Branislav Lečić

Biografija

Branislav Lečić je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac i reditelj. Rođen je 25. avgusta 1955. godine u Šapcu. Danas živi i radi u Beogradu.

Privatni život

Branislavljev deda po ocu, Ivan, je iz Kosjerića došao u Valjevo gde je počeo da se bavi opančarskim zanatom. Lečićev otac Aleksandar se tu rodio, dok je majka Živana poreklom sa planine Cer.

Branislav je najviše vremena je provodio na Ceru čuvajući stoku i igrajući se sa drugarima. Kako je jednom prilikom izjavio, u detinjstvu je mnogo patio jer nema rođenog brata, pa je poverenje poklanjao prijateljima koji nisu bili iskreni prema njemu.

Pošto je imao višak energije, probao je razne sportove među kojima su fudbal, košarka, rukomet, džudo i karate. Sa majstorom karatea Tomom Kojićem je formirao klub „Napredak“ i stekao je status nosioca trećeg dana majstorskog pojasa.

Bio je ljubitelj motora i nekoliko puta srećom izbegao teške saobraćajne nesreće.

Kada je imao petnaest godina, glumčevi roditelji su se razveli, a on je ostao sa majkom koja je bila krojačica. Iako je želeo da upiše gimnaziju, odlučio se za tehničku školu nakon koje bi mogao da se zaposli.

Profesorka književnosti je primetila njegov talenat i nagovorila ga je da nauči Njegošev „Gorski vijenac“ koji je recitovao na školskoj priredbi i dobio je veliki aplauz.

U Beogradu se pripremao da upiše mašinstvo, ali se predomislio kada je čuo da najlepše devojke ide na Fakultet dramskih umetnosti (FDU). Na prijemnom ispitu je recitovao ljubavnu pesmu i primljen je u klasu profesora Minje Dedića.

Sa Branislavom su studirali i glumci Danica Maksimović, Sonja Knežević, Enver Petrovci i drugi.

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic) on Sep 30, 2016 at 12:22pm PDT

Iako je na prvoj godini mnogo radio, na početku druge godine nije dolazio na predavanja jer je želeo da se ispiše sa fakulteta. Profesor Dedić ga nije ozbiljno shvatio i Branislav je ubrzo promenio mišljenje. Diplomirao je 1978. godine.

Tokom skijanja na Kopaoniku, Lečić je upoznao 18 godina mlađu Ivanu Vujadinović u koju se odmah zaljubio. Zbog razlike u godinama, od patrijarha Pavla je zatražio dozvolu za crkveno venčanje koje je obavljeno 1994. godine.

Par je 1998. godine dobio sina Ivana, a dve godine kasnije ćerku Anu. Razveli su se 2007. godine, a mediji su pisali da se to dogodilo jer je Ivana varala Branislava sa mladim stjuardom.

Glumac je 2008. godine u klubu Santo Domingo upoznao voditeljku Ninu Radulović, koja je trideset jednu godinu mlađa od njega. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, ali svoju vezu su krili od javnosti.

Obelodanili su je tek kada su saznali da očekuju bebu. Voditeljkina majka ga je prihvatila, a otac je rekao da je njihova veza društveno nepodobna, ali je popustio jer mu je ćerkina sreća najvažnija.

U oktobru 2010. godine Nina i Branislav su napravili svadbeno veselje kome je prisustvovalo oko 200 zvanica. Slavlje je održano u restoranu „Kolonijal San“ koji se nalazi na Senjaku.

Voditeljka je tada bila u trećem mesecu trudnoće, a budući roditelji nisu unapred želeli da saznaju pol deteta.

Ljudi bio sam primoran 🙂 … #selfie w/ @nina_lecic

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic) on Jul 9, 2016 at 1:42am PDT

1. aprila 2012. su postali roditelji dečaka koga su nazvali Lav. Za vreme porođaja, Lečić je bio uz suprugu, a nakon toga je tri dana slavio. Izjavio je da bi voleo da dobije i četvrto dete.

