Goran Grbović

Kratke informacije

Ime i prezimeGoran Grbović
Datum rođenja9. februar 1961.
Mesto rođenjaDečani
DržavaSrbija
PrebivališteBeograd
ZanimanjeSportski radnik, košarkaš (nekad)
Visina202 cm

Biografija

Goran Grbović je srpski bivši košarkaš, dugogodišnji igrač Partizana i reprezentativac Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Aktuelni je direktor beogradske „Štark Arene“ i potpredsednik Sportskog saveza Srbije. Rođen je 9. februara 1961. godine u Dečanima.

Živeo je u Španiji i Izraelu. Trenutno živi i radi u Beogradu. Iz dva prethodna braka ima dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Sašu. U vezi je s pop pevačicom Oliverom Aranđelović.

Karijeru je započeo u Košarkaškom klubu Napredak iz Kruševca, a nastavio u Borcu iz Čačka. Usledilo je osam uspešnih godina u Partizanu, te dve u Pulevi iz Granade. Pre nego što je okončao karijeru igrao je u Tel Avivu i beogradskom IMT-u.

Sa reprezentacijom SFRJ nastupio je na Evropskom prvenstvu za juniore 1980. godine, Univerzijadama 1983. i 1987. godine, te Evrobasketu koje je 1987. godine održano u Grčkoj. Na tim takmičenjima okitio se sa zlatnom, dve srebne i jednom bronzanom medaljom.

U dresu Partizana osvojio je titulu Jugoslovenske lige, te dva puta igrao u finalu tog takmičenja. Dva puta je sa crno-belima osvojio treće mesto u Kupu Šampiona, a sedmi je najbolji strelac u istoriji tog kluba. Ništa manje uspeha nije imao ni u Španiji, gde je proglašen najboljim strelcem u klubu tokom sezone 1988/1989. Početkom devedesetih godina 20. veka povukao se sa terena, ali ne iz košarke i voljenog kluba.

Bio je kandidat za odbornika u Skupštini grada Beograda, a u julu 2018. godine je izabran za direktora „Štark Arene“.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Goran Grbović je rođen 1961. godine u Dečanima, opština Peć na Kosovu i Metohiji. Njegova baka je bila pitomica kraljice Marije u Beču koja je po završetku studija dobila posao babice u tom malom mestu. Po tradiciji su se sva deca iz njihove porodice rađala u Dečanima.

Goranov otac je Crnogorac iz Sandžaka. Majka mu je bila glumica Pozorišta „Abrašević“ iz Kruševca. Odrastao je i školovao se u Kruševcu, a kako kaže, vaspitavan je u tradicionalnom, religioznom duhu Kosova. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju.

Talenat za košarku uočio je njegov nastavnik fizičkog u osnovnoj školi. Počeo je da trenira sa 12 godina u Košarkaškom klubu Napredak. U srednjoj školi je na predlog profesora fizičkog primljen u klub Borac iz Čačka, gde je kaže, naučio sve što zna o košarci.

Klupska karijera

Profesionalnu karijeru započeo je u Borcu iz Čačka gde su mu treneri bili Dragan Gaga Milošević i legendarni Aleksandar Aca Nikolić. U jednom intervjuu je ispričao kako su treninzi trajali satima, akcije se uvežbavale po ceo dan, te kako je trener odmorom i relaksacijom smatrao trčanje. Ipak, ne žali zbog toga, jer mu je to otvorilo mnoga vrata u kasnijoj karijeri.

Prelomni trenutak desio se kada je Borac gostovao Partizanu u Beogradu. Već tokom prvog poluvremena Grbović je s lakoćom savladavao odbranu i postizao poene sa skoro svih pozicija na terenu. Iskusniji igrači bili su nemoćni pred mladim snagama iz Čačka. Ipak, trener ga je izveo na poluvremenu i više ga nije uvodio na teren. Kada mu je Goran prišao da ga pita šta se dešava i zašto mu ne dozvoljava da igra, on mu je odgovorio da nema smisla da ubaci 50 poena ekipi u kojoj će igrati sledeće sezone.

Vratio se u Čačak, a uskoro su počeli pregovori s Partizanom i Crvenom zvezdom. Kada su čelnici crno-belih došli kod njega, otac je pošto je bio zakleti grobar odlučio da sina pošalje u Partizan.

