E-stock.us / Aleksandar BaclijaBranislav Lečić je srpski glumac, režiser i bivši ministar kulture. Rođen je 25. avgusta 1955. godine u Šapcu. Danas živi i radi u Beogradu.
Privatni život
Branislavljev deda po ocu, Ivan, je iz Kosjerića došao u Valjevo gde je počeo da se bavi opančarskim zanatom. Lečićev otac Aleksandar se tu rodio, dok je majka Živana poreklom sa planine Cer.
Branislav je najviše vremena je provodio na Ceru čuvajući stoku i igrajući se sa drugarima. Mnogo je patio zbog toga što nije imao rođenog brata pa je poverenje poklanjao prijateljima koji nisu bili iskreni prema njemu.
Pošto je imao višak energije, probao je razne sportove među kojima su: fudbal, košarka, rukomet, džudo i karate. Sa majstorom karatea Tomom Kojićem je formirao klub „Napredak“ i stekao je status nosioca trećeg dana majstorskog pojasa. Bio je ljubitelj motora i nekoliko puta je mogao da doživi teške saobraćajne nesreće.
Kada je imao petnaest godina, Branislavljevi roditelji su se razveli, a on je ostao sa majkom koja je bila krojačica. Iako je želeo da upiše gimnaziju, odlučio se za tehničku školu nakon koje bi mogao da se zaposli. Profesorka književnosti je primetila njegov talenat i naterala ga je da nauči „Gorski vijenac“ koji je recitovao na školskoj priredbi i dobio je veliki aplauz.
U Beogradu se pripremao da upiše mašinstvo, ali se predomislio kada je čuo da najlepše devojke ide na Fakultet dramskih umetnosti. Na prijemnom ispitu je recitovao ljubavnu pesmu i primljen je u klasu profesora Minje Dedića. Sa Branislavom su studirali: Danica Maksimović, Sonja Knežević, Enver Petrovci, i dr.
Iako je u prvoj godini mnogo radio, na početku druge godine nije dolazio na predavanja jer je želeo da se ispiše sa fakulteta. Profesor Dedić ga nije ozbiljno shvatio i Branislav je ubrzo promenio mišljenje. 1978. godine je diplomirao.
Tokom skijanja na Kopaoniku, Lečić je upoznao 18 godina mlađu Ivanu Vujadinović u koju se odmah zaljubio. Zbog razlike u godinama, od patrijarha Pavla je zatražio dozvolu za crkveno venčanje koje je obavljeno 1994. godine. Par je 1998. godine dobio sina Ivana, a dve godine kasnije ćerku Anu.
2007. godine su se razveli, a mediji su pisali da se to dogodilo jer je Ivana varala Branislava sa mladim stjuardom.
2008. godine glumac je u klubu Santo Domingo upoznao voditeljku Ninu Radulović koja je trideset jednu godinu mlađa od njega. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, ali svoju vezu su krili od javnosti. Obelodanili su je tek kada su saznali da očekuju bebu. Voditeljkina majka ga je prihvatila, a otac je rekao da je njihova veza društveno nepodobna, ali je popustio jer mu je ćerkina sreća najvažnija.
U oktobru 2010. godine Nina i Branislav su napravili svadbeno veselje kome je prisustvovalo oko 200 zvanica. Slavlje je održano u restoranu „Kolonijal San“ koji se nalazi na Senjaku. Voditeljka je tada bila u trećem mesecu trudnoće, a budući roditelji nisu unapred želeli da saznaju pol deteta.
1. aprila 2012. su postali roditelji dečaka koga su nazvali Lav. Za vreme porođaja, Lečić je bio uz suprugu, a nakon toga je tri dana slavio. Izjavio je da bi voleo da dobije i četvrto dete.
U julu 2015. godine se pojavila slika na kojoj starleta Atina Ferari sedi u Branislavljevom krilu. Glumac je izjavio da je ne poznaje, a njegova supruga je rekla da mu veruje. Par je nakon ovog skandala otišao na odmor u luksuzni hotel u Antaliju.
U novembru 2016. godine Nina i Branislav su dali izjavu za magazin Hello u kojoj su rekli da se rastaju jer su se udaljili i otuđili, ali da će ostati prijatelji i saveznici zbog njihovog sina Lava. Krajem godine su potpisali papire za razvod.