U julu 2015. godine se pojavila slika na kojoj starleta Atina Ferari sedi u glumčevom krilu. On je tada izjavio da je ne poznaje, a njegova supruga je rekla da mu veruje. Par je nakon ovog skandala otišao na odmor u luksuzni hotel u Antaliju.

U novembru 2016. godine Nina i Branislav su dali izjavu za magazin „Hello“ u kojoj su rekli da se rastaju jer su se udaljili i otuđili, ali da će ostati prijatelji i saveznici zbog njihovog sina Lava. Krajem godine su potpisali papire za razvod.

Par se zvanično razveo u februaru 2017. godine, a starateljstvo nad sinom je pripalo Nini, kao i stan na Dedinju za koji se spekuliše da vredi oko 260 hiljada evra. Sud je odredio da Branislav plaća alimentaciju u iznosu od 350 evra.

U medijima se spekulisalo da je do razvoda došlo zbog Lekine veze sa glumicom Marijom Vicković, ali ona je to negirala. Takođe se pisalo o Nininoj  vezi sa teniserom Filipom Krajinovićem koja je kasnije potvrđena.

Smatra sebe pragmatičnim čovekom i trudi se da sanja samo one snove koje može da ostvari. Njegova strategija se sastoji u čitanju života kroz pobede i poraze iz kojih je mnogo više pouka izvukao. Najviše su ga bolele izdaje prijatelja, ali više ih ne doživljava tragično.

Leka ima profile na društvenim mrežama na kojima nije preterano aktivan. Nepoznate osobe su pod njegovim imenom otvarale lažne profile, kačile eksplicitne slike i dopisivale se sa njegovim obožavateljkama.

Branislav je rekao da se to radi sa ciljem da se diskredituje njegova ličnost, ali nije se obratio policiji jer su profili ukinuti.

Srpski tabloidi su u julu 2021. godine objavili fotografije Lečića i njegove devojke Jelene, koje su osvanule na društvenim mrežama tokom njihovog godišnjeg odmora.

Reč je o trideset godina mlađoj Jeleni, asistentkinji na jednom beogradskom fakultetu.

Par se zajedno prvi put pojavio u avgustu 2021. godine na Festivalu mediteranskog i evropskog filma u Trebinju. Nakon toga Lečić i Jelena su zajedno stigli i na 56. Filmske susrete u Nišu.

Branislav je visok 1.8 m. Ne veruje u veštačku zavisnost, a jedino od čega je stvarno zavistan je adrenalin. Redovno ide u teretanu, vodi računa o ishrani i spava sedam sati dnevno. Priznao je da je presadio kosu, ali nije zatezao lice.

Optužbe za silovanje

Glumica Danijela Štajnfeld je u martu 2021. godine u intervjuu „Insajderu“ kazala da ju je pre odlaska u Ameriku silovao jedan „moćnik iz filmske industrije[1]„.

Više javno tužilaštvo je pokrenulo postupak, a na saslušanju glumica je otkrila identitet muškarca koji je to navodno učinio.

Ona je optužila Branislava Lečića za silovanje, a nakon toga objavljen je snimak njihovog razgovora koji je potresao javnost.

Glumac je u prvoj izjavi novinarima kazao da „ne može da ima komentar na jednu tako osetljivu temu dok iz Tužilaštva ne dobije poziv i ne dobije crno na belo da ga je optužila za takvu stvar“.

Dve nedelje kasnije njegova kolegica Merima Isaković je izjavila da ju je Lečić seksualno zlostavljao kada je imala 18 godina[2].

Glumčev PR tim je saopštio da se „zbog navoda u medijima Lečić zdravstveno ne oseća najbolje“ i da se iz tog razloga da doljeg neće obraćati javnosti.

Polovinom jula 2021. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu je odbacilo slučaj u kome ga je glumica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje.

U obrazloženju je navedeno da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno navedeno krivično delo, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

Danijelin advokat Božo Prelević je kazao da će sigurno uložiti prigovor na odluku Tužilaštva.

Lečićev advokatski tim je u saopštenju naveo da „odbačaj krivične prijave doživljavaju kao čekanu pravdu“.