U prestonicu je došao 1979. godine. Jedno vreme je živeo u „Putniku“, a posle u tzv. Paviljonima. Redovno je trenirao, ali zbog propozicija nije igrao do naredne godine. Već tokom prve sezone, 1981/82 plasirali su se u finale Jugoslovenske lige. Godine 1982. osvojili su treće mesto u kupu šampiona, a sezonu 1984. je priveo kraju sa prosekom od 21 koša  i šest skokova. Taj period obeležile su i priče o manjku discipline. Kasnio je na treninge, nije se pojavio na okupljanju reprezentacije i slično. To je rezultovalao izostankom poziva za učešće na Olimpijadi 1984. godine.

Nakon toga otišao je na odsluženje vojnog roka, a  1986. godine vratio se u klub. Tokom te godine pogađao je i promašivao, a umeo je da oduševi publiku nestvarnim zakucavanjima preko najboljih odbrambenih igrača jugoslovenske košarke.

Na polovini sezone ’87 ušao je u sjajnu formu. U sećanju navijača Partizana ostaće duboko urezan meč sa Cibonom kada su Zagrepčani od petog do desetog minuta ubacili osam uzastopnih trojki. Beograđane je sa klupe predvodio Dragan Kićanović, a na parketu Vlade Divac, Aleksandar Saša Đorđević, Žarko Paspalj i drugi. U prelomnom momentu meča svi su osim Grbovića poklekli. Zabeležio je 32 poena i sedam skokova, te impresionirao „Grobare“ kada je dva puta zakucao preko Mihovila Nakića.

U polufinalu su se sastali sa Bosnom, kada je ubacio 44 koša, a u finalu sa Crvenom zvezdom je zabeležio 28 poena, šest trojki, šest skokova i šest asistencija. Partizan je te 1987. godine osvojio Prvenstvo Jugoslavije, a Grbović je proglašen najkorisnijim igračem plej-ofa.

Ljubitelji košarke zapamtili su polufinale Kupa Jugoslavije kada se Partizan u Rijeci sastao sa Jugoplastikom. Meč je obeležio veliki preokret na poluvremenu u korist riječkog kluba, Grbovićev tehnički faul i tuča između Tonija Kukoča i Ive Nakića.

Partizan je tokom poluvremena ubedljivo vodio, a Grbović je ubacio koš sa linije 6,75 metara. Sudija je pokazao na dva poena, a on mu je, ubeđen da je bila trojka, u trku podigao još jedan prst. Dobio je tehničku ličnu grešku, a Jugoplastika pravo na dva slobodna bacanja i sledeći napad.

U drugom poluvremenu Partizan je za sedam minuta postigao samo dva poena, dok su Riječani bili ubedljivi. Pri rezultatu od 59:49 u korist domaćina Nakić je oborio Tonija Kukoča u napadu. To je izazvalo revolt domaćih igrača i navijača, pa su se akteri nemilog događaja umalo fizički obračunali. Veći problem sprečili su članovi stručnih štabova i pojedini igrači.

Meč je okončan rezultatom 75:73 u korist Jugoplastike koja se plasirala u finale Kupa Jugoslavije.

Zbog odnosa prema klubu, odličnih partija, šuteva iz skoro nemogućih pozicija, te činjenice da je rekorder u dve kategorije mnogi ga smatraju klupskom legendom koja je inspirisala mnoge generacije mladih ljudi da se bave košarkom.

Proglašen je najboljim strelcem domaćeg prvenstva dve godine zaredom. Sa 44 pogotka drži rekord drugog najboljeg strelca u klupskoj istoriji u plej-ofu, a sa 3 889 koševa na 240 utakmica sedmi je najbolji srelac u istoriji Partizana. Po utakmici je u proseku davao 16,2 poena.

Iz Partizana je 1988. godine prešao u Košarkaški klub Puleva iz Granade. Tokom sezone 1988/89 proglašen je za najboljeg strelca u klubu. Bio je jedan od kandidata za naslov najboljeg strelca španske lige. Nagrada mu je izmakla „za dlaku“, a osvojio ju je pokojni Dražen Petrović koji je tada igrao u Real Madridu.