U februaru 2017. godine par se zvanično razveo, a starateljstvo nad sinom je pripalo Nini, kao i stan na Dedinju za koji se spekuliše da vredi 260.000 evra. Sud je odredio da Branislav plaća alimentaciju u iznosu od 350 evra.
U medijima se spekulisalo da je do razvoda došlo zbog Lekine veze sa glumicom Marijom Vicković, ali ona je to negirala. Takođe se pisalo o Nininoj vezi sa teniserom Filipom Krajinovićem koja je kasnije potvrđena.
Branislav je redovni profesor i Prodekan za razvoj na Akademiji lepih umetnosti i multimedija u Beogradu. Osnovao je edukativni centar Lekart u kome vodi odsek „Program gluma i režija“. Suosnivač je bila njegova druga supruga Nina koja je radila kao predavač na odseku za medijsku produkciju, ali nakon razvoda je ostala bez posla.
Lečić je jedan od ambasadora fondacije Tijane Jurić koja čuva uspomenu na ovu tragično nastradalu devojčicu. Uspostavio je kontakt sa Tijaninim ocem i zajedno su se borili za uvođenje Tijaninog zakona koji nalaže da policija odmah nakon prijave nestanka deteta, krene u potragu za njim. U julu 2015. i 2016. godine je najavio festival „Glas anđela – Tijana Jurić“ koji je održan u Bajmoku, mestu gde je devojčica oteta.
U septembru 2015. godine Branislav se takmičio u humanitarnoj vožnji kartinga čiji je cilj bio da podrži akciju „Blic fondacije“ – „Srce za decu“. Osvojio je prvo mesto, a za vreme vožnje je sakupljeno 101.000 dinara.
Krajem 2015. godine je učestvovao u humanitarnoj akciji u okviru koje je odgovarao građanima na pozive. Sakupljeni novac je namenjen deci sa retkim genetskim oboljenjima u Republici Srpskoj.
Smatra sebe pragmatičnim čovekom i trudi se da sanja samo one snove koje može da ostvari. Njegova strategija se sastoji u čitanju života kroz pobede i poraze iz kojih je mnogo više pouka izvukao. Najviše su ga bolele izdaje prijatelja, ali više ih ne doživljava tragično.
Leka ima profile na društvenim mrežama na kojima nije preterano aktivan. Nepoznate osobe su pod njegovim imenom otvarale lažne profile, kačile eksplicitne slike i dopisivale se sa njegovim obožavateljkama. Branislav je rekao da se to radi sa ciljem da se diskredituje njegova ličnost, ali nije se obratio policiji jer su profili ukinuti.
Branislav je visok 1.8 m. Ne veruje u veštačku zavisnost, a jedino od čega je stvarno zavistan je adrenalin. Redovno ide u teretanu, vodi računa o ishrani i spava sedam sati dnevno. Priznao je da je presadio kosu, ali nije zatezao lice.
Karijera
1977. godine Branislav je ostvario prvu ulogu na filmu. Reč je o delu „Specijalno vaspitanje“ Gorana Markovića koje je dobilo veliki broj nagrada na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, kao i Zlatni dukat Manhajmskog festivala. Branislav se odlično snašao u ulozi Fikreta koji je bio sa druge strane zakona, a ovo iskustvo je značajno uticalo na njegovu dalju karijeru.
1986. godine je imao ulogu u seriji „Sivi dom“ i sarađivao je sa velikim imenima srpskog glumišta kao što su: Dragan Nikolić, Bata Živojinović, Miša Janketić, itd. Pre snimanja je obišao Vaspitno-popravnu ustanovu za decu i omladinu u Kruševcu gde je upoznao prave domce.
Glumio je delikventa Crnog koga su vaspitači u domu stalno tukli. Koristio je dublere u scenama kada je skakao sa mosta u Moravu i prilikom prevrtanja automobila, dok je ostale zahtevne scene radio sam pošto je bio jedan od fizički najspremnijih glumaca u bivšoj Jugoslaviji. Iako nije dobio veliki honorar, odlično se slagao sa ostatkom ekipe i podržavali su jedni druge.
