Zdravko Krivokapić Biografija

Na fotografiji je prikazan doktor mašinstva, univerzitetski profesor, političar: Zdravko Krivokapić

Nema dostupne fotografije.

Zdravko Krivokapić je crnogorski doktor mašinstva, univerzitetski profesor i političar. Bio je nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“, a od decembra 2020. godine je predsednik Vlade Crne Gore. Rođen je 2. septembra 1958. godine u Nikšiću. Živi i radi u Podgorici. Sa suprugom Jasminkom Krivokapić ima petoro dece.

Krivokapić je od 2004. godine redovni profesor na predmetima Informatika i Sistem upravljanja kvalitetom na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Objavio je 16 knjiga i udžbenika, te više od 250 naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima.

Učesnik je brojnih konferencija i naučnih skupova, urednik Međunarodnog časopisa za istraživanje kvaliteta, te član Američkog društva za kvalitet (ASQ) i rukovodilac Centra za doktorske studije na Univerzitetu Crne Gore.

Politikom je počeo da se bavi 2020. godine. Povod za takvu odluku je bilo izglasavanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je izazvao burne reakcije dela crnogorske, ali i regionalne javnosti. Sa grupom crnogorskih intelektualaca je osnovao Nevladinu organizaciju „Ne damo Crnu Goru“, koja je organizovala brojne litije i proteste pod sloganom „Ne damo svetinje“.

Na Parlamentarnim izborima 2020. godine Krivokapić je bio nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“, koja je okupila nekoliko opozicionih partija. Osvojili su 32.55 odsto glasova, te zajedno sa koalicijama „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“, stekli mogućnost formiranja nove većine u Skupštini Crne Gore i smenu tridesetogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Obrazovanje

Zdravko Krivokapić je rođen 1958. godine u Nikšiću, od oca Draga i majke Ikonije Krivokapić, rođene Radojičić. Veći deo detinjstva je zajedno sa sestrom Nenom proveo u selu Cuce, rodnom mestu njegovog oca.

Krivokapić je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a potom je u Titogradu (današnja Podgorica) upisao Mašinski fakultet, smer proizvodno mašinstvo.

Zvanje diplomirani inženjer mašinstva je stekao 1981. godine. Bio je student generacije i dobitnik studentske nagrade „19. decembar“.

Dve godine kasnije je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisao magistarske studije iz oblasti proizvodnog inženjerstva. Magistarsku tezu pod nazivom „Planiranje i upravljanje zalihama rezervnih delova“ Krivokapić je odbranio 1989. godine.

Doktorske studije je nastavio na Mašinskom fakultetu u Podgorici, gde je 1993. godine doktorirao na temu „Prilog automatskog projektovanja tehnološkog postupka obrade rezanjem posredstvom ekspert sistema“.

Kao stipendista Nemačke akademske službe za razmenu (DAAD – Deutscher Akademischer Austauschdienst) Krivokapić je tokom izrade doktorske disertacije boravio na Institutu za računarsku primenu u planiranju i izgradnji pri Univerzitetu u Karlsruu (Institut fuer Recneranwendung in Planung und Konstruktion Universitaet Fridricana (TH) Karlsruhe).[1]

Karijera

Zdravko Krivokapić je po završetku fakulteta pripravnički staž odradio u Željezari „Boris Kidrič“ u Nikšiću. Već 1983. godine je izabran za asistenta pripravnika na Katedri za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta u Podgorici.

Godinu dana kasnije izabran je u zvanje docenta Univerziteta Crne Gore, a vanredni profesor je postao 1999. godine. Krivokapić je od 2004. godine redovni profesor na predmetima Informatika i Sistem menadžmenta kvalitetom na Mašinskom fakultetu Univerzitetu Crne Gore.

Osim toga, predaje i na Fakultetu za proizvodnju i menadžment u Trebinju i Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, za šta ima saglasnost Senata svog matičnog Univerziteta.[2]

Krivokapić je od 1996. godine rukovodilac Centra za kvalitet, prve sertifikovane organizacione celine u okviru Univerziteta Crne Gore. U periodu od 26. jula 2003. godine do 21. maja 2006. godine bio je član kolegijalnog organa Akreditacionog tela Srbije i Crne Gore. Od 2007. do 2016. godine vršio je funkciju predsednika Upravnog odbora tog tela.

Jedan je od urednika „Međunarodnog časopisa za istraživanje kvaliteta“ („International Journal for Quality Research“), koji periodično izlazi od 2007. godine, a indeksiran je i u SCORUS bazi. Krivokapić je član programskog odbora četiri naučna časopisa i 13 međunarodnih konferencija.

Osim toga, predsednik je organizacionog i član programskog odbora savetovanja SQM i međunarodne konferencije ICQME, koja okuplja stručnjake iz Amerike, Egipta, Španije, Rumunije, Turske i drugih zemalja[3].

Član je i Američkog društva za kvalitet (American Society for Quality – ASQ), te rukovodilac Centra za doktorske studije na Univerzitetu Crne Gore.

U dosadašnjoj karijeri Krivokapić je objavio 16 knjiga tj. udžbenika i 13 skripti. Objavio je i preko 250 radova u domaćim i međunarodnim časopisima i konferencijama. Do sada je uspešno realizovao 14 naučno-istraživačkih i 22 stručna projekta, od toga osam naučno-istraživačkih i 17 stručnih projekata kao njihov rukovodilac.