Po okončanju ugovora sa španskim klubom kratko je igrao u Tel Avivu i beogradskom IMT-u, a 1991. godine „okačio je patike o klin“.

Reprezentativna karijera

Uporedo sa klupskom Grbović je gradio i uspešnu reprezentativnu karijeru. Ipak, mnogi se slažu da je mnogao više da igra za nacionalnu selekciju da je pokazivao više discipline. Učestvovao je na Evropskom prvenstvu za juniore koje je 1980. godine održano u Jugoslaviji. Zlato je osvojila reprezentacija Sovjetskog saveza, a Jugoslaviji je pripala srebrna medalja.

Na Univerzijadi koja je održana tri godine kasnije u Kanadi, bio je deo seniorskog tima. Takmičari iz bivše Jugoslavije osvojili su ukupno tri medalje – dve srebrne i jednu bronzanu. Košarkašima je pripalo jedno od dva srebra.

Naredne godine usledile su Olimpijske igre u Los Anđelesu koje je Grbović propustio, a na kojima je muški tim Jugoslavije osvojio bronzanu medalju.

Tri godine kasnije je sa reprezentacijom učestvovao na Univerzijadi u Zagrebu. Jugoslavija je u finalu savladala Sjedinjene Američke Države i okitila se zlatnom medaljom. Iste godine održano je Evropsko prvenstvo u Grčkoj gde su osvojili treće mesto. Zlato je pripalo domaćinu, a srebro Sovjetskom savezu.

Privatni život

Goran Grbović je rođen 1961. godine u Dečanima, a odrastao u Kruševcu. Prve korake na košarkaškom terenu napravio je u klubu Napredak. Dve godine je proveo u Borcu iz Šapca, a osam u Partizanu. Smatraju ga jednom od najvećih „crno-belih legendi“.

O svom privatnom životu veoma retko govori. Ženio se dva puta i ima dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Sašu. U vezi je sa pop pevačicom Oliverom Aranđelović.

Iako se od ranih 90-ih ne bavi košarkom profesionalno, on nikada nije napustio taj sport. Potpredsednik je Sportskog saveza Srbije, a u maju 2018. godine imenovan je za direktora „Štark Arene“. Redovan je gost sportskih emisija u kojima je tema košarka, a jedno vreme je pisao kolumne za portal ekspres.net.

Mnoge je iznenadilo kada se u januaru 2018. godine našao na listi Srpske napredne stranke (SNS) za odbornika u Skupštini Grada Beograda. Razloge zašto je podržao Aleksandra Vučića i njegovu stranku na izborima objasnio je rečima:

„Mi smo 2000. godine bili resetovana zemlja. Srbija je tada bila najbolja udavača Evrope, a Beograd najbolji mladoženja. Posle 12 godina jedne dozirane politike, kako na nivou republike tako i u Beogradu, udavača je ostala usedelica, a Beograd se nije ženio, ofucao se i osiromašio. Da je bilo dobro, građani ne bi promenili prethodnu vlast“.

Na pitanje novinara zašto je odlučio da podrži Vučića Grbović je odgovorio: „Prosto, ako si istrčao pet od 42 kilometara maratona, onda je to neki pokazatelj. Ovaj čovek sa svojim timom je istrčao bar 25 i tek će istrčati.“

Titule

Klupske titule

  • 1981/82. Finale Jugoslovenske lige sa Partizanom
  • 1982. Treće mesto u Kupu Šampiona sa Partizanom
  • 1986/87. Jugoslovenska liga sa Partizanom
  • 1987/88. Finale Jugslovenske lige sa Partizanom
  • 1988. Treće mesto u Kupu Šampiona sa Partizanom

Reprezentativne titule

  • 1980. Srebrna medalja na Juniorskom prvenstvu Evrope
  • 1983. Srebrna medalja na Univerzijadi
  • 1987. Bronzana medalja na Evropskom prvenstvu
  • 1987. Zlatna medalja na Univerzijadi

Pojedinačne titule

  • Sedmi najbolji strelac u istoriji Košarkaškog kluba Partizan
  • 1988. Učesnik Ol-Star takmičenja ACB lige
  • 1988/89. najbolji strelac sezone u Granadi

Izvori: