bi isključila učešće vladajućeg Demokratskog fronta (DF) i opozicionog DPS-a.
Potpredsednik Vlade je tom prilikom kazao da je svim poslanicima ponuđeno da podrže njihov koncept.
GP URA je 19. januara 2022. godine u skupštinsku proceduru podnela Inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Zdravka Krivokapića. Potpisali su je poslanici koalicije Crno na bijelo i nekoliko opozicionih parija.
Istog dana je Krivokapić Skupštini predložio smenu Abazovića, a ubrzo nakon toga zatražena je i smena predsednika Skupštine Alekse Bečića.
Smena Abazovića nije naišla na podršku poslanika, dok su glasovima opozicije i koalicije „Crno na bijelo“ smenjeni Krivokapić i Bečić.
Demokrate Crne Gore su pokrenule proteste, zbog kako su istakli „izdaje volje naroda izražene 30. avgusta 2020. godine“.
URA je započela konsultacije o formiranju manjinske vlade sa Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i predstavnicima manje brojnih naroda.
Privatni život
Dritan Abazović je rođen i odrastao u Ulcinju, a školovao se u rodnom gradu, Sarajevu i Podgorici. Njegov brat Džihan Abazović je specijalista urgentne medicine i stručnjak u oblasti regenerativne medicine i primene matičnih ćelija za lečenje raznih bolesti. Njegova sestra Sanela je takođe lekarka. Živi i radi u Ulcinju.
Bibliografija
Knjige
- 2010. Kozmopolitska kultura i globalna pravda
Reference
[1] https://ura.org.me/ura/predsjednik
[2] https://www.linkedin.com/in/dritan-abazovic-75312592/
[3] https://www.slobodnaevropa.org/a/frakcija-iskljucena-iz-pozitvne-partiju-napustio-i-abazovic/26638732.html
[4] https://www.vijesti.me/vijesti/politika/108142/ovo-su-rezultati-koje-je-proglasio-dik
[5] https://www.ura.org.me/crno-na-bijelo/platforma-crno-na-bijelo
[6] https://www.glasamerike.net/a/tri-koalicije-potpisale-sporazum-nova-vlada-%C4%87e-ja%C4%8Dati-odnose-sa-nato-ne%C4%87e-pokretati-pitanje-nezavisnosti-kosova/5576557.html