Politička karijera

Tokom akademske karijere duge preko 35 godina profesor doktor Zdravko Krivokapić se nije politički angažovao. Međutim, u martu 2019. godine odlučio je da učestvuje na antikorupcijskim protestima u Crnoj Gori. Učesnici tog protesta su tražili ostavke Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, Duška Markovića crnogorskog premijera, kao i direktora Agencije za antikorupciju Sretena Radonjića[4].

Međutim, povod za odluku da se angažuje u političkom životu Crne Gore bilo je usvajanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti koji je crnogorski Parlament doneo 27. decembra 2019. godine. S obzirom na to da je zakon sadržio i članove koji se odnose na eventualno oduzimanje imovine verskih zajednica, izazvao je veliku buru, ne samo u delu crnogorske, nego i regionalne javnosti.

Krivokapić je podržao crkvene proteste, litije i prava Srpske pravoslavne crkve (SPC), te je izabran za prvog predsednika Nevladine organizacije „Ne damo Crnu Goru“. Ova organizacija je okupila brojne crnogorske intelektualce, kao i sveštenike SPC, koji su organizovali javne događaje širom Crne Gore.

Protiv Krivokapića i nekoliko sveštenika SPC je 24. jula 2020. godine podnesena krivična prijava zbog „postojanja osnovane sumnje da su počinili krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti[5]“.

Kako bi informisao svetsku javnost o svemu što se u Crnoj Gori događa, profesor je slao pisma brojnim ambasadorima zemalja, u kojima je isticao evidentno „kršenje ljudskih prava“ i „zloupotrebu ovlaštenja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova“, kako bi „politička kriza eskalirala“ i sa ciljem da se pred izbore „stanovništvo zaplaši“.

Početko avgustam 2020. godine tri opozicione stranke (Demokratski front – DF, Narodni pokret i Socijalistična narodna partija – SNP) su objavile da će formirati koaliciju pod nazivom „Za budućnost Crne Gore“. Objavljeno je da će nosilac liste biti upravo profesor Krivokapić.

On je 1. avgusta podneo ostavku na mesto predsednika NVO „Ne damo Crnu Goru“, te za vrlo kratko vreme stekao status „najpopularnijeg političara“ u Crnoj Gori.

Na Parlamentarnim izborima koji su održani 30. avgusta 2020. godine Narodna koalicija „Za budućnost Crne Gore“, predvođena Zdravkom Krivokapićem je osvojila 32.55 odsto mandata, tj. 27 poslaničkih mesta u Skupštini[6].

Zajedno sa koalicijama „Mir je naša nacija“ i „Crno na belo“, uspeli su da obezbede većinu u parlamentu i time prekinu tridesetogodišnju vladavinu Mila Đukanovića i njegovog DPS-a. Nakon što je Državna izborna komisija (DIK) objavila prve preliminarne rezultate, Krivokapić je izjavio da se „sloboda dogodila Crnoj Gori“.

Tom prilikom, ali i mnogo puta nakon toga je izjavio da neće biti političkog revanšizma i da će nova vlada ponuditi šansu svima da daju svoj doprinos za što brži ekonomski i svaki drugi oporavak Crne Gore. Ponudio je i strankama koje predstavljaju nacionalne manjine da uđu u novu vladu, koja će biti sačinjena od stručnih ljudi, kompetentnih za oblast za koju su zaduženi.

Krivokapić je tokom brojnih televizijskih gostovanja često isticao da je ključ uspeha u zajedništvu i želji da ljudima svih nacionalnosti i vera u Crnoj Gori bude bolje. Na pitanje novinara kako će odabrati ministre, Krivokapić je istakao da postoji sistem koji je sam osmislio, te kriterijumi koji će kandidati morati da ispune kako bi dobili svoje mesto u budućnoj vladi.

Na kritike da je njegova koalicija „prosrpski“ i „proruski orijentisana“, Krivokapić naglašava da „Crna Gora jeste i biće opredeljena za evropske integracije i da se sa puta u Evropsku uniju neće skrenuti“.

Sa Dritanom Abazovićem nosiocem liste „Crno na bijelo“ i Aleksom Bečićem je 9. septembra 2020. godine potpisao sporazum kojim su se, između ostalog, obavezali da će poštovati Ustav, te da u skladu sa time neće pokretati nikakve inicijative sa ciljem izmene državne zastave, grba ili himne.

Krivokapić, Abazović i Bečić su se takođe obavezali da nova vlada neće pokretati pitanje nezavisnosti Kosova, te da će jačati saradnju sa NATO savezom i ubrzati reforme za članstvo u Evropskoj uniji[7].

Crnogorski parlament je 4. decembra 2020. godine izglasao 42. vladu Crne Gore na čijem čelu je profesor Zdravko Krivokapić.

Privatni život

Zdravko Krivokapić je rođen 1958. godine u Nikšiću gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, gde i danas radi kao redovni profesor.

U braku je sa Jasminkom Krivokapić (rođena Vuković), diplomiranom inženjerkom građevine. Imaju petoro dece. Najstarija ćerka Jelena je doktor medicinskih nauka, ćerka Milena je specijalista farmacije, sin Miloš je doktorant, a Milan student MGIMO (Moscow State Institute of International Relations) u Rusiji. Najmlađi sin Jovan je učenik Srednje bogoslovske škole na Cetinju.

Krivokapić ima i dvoje unučadi.

Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.