Aleksandar Vučić

Biografija

Aleksandar Vučić je srpski pravnik i političar, te predsednik Republike Srbije i bivši predsednik Srpske napredne stranke (SNS). Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Odrastao je na Novom Beogradu gde i danas živi.

Vučić je od 1993. do 2008. godine bio član Srpske radikalne stranke. Za ministra informisanja izabran je 1998. godine, a 14. juna 1999. godine formalno je podneo ostavku na tu funkciju,p ali je nastavio da vrši ministarsku dužnost do 2000. godine.

Posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci najavio je povlačenje iz politike. Međutim, ipak se pridružio Tomislavu Nikoliću i postao zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS). Nakon izbora 2012. godine preuzeo je funkciju ministra odbrane i potpredsednika Vlade.

Na vanrednim izborima 2014. godine SNS je osvojila većinu, a Vučić je izabran za predsednika Vlade Srbije.

Premda je često govorio da se neće kandidovati za predsednika Srbije, Vučić je 2017. godine ipak bio kandidat Srpske napredne stranke (SNS) i njenih koalicionih partnera za tu funkciju. Sa preko 56 odsto osvojenih glasova izabran je za predsednika Srbije.

Detinjstvo, obrazovanje i privatni život

Aleksandar Vučić je rođen 1970. godine u Beogradu. Njegovi roditelji, Angelina (devojački Milanov) i Anđelko Vučić su po struci ekonomisti. Otac je radio u struci, a majka je bila novinarka. Ima i dve godine mlađeg brata Andreja.

Pohađao je osnovnu školu „Branko Radičević“ i Zemunsku gimnaziju. Bio je odličan učenik i išao je na mnoga takmičenja iz istorije i šaha.

Interesovao ga je sport pa je trenirao košarku i fudbal. Od malih nogu je navijao za Crvenu zvezdu. Posećivao je utakmice i učestvovao je u tučama sa protivničkim navijačima zbog čega je imao ozbiljne povrede.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji. Zbog toga je dobio stipendiju „Fondacije za razvoj naučnog podmlatka“ i oko godinu dana je proveo u Brajtonu gde je usavršio engleski jezik.

Služi se ruskim i francuskim jezikom, a uči nemački i kineski. Voli da igra šah i čita knjige iz oblasti geopolitike, istoriografije, srpske i svetske književnosti. Vlasnik je biblioteke na kojoj bi mu mnogi pozavideli.

Od 1997. do 2011. godine, Aleksandar je bio u braku sa Ksenijom (devojački Jovanović), novinarkom i bivšom urednicom Televizije „Pink“. 1998. godine su dobili sina Danila, a četiri godine kasnije ćerku Milicu.

Vučić je 2013. godine oženio Tamaru Đukanović koja je po zanimanju diplomata i radi u Ministarstvu spoljnih poslova. U medijima se pojavila vest da je par izgubio bebu nekoliko dana pre rođenja i da su se ubrzo rastali.

Krajem 2016. godine Aleksandrovoj ćerki Milici je na Facebook-u pretio 28-ogodišnji M. R. Ubrzo je uhapšen, a čeka ga kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora.

9. juna 2017. sa Tamarom Đukanović dobio je sina Vukana.

Vučić je 15. novembra 2019. godine primljen na  lečenje u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, zbog, kako je navedeno, kardiovaskularnih problema[1]. Tri dana kasnije mediji su objavili da je pušten.

Njegova savetnica za medije i zamenik gradonačelnika Beograda tvrdili su da su njegovi zdravstveni problemi delom bili izazvani pritiskom od strane novinara, što je on demantovao na konferenciji koju je održao po izlasku iz bolnice.

U julu 2020. godine Vučić je postao student beogradske Visoke sportske škole strukovnih studija, sa ciljem da postane košarkaški trener nakon što okonča političku karijeru[2].

