Emil Vlajki

Biografija

Emil Vlajki je politički analitičar, filozof, doktor i bivši potpredsednik Republike Srpske. Rođen je 1942. godine u Rusu, gradu koji se nalazi u severnom delu Republike Bugarske.

Emil je Hrvat po ocu Luju, a Jevrejin po majci Bei Aškenazi. Porodica se 1945. godine preselila u Split, gde je pohađao osnovnu i srednju školu. Završio je Ekonomski fakultet i Fakultet političkih nauka u Zagrebu.

Magistrirao je i doktorirao na pariskoj Sorboni. Sa 28 godina je bio najmlađi doktor nauka u bivšoj Jugoslaviji.

Vlajki je 1972. godine postao docent na Novinarskom fakultetu u Sarajevu. Četrnaest godina kasnije je postao redovni profesor. Bio je gostujući profesor na mnogim svetskim univerzitetima.

Do 1992. godine je bio profesor političkih nauka u Sarajevu. Kada je počeo rat, napustio je grad sa kolonom od dve hiljade ljudi koju je vodio u Beograd.

Od 1993. do 2005. godine je živeo i radio u Kanadi i Francuskoj.

Tri meseca je bio jedan od savetnika Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, tokom suđenja u Hagu.

Vlajki se 2005. godine preselio u Istočno Sarajevo i počeo da predaje na privatnom Fakultetu političkih nauka. Četiri godine kasnije je postao profesor novinarstva na Nezavisnom univerzitetu za političke i društvene nauke u Banja Luci.

Od 15. novembra 2010. godine do 24. novembra 2014. godine je bio potpredsednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda. Pažnju je privukao iznoseći teze o islamizaciji BiH, zaverama protiv Srba i potrebi da se sačuva Republika Srpska.

Govorio je da će se boriti protiv unitarizacije BiH, ali i za stvaranje trećeg entiteta i kreiranje paralelnih veza RS i Hrvatske.

Vlajki od 2011. godine dobio počasno zvanje profesor emeritus na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Jedno vreme je bio šef katedre Novinarstva i komunikologije na FPN.

Od 2015. godine je bio predsednik Partije ekonomske i socijalne pravde (PESP) RS, koja nije imala mnogo uticaja na političkoj sceni Bosne i Hercegovine.

Na Opštim izborima koji u Bosni i Hercegovini održani 2014. godine ponovo se kandidovao za mesto potpredsednika RS, ali sa oko tri hiljade glasova nije uspeo da izbori novi mandat. Na poziciji potpredsednika Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda izabran je Josip Jerković.

Vlajki se nakon toga skoro u potpunosti povukao iz javnosti.

U oktobru 2021. godine dao je opširan intervju jednom bosanskohercegovačkom mediju u kome je govorio o aktuelnoj političkoj i društvenoj situaciji u BiH.

Profesor je tada citirao Šekspirovu rečenicu „Nešto je trulo u državi Danskoj“, prenoseći je na stanje u BiH. Kazao je da građani nisu „još uvek mrtvi, nisu ni gladni, ali da je pandemija novog korona virusa promenila situaciju u državi.

Istakao je da politička situacija u zemlji liči na kakofoniju, jer svako govori i radi svoje, „bez logike, bez ikakvog reda“.

Vlajki je naglasio da vlast traje „podugo“, ali da opozicija ni ne postoji već nekoliko godina, ili decenija. Tadašnjeg predsednika BiH iz reda srpskog naroda Milorada Dodika opisao je kao „produkt različitih faktora ili različitih delova međunarodne zajednice“.

Rekao je da on ima „životinjski instinkt za politiku“, ali da mu i nepostojanje opozicije pomaže da ostane na vlasti.

Bosnu i Hercegovinu Vlajki je okarakterisao kao protektorat međunarodne zajednice. Istakao je da se Srbi i Hrvati plaše majorizacije većinskog naroda, Bošnjaka.

Pozvao je političke elite da prestanu sa retorikom optuživanja jedni drugih, te naglasio da spas za državu i sve njene narode vidi u jednom pokretu koji će objediniti građane u onom što je njihov zajednički interes[1].

Napisao je sledeća dela:

• „Igre društvenog komuniciranja“ (1984);
• „The New Totalitarian Society and the Destruction of Yugoslavia“ (1999);
• „Demonizacija Srba: Zapadni imperijalizam, njegovi zločini, sluge i laži“ (2001);
• „Američki teror: O naciji koja nije prestala ratovati od početka svog postojanja“ (2006);
• „Uvod u komuniciranje postmodernizma“ (2007);
• „Građanski rat u Crnoj Gori“;
• „Antihumanizam“;
• „Patologija uma“;
• „Kosovsko raspeće Srbije“;
• „Međunarodni odnosi postmodernizma“.

Njegove knjige su prevedene na mnoge svetske jezike. Objavio je više stotina naučnih, stručnih i novinarskih tekstova.

U privatnom životu je oženjen Andrijanom Orlando (devojački Milinković op.a.) iz Dervente koja je 38 godina mlađa od njega.

Reference

[1] https://federalna.ba/vlajki-za-mrezu-nema-sanse-da-izademo-iz-ove-crne-rupe-5biuw