U njihovom saopštenju je navodeno da postoje i drugi dokazi koji „nepobitno ukazuju na činjenicu da Branislav Lečić sa navodima gospođe Štajnfeld nema ništa i da ti dokazi još uvek nisu prezentovani javnosti, ali jesu državnim organima[3]“.

Lečić je u novembru 2021. godine prvi put u javnosti progovorio o optužbama na njegov račun. Tom prilikom je kazao da nije mogao da siluje Danijelu Štajnfeld, jer se tog dana nije ni video sa njom.

Glumica mu je odgovorila da će „Srbija čuti nove snimke“, zbog čega su mediji počeli da spekulišu da postoji još dokaza protiv Lečića.

Sa druge strane, glumac je kazao da je Danijelina reakcija „verovatno posledica straha“.

Glumica je kazala da Lečić ne može da je tuži zato što zna da će izgubiti, jer ju je silovao. Dodala je da je Tužilaštvo zanemarilo i diskreditovalo gomilu dokaza.

Branislav Lečić je kazao da je snimak koji je nastao u decembru 2016. godine, a koji je glumica objavila, nastao kada joj je pomagao da razradi dijalog između muškarca koji seksualno uznemirava ženu.

On je tvrdio da mu je Štajfeld predložila da ona u filmu koji namerava da snimi igra žrtvu, a on zlostavljača. Rekao je da on to ne bi igrao, ali da će joj pomoći da razradi dijalog, što je, kako on tvrdi glumica zloupotrebila[4].

Akademska karijera, projekti i humanitarni rad

Branislav je redovni profesor i Prodekan za razvoj na Akademiji lepih umetnosti i multimedija u Beogradu. Osnovao je edukativni centar „Lekart“ u kome vodi odsek „Program gluma i režija“.

Suosnivač je bila njegova druga supruga Nina koja je radila kao predavač na odseku za medijsku produkciju, ali nakon razvoda je ostala bez posla.

Lečić je jedan od ambasadora fondacije Tijane Jurić koja čuva uspomenu na ovu tragično nastradalu devojčicu. Uspostavio je kontakt sa Tijaninim ocem i zajedno su se borili za uvođenje Tijaninog zakona koji nalaže da policija odmah nakon prijave nestanka deteta, krene u potragu za njim.

U julu 2015. i 2016. godine je najavio festival „Glas anđela – Tijana Jurić“ koji je održan u Bajmoku, mestu gde je devojčica oteta.

U septembru 2015. godine Branislav se takmičio u humanitarnoj vožnji kartinga čiji je cilj bio da podrži akciju „Blic fondacije“ – „Srce za decu“. Osvojio je prvo mesto, a za vreme vožnje je sakupljena 101 hiljada dinara.

Krajem 2015. godine je učestvovao u humanitarnoj akciji u okviru koje je odgovarao građanima na pozive. Sakupljeni novac je namenjen deci sa retkim genetskim oboljenjima u Republici Srpskoj.

Do marta 2021. godine bio je Ambasador Fondacije „Tijana Jurić“. Isključen je zbog optužbe za silovanje od strane kolegice Danijele Štajnfeld.

Filmska i televizijska karijera

Branislav Lečić je 1997. godine ostvario prvu ulogu na filmu. Reč je o delu „Specijalno vaspitanje“ Gorana Markovića koje je dobilo veliki broj nagrada na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli, kao i „Zlatni dukat“ Manhajmskog festivala.

Odlično se snašao u ulozi Fikreta koji je bio sa druge strane zakona, a ovo iskustvo je značajno uticalo na njegovu dalju karijeru.

Tokom 1986. godine je imao ulogu u seriji „Sivi dom“ i sarađivao sa velikim imenima srpskog glumišta kao što su Dragan Nikolić, Bata Živojinović, Miša Janketić i drugi. Pre snimanja je obišao Vaspitno-popravnu ustanovu za decu i omladinu u Kruševcu gde je upoznao prave domce.

Glumio je delikventa Crnog koga su vaspitači u domu stalno tukli. Koristio je dublere u scenama kada je skakao sa mosta u Moravu i prilikom prevrtanja automobila, dok je ostale zahtevne scene radio sam pošto je bio jedan od fizički najspremnijih glumaca u bivšoj Jugoslaviji.

