Darko Miličić je bivši srpski košarkaš, danas preduzetnik i poljoprivrednik. Bio je drugi pik na NBA (National Basketball Association) draftu 2003. godine, a u najjačoj svetskoj košarkaškoj ligi je proveo devet godina i za to vreme je igrao u redovima čak šest ekipa. Osvojio je šampionski prsten sa Detroit pistonsima (Detroit Pistons) u sezoni 2003/04 i tako postao najmlađi igrač koji je igrao u NBA finalu i čiji je tim na kraju i trijumfovao. Košarku napušta 2012. godine kada je od tadašnje ekipe Boston seltiks (Boston Celtics) zatražio raskid ugovora.
Visok je 213cm i igrao je na poziciji centra.
Detinjstvo
Miličić je rođen 20. juna 1985. godine u Novom Sadu. Roditelji Zora i Milorad vuku korene iz Šipova u Bosni i Hercegovini (BiH). Darko ima i sestru Tijanu koja se bavi odbojkom.
Život u Srbiji tokom 90-tih godina doneo mu je preživljavanje rata u BiH i NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Iz detinjstva mu je u sećanju ostao događaj kada je na televiziji objavljeno da je nekoliko srpskih vojnika izgubilo život, a spiker je među njima pročitao i ime njegovog oca Milorada Miličića. Darko koji tada nije imao ni deset godina prvo nije shvatio zbog čega je očeva slika uopšte na televiziji, a nakon nekoliko minuta je saopšteno da je došlo do greške i da su neka objavljena imena bila pogrešna. Tokom 1999. godine Miličić je sa porodicom živeo u Novom Sadu za vreme NATO bombardovanja.
Košarkom se počeo baviti više zbog fizičkih predispozicija i biologije, a manje zbog strasti. Prve košarkaše korake je napravio pod očevim instrukcijama, a podrška porodice i okoline usmerila ga je da nastavi da trenira.
Karijera
Profesionalnu košarkašku karijeru počinje u sezoni 2001/02 u vršačkom Hemofarmu. Tadašnji trener Hemofarma Željko Lukajić novinarima skreće pažnju na visokog šesnaestogodišnjaka koji je „materijal za NBA“.
Nije prošlo mnogo vremena do trenutka kada čelnici NBA odlučuju da zbog Darka promene pravilo koje nalaže da igrač mora imati 18 godina u vreme kada ističe prijava na draft. Sezona 2002/03 bila obeležena čekanjem odlaska u NBA, igranjem i sedenjem na klupi, ali i nezadovoljstvom uprave Hemofarma koja vidi da će im najperspektivniji igrač otići i to za obeštećenje kojim nisu zadovoljni jer NBA ima ograničen budžet za isplate evropskih klubova.
2003. godine na draftu su bile današnje zvezde košarke: Lebron Džejms (LeBron James), Karmelo Entoni (Carmelo Anthony), Dvejn Vejd (Dwyane Wade) i među njima Darko Miličić. Borba oko Miličićevog odlaska u NBA počinje. Uprava Hemofarma najavljuje tužbu zbog kršenja ugovora i pred sezonu 2003/04 najavljuju da mladog košarkaša očekuju u svojim redovima, iako se u medijima već uveliko spekuliše o tome da je posao završen i da Miličić sezonu počinje u redovima Detroit pistonsa. Ipak, Hemofarm, Darkov menadžer Dragan Delić i Detroit postižu dogovor i Miličić sezonu počinje u NBA ligi.
Prva sezona u Detrotu za Darka uglavnom prolazi sedeći na klupi o čemu svedoči i očajna sezonska statistika koja pokazuje da je na terenu proveo u proseku 4,7 minuta po utakmici, da je postizao 1,4 poena na utakmici i da je imao postotak poena iz igre od samo 0,262 po meču. Na teren je ulazio na 34 utakmice, ali ni jednom nije bio u startnoj petorci. Uprkos maloj minutaži on postaje najmlađi igrač u NBA finalu (tada je imao 18 godina i 356 dana), najmlađi igrač koji je osvojio šampionski prsten NBA, najmlađi strani igrač u NBA i četvrti najmlađi igrač ikad koji je zaigrao u najpoznatijoj košarkaškoj ligi na svetu.
