Saša Janković

Biografija

Saša Janković je prvi srpski ombudsman (Zaštitnik građana). Kandidat je za predsednika Srbije na nadolazećim predsedničkim izborima u aprilu 2017. godine. Rođen je 24. aprila 1970. godine u Loznici.

Privatni život

Saša je oženjen Slavicom sa kojom ima sina Miloša.

Otac Branko je bio pravnik, a majka Marija medicinska sestra. Osnovnu i srednju Pravno-birotehničku školu je pohađao u rodnom gradu. Bio je odličan učenik. 1996. godine je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo.

Od malih nogu se bavio sportom i trenirao je rukomet, karate, streljaštvo i streličarstvo. Takođe ga je interesovala muzika pa je naučio da svira nekoliko instrumenata od kojih mu je omiljena gitara.

Otac mu je rođen u Bosni pa se devedesetih godina našao na spisku izbeglica koje su trebale da budu deportovane na bosansko ratište. Zbog toga se dugo krio i nije spavao u svom stanu.

Tečno govori engleski jezik. Oni koji ga poznaju, kažu da je perfekcionista zbog čega mu treba više vremena da završi posao koji započne.

Karijera

1994. godine je počeo da radi kao novinar u agenciji Beta. Bio je pomoćnik dežurnog urednika i urednik nedeljnog izdanja na engleskom jeziku. Tu se zadržao tri godine.

1996. godine je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo.

1997. godine se zaposlio kao stručni saradnik u Ministarstvu za sport i omladinu.

2000. godine je postao Sekretar saveznog ministarstva sporta, a naredne godine pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu.

2003. godine se zaposlio na mesto nacionalnog pravnog savetnika u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS-a u Beogradu.

2005. godine je završio specijalističke studije bezbednosti na Fakultetu političkih nauka.

U julu 2007. godine za Jankovića je glasalo 143 poslanika pa je izabran za Zaštitnika građana. Položio je zakletvu pred Narodnom skupštinom i obećao je da će organizatorima i učesnicima Parade ponosa pomoći u borbi protiv diskriminacije, da će tražiti sankcije za one koji uskraćuju prava građana, itd.

Na istoj funkciji je ostao i nakon izbora 2012. godine. Neki njegovi amandmani su usvojeni i poboljšani su zakoni za zaštitu podataka, za zaštitu od porodičnog nasilja, olakšano je zapošljavanje nastavnika koji romsku decu uče na maternjem jeziku, itd. Janković je podneo krivičnu prijavu protiv duhovno-rehabilitacionog centra „Crna Reka“.

U decembru 2016. godine je najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije i da će podneti ostavku kada započne kampanju.

Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova na srpskom i engleskom jeziku, a neki od njih su:

• „Intelligence/Security Systems of Serbia and Montenegro“ (2007.);
• „The Status of Serbia’s Intelligence Reform and its Challenges“ (2007.);
• „Parlamentarna kontrola službi bezbednosti“ (2008.);
• „Lokalni ombudsmani u Srbiji“ (2010.);
• „Načelo oportuniteta u radu Zaštitnika građana“ (2012.).

Aktivan je na društvenoj mreži Twitter na kojoj ima više od 100.000 pratilaca.

Priznanja

Kao Zaštitniku građana Srbije uručeno mu je:

• 2011. godine: Priznanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za poseban doprinos u afirmisanju prava na pristup informacijama, „Ličnost godine“ (OEBS), „Najevropljanin Srbije“ (Prva evropska kuća);
• 2012. godine: „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji), Priznanje Udruženja sudija prekršajnih sudova;
• 2013. godine: „Pravi muškarac“ (Centar 8 sa saradnicima);
• 2015. godine: „Vitez poziva“ (Liga eksperata – LEX), „Međunarodna nagrada za toleranciju“ (Fondacija Plavi Dunav), „Komunikator godine“ (Društvo Srbije za odnose sa javnošću), „Doprinos godine Evropi“ (Evropski pokret u Srbiji), „Šetač“ (Proaktiv za građanski aktivizam), „Nacionalni orden za zasluge u rangu viteza“ (Republika Francuska);
• 2016. godine: „Dobar primer Novog optimizma“ (Udruženje Novi optimizam), „Povelja za građansku hrabrost“ (Fondacija Dragoljub Stošić), „Ličnost godine“ (nedeljnik Vreme), „Ličnost 2015.“ (portal Žurnalist).

Afera „Pištolj“

Saša Janković je kritikovao rad nekih ministara i premijera Aleksandra Vučića. Takođe je ispitivao zašto je na Paradi ponosa 2014. godine došlo do sukoba između premijerovog brata Andreja i Žandarmerije.

Članovi vladajuće stranke su tražili njegovu ostavku, a mediji bliski vlasti su objavili da je 1. aprila 1993. godine Jankovićev prijatelj Predrag Gojković u njegovom stanu izvršio samoubistvo njegovim pištoljem. Tvrdili su da Janković nije imao dozvolu za pištolj iako je na sajtu Ministarsta unutrašnjih poslova publikovana kopija oružanog lista. Zaštitnik građana je rekao da je oružje prvo bilo u vlasništvu njegovog oca.

Izjave:

• „Svako pravo ograničeno je pravima drugih i ima dve strane – ovlašćenje i obavezu. Svi moramo biti spremni da prihvatimo obe.“
• „Nije dobro biti u medijima više nego što se na njima data obećanja i stvorena očekivanja mogu ispuniti. Nova razočaranja građana bi morali izbeći. Nije cilj mog rada ni to da nekoga kažnjavam, ni u javnosti sramotim. Težim promeni i unapređenju načina rada državnih organa.“
• „Za građane ne postoji ništa gore nego da Srbija ovakva kakva jeste – razorenih institucija, bez vladavine prava i socijalne pravde, ugušenih medija, netransparentna i korumpirana, uđe u EU. Takva bi bila lak zalogaj svakom ko bi da nas iskoristi ekonomski i na svaki drugi način, građani od toga ne bi imali ništa, a ni one zemlje koje bi da nam pomognu.“
• „Naša snaga nikada nije proizilazila spolja, već iznutra. I u regionu stabilnost ne može da se zasniva na ličnim odnosima lidera, niti smešnoj trci u naoružanju, već na ljudskim vrednostima koje delimo, na pravnim državama, poštovanju ljudskih prava, zdravim ekonomijama, zadovoljnim ljudima. To su srpske i evropske vrednosti kojima treba da težimo.“