Pojedini mediji su objavili da je jedan od uslova za upis na Visoku sportsku školu ranije bilo aktivno bavljenje sportom tokom tri godine, ali je taj deo obrisan iz teksta koji stoji na njihovoj zvaničnoj veb stranici.

Karijera

Aleksandar Vučić je tokom studija počeo da se bavi novinarstvom. Od 1992. do 1993. godine radio je na Kanalu S u Republici Srpskoj. Vodio je vesti na engleskom jeziku.

Politikom je počeo da se bavi 1993. godine i to tako što je postao član Srpske radikalne stranke (SRS). Ubrzo je postao poslanik u Narodnoj skupštini.

Za generalnog sekretara stranke izabran je 1995. godine.

Tokom rata u Hrvatskoj, vlast ove države je nazivao ustaškom i zločinačkom. Rekao je da su spalili sve što su članovi njegove porodice decenijama gradili. Nakon masakra u Srebrenici, izjavio je da se „mora ubiti 100 Muslimana za svakog ubijenog Srbina“.

Od 1996. do 1998. godine je bio direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“.

U martu 1998. godine je izabran za ministra za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića. Podržao je Zakon o javnom informisanju koji je propisao ogromne novčane kazne za novinare koji su pisali protiv režima Slobodana Miloševića.

Zbog toga su i mnogi listovi ugašeni, a rad opozicionih medija je onemogućen. U tom periodu mu je bio zabranjem ulazak u EU.

Vučić je u jednom intervjuu pretio da će se osvetiti novinaru Slavku Ćuruviji koji je ubijen na Uskrs 1999. godine. Njegova prva žena je izjavila da je Vučić bio umešan u ovo ubistvo i progon novinara.

U junu je protestovao zbog potpisivanja Kumanovskog sporazuma i formalno je podneo ostavku, ali na funkciji je ostao sve do rušenja Miloševićevog režima.

Vučić je 2000. godine postao poslanik Savezne skupštine SRJ i tada je imenovan za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. Početkom naredne godine je podneo ostavku na ovu funkciju.

Za gradonačelnika Beograda prvi put se kandidovao 2004. godine. Njegov slogan je bio „Vučić za metropolu“. U prvom krugu je osvojio 29,13% glasova, a u drugom 48,4%. Pobedio ga je kandidat Demokratske stranke Nenad Bogdanović.

Izjavio je da, ukoliko ne postane gradonačelnik, neće prihvatiti poslanički mandat u Skupštini i održao je reč.

U periodu od 2004. do 2008. godine je bio predsednik opštinskog odbora Novi Beograd, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS-a u Narodnoj skupštini, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, te zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.

U maju 2008. godine SRS je trebalo da formira koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom, Socijalističkom partijom Srbije, Jedinstvenom Srbijom i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije.

Vučić je tada predložen za gradonačelnika Beograda, ali ova funkcija je poverena Draganu Đilasu jer su SPS, JS i PUPS napravili vladu sa Demokratskom strankom, Liberalno demokratskom partijom i G17 +.

U septembru, nakon sukoba Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, Vučić je napustio SRS i podneo je ostavku na svoje dužnosti. Početkom oktobra je sa Nikolićem osnovao Srpsku naprednu stranku (SNS) i postao je zamenik predsednika. Promenio je svoje političke stavove i, umesto za tzv. Veliku Srbiju, zalagao se za pridruženje Evropskoj uniji.

Nakon što je u maju 2012. godine Tomislav Nikolić izabran za predsednika Republike Srbije, Vučić je imenovan za predsednika stranke.

U julu je postao ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala. Takođe je imenovan za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.

Tokom mandata ministra odbrane, Vučić je tražio strateške partnere i sklopio je brojne ugovore sa Rusijom. Organizovao je aeromiting „Batajnica 2012“ na kom je predstavljen školski avion Lasta.