Iako nije dobio veliki honorar, odlično se slagao s ostatkom ekipe i podržavali su jedni druge.

Reditelj Zdravko Šotra mu je poverio ulogu Bajazita u filmu „Boj na Kosovu“, koji je premijerno prikazan 1989. godine.

#rolles #actor #cinematography #instapic

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic) on Feb 11, 2016 at 7:32am PST

Jedna od poslednjih serija uoči raspada SFRJ emitovana je 1992. godine. Reč je o ostvarenju „Aleksa Šantić“ u kome je Branislav tumačio glavnu ulogu koja mu je obeležila dalju karijeru. Takođe je smatra najdražom ulogom koja mu je ikada poverena.

Pošto zbog rata poslednja epizoda nije prikazana, snimljen je film „Moj brat Aleksa Šantić“ u kome se nalaze propuštene scene.

Iste godine je imao neke od glavnih uloga u filmovima „Bulevar revolucije“ i „Prvi put s ocem na jutrenje“.

Lečić je 2003. godine ostvario jednu od najvažnijih uloga u karijeri. Bio je Teodor Teja Kraj u filmu „Profesionalac“.

U filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ iz 2009. godine utelovio je lik kapetana Tasića. Svako jutro pre snimanja, glumci koji su igrali njegove vojnike su ga dočekivali u uniformi, a on im je kupovao pivo i cigarete.

Lečić se septembru iste godine oprobao u ulozi voditelja emisije „Javni konkurs“. Njen cilj je bio da za godinu dana zaposli više od pedeset nezaposlenih osoba koje je birala publika.

Naredne godine je počeo da vodi sličnu emisiju „Idealan profil“ u kojoj su se takmičari takođe borili za radno mesto. Lečić je iste godine dobio primamljivu ponudu da učestvuje u trećoj sezoni rijalitija „Farma“, ali ju je odbio.

Tokom 2011. godine je započeo snimanje 3D filma „Zmajovini pangalozi“ u kome je glumio profesora Rajicu koji tuče svoje učenike. Zbog nedostatka novca snimanje je prekinuto.

U decembru Nina i Branislav su vodili svečanost na Belom dvoru u okviru koje je magazin „Hello“ dodelio statue ličnostima koje su obeležile ovu godinu.

Rad na seriji „Vojna akademija“ započeo je 2012. godine. Lečić je tumačio lik načelnika. Mnogo je razgovarao sa generalom-majorom Mladenom Vurunom koji mu je dao korisne savete.

Sledeće godine je počeo da snima seriju „Zvezdara“ u kojoj je igrao gastarbajtera Stenlija koji je u Beogradu otvorio restoran.

Zajedno sa pevačicom Natašom Bekvalac je 2014. godine snimio reklamu za elektronske cigarete „Umbrella“. Takođe je postao akter skeč-segmenata „Bravo šoua“ u kome je glumio gradonačelnika izmišljene varošice koji ima ljubavnicu i ženu koja veruje da je on vara sa barmenom.

U avgustu 2017. godine je držao predavanja na 41. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i savetovao je studente da izađu iz zone komfora i da budu slobodni i hrabri. U tom periodu je počeo da radi na scenariju za dugometražni film koji će režirati.

#instapic #portrait #bliconline #photograpy

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic) on Jan 7, 2016 at 3:37am PST

Reditelj i scenarista Radoš Bajić mu je poverio ulogu načelnika Lazara u komičnoj seriji „Šifra Despot“ koju je od februara 2018. do jula 2019. godine premijerno emitovala Televizija „Pink“.

Utelovio je lik Dimitrija Crnkovića u telenoveli „Pogrešan čovek“ koja je tokom 2018. i 2019. godine emitovana na nekoliko domaćih i regionalnih televizija.

Lečić je igrao Božidara Kandića u seriji „Žigosani u reketu“, dok je seriji „Junaci našeg doba“ tumačio lik profesora Milićevića.

U dramskoj seriji „Aleksandar od Jugoslavije“, čije je prikazivanje počelo u septembru 2021. godine, utelovio je predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Nikolu Pašića.