1989. godine Lečiću je dodeljena uloga Bajazita u filmu „Boj na Kosovu“.
1992. godine je prikazana jedna od poslednjih serija uoči raspada SFRJ. Reč je o ostvarenju „Aleksa Šantić“ u kome je Branislav tumačio glavnu ulogu koja mu je obeležila karijeru. Takođe je smatra najdražom ulogom koja mu je ikada poverena. Pošto zbog rata poslednja epizoda nije prikazana, snimljen je film „Moj brat Aleksa Šantić“ u kome se nalaze propuštene scene.
Iste godine je imao jednu od glavnih uloga u filmovima: „Bulevar revolucije“ i „Prvi put s’ ocem na jutrenje“.
2003. godine je ostvario jednu od najvažnijih uloga u karijeri. Bio je Teodor Teja Kraj u filmu „Profesionalac“.
2009. godine Branislav je tumačio ulogu kapetana Tasića u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Svako jutro pre snimanja, glumci koji su igrali njegove vojnike su ga dočekivali u uniformi, a on im je kupovao pivo i cigarete.
U septembru Lečić se oprobao kao voditelj emisije „Javni konkurs“. Njen cilj je bio da za godinu dana zaposli više od pedeset nezaposlenih osoba koje je birala publika.
2010. godine je počeo da vodi sličnu emisiju „Idealan profil“ u kojoj su se takmičari takođe borili za radno mesto. Lečić je iste godine dobio primamljivu ponudu da učestvuje u trećoj sezoni rijalitija „Farma“, ali ju je odbio.
2011. godine je započeo snimanje 3D filma „Zmajovini pangalozi“ u kome je glumio profesora Rajicu koji tuče svoje učenike. Zbog nedostatka novca snimanje je prekinuto, a premijera se očekuje 2018. godine.
U decembru Nina i Branislav su vodili svečanost na Belom dvoru u okviru koje je magazin Hello dodelio statue ličnostima koje su obeležile ovu godinu.
2012. godine je započeo rad na seriji „Vojna akademija“ u kojoj je tumačio lik načelnika. Mnogo je razgovarao sa generalom-majorom Mladenom Vurunom koji mu je dao korisne savete.
2013. godine je počeo da snima seriju „Zvezdara“ u kojoj je igrao gastarbajtera Stenlija koji je u Beogradu otvorio restoran.
2014. godine Branislav je sa Natašom Bekvalac snimio reklamu za elektronske cigarete Umbrella. Takođe je postao akter skeč-segmenata „Bravo šoua“ u kome je glumio gradonačelnika izmišljene varošice koji ima ljubavnicu i ženu koja veruje da je on vara sa barmenom.
U avgustu 2017. godine je držao predavanja na 41. festivalu Filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji i savetovao je studente da izađu iz zone komfora i da budu slobodni i hrabri. U tom periodu je počeo da radi na scenariju za dugometražni film koji će režirati.
Filmografija
- 1977. „Ančika Dumas“ – Milicioner;
- 1977. „Specijalno vaspitanje“ – Fikret;
- 1979. „Ti međutim stojiš na velikoj reci“;
- 1980. „Svetozar Marković“ – Đura Ljočić;
- 1980. „Hajduk“ – Kapetan Topolac;
- 1980. „Interesi“ – Zdravko;
- 1981. „Baza na Dunavu“ – Maksa Bakan;
- 1981. „Sedam sekretara SKOJ-a“;
- 1981. „Piknik u Topoli“ – Igor;
- 1981. „Kraljevski voz“ – Pantić;
- 1981. „Dečko koji obećava“ – Karatista;
- 1982. „Direktan prenos“;
- 1982. „Venerijanska raja“;
- 1983. „Igmanski marš“ – Španac;
- 1984. „Formula 1“;
- 1984. „Ubica“ – Vlajko Simić;
- 1985. „Priče iz fabrike“ – Ivan Đaković;
- 1985. „Tombola“ – Dušan ‘Tombola’;
- 1986. „Divlji vetar“ – Mitar Sekulić;