Prisustvovao je sajmu naoružanja „Partner 2013“ gde je izjavio da očekuje investicije u ovom sektoru. Zbog korektne saradnje sa drugim zemljama, ministarstvo odbrane je dobilo poklone u vidu motornih vozila čija je vrednost nekoliko miliona evra. U dogovoru sa Rusijom, očišćen je teren kod aerodroma u Nišu na kome su se nalazile kasetne mine.

Uprkos postignutim rezultatima, Vučić je u septembru 2013. godine podneo ostavku na mesto ministra odbrane jer je hteo da se posveti funkciji prvog predsednika Vlade za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala. Izjavio je da neće štititi kriminalce, ali se sastajao sa Miroslavom Miškovićem koji je bio optužen za privredni kriminal.

U aprilu 2013. godine se priključio timu koji je pregovarao o pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Prihvatio je Briselski sporazum koji je u Narodnoj skupštini podržalo 173 poslanika. Protivnicima je predložio da se održi referendum o ovom sporazumu, ali su oni to odbili.

Premijerski mandat

Na parlamentarnim izborima u martu 2014. godine, SNS je osvojila 48,35% glasova i formirala je Vladu sa koalicijom okupljenom oko SPS-a. Vučić je izabran za predsednika te Vlade.

Početkom 2014. godine je učestvovao u spašavanju zavejanih putnika kod Feketića. To je izazvalo burne komentare na društvenim mrežama, pa su nastali smešni snimci koji predstavljaju parodiju na ovaj događaj.

Nakon majskih poplava je izjavio da će Srbija raditi na prevenciji šteta od elementarnih nepogoda i da će razvijati efikasan sistem zaštite. Rekao je da će smeniti sve koji su odgovorni, a da će država pomoći ljudima koji su pretrpeli materijalne gubitke.

U septembru iste godine je uveo mere štednje na osnovu kojih je smanjio penzije i plate u državnim firmama. Izjavio je da očekuje da će se na ovaj način godišnje uštedeti 700 miliona evra.

U martu 2015. godine, nakon pada helihoptera Vojske Srbije u kome je poginulo šestoro ljudi i tek rođena beba, Vučić je preuzeo odgovornost i rekao je da neće smeniti ministra odbrane Bratislava Gašića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

U aprilu je potpisan ugovor za „Beograd na vodi“ vredan 3.5 milijardi evra. Vučić je izjavio da će zahvaljujući ovom projektu posao dobiti više desetina hiljada ljudi.

Prisustvovao komemoraciji u Srebrenici koja je održana povodom 20 godina od masakra. Tada je kamenom pogođen u lice i lakše je povređen.

U septembru je sa načelnikom Srebrenice Ćamilom Durakovićem, učestvovao u debati „Balkan – 20 godina posle“ koju je vodio Bil Klinton. Istakao je da je Srbija uradila sve što je u njenoj moći da bi došlo do pomirenja u regionu, kao i to da se zalaže za razgovore između Srba i Bošnjaka.

Krajem godine je izjavio da će ruska vlada srpskoj vojsci pokloniti šest polovnih lovačkih aviona Mig-29 i po 30 tenkova T-72 i izviđačkih oklopnih automobila BRDM-2. Srbija će za remont i modernizaciju Mig-ova platiti 185 miliona evra.

Predsednički mandat

U martu 2017. godine se kandidovao za predsednika Srbije. Članovi SNS-a su izjavili da su za samo 12 sati prikupili 60 000 potpisa koji su podržali Vučićevu kandidaturu. Među njima su brojni intelektualci, sportisti, estradne ličnosti, itd. Rekao je da će, ukoliko izgubi na ovim izborima, podneti ostavku na mesto predsednika Vlade.

Nataša Jeremić, supruga protivničkog kandidata Vuka Jeremića, je podnela krivičnu prijavu protiv Aleksandra, SNS-a i potpredsednika te stranke koji je izjavio da ona upravlja celokupnim narko tržištem u Srbiji. Vučić se zbog toga izvinio i rekao da su napadi na članove njegove porodice mnogo gori.

