Jakov Milatović

Biografija

Jakov Milatović je crnogorski magistar ekonomije i političar. Potpredsednik je Pokreta Evropa sad! (PES!), te bivši ministar ekonomskog razvoja u Vladi Crne Gore. Rođen je 7. decembra 1986. godine u Podgorici. Sa suprugom Milenom ima troje dece. Živi i radi u rodnom gradu.

Milatović je u žižu domaće javnosti dospeo u jesen 2020. godine kao jedan od kandidata za ministra u ekspertskoj vladi tadašnjeg mandatara, a potom i premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića.

Skupština Crne Gore je u decembru iste godine izglasala novu Vladu, kada je i zvanično stupio na dužnost ministra ekonomskog razvoja.

Na lokalnim izborima koji su u Podgorici održani u oktobru 2022. godine bio je nosilac liste Pokreta Evropa sad!. Dobio je 21.7 odsto glasova, te sa koalicionim partnerima osvojio većinu u lokalnom parlamentu.

Bio je kandidat za gradonačelnika glavnog grada Crne Gore, ali zbog blokade Ustavnog suda nije preuzeo funkciju.

Milatović je na predsedničkim izborima u martu 2023. godine bio kandidat Evrope sad! za predsednika Crne Gore.

Sa 28.92 odsto glasova prošao je u drugi krug izbora gde mu se kao protivkandidat našao, u tom trenutku aktuelni predsednik države Milo Đukanović. U drugom krugu izbora koji su održani 2. aprila 2023. godine Milatović je osvojio 60 odsto glasova građana, te postao novi predsednik Crne Gore.

Detinjstvo i obrazovanje

Jakov Milatović je rođen 1986. godine u podgoričkoj Staroj varoši (tadašnji Titograd). Odrastao je u podgoričkim naseljima Zabjela, Blok 5 i Stari aerodrom.

U rodnom gradu je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Slobodan Skerović“. Nosilac je diplome Luča.

Nakon srednje škole upisao je Ekonomski fakultet Univerziteta Crne Gore. Bio je student generacije sa prosekom 10.0. To mu je omogućilo da dobije razne stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu.

Kao stipendista američke vlade jednu studijsku godinu je proveo na Državnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State Universiti).

Posle toga je jedan semestar slušao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije.

Evropska komisija mu je omogućila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University).

Pored formalnog obrazovanja, Milatović je pohađao i programe u organizaciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, nemačke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Rimu i Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici.

Pored toga, prošao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, te brojne programe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LCE) i drugih.

Usavršavao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu.

Dobitnik je brojnih priznanja Univerziteta Crne Gore, Ministarstva prosvete i Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Kako se navodi na njegovom zvaničnom LinkedIn profilu, Milatović govori engleski, italijanski i španski jezik.

Radno iskustvo

Jakov Milatović se po završetku studija zaposlio u NLB banci u Podgorici. Bio je deo tima za upravljanje rizikom.

Odatle je prešao u Dojče banku (Deutsche Bank) u Frankfurtu, gde je radio u timu za procenu kreditnog rizika zemalja, sa fokusom na države Centralne i Istočne Evrope.

Milatović je od 2014. godine bio deo tima za ekonomsku i političku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Najpre se bavio ekonomskom analizom regiona Jugoistočne Evrope, a potom analizom zemalja Zapadnog Balkana.

Od 2018.  do 2020. godine je u Bukureštu radio kao glavni ekonomski analitičar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju u Bugarsku.

Jakov Milatović je nekoliko stručnih radova, te koautor dve knjige.

Politička karijera

Jakov Milatović je u fokus domaće javnosti dospeo nakon Parlamentarnih izbora koji su u Crnoj Gori održani 30. avgusta 2020. godine.

Naime, tadašnja vladajuća većina, sastavljena od raznorodnih partija uspela je da izbori pobedu nad Demokratskom partijom socijalista (DPS) i dobila priliku da formira novu vladu.

Za mandatara je izabran profesor Zdravko Krivokapić, nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“. Nakon dužih pregovora odlučeno je da će nova vlada, prva nakon „pada“ Đukanovićevog DPS-a biti sastavljena od eksperata iz raznih oblasti, a ne od predstavnika političkih partija.

Jakov Milatović je, između ostalih, predložen za ministra ekonomskog razvoja. Među ostalim ministrima našli su se Milojko Spajić, Olivera Injac, Aleksandar Stijepović, Vesna Bratić, Jelena Borovinić Bojović i drugi.

Jedan od prvih poteza nove Vlade bila je odluka o zaduženju od 700 miliona evra, koja je naišla na oštre reakcije, ne samo opozicionih partija, nego i dela vladajuće većine.

Oni koji su podržali Vladu, dali su joj rok od 200 dana da pokaže prve rezultate.