- 1985. „Srebrena lisica“ – Kapetan Braun;
- 1985. „Miklošićeve sirene“ – Nenad;
- 1985. „LJubavne priče“;
- 1986. „Sivi dom“ – Crni;
- 1986. „Crna Marija“ – Zenit;
- 1986. „Vrenje“ – Milan Gorkić – Zomer;
- 1986. „Trgovci i ljubavnici“ – Gavrilo Gašić;
- 1986. „Rodoljupci“ – Lepršić;
- 1987. „Krizantema“;
- 1987. „Na kraju puta“;
- 1987. „Oktoberfest“ – Lepi;
- 1987. „Vuk Karadžić“ – Hajduk Veljko;
- 1987. „Rezervisti“;
- 1988. „Život sa stricem“ – Vinko Maglica;
- 1988. „Čavka“ – Stimjanovićev otac;
- 1988. „Rudi“;
- 1989. „Seobe“ – Aranđel Isaković;
- 1989. „Seobe II“ – Lađević;
- 1989. „Dr br.1: Masmediologija na Balkanu“ – Dr Milorad Cvijović;
- 1989. „Boj na Kosovu“ – Bajazit Jildirim;
- 1990. „LJeto za sjećanje“ – Zefir / odrasli Gustav;
- 1990. „Gluvi barut“ – Miloš Radekić;
- 1990. „Dr br.2: Balkanska perestrojka“ – Dr Milorad Cvijović;
- 1991. „Metla bez drške 3: Afera Armani“ – Armani, mafijaš;
- 1991. „Čaruga“ – Crveni Božo;
- 1991. „Moj brat Aleksa“ – Aleksa Šantić;
- 1991. „Holivud ili propast“;
- 1992. „Aleksa Šantić“ – Aleksa Šantić;
- 1992. „Bulevar revolucije“ – Dragan;
- 1992. „Prvi put s ocem na jutrenje“ – Mitar;
- 1993. „Tri karte za Holivud“ – Gavrilo Milentijević;
- 1994. „Ni na nebu ni na zemlji“ – Stojan Stole Janković;
- 1994. „Rođen kao ratnik“;
- 1994. „Pokvarenjak“;
- 1995. „Podzemlje“ – Mustafa;
- 1995. „Otvorena vrata“ – Doktor Gazivoda;
- 1995. „Bila jednom jedna zemlja“ – Mustafa;
- 1997. „Balkanska pravila“ – Aleksa Lazarević – Prašnjavi;
- 1998. „Sudbina jednog razuma“ – Jovan Sterija Popović;
- 1998-2002. „Porodično blago“ – LJubomir Starčević – LJuba Ris;
- 2000. „Tajna porodičnog blaga“ – LJubomir Starčević – LJuba Ris;
- 2002. „Lavirint“ – Milan Aksentijević;
- 2003. „Profesionalac“ – Teodor Teja Kraj;
- 2006. „Šejtanov ratnik“ – Knjaz Miloš;
- 2007. „Urota“ – Srpski premijer Srđan Mitrović;
- 2007.-2008. „Vratiće se rode“ – Pera;
- 2008. „Zaustavi vreme“ – Vladan;
- 2008. „Na lepom plavom Dunavu“ – Horst iz Nemačke;
- 2008.-2009. „Pečat“ – Ranko;
- 2009. „Human Zoo“ – Komandant Stojković;
- 2009. „Sveti Georgije ubiva aždahu“ – Kapetan Tasić;
- 2009. „Na lepom plavom Dunavu“ – Horst;
- 2010. „Montevideo, Bog te video!“ – Kralj Aleksandar Karađorđević;
- 2011. „Oktobar“ – Miroslav (segment „Rođendan / „Birthday“);
- 2012-2014. „Montevideo, Bog te video!“ (serija) – Kralj Aleksandar Karađorđević;
- 2012-2014. „Vojna akademija“ (serija) – Načelnik general Nikola Stefanović;
- 2013. „Vojna akademija 2“ – Načelnik general Nikola Stefanović;
- 2013. „Dub Play“ – Branislav Anđelski;
- 2013-2014. „Sinđelići“ – Andrej;
- 2013-2015. „Zvezdara“ – Stole „Stenli“;
- 2014. „Branio sam Mladu Bosnu“ – Ivasjuk;
- 2015. „Branio sam Mladu Bosnu“ (serija) – Ivasjuk;
- 2015. „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“ – Ropac;
- 2015. „Rođendan gospodina Nušića“ – Branislav Nušić;
- 2016. „Soba smrti“ – Kempes;
- 2016. „Lud, zbunjen, normalan“ – Ivan Galo;
- 2016. „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ – Upravnik zatvora;
- 2016. „Sumnjiva lica“ – Aca Beton;
- 2017. „Draž“ – Šef kluba;
- 2017. „Apsurdni eksperiment“;
- 2018. „Zmajovini pangalozi“ – Učitelj Rajica;
- 2018. „Tezgaroši“.