Na godišnjicu bombardovanja Srbije je održao miting u beogradskoj Areni. Jedan od gostiju je bio bivši nemački kancelar Gerhard Šreder koji je učestvovao u pomenutoj agresiji.

Nakon početnih spekulacija da će se za predsednika Srbije kandidovati i Tomislav Nikolić, tadašnji aktuelni predsednik podržao je Vučića i vladajuću Srpsku naprednu stranku. Vučić je na izborima pobedio u prvom krugu, osvojivši 56,01 odsto glasova.

Nezavisni kandidat Saša Janković bio je drugi sa 16,63 odsto glasova, Luka Maksimović treći, a bivši ministar vanjskih poslova Srbije Vuk Jeremić četvrti.

Istraživanje koje je proveo CeSID pokazalo je da značajan deo Vučićevih pristalica čine penzioneri, čak 41 odsto. Oko 63 odsto njegovih birača ima diplomu srednje škole, dok 21 odsto nema srednjoškolsko obrazovanje[1].

Rezultati izbora su pokrenuli proteste širom zemlje. Hiljade mladih ljudi su optužile Vučića da zavodi diktaturu u Srbiji, a protesti su organizovani putem društvenih mreža.

Učesnici su tvrdili da nisu povezani ni sa jednom strankom ili političarem, te su tražili kompletnu reviziju onoga što su nazvali „korumpiranim političkim, poslovnim i medijskim sistemima koji služe eliti predvođenoj Aleksandrom Vučićem[2]“.

Među demonstrantima je bilo i lidera opozicije i njihovih pristalica. Zato je Vučić tvrdio da su proteste organizovali njegovi politički protivnici koji su očekivali da „diktator izvede policiju na ulice“.

Uprkos protestima, on je 31. maja 2017. godine pred Narodnom skupštinom Srbije položio zakletvu za predsednika Srbije. Obraćajući se poslanicima i građanima Vučić je obećao da će nastaviti sa započetim reformama, te istakao da će Srbija ostati na evropskom putu.

Osim toga, kazao je da će Srbija nastaviti i dalje da gradi partnerstvo sa NATO-om i Rusijom, ali da će zadržati vojnu neutralnost.

On je raspustio policijsku službu koja je do tada bila zadužena za zaštitu predsednika i zamenio je pripadnicima Kobre, jedinice vojne policije koja ga je štitila i dok je obavljao funkciju premijera, u periodu od 2014. do 2017. godine.

Od kraja 2018. godine do početka 2019. godine hiljade građana Srbije je protestovalo protiv načina njegove vladavine. Povod protesta je bio napad na jednog od opozicionih lidera Borka Stefanovića u Kruševcu, a održavao se pod parolom „Stop krvavim košuljama[3]“.

Demonstranti su optuživali Vučića i Srpsku naprednu stranku za korupciju, te tvrdili da on pokušava da se pozicionira kao autokrata, što je on oštro negirao u nekoliko navrata.

Vučić je u julu 2019. godine imenovan počasnim građaninom Drvara i počasnim građaninom Sokoca.

Predsednik Srbije je 10. oktobra 2019. godine potpisao takozvani „Mali šengenski sporazum“ o regionalnoj ekonomskoj saradnji s albanskim premijerom Edijem Ramom i premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevom.

Sporazum podrazumeva slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i radnika između zemalja koje čekaju odobrenje za ulazak u Evropsku uniju (EU).

Sledećeg meseca su izneli konkretne predloge i predstavili prve korake ka postizanju gore navedenih ciljeva, uključujući i mogućnost otvorenog pograničnog područja. U decembru 2019. godine trojica državnika su se sastala sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, ostavljajući mogućnost da se i ta zemlja pridruži „mini šengenu“.