Reditelj Nedeljko Kovačić poverio mu je ulogu Nikole Ljubičića u dramsko-dokumentarnom serijalu „Jovanka Broz i tajne službe“.

Pozorišna karijera

Branislav Lečić je 1981. godine postao stalni član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jedna od prvih predstava koju je igrao u matičnoj kući je „Ludi od ljubavi“ sa Vladicom Milosavljević i postigli su ogroman uspeh. J

edan je od osnivača alternativnih pozorišnih grupa koje su imale važan uticaj na pozorišni život u zemlji.

Osim u JDP-u, glumac je nastupao u Zvezdari teatru, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu i dečjem pozorištu Boško Buha.

Glumio je u velikom broju predstava, a neke od njih su „Hrvatski Faust“, „Vojna tajna“, „Tajna crne ruke“, „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“, „Samoudica“, „Rođendan Branislava Nušića“, „Zmajovini pangalozi“, „Kanjoš Macedonović“, „Otelo“ i druge

Tokom 2011. godine je po stoti put izvedena predstava „Generalna proba samoubistva“ u kojoj Branislav tumači jednu od glavnih uloga.

Lečić je 2012. godine režirao je predstavu „Indigo“ koja govori o ženama u savremenom svetu. U ovom komadu glume Danica Maksimović i Marija Vicković.

Iste godine je bio predsednik žirija festivala „Sterijino pozorje“. Velika prašina se digla jer nisu dodeljene nagrade u mnogim kategorijama.

Branislav je smatrao da nagrada treba da pripadne Đuzi Stojiljkoviću, ali drugi članovi su ga nadglasali.

U aprilu 2013. godine premijeru je doživeo muzičko-scenski spektakl „Opomena : deset godina posle, Zoran Đinđić“ koji je Lečić osmislio kao kombinaciju političkog performansa i pozorišne predstave.

On se sastojao od Đinđićevih citata i govora koje je Lečić želeo da sačuva od zaborava. Pored njega, u glumačkom ansamblu je učestvovalo 16 mladih glumaca. Ministarstvo prosvete je za ovaj projekat izdvojilo oko 9.5 miliona dinara.

U julu 2014. godine Lečić je sa Mirjanom Karanović otvorio Filmski festival u Sopotu i u okviru manifestacije „Nušić na filmu“ igrao je velikog pisca u predstavi „Rođendan gospodina Nušića“.

U junu 2017. godine je premijerno prikazana predstava „Tako je (ako vam se čini)“ pisca Luiđija Pirandela (Luigi Pirandello) u čast 150 godina od njegovog rođenja. Lečiću je dodeljena uloga savetnika Agacija, a tokom studija je prvi put put glumio u njegovom komadu „Šest lica traže pisca“.

Takođe je režirao komad „Hamlet u pikantnom sosu“ koji je prikazan u Domu kulture „Studentski grad“.

Branislav ima pravila kojih se strogo pridržava, a to su da minimun četiri sata pre predstave ne jede i da nakon predstave ne konzumira alkohol.

#instapicture #photography #wannabemagazine #interview #lekart_photo #instapic

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic) on Jan 30, 2016 at 6:10am PST

Politička karijera

Pošto je bio zgrožen agresijom vojske i policije, od 10. marta 1991. godine Branislav i njegove kolege su odbile da igraju predstave u Zvezdara Teatru.

Sa Žarkom Jokanovićem je predvodio demonstracije kod Terazijske česme koje su bile poznate pod nazivom „Plišana revolucija“.

Lečić je tu organizovao čas fizičkog vaspitanja i s učesnicima je radio vežbe, a pekari su im donosili kifle i jogurt. Građanski protest je trajao četiri dana.

Demokratska stranka

U tom periodu je upoznao Zorana Đinđića koji ga je nagovarao da postane član Demokratske stranke. Tokom protesta 1996. i 1997. godine su se zbližili i zahvaljujući njemu, Lečić se upustio u politiku.

Kako je jednom prilikom kazao, verovao je u Đinđićevu viziju i smatrao ga je „Božjim darom koji je došao da pomogne srpskom narodu“.