Ni sledeća sezona ne donosi ništa bolje. Uprkos tvrdnjama Džoa Dumarsa (Joe Dumars), predsednika Pistonsa, da će Miličić postati jedan od stubova igre njegova minutaža se ne povećava. U sezoni 2004/05 dva puta je bio u startnoj petorci, igrao je u 37 utakmica, prosečno je na terenu boravio 6,9 minuta, a statistiku postignutih poena je povećao na 1,9 po utakmici. Sam Miličić u medijima ističe da će napredovati onda kada počne više igrati, ali trener Leri Braun (Larry Brown) ostaje gluv za njegove izjave.
U sezoni 2005/06 Detroit dobija novog trenera, Filip Saundersa koji je u košarkaškoj javnosti poznat po radu sa mladim igračima. U pripremnim utakmica kroz letnju ligu NBA Miličić je napokon počeo da postaje istinski deo tima, ali nova sezona ne donosi nikakvu promenu. Na terenu provodi u proseku 5,6 minuta, postiže samo 1,5 poena po utakmici, a trener ga uvodi u igru ili kada Pistonsi ubedljivo pobeđuju ili tragično gube. U prvom delu sezone je igrao u 25 utakmica, ali ni jednoj nije bio u prvoj petorci. Za Pistonse je odigrao 96 utakmica i postigao 152 poena. Drugi pik na draftu karijeru u Detroitu završava sa prosekom od samo 1,6 poena po utakmici.
15. februara 2006. godine Detroit Darka prepušta klubu Orlando medžik (Orlando Magic) u zamenu za Kelvina Katoa (Kelvin Cato) i pik u prvoj rundi NBA drafta 2007. godine. Sa značajnom uvećanom minutažom u igri Miličić u proseku ima 2,4 bloka po utakmici u prvih 20 nastupa za Orlando, što je veliki učinak u poređenju sa 0,5 koliko je ostvarivao u Detroitu. Uprkos znatno boljim rezultatima (na terenu provodi u proseku 20,4 minuta, postiže 7,8 poena po utakmici) Orlando nije stavio odgovarajuću ponudu na sto, pa Darko postaje slobodni agent.
12. jula 2007. godine Miličić potpisuje trogodišnji ugovor sa klubom Memfis grizlis (Memphis Grizzlies) vredan 21 milion dolara. U prvoj sezoni je odigrao 70 utakmica, od toga je kao starter počeo čak 64. Na terenu je provodio u proseku 23,8 minuta, ubacivao je 7,2 poena po utakmici uz 1,6 blokada i 6,1 skokova. 2008. godine u letnjoj pauzi se pridružuje reprezentaciji Srbije na pripremama za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, ali je bio prinuđen napustiti selekciju zbog povrede ahilove tetive. Intenzivne terapije su mu pomogle da se oporavi na vreme za početak nove NBA sezone. Loši rezultati ponovo ga dovode na klupu. Uspeva da se vrati u startnu petorku, ali je u decembru 2008. godine u meču protiv Indijana pejsersa (Indiana Pacers) slomio zglob desne ruke . Do kraja sezone Darka je u startnoj petorci zamenio Mark Gasol (Marc Gasol).
25. juna 2009. godine Darko je ponovo trejdovan , ovog puta u ekipu Njujork niks (New York Knicks). U dresu Niksa je odigrao 8 utakmica, na terenu je proveo u proseku 8,9 minuta i postizao je 2 poena po utakmici. Nova godina značila je i novi trejd, ovog puta u Minesota timbervulfse (Minnesota Timberwolves). Do kraja sezone 2009/10 Miličić je u dresu Timbervulfsa odigrao 24 utakmice, u 18 je bio u startnoj petorci, prosečno je postizao 8,3 poena i 5,5 skokova po utakmici. U julu 2010. godine uprava Minesote je odlučila da Miličiću ponudi novi četvorogodišnji ugovor vredan 20 miliona dolara. U novoj sezoni Darko postiže i rekordne rezultate. U utakmici protiv Los Anđeles Lejkersa (Los Angeles Lakers) postiže 23 poena, 16 skokova i šest blokada, a rekord karijere ostvaruje u meču protiv Golden stejt voriorsa (Golden State Warriors) sa 25 poena i 11 skokova. Sezonu 2010/11 završava kao peti bloker NBA lige.