U izveštaju Freedom House-a iz 2019. godine navedeno je da je status Srbije opao sa „slobodnog“ na „delimično slobodan“, zbog „pogoršanja uslova za sprovođenje izbora, kontinuiranih pokušaja vlade i provladinih medija da podrivaju nezavisne novinare pravnim uznemiravanjem i klevetničkim kampanjama, te prekoračenje ovlasti koje Vučić kao predsednik po Ustavu ima[4]“.

Početkom naredne godine celi svet je zadesila pandemija novog virusa korona, zbog čega je Vlada Srbije uvela oštre mere. Potpuno zaključavanje, policijski čas, ograničavanje putovanja između gradova i slično, trajalo do izbora polovinom godine.

Posle Parlamentarnih izbora koji su održani u junu 2020. godine epidemiološka situacija u Srbiji se značajno pogoršala. Nakon Vučićeve najave da je moguće ponovno uvođenje blokade zbog pandemije hiljade ljudi u Beogradu je izašlo na proteste.

Građani su demonstrirali zbog preranog ukidanja ograničenja i smanjenja rizika za održavanje izbora. Od mirne šetnje, protest se pretvorio u sukob demonstranata i policije.

Ljudi su hapšeni i prebijani na ulicama, a policija i vojska su dimnim bombama rasterivali prisutne[5]. Pojedini analitičari su kazali da nisu bili svedoci policijskog nasilja u Srbiji još od režima Slobodana Miloševića.

Sa druge strane, predsednik Vučić, njegov SNS i brojne pristalice ističu da je tokom njegove vladavine Srbija postala „ekonomski tigar“, da je povećan BDP, te da je život građana znatno povećan.

Nesporno je da je Srbila dobila na desetine kilometara novog auto puta i železničkih pruga, da su izgrađene nove fabrike, škole i bolnice, te da je projekat „Beograd na vodi“ zaživeo, kako je Vučić i obećao.

Često se u prvi plan stavljaju Vučićeve posete Briselu, Vašingtonu i drugim evropskim i svetskim centrima moći. U martu 2021. godine on je posetio Bahrein i tako postao prvi srpski predsednik koji je posetio tu zemlju.

U periodu od 2017. godine kada je izabran za predsednika do aprila 2021. godine Vučić je imao priliku da se nekoliko puta sastane sa najvišim zvaničnima najmoćnijih zemalja sveta. Trudi se da zadrži dobre odnose sa Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Nakon što su SAD preuzele ulogu posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine, Vučić je u septembru 2020. godine u Vašingtonu potpisao sporazum o normalizaciji privrednih odnosa sa Kosovom, ali se i obavezao da će ambasada Srbije u Izraelu od sada biti u Jerusalimu.

Uprkos činjenici da vladajući SNS na čelu sa Vučićem ističe brojne dobre stvari koje je u dosadašnjem mandatu on uradio, Amnesti Internešnal (Amnesty International) u svom izveštaju za 2021. godinu navodi da njegov mandat karakterišu „kršenja ljudskih prava, ograničenja slobode izražavanja i kampanje uznemiravanja protiv opozicionih ličnosti, novinara i medija[6]“.

Srbija je od početka 2021. godine donirala na desetine hiljada vakcina građanima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makednije, a omogućena je i besplatna vakcijanacija državljana tih zemalja u Srbiji.

Vučiću je 22. aprila 2021. godine u Banjaluci uručen „Ključ grada“, najveće gradsko priznanje, kao i povelja počasnog građanina tog grada. Tim povodom je najavio da će Srbija nastaviti da ulaže u Banjaluku i Republiku Srpsku.

Tokom predsedničkog mandata sastao se sa svetskim državnicima. Posebno ističe dobru saradnju sa Kinom i Ruskom Federacijom.

Ima verifikovane naloge na Twitter-u i Facebook-u na kojima objavljuje aktivnosti iz svog političkog života. Često gostuje kod Dragana J. Vučićevića u emisiji „Teška reč“ i kod Milomira Marića u emisiji „Ćirilica“ gde odgovora na pitanja građana i priča o poteškoćama i uspesima koje je postigla Srbija. Mnogi ga optužuju da kontroliše medije i da na taj način utiče na glasače.