Posle 5. oktobra 2000. godine, Lečić je postao ministar kulture u prvoj demokratskoj Vladi Srbije. Sa saradnicima je pripremio 10 zakona iz oblasti kulture i medija koji su trebalo da budu usvojeni, ali to se nije dogodilo zbog Đinđićeve smrti.

Za vreme njegovog mandata se odvajalo 1.2 odsto budžeta za kulturu. Lečić je na ovoj funkciji ostao do 2003. godine.

Liberalno-demokratska stranka

Bio je član Glavnog odbora Demokratske stranke, ali ju je 2005. godine napustio jer je njegov prijatelj Čedomir Jovanović bio izbačen iz nje.

U novembru su zajedno osnovali Liberalno-demokratsku partiju (LDP). Branislav je izabran za člana predsedništva na osnivačkoj skupštini koja je održana u Domu sindikata.

Lečić je 2007. godine napustio LDP, a za Čedu Jovanovića je rekao da je najveće razočaranje na srpskoj političkoj sceni.

Demohrišćanska stranka Srbije

U maju 2010. godine se sa svojim pokretom „Moja Srbija“ priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije (DHSS). To je uradio jer ga je Vladan Batić pred smrt molio da mu sačuva pariju.

U julu su Lečić i Batić napisali otvoreno pismo Vojislavu Koštunici u kome su tražili odgovore vezane za političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića.

Pošto je krajem 2010. godine Vladan Batić preminuo, Branislav je proglašen za novog predsednika DHSS. Nekoliko dana kasnije, deo stranke koji je predvodio Živojin Stjepić je na vanrednoj izbornoj skupštini u Sava centru izabrao novo rukovodstvo.

Lečić je izjavio da je ovo pokušaj lažnih skupštinara da se dokopaju poslaničkog mesta koje je pripadalo Vladanu Batiću i partijske kase u kojoj se nalazi 140 hiljada evra. Takođe je optužio Živojina Stjepića da je hteo da preuzme stranku da bi je prodao naprednjacima.

Povratak u DS

U aprilu 2012. godine Demokratska stranka i DHSS su potpisale ugovor o koalicionoj saradnji. Branislav je rekao da je do toga došlo jer DS ima najveći kadrovski potencijal da omogući pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Lečić je u julu 2014. godine pristupio Demokratskoj stranci i postao je njen potpredsednik. Taj čin je opravdao time je smatrao da je Srbiji potrebna jaka opozicija i zato što ga DS podseća na Zorana Đinđića.

Kada je u aprilu 2015. godine prodata najstarija filmska kompanija u bivšoj Jugoslaviji, „Avala film“, Lečić je izjavio da je vlada Zorana Đinđića pokušala da je spase, ali ih je njegova smrt u tome omela.

Glumac je smatra da je ovo kulturno blago moralo biti stavljeno pod zaštitu države, jer ono predstavlja projekat za budućnost.

U junu 2016. godine Lečić i ostali članovi Demokratske stranke su tražili da policija objavi dokumentaciju o smeni načelnika Uprave kriminalističke policije Dragana Kecmana koji je tvrdio da je jedini insistirao da se u slučaju rušenja objekata u Savamali postupi po zakonu.

Glumac je u julu 2017. godine podržao proteste „protiv diktature“ i pridružio se protestantima.

U julu 2017. godine Lečić je izjavio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži dijalog samo u teškim situacijama kao što je pitanje Kosova i Metohije, dok u svim ostalim slučajevima odgovornost preuzima na sebe.

Takođe je rekao da je potreban dijalog u kome će se zaključiti da li Vučić vređa inteligenciju naroda i ugrožava njegov duhovni razvoj.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Branislav Lecic (@branislavlecic)

Neuspešno preuzimanje DS-a i formiranje nove partije

Branislav Lečić je bio predvodnik frakcije DS-a koja je 2020. godine pokušala da smeni aktuelno rukovodstvo stranke na čelu sa Zoranom Lutovcem, a potom i da preuzmu rukovođenje partijom.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u februaru 2021. godine odbilo Lečićev zahtev da bude upisan kao predsednik Demokratske stranke u Registru političkih stranaka.