Pozorište
Od 1980. godine Branislav je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jedna od prvih predstava koju je igrao u matičnoj kući je „Ludi od ljubavi“ sa Vladicom Milosavljević i postigli su ogroman uspeh. Jedan je od osnivača alternativnih pozorišnih grupa koje su imale važan uticaj na pozorišni život u zemlji.
Osim u JDP-u, glumac je nastupao u Zvezdari teatru, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu i dečjem pozorištu Boško Buha. Glumio je u velikom broju predstava, a neke od njih su: „Hrvatski Faust“, „Vojna tajna“, „Tajna crne ruke“, „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“, „Samoudica“, „Rođendan Branislava Nušića“, „Zmajovini pangalozi“, „Kanjoš Macedonović“, „Otelo“, itd.
2011. godine po stoti put je izvedena predstava „Generalna proba samoubistva“ u kojoj Branislav tumači jednu od glavnih uloga.
2012. godine Lečić se oprobao kao reditelj i režirao je predstavu „Indigo“ koja govori o ženama u savremenom svetu. U ovom komadu glume Danica Maksimović i Marija Vicković.
Iste godine je bio predsednik žirija festivala „Sterijino pozorje“. Velika prašina se digla jer nisu dodeljene nagrade u mnogim kategorijama. Branislav je smatrao da nagrada treba da pripadne Đuzi Stojiljkoviću, ali drugi članovi su ga nadglasali.
U aprilu 2013. godine premijeru je doživeo muzičko-scenski spektakl „Opomena : deset godina posle, Zoran Đinđić“ koji je Branislav osmislio kao kombinaciju političkog performansa i pozorišne predstave. On se sastojao od Đinđićevih citata i govora koje je Lečić želeo da sačuva od zaborava. Pored njega, u glumačkom ansamblu je učestvovalo 16 mladih glumaca. Ministarstvo prosvete je za ovaj projekat izdvojilo oko 9,5 miliona dinara.
U julu 2014. godine Lečić je sa Mirjanom Karanović otvorio Filmski festival u Sopotu i u okviru manifestacije „Nušić na filmu“ igrao je velikog pisca u predstavi „Rođendan gospodina Nušića“.
U junu 2017. godine je premijerno prikazana predstava „Tako je (ako vam se čini)“ pisca Luiđija Pirandela u čast 150 godina od njegovog rođenja. Lečiću je dodeljena uloga savetnika Agacija, a tokom studija je prvi put put glumio u njegovom komadu „Šest lica traže pisca“. Takođe je režirao komad „Hamlet u pikantnom sosu“ koji je prikazan u Domu kulture „Studentski grad“.
Branislav ima pravila kojih se strogo pridržava, a to su da minimun četiri sata pre predstave ne jede i da nakon predstave ne konzumira alkohol.
Politika
Pošto je bio zgrožen agresijom vojske i policije, od 10. marta 1991. godine Branislav i njegove kolege su odbile da igraju predstave u Zvezdara Teatru. Sa Žarkom Jokanovićem je predvodio demonstraciju kod Terazijske česme koja je poznata pod nazivom „Plišana revolucija“. Lečić je tu organizovao čas fizičkog vaspitanja i sa učesnicima je radio vežbe, a pekari su im donosili kifle i jogurt. Građanski protest je trajao četiri dana.
U tom periodu je upoznao Zorana Đinđića koji ga je nagovarao da postane član Demokratske stranke. Tokom protesta 1996. i 1997. godine su se zbližili i zahvaljujući njemu, Lečić se upustio u politiku. Verovao je u njegovu viziju i smatrao ga je Božjim darom koji je došao da pomogne srpskom narodu.