U velikom intervjuu koji je u aprilu 2021. godine dao bosanskohercegovačkom novinaru Senadu Hadžifejzoviću Vučić je govorio o svom poreklu, sudbini njegove porodice tokom Drugog svetskog rata, ali i o svojoj ulozi tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina 20. veka. Tom prilikom je pokazao i šta je Srbija postigla od momenta kada je njegova stranka preuzela vlast.

Projekat „Otvoreni Balkan“

Na Ekonomskom forumu koji je krajem jula 2021. godine održan u Skoplju Vučić je zajedno sa premijerima Severne Makedonije i Albanije Zoranom Zaevom i Edijem Ramom potpisao nekoliko dokumenata čijom bi realizacijom trebalo da bude olakšano kretanje ljudi i roba među pomenutim zemljama.

Potpisali su Sporazum o saradnji i zaštiti i spašavanju od katastrofa, Memorandum o razumevanju radi olakšavanja uvoza i izvoza i kretanja roba, te Memorandum o tržištu rada[7].

Drugi predsednički mandat i „Srbija protiv nasilja“

Na Opštim izborima 2022. godine Vučić je bio predsednički kandidat SNS-a. Osvojio je 58 odsto glasova u prvom krugu i tako osigurao drugi mandat predsednika Srbije.

U martu 2023. godine je najavio osnivanje Narodnog pokreta za državu.

Nakon pucnjave u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima oko Mladenovca i Smedereva u maju 2023. godine krenuli su veliki protesti protiv njegove vladavine.

Zato je obećao da će pre kraja godine biti održani prijevremeni izbori.

Demonstranti koji nedeljama šetaju ulicama Beograda i drugih većih gradova pod sloganom „Srbija protiv nasilja“ su, između ostalog, tražili smenu ministra policije Bratislava Gašića, ali je Vučić svaki od tih zahteva odbio.

Vučić se 27. maja 2023. godine povukao sa čela Srpske napredne stranke. Na toj poziciji ga je nasledio Miloš Vučević, aktuelni ministar odbrane i potpredsednik Vlade Srbije.

Imovina

Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije piše da Aleksanar Vučić ima samo garsonjeru od 30 metara kvadratnih u novobeogradskom naselju Belvil. Njena vrednost je 51.000 evra, a izjavio je da ju je dobio od roditelja. Njegovi mesečni prihodi iznose 112.024 dinara. Rekao je da ima ušteđevinu koju je prijavio Agenciji, ali o njoj nema podataka na sajtu.

Druga žena Tamara je vlasnica stana od 104 kvadrata koji se nalazi pored Vučićeve garsonjere. Kupila ga je 2013. godine za 196.000 evra. Aleksandar je rekao da su ovo odvojene nekretnine koje nemaju veze sa bračnim statusom.

1998. godine je od države dobio stan u Beogradu koji ima 118 kvadrata, a procenjuje se na 231.000 evra. Tvrdio je da ga je otplatio i da mu je u tome pomogla porodica i Vojislav Šešelj. Rekao je da ga je 2013. godine poklonio prvoj supruzi, ali u katastru se on i dalje vodi kao vlasnik.

Iste godine njegovi roditelji su postali vlasnici stana od 112 kvadrata koji su dobili u razmeni sa Narodnom bankom Jugoslavije. Njegova vrednost je 239.000 evra. Oni su dali stan od 89 kvadrata koji tri puta manje vredi, a razliku od 23 kvadrata su platili 14.500 dinara, tj. 2.400 nemačkih maraka.

Otac Anđelko ima: stan i garažu na Novom Beogradu čija je površina 93 m2, a vrednost 111.000 evra, nelegalizovanu kuću u naselju Jajinci koja vredi 141.000 evra, trećinu kuće u Bugujnu koja je u lošem stanju, šume, voćnjake, njive i livade u Bugojnu koje se procenjuju na 10.000 evra i 2,5 ha poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u Sremskoj Mitrovici i vredi 90.000 evra.