Nakon te odluke, Lečić je sa nekolicinom bivših članova DS-a formirao pokret Demokrate Srbije.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1977. „Ančika Dumas“ – Milicioner;
• 1977. „Specijalno vaspitanje“ – Fikret;
• 1979. „Ti međutim stojiš na velikoj reci“;
• 1980. „Svetozar Marković“ – Đura Ljočić;
• 1980. „Hajduk“ – Kapetan Topolac;
• 1980. „Interesi“ – Zdravko;
• 1981. „Baza na Dunavu“ – Maksa Bakan;
• 1981. „Sedam sekretara SKOJ-a“;
• 1981. „Piknik u Topoli“ – Igor;
• 1981. „Kraljevski voz“ – Pantić;
• 1981. „Dečko koji obećava“ – Karatista;
• 1982. „Direktan prenos“;
• 1982. „Venerijanska raja“;
• 1983. „Igmanski marš“ – Španac;
• 1984. „Formula 1“;
• 1984. „Ubica“ – Vlajko Simić;
• 1985. „Priče iz fabrike“ – Ivan Đaković;
• 1985. „Tombola“ – Dušan ‘Tombola’;
• 1986. „Divlji vetar“ – Mitar Sekulić;
• 1985. „Srebrena lisica“ – Kapetan Braun;
• 1985. „Miklošićeve sirene“ – Nenad;
• 1985. „LJubavne priče“;
• 1986. „Sivi dom“ – Crni;
• 1986. „Crna Marija“ – Zenit;
• 1986. „Vrenje“ – Milan Gorkić – Zomer;
• 1986. „Trgovci i ljubavnici“ – Gavrilo Gašić;
• 1986. „Rodoljupci“ – Lepršić;
• 1987. „Krizantema“;
• 1987. „Na kraju puta“;
• 1987. „Oktoberfest“ – Lepi;
• 1987. „Vuk Karadžić“ – Hajduk Veljko;
• 1987. „Rezervisti“;
• 1988. „Život sa stricem“ – Vinko Maglica;
• 1988. „Čavka“ – Stimjanovićev otac;
• 1988. „Rudi“;
• 1989. „Seobe“ – Aranđel Isaković;
• 1989. „Seobe II“ – Lađević;
• 1989. „Dr br.1: Masmediologija na Balkanu“ – Dr Milorad Cvijović;
• 1989. „Boj na Kosovu“ – Bajazit Jildirim;
• 1990. „LJeto za sjećanje“ – Zefir / odrasli Gustav;
• 1990. „Gluvi barut“ – Miloš Radekić;
• 1990. „Dr br.2: Balkanska perestrojka“ – Dr Milorad Cvijović;
• 1991. „Metla bez drške 3: Afera Armani“ – Armani, mafijaš;
• 1991. „Čaruga“ – Crveni Božo;
• 1991. „Moj brat Aleksa“ – Aleksa Šantić;
• 1991. „Holivud ili propast“;
• 1992. „Aleksa Šantić“ – Aleksa Šantić;
• 1992. „Bulevar revolucije“ – Dragan;
• 1992. „Prvi put s ocem na jutrenje“ – Mitar;
• 1993. „Tri karte za Holivud“ – Gavrilo Milentijević;
• 1994. „Ni na nebu ni na zemlji“ – Stojan Stole Janković;
• 1994. „Rođen kao ratnik“;
• 1994. „Pokvarenjak“;
• 1995. „Podzemlje“ – Mustafa;
• 1995. „Otvorena vrata“ – Doktor Gazivoda;
• 1995. „Bila jednom jedna zemlja“ – Mustafa;
• 1997. „Balkanska pravila“ – Aleksa Lazarević – Prašnjavi;
• 1998. „Sudbina jednog razuma“ – Jovan Sterija Popović;
• 1998-2002. „Porodično blago“ – LJubomir Starčević – LJuba Ris;
• 2000. „Tajna porodičnog blaga“ – LJubomir Starčević – LJuba Ris;
• 2002. „Lavirint“ – Milan Aksentijević;
• 2003. „Profesionalac“ – Teodor Teja Kraj;
• 2006. „Šejtanov ratnik“ – Knjaz Miloš;
• 2007. „Urota“ – Srpski premijer Srđan Mitrović;
• 2007.-2008. „Vratiće se rode“ – Pera;
• 2008. „Zaustavi vreme“ – Vladan;
• 2008. „Na lepom plavom Dunavu“ – Horst iz Nemačke;
• 2008.-2009. „Pečat“ – Ranko;
• 2009. „Human Zoo“ – Komandant Stojković;
• 2009. „Sveti Georgije ubiva aždahu“ – Kapetan Tasić;
• 2009. „Na lepom plavom Dunavu“ – Horst;
• 2010. „Montevideo, Bog te video!“ – Kralj Aleksandar Karađorđević;
• 2011. „Oktobar“ – Miroslav (segment „Rođendan / „Birthday“);
• 2012-2014. „Montevideo, Bog te video!“ (serija) – Kralj Aleksandar Karađorđević;
• 2012-2014. „Vojna akademija“ (serija) – Načelnik general Nikola Stefanović;
• 2013. „Vojna akademija 2“ – Načelnik general Nikola Stefanović;
• 2013. „Dub Play“ – Branislav Anđelski;
• 2013-2014. „Sinđelići“ – Andrej;
• 2013-2015. „Zvezdara“ – Stole „Stenli“;
• 2014. „Branio sam Mladu Bosnu“ – Ivasjuk;
• 2015. „Branio sam Mladu Bosnu“ (serija) – Ivasjuk;
• 2015. „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“ – Ropac;
• 2015. „Rođendan gospodina Nušića“ – Branislav Nušić;
• 2016. „Soba smrti“ – Kempes;
• 2016. „Lud, zbunjen, normalan“ – Ivan Galo;
• 2016. „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ – Upravnik zatvora;
• 2016. „Sumnjiva lica“ – Aca Beton;
• 2017. „Draž“ – Šef kluba;
• 2017. „Apsurdni eksperiment“;
• 2018. „Zmajovini pangalozi“ – Učitelj Rajica;
• 2018. „Tezgaroši“
• 2018. „Šifra Despot“ – Lazar;
• 2018-2019. „Pogrešan čovek“ – Dimitrije Crnković;
• 2019. „Žigosani u reketu“ – Boža;
• 2019. „Junaci našeg doba“ – profesor Milićević;
• 2021. „Aleksandar od Jugoslavije“ – Nikola Pašić;
• 2021. „Jovanka Broz i tajne službe;
• 2022. „Apsurdni eksperiment“.