Posle 5. oktobra 2000. godine, Branislav je postao ministar kulture u prvoj demokratskoj vladi Srbije. Sa saradnicima je pripremio 10 zakona iz oblasti kulture i medija koji su trebali da budu usvojeni, ali to se nije dogodilo zbog Đinđićeve smrti. Za vreme njegovog mandata se odvajalo 1,2% budžeta za kulturu. Lečić je na ovoj funkciji ostao do 2003. godine.
Bio je član Glavnog odbora Demokratske stranke, ali 2005. godine ju je napustio jer je njegov prijatelj Čedomir Jovanović bio izbačen iz nje. U novembru su zajedno osnovali Liberalno-demokratsku partiju (LDP). Branislav je izabran za člana predsedništva na osnivačkoj skupštini koja je održana u Domu sindikata.
2007. godine Lečić je napustio LDP, a za Čedu Jovanovića je rekao da je najveće razočaranje na srpskoj političkoj sceni.
U maju 2010. godine se sa svojim pokretom „Moja Srbija“ priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije (DHSS). To je uradio jer ga je Vladan Batić pred smrt molio da mu sačuva pariju. U julu su Lečić i Batić napisali otvoreno pismo Vojislavu Koštunici u kome su tražili odgovore vezane za političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića.
Pošto je krajem 2010. godine Vladan Batić preminuo, Branislav je proglašen za novog predsednika DHSS. Nekoliko dana kasnije, deo stranke koji je predvodio Živojin Stjepić je na vanrednoj izbornoj skupštini u Sava centru izabrao novo rukovodstvo. Lečić je izjavio da je ovo pokušaj lažnih skupštinara da se dokopaju poslaničkog mesta koje je pripadalo Vladanu Batiću i partijske kase u kojoj se nalazi 140.000 evra. Takođe je optužio Živojina Stjepića da je hteo da preuzme stranku da bi je prodao naprednjacima.
U aprilu 2012. godine Demokratska stranka i DHSS su potpisale ugovor o koalicionoj saradnji. Branislav je rekao da je do toga došlo jer DS ima najveći kadrovski potencijal da omogući pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.
U julu 2014. godine Lečić je pristupio Demokratskoj stranci i postao je njen potpredsednik. To je uradio jer smatra da je Srbiji potrebna jaka opozicija i jer ga ova partija podseća na Zorana Đinđića.
Kada je u aprilu 2015. godine prodata najstarija filmska kompanija u bivšoj Jugoslaviji, „Avala film“, Lečić je izjavio da je vlada Zorana Đinđića pokušala da je spase, ali ih je njegova smrt u tome omela. Glumac smatra da je ovo kulturno blago moralo biti stavljeno pod zaštitu države jer ono predstavlja projekat za budućnost.
U junu 2016. godine Lečić i ostali članovi Demokratske stranke su tražili da policija objavi dokumentaciju o smeni načelnika Uprave kriminalističke policije Dragana Kecmana koji je tvrdio da je jedini insistirao da se u slučaju rušenja objekata u Savamali postupi po zakonu.
U aprilu 2017. godine glumac je podržao proteste „protiv diktature“ i pridružio se protestantima.
U julu 2017. godine Lečić je izjavio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži dijalog samo u teškim situacijama kao što je pitanje Kosova i Metohije, dok u svim ostalim slučajevima odgovornost preuzima na sebe. Takođe je rekao da je potreban dijalog u kome će se zaključiti da li Vučić vređa inteligenciju naroda i ugrožava njegov duhovni razvoj.
Nagrade
Branislav Lečić je osvojio sledeća priznanja:
- Gran pri za najbolje glumačko ostvarenje na „Prvom Međunarodnom festivalu glumaca“ u Nikšiću 2001. godine;
- Nagrada za učešće na 14. Mediteranskom festivalu u Italiji 2001. godine;
- Nagrada za glumu za ulogu profesora na festivalu „Borini pozorišni dani“ 2001. godine;
- Dobitnik četiru Godišnje nagrade JDP-a;
- Sterijina nagrada;
- Nagrada car Konstantin;
- Zlatna Arena;
- Nagrada za najboljeg radio-glumca za drame o Milošu Crnjanskom i Petru Petroviću Njegošu.