Sledeću sezonu počinje kao startni centar Minesote, ali kako su njegove partije bile sve slabije tako je i vreme provedeno na klupi postajalo duže sve dok mu uprava Timbervulfa nije rekla zbogom nakon jednostranog raskida ugovora u skladu sa NBA klauzulom koja dozvoljava klubovima raskid ugovora ukoliko smatraju da neki igrač ne ispunjava očekivane rezultate.
U septembru 2012. godine potpisuje ugovor sa Boston seltiksima (Boston Celtics), ali već 17. novembra pred utakmicu protiv Toronto reptorsa (Toronto Raptors) Darko traži da razgovara sa trenerom Dokom Riversom (Doc Rivers) i tada mu saopštava da je njegova karijera u NBA završena i da samo želi da se vrati u domovinu. Seltiksi su saopštili da je Miličić zatražio prekid saradnje kako bi se vratio kući da bude sa bolesnom majkom. Istina je da je ona bila samo blago bolesna, a da je Darko već ranije razmišljao o napuštanju NBA lige.
Tokom devet godina karijere u NBA zaradio je 52 miliona dolara, koji će mu, kako sam tvrdi, potrajati sledećih 200 godina, odigrao je 438 utakmica, na terenu je proveo u proseku 18,6 minuta i postizao je 6,1 poena po utakmici.
Bilo je pokušaja da se Darko vrati košarci u Srbiji, u medijima se u nekoliko navrata govorilo o tome da će Darko zaigrati u dresu Crvene Zvezde ili Metalca. Ipak, njegovo zbogom košarci je bilo konačno. Sam priznaje da danas košarku ne mrzi, samo je potpuno ravnodušan prema njoj. Mečeve NBA lige uopošte ne prati.
Reprezentacija
Darko je osvojio zlatnu medalju sa kadetskom reprezentacijom Jugoslavije na Eurobasketu 2001. godine koji je održan u Letoniji.
Na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006. godine Miličić je bio najbolji skakač i bloker u redovima Srbije i Crne Gore (SCG), a ubacivao je i 16,2 poena po utakmici. Reprezentacija SCG je takmičenje završila u osmini finala kada ih je porazila Španija rezultatom 87:75. Miličić je, kao jedno od najzvučnijih imena među reprezentativcima koji su nastupali u Japanu, utakmicu završio sa 18 poena, 15 skokova i tri blokade.
Miličić je u redovima reprezentacije Srbije nastupio još i na Evropskom prvenstvu 2007. godine održanom u Španiji, što će u analima ostati zapamćeno kao najveći debakl srpske košarke. Srbija je izgubila sve tri utakmice u grupnoj fazi i to od Izraela, Grčke i Rusije. Nakon poraza od Grčke rezultatom 68:67 Darko je napravio skandal kada je u intervju posle utakmice psovao, galamio i vređao sudije, čak im je i pretio. Video njegove izjave je postao viralan. Za ovaj izgred FIBA ga je novčano kaznila u iznosu od 13.770 dolara.
Kik-boks
Miličićev povratak u Srbiju prvo su obeležile žurke i provodi, a potom i blaga kriza srednjih godina, po njegovom sopstvenom priznanju, koja je rezultirala okršajem u ringu. Počeo je da trenira kik-boks sa sugrađaninom Nenadom Pagonisom. Karijera u borilačkom sportu završila se i prije nego što je zapravo počela. U ring je ušao samo jednom, 18. decembra 2014. godine u okviru spektakla „Soul night of the champions“ koji je održan u novosadskoj dvorani „Spens“.
