Stanislas Vavrinka

Biografija

Stanislas Sten Vavrinka (Stanislas Wawrinka) je švajcarski profesionalni teniser. Rođen je 28. marta 1985. godine u Lozanu. Živi u Monte Karlu, glavnom gradu kneževine Monako. U januaru 2014. godine je bio treći igrač na ATP listi, što je za sada njegov najveći uspeh.

Do juna 2019. godine osvojio je tri Grend slem turnira – Australijan Open 2014, Rolan Garos 2015. i US Open 2016. godine. Prvu titulu iz Master serije 1000 osvojio je 2014. godine savladavši zemljaka Rodžera Federera (Roger Federer) na turniru u Monte Karlu.

Od 13. maja 2019. godine nalazi se na 25. mestu na ATP listi.

Član je Dejvis kup reprezentacije Švajcarske. Sa Federerom u dublu je 2008. godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijski igrama u Pekingu. Šest godina kasnije su osvojili Dejvis kup.

Juniorska karijera

Vavrinka se tenisom počeo baviti sa osam godina. Na juniorskim turnirima je nastupao od 14. godine, a 2002. je postao profesionalac. Već naredne se našao među 170 najboljih tenisera na ATP listi. Juniorsku karijeru je okončao osvojivši Otvoreno prvenstvo Francuske 2003. godine, te zauzevši sedmo mesto na rang listi u juniorskoj konkurenciji.

Profesionalna karijera

Prvo finale u dublu sa Markom Rosetom (Marc Rosset) je igrao 11. jula 2004. godine. Švajcarski par nije uspeo da savlada Paesa (Leander Paes) i Rikla (David Rikl). Iste godine Vavrinka je prvi put nastupio na Dejvis kupu. Na prvom susretu prve faze savladao ga je Viktor Hanesku, ali je Švajcarska na kraju da uspela da savlada Rumuniju rezultatom 3:2 i plasira se u četvrtfinale Svetskog kupa. Godinu 2004. Sten je priveo kraju kao 162. igrač na svetu.

Prvi Grend slem je igrao u Francuskoj. U prvoj rundi je uspeo da savlada 22. igrača sveta i olimpijskog šampiona Masua (Nicolás Massú). Potom je savladao Blejka (James Blake), ali ga je u trećoj rundi savladao Puerta (Mariano Puerta).

Usledio je Vimbldon na kome je eliminisan od Santora (Fabrice Santoro) već na startu turnira. Iste godine je uspeo da se plasira u finale Otvorenog prvenstva Švajcarske, gde ga je pobedio Gaudio (Gastón Gaudio).

Na Otvorenom prvenstvu Amerike savladao je Rama (Rajeev Ram) i Puerta, ali ga je u trećoj rundi eliminisao Nikolas Masu. Do kraja 2005. godine našao se među 50 najboljih tenisera na svetu.

Prvu ATP titulu je osvojio u julu 2006. godine na turniru u Umagu. U finalu je savladao srpskog tenisera Novaka Đokovića. U oktobru iste godine se našao na 29. mestu ATP liste. Na Australija openu je uspeo da se plasira u treću rundu, gde ga je dočekao Rafael Nadal (Rafael Nadal). Uprkos Stenovom impresivnom bekhendu, Nadalov talenat i umeće su presudili da Švajcarac završio takmičenje.

Savladavši Kanasa (Guillermo Cañas) i Čelu (Juan Ignacio Chela), u finalu Mercedes kupa u Štutgartu se ponovo susreo sa Nadalom. I ovog puta Španac je bio bolji.

Najbolji uspeh u dotadašnjoj karijeri zabeležio je na US Openu, gde se plasirao u četvrtu rundu, savladavši 25. igrača Marata Safina (Marat Safin). Međutim, tu ga je zaustavio Čela pobedivši ga u pet setova.

Uspevši da se plasira u finale Masters serije u Rimu, Vavrinka se po prvi put našao u društvu deset najboljih tenisera. Usledilo je finale sa Đokovićem. Uprkos tome što je Vavrinka uzeo prvi set, Nole je osvojio turnir u Rimu.

Nakon toga je u dublu sa Rodžerom Federerom nastupio na Olimpijskim igrama u Pekingu. U polufinalu su savladali favorizovani američki dvojac Boba (Bob Brayan) i Majka Brajana (Mike Bryana) i da se plasiraju u finale. Savladavši Šveđane Simona Aspelina (Simon Aspelin) i Tomasa Johansona (Thomas Johansson) osvojili su zlatnu medalju.

Vavrinka se 2008. godine plasirao u četvrtu rundu US Open, gde ga je dočekao britanac Endi Mari (Andy Murray). Švajcarac nije mogao da savlada protivnika, pa je ponovo ostao bez titule. Na turniru u Majamiju se u četvrtoj rundi ponovo sreo sa Nadalom. Borba koja je trajala dva sata i 42 ponovo je završila u korist španskog tenisera.

Na turniru u Monte Karlu uspeo je da savlada tada drugog igrača sveta Rodžera Federera, te se izbori za finale, gde ga je ponovo savladao Nadal. U prvom kolu Rolan Garosa je pobedio Devildera (Nicolas Devilder), a u drugom Masu. Međutim, u trećoj rundi ga je zaustavio Davidenko (Nikolay Davydenko).

Usledio je najprestižniji turnir godine Vimbldon, gde je Vavrinka uspeo da se plasira u četvrto kolo. U narednoj rundi ga je dočekao Mari koji se bez većih problema plasirao u narednu fazu takmičenja.

Iste, 2009. godine je sa reprezentacijom nastupio na Dejvis kupu protiv Italije. Uspeo je da bez izgubljenog seta savlada Andreasa Sepija (Andreas Seppi).