Predstave: „Unosno mesto“, „Samoudica“, „Zmajovilini pangalozi“, „Rođendan gospodina Nušića“, „Ludi od ljubavi“, „Pseći valcer“, „Prometej u okovima“, „Pred penzijom“, „Pijana noć 1918“, „Otelo“, „Nora!“, „Nije smrt biciklo“, „Kanjoš Macedonović“, „Indigo“, „Hamlet“, „Korešpondencija“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Dnevna zapovest“, „Generalna proba“, „Bure baruta“, „Brod za lutke“, „Bliže“, „Amerika!“ i druge.

Nagrade

• Gran pri za najbolje glumačko ostvarenje na „Prvom Međunarodnom festivalu glumaca“ u Nikšiću 2001. godine;
• Nagrada za učešće na 14. Mediteranskom festivalu u Italiji 2001. godine;
• Nagrada za glumu za ulogu profesora na festivalu „Borini pozorišni dani“ 2001. godine;
• Dobitnik četiru Godišnje nagrade JDP-a;
• Sterijina nagrada;
• Nagrada car Konstantin;
• Zlatna Arena;
• Nagrada za najboljeg radio-glumca za drame o Milošu Crnjanskom i Petru Petroviću Njegošu.

Reference

[1] https://insajder.net/sr/sajt/tema/23273/

[2] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56678780

[3] https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-tuzilastvo-lecic-stajnfeld/31356083.html

[4] https://www.blic.rs/sudbine/nemam-sta-da-krijem-to-je-bila-proba-trazila-mi-je-za-svoj-film-branislav-lecic-o/xedpx3v