Miličić je u borbi protiv Radovana Radojčina izgubio u drugoj rundi nakon što su sudije bile primorane da prekinu borbu jer je bivši košarkaš imao ozbiljnu povredu cevanice koja je krvarila. Pred sam meč Darko je stao na vagu da bi se izvršilo merenje boraca, a ostaće upamćeno da je vaga popustila pred ovim gorostasom. Organizatori su sat vremena tražili novu, koja se isto tako polomila nakon što je Miličić stao na nju.
Privatni život
Darko Miličić se 23. maja 2009. godine oženio dugogodišnjom devojkom Zoranom Markuš. Crkveno venčanje je održano u Sabornoj crkvi svetog Nikole u Sremskim Karlovcima, a slavlje je nastavljeno u „MB pivnici“ u Novom Sadu. Od 400 zvanica najveću pažnju su privukli srpski košarkaš Marko Jarić sa suprugom Adrijanom Limom (Adriana Lima), proslavljenom manekenkom. Zorana je uspešna modna dizajnerka. Ona i Darko imaju troje dece: Lazara, Laru i Luku.
Miličić sam priznaje da je u vreme dok je igrao košarku u NBA bio vrlo nezadovoljan, a svoju frustraciju je iskaljivao na zidovima stanova u kojima je živeo. Majstori su mu bili stalni gosti jer je imao običaj da nakon neuspešnog treninga ili utakmice udara u zidove dok u njima ne napravi rupe. Danas se kaže više ne upušta u takve borbe, delimično zbog toga što se promenio, a delimično i zbog toga što su zidovi u Srbiji napravljeni od cigli i blokova i neće tako lako ustuknuti.
Ima nekoliko tetovaža, a najpoznatije su one četničkih vojvoda: Draže Mihajlovića, Momčila Đujića, Nikole Kalabića i Branka Bogunovića. Podržava Ravnogorski pokret, a dao je i podršku Vojislavu Šešelju. Ističe da nije politički opredeljen, da voli svoj narod, poštuje srpsku istoriju i tradiciju. Darka možete sresti na narodnim veseljima i okupljanjima gde se oseća prijatno i prihvaćeno.
Strastveni je lovac, a u podrumu kuće ima svoju riznicu trofeja gde čuva preparirane glave svih životinja koja je ustrelio, od jelena do medveda.’
Navija za Crvenu zvezdu i često sa tribina prati utakmice voljenog kluba.
Humanitarni rad
Miličić je 2010. godine uplatio 120.000 dolara za lečenje četvoro dece iz Srbije obolele od Batenove bolesti. Nije želeo da daje izjave u medijima povodom ove velikodušne donacije. Sa suprugom Zoranom je osnovao i Fond za decu koja imaju bolesti opasne po život.
2011. godine Darko je prodao svoj NBA šampionski prsten, a novac zarađen od prodaje je uložio u dobrotvornu akciju čiji je kompletan prihod poklonjen srpskim bolnicama i deci koja boluju od Batenove bolosti.
Karijera preduzetnika
Miličić je na Telečkoj visoravni u okolini Novog Sada izgradio svoje carstvo. Osim glavne kuće i kuće za goste na imanju ima još tri objekta, otvoreni i zatvoreni bazen, igralište i teren za košarku. Ima 50 hektara zemlje pod jabukama i veštačko jezero sa 10.000 šarana. Posao sa jabukama cveta, a izvozi ih u afričke zemlje, Dubai i Rusiju.
Njegova strast prema voćarstvu u mnogome prevazilazi emocije koje je gajio prema bivšoj profesiji. Prijatelji su ga uveli u posao sa jabukama, pa je čak išao i u Italiju da vidi poznate voćnjake i da uči o zemljištu, načinu sadnje i visini drveća. Ističe da je bio istinski srećan kada je prošao kroz svoj voćnjak u prvoj godini berbe.
Ima u planu da osim jabuka uzgaja i trešnje za koje, kako kaže, već postoji spremno tržište.