Milatović je kao jedan od glavnih zadataka naveo pripremu turističke sezone 2021. godine, s obzirom da Crna Gora od prethodne sezone zbog pandemije novog virusa korona nije ostvarila profit.

Sudeći po brojkama, misija Vlade je bila uspešna, pa je zarada od turizma u 2021. godine, prema nekim procenama skoro nadmašila prihod koji je ostvaren dve godine ranije.

Polovinom decembra Milatović i Spajić su javnosti predstavili  program „Evropa sad!“ koji je podrazumevao set reformiskih zakona čiji cilj je bio da se poveća standard građana Crne Gore.

Taj program je, između ostalog, predvideo povećanje minimalne plate sa 250 na 450 evra, te ukidanje doprinosa za zdravstvo, uvođenje neoporezivog dela zarade do 700 evra i progresivno oporezivanje kada je u pitanju porez na dohodak fizičkih lica i porez na profit preduzeća.

Uprkos kritikama koji su dolazile od strane opozicije i jednog dela vladajuće većine, ovi zakoni su usvojeni u Skupštini Crne Gore, pa su primanja građana od januara 2022. godine prilično uvećana.

Međutim, na inicijativu Građanskog pokreta URA koji je sa svoja tri poslanika podržala Vladu i čiji je lider Dritan Abazović bio potpredsednik Vlade, 19. februara 2022. godine je pokrenula inicijativu za smenu premijera Krivokapića.

Ovu inicijativu su podržale opozicione partije, pa je 4. februara izglasano nepoverenje Zdravku Krivokapiću i njegovim ministrima.

URA, Socijalistička narodna partija (SNP) i još nekoliko manjih stranaka su u aprilu 2022. godine, uz podršku DPS-a formirale manjinsku vladu. Za premijera je izabran nekadašnji potpredsednik Vlade Dritan Abazović.

Premda se u javnosti spekulisalo da će Krivokapić zajedno sa svojim ministrima, formirati Demohrišćansku partiju, Jakov Milatović i Milojko Spajić su 26. juna 2022. godine osnovali Pokret Evropa sad!

U programu su, između ostalog, obećali prosečnu platu od hiljadu evra, a minimalnu penziju od 450 evra. Pored toga, najavili su nultu stopu nezaposlenosti, te insistiranje na vladavini prava i evropskim integracijama.

Za predsednika Pokreta je izabran Milojko Spajić, a za njegovog zamenika Jakov Milatović. U Evropi sad! se našla i bivša ministarka Olivera Injac, te Tihomir Dragaš, Vasilije Čarapić, Filip Ivanović i drugi.

Prvi veliki uspeh ostvarili su na lokalnim izborima u Podgorici i nekoliko opština.

Pokret Evropa sad! je osvojio 21.7 odsto glasova, te je zajedno sa drugim, do tada opozicionim partijama stekao mogućnost da formira novu većinu u parlamentu i izabere gradonačelnika.

Ipak, zbog nedostatka kvoruma u Ustavnom sudu koji nije mogao odlučivati o žalbama pristiglim nakon izbora, Milatović, kao nosilac liste, nije mogao da bude izabran za gradonačelnika Podgorice.

Pokret Evropa sad! je pred odluku o raspisivanju izbora za predsednika Crne Gore objavio da će imati svog kandidata za tu funkciju.

Izbor je pao na predsednika tog pokreta Milojka Spajića. Nakon što je Državna izborna komisija odlučila da Spajić zbog problema sa državljanstvom, tj. prebivalištem nema pravo da bude kandidat za predsednika Crne Gore, Evropa sad! je kao kanidata predložila Jakova Milatovića.

Izbori su održani 19. marta 2023. godine, a Milatović je sa 97 867, odnosno 28.92 odsto osvojenih glasova izborio učešće u drugom krugu.

U izbornoj noći najavio je odlazak Mila Đukanovića, njegovog protivkandidata i aktuelnog predsednika države u „političku prošlost“.

Koalicija okupljena oko Demokratskog fronta i Demokrate Crne Gore, koji su takođe imali svoje kandidate, objavili su da će pružiti Milatoviću podršku u drugom krugu izbora.

U drugom krugu izbora koji su održani 2. aprila 2023. godine Jakov Milatović je osvojio 60 odsto glasova, te postao novi predsednik Crne Gore. Osim toga, ušao je u istoriju kao prvi predsednik Crne Gore od sticanja nezavisnosti (2006. godine) koji nije kandidat Demokratske partije socijalista.

Privatni život

Jakov Milatović je rođen 1986. godine u Podgorici. Odrastao je u rodnom gradu. Školovao se u Podgorici, Americi, Austriji, Italiji i drugim evropskim gradovima.

Pohađao je programe, obuke i seminare širom sveta, a do 2020. godine radio je Bukureštu.

Oženjen je Milenom Milatović sa kojom ima troje dece, ćerke Saru i Anu, te sina Davida.

Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.