Majka Angelina je vlasnica poljoprivrednog zemljišta kod Bečeja čija je vrednost 20.000 evra. 2016. godine je prodala stan na Novom Beogradu za 74.000 evra.

Brat Andrej je 2008. godine sa bivšom suprugom kupio stan za 191.000 evra. Nakon razvoda svoju polovinu je otkupio za 40.000 evra. Takođe poseduje automobil Škodu.

Sa kolegama je 2000. godine osnovao kompaniju „Velika Srbija“. On od 2012. godine nije jedan od vlasnika.

Udruženje građana pod nazivom „Komitet za odbranu Vojislava Šešelja“ formirao je 2003. godine. Iz njega je isključen čim je napustio SRS.

Vučić je izjavio da je od 2010. godine radio u agenciji za oglašavanje „Profiler team“ koja je dve godine kasnije bila zadužena za izbornu kampanju SNS-a.

Kontroverze

U martu 2011. godine je, zbog neplaćanja poreza, pokrenut postupak protiv firme „Asomakum“ čiji je vlasnik Andrej Vučić, brat Aleksandara Vučića. On je izjavio da mu je 2010. godine ukradena lična karta i falsifikovan potpis i da nema veze sa ovom kompanijom. 2015. godine sud je ovo potvrdio i obustavio postupak.

Tokom „Parade ponosa“ 2014. godine, pripadnici Žardanmerije su pretukli Andreja, Predraga Malog i dvojicu pripadnika „Kobri“. Oni su rekli da Andrej nije dao legitimaciju. Andrej je tvrdio da se predstavio i da im je rekao gde ide.

Krajem 2011. godine Vučić je prekoračio brzinu. Vozio je 179 km/h tamo gde je dozvoljeno maksimalo 80 km/h. Iz nepoznatih razloga, sud je obustavio prekršajni postupak.

Nagrade i priznanja

• „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine (2012.);
• „Ličnost godine 2013“, izbor „Nezavisnih novina“, Bosna i Hercegovina;
• „Čovek godine 2013“, izbor evropskog magazina „Man“;
• „Najevropljanin 2013“, izbor međunarodne organizacije „Prva evropska kuća“;
• „Vidovdanska nagrada 2013“, dodeljuje grad Kruševac;
• Počasni građanin Leskovca (2013.);
• Počasni građanin Leposavića (2013.);
• „Regionalni lider 2014“, izbor regionalnog žirija i čitalaca „Večernjeg lista“, Bosna i Hercegovina.
• Počasni građanin Drvara i počasni građanin Sokoca (2019.);
• Počasni građanin Banjaluke (2021.);
• Orden „Zlatni lav“, najveće priznanje Republike Češke (2021.);
• Orden Velikog krsta reda Svetog Šarla, priznanje Kneževine Monako (2022.).

Reference

[1] https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3739169/-vucic-primljen-na-vma-zbog-kardiovaskularnih-problem.html

[2] http://www.politika.rs/sr/clanak/458642/Aleksandar-Vucic-ponovo-postao-student

[1] http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf

[2] https://www.slobodnaevropa.org/a/novi-protesti-protiv-izbornih-rezultata/28412532.html

[3] https://rs.n1info.com/vesti/a444402-protest-stop-krvavim-kosuljama-u-beogradu/

[4] https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf

[5] https://www.slobodnaevropa.org/a/30719754.html

[6] https://www.amnesty.org/en/countries/europe-and-central-asia/serbia/report-serbia/

[7] https://www.aa.com.tr/ba/politika/skoplje-zaev-rama-i-vu%C4%8Di%C4%87-potpisali-sporazume-za-lak%C5%A1e-kretanje-roba-i-radne-snage/2318157