Jovanka Broz

Biografija

Jovanka Budisavljević Broz je udovica Josipa Broza Tita, predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) od 1953. do 1980. godine. Rođena je 7. decembra 1924. godine u Pećanima, selu u Lici, a preminula 20. oktobra 2013. godine u Beogradu.

Detinjstvo i obrazovanje

Jovanka Budisavljević je rođena 1924. godine u Pećanima.  Odrasla je u rodnom mestu sa roditeljima Mićom i Milicom, braćom Petrom i Maksimom, te sestrama Zorom i Nadom.

Kada je imala 17 godina, postala je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Za vreme Drugog svetskog rata je otišla u partizane. Dva puta je ranjavana i zamalo je umrla od tifusa. Odlikovana je Ordenom za hrabrost i imala je čin potpukovnika.

Oca i brata Maksima izgubila je 1943. godine, a posle rata majku i brata Petra. Ostale su joj sestre o kojima se brinula. Studirala je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu, ali je zbog obaveza prekinula studije.

Jovanka je 1944. godine upoznala trideset i dve godine starijeg Josipa Broza Tita, ali se ne zna kako je postala njegova supruga.

Postoji više teorija, a na osnovu jedne od njih, Jovanka je bila sovjetski špijun. Druga verzija kaže da je bila Titova higijeničarka, a nakon smrti njegove velike ljubavi Davorinke Paunović, postala je njegova sekretarica.

15. aprila 1952. godine Jovanka i Tito su se tajno venčali. Mladoženjin kum je bio Aleksandar Ranković – Leka, potpredsednik SFR Jugoslavije, a mladin Ivan Gošnjak, general armije JNA. Ceremonija je održana u vili Dunavka u Iloku, gradu u Hrvatskoj.

Jovanka je poslata u Rim gde je učila da se lepo ponaša. Za nju je počela da radi prva jugoslovenska modna dizajnerka, Žuži Jelinek. Titova supruga je očarala zapadnjačke novinare i strane državnike, a smatra se prethodnicom Džeki Kenedi (Jacqueline Kennedy).

1953. godine je predstavljena kao prva dama SFRJ. Nije poznato koliko se ona mešala u državnu politiku i da li je imala političke ambicije.

Sedamdesetih godina njihov brak je bio u krizi. Jovanka je tvrdila da su Titove sekretarice agenti i želela je da ga zaštiti od njih, dok su joj mnogi prebacivali da je ona ta koja radi protiv svog supruga.

Optuživana je za špijunažu, planiranje državnog udara, odavanje državnih tajni, smenjivanje i postavljanje funkcionera, i slično.

Tito je 1974. godine naredio Savezu komunista Jugoslavije da osnuje komisiju koja će se baviti „slučajem drugarice Jovanke“. U narednih 14 godina na 59 sastanaka su o njoj raspravljali.

Jovanka od 1975. godine nije išla sa Titom u državne posete, a on se preselio u Beli dvor. Tada je bio pod uticajem Staneta Dolanca i Mitje Ribičiča koje mnogi smatraju zaslužnim za njihov rastanak.

Prva dama je uhapšena 1977. godine, ali se ne zna ko je to naredio. Tita nije videla dok je bio živ i samo se na kratko pojavila na njegovoj sahrani.

U julu 1980. godine, ljudi iz tajne službe su konfiskovali njenu imovinu i stavili su je u kućni pritvor. Jovanka se tada povukla i živela je u siromaštvu.

Bivša prva dama je 1983. godine smeštena u vilu Bor koja se nalazi u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića u Beogradu. Sudskim putem je tražila Titovo nasledstvo, ali ništa nije dobila.

2003. godine je dala intervju u kome je branila svog supruga rekavši da je sve uradio da bi je zaštitio.

Tadašnji ministri Ivica Dačić i Rasim Ljajić su joj 2009. godine uručili ličnu kartu i pasoš koje nije imala od Titove smrti. Jovanka se obradovala što će ponovo moći da putuje.

U avgustu 2013. godine je primljena u Urgentni centar u veoma lošem stanju. Lekari su prvo sumnjali na sepsu, a onda su utvrdili da ima rak kože. 20. oktobra je preminula, a šest dana kasnije je sahranjena u Kući cveća uz taktove pesme „Ćao, bela“.

Žarko Jokanović, srpski scenarista i glumac, je napisao knjigu o Jovankinom životu koja nosi naziv „Moj život moja istina“.

Nagrade i priznanja

• 1956. Orden Republike Egipta prvog stepena
• 1965. Medalja za borbu protiv fašizma od strane Vlade Demokratske Republike Nemačke
• 1970. Dinastijski orden Krune Holandije
• 1976. Orden Zvezde Socijalističke Republike Rumunije
• 1976. Francuski Orden za zasluge na Velikom krstu