Narednu sezonu je započeo plasiravši se u finale Čenaj Opena, gde je poražen od hrvatskog tenisera Marina Čilića. Bio je to njegov peti uzastopni poraz u finalima ATP turnira.

Uspeo je da se plasira u treću rundu Australijan Opena, ali ga je ponovo Čilić sprečio da nastavi dalje. Zbog rođenja ćerkice propustio je nekoliko turnira, a nakon toga je nastupio na Soni Erikson Openu i turniru u Kazablanki. 11. aprila je u finalu savladao Viktora Haneskua te nakon skoro četiri godine osvojio svoj drugi ATP turnir u karijeri. Ovom pobedom zaustavio je niz od pet uzastopnih poraza u finalima ATP turnira.

Usledili su turniri u Monte Karlu i Beogradu, gde je zaustavljen u trećoj rundi, tj. u polufinalu.

Na Rolan Garosu je bio 20. nosilac. Stigao je do četvrte runde bez izgubljenog seta. Redom su „padali“ Hajek (Jan Hájek), Bek (Andreas Beck) i Fonjini (Fabio Fognini). U četvrtoj rundi ga je zaustavio Federer, a Vavrinka je pokazao da još uvek nije ozbiljan konkurent najboljoj trojki na svetu.

Posle rane eliminacije na Vimbldonu prekinuo je saradnju sa dugogodišnjim trenerom Peterom Lundgrenom (Peter Lundgren). To je, izgleda urodilo plodom jer je na Otvorenom prvenstvu Amerike uspeo da stigne do četvrtfinala. Na tom putu je savladao i Endija Marija.

Vavrinka je u 2011. godinu krenuo „žestoko“. Na turniru u Čenaju je savladao Berdika (Tomáš Berdych), šestog igrača sveta, te se plasirao u finale. Tu ga je dočekao Malse (Xavier Mallsse), koji nije imao snage da mu se suprotstavi. Švajcarac je prvi put u karijeri osvojio Čenaj Open.

U trećoj rundi Rolan Garosa je pobedio Žoa Filfreda Congu (Jo-Wilfried Tsonga), ali ga je ponovo Rodžer sprečio da prođe dalje. U drugom kolu Vimbldona ga je zaustavio Boleli (Simone Bolelli), a u istoj fazi je poražen od Janga (Donald Young) na US Openu. U septembru je objavio da se razišao sa Lundgrenom, te je do kraja sezone nastupao bez trenera.

I sledeću sezonu je startovao u Čenaju, ali ovog puta ga je u nameri da osvoji turnir zaustavio Soeda (Go Soeda). Na Otvorenom prvenstvu Australije stigao je do treće runde savladavši Benota Pairea (Benoit Paire) i Markosa Bagdatisa (Marcos Baghdatis). Eliminisao ga je Nikolas Almagro (Nicolás Almagro).

U Monte Karlu je pobedio Lopeza (Feliciano López), Anduhara (Pablo Andújar) i Almagra pre nego što ga Nadal zaustavio u četvrfinalu. U dublu sa srpskim teniserom Viktorom Troickim Vavrinka je stigao do četvrtfinala.

Savladavši Ćipolu (Flavio Cipolla), Anduhara i Žila Simona (Gilles Simon) našao se u četvrtoj rundi Rolan Garosa. U neizvesnom i uzbudljivom meču sa Congom, pobedu je odneo Francuz.

Tokom leta 2012. godine Stan je nastupio na Vimbldonu, Gštadu i Letnjim olimpijskim igrama u Londonu, gde je poražen od osvajača zlatne medalja Endija Marija. U dublu sa Federerom su poraženi u drugoj rundi. Na toj Olimpijadi je dobio čast da nosi zastavu svoje zemlje.

Plasirao se u polufinale turnira u Sinsinatiju, ali ga je tu zaustavio Rodžer. Na istom takmičenju je u dublu nastupao sa Jarkom Niminenom (Jarkko Neiminen), ali su eliminisani u drugoj rundi. Na Otvorenom prvenstvu Amerike je stigao do četvtog kruga, ali je zbog bolesti morao da preda meč Novaku Đokoviću.

U paru sa Francuzom Benoom Paireom Vavrinka je osvojio Čenaj Open savladavši nemački dvojac Begerman (Andre Begemann) –  Emrik (Martin Emmrich). Na Australija Openu je došao do četvrte runde, gde ga je dočekao Đoković. Meč je trajao više od pet sati, a pobedu je odneo Srbin. Novak je posle meča izjavio da mu je to bio jedan od najdužih, najinteresantnijih i najuzbudljivijih mečeva u karijeri.

U prvoj rundi Dejvis kupa se sa Markom Kjudinelijem (Marco Chiudinelli) borio protiv dvojca Rosol (Lukáš Rosol) Berdik. Nakon sedam sati i dva minuta Švajcarci su poraženi. Bio je to drugi najduži meč u istoriji ATP-a.

Izgubio je u finalu kupa u Buenos Ajresu, ali je savladavši Davida Ferera (David Ferrer) tadašnjeg četvrtog igrača na ATP listi osvojio Portugal Open. Našao se u finalu Madrida sa Nadalom, ali je Španac ponovo pokazao dominaciju.

Na US Openu 2013. godine je konačno uspeo da se plasira u finale nekog Grend slem turnira. Tu ga je dočekao Đoković, koji je ponovo bio prejak za Švajcarca. Ipak, nastavio je sa dobrim igrama na turnirima u Kuala Lumpuru, Šangaju i Parizu.

Prvi put u karijeri se našao na ATP finalu, među osam najboljih igrača na svetu. Pobedio je Berdika i Ferera, ali je poražen od Nadala. Ipak, s obzirom da je osvojio više poena, u polufinalu se sastao sa Novakom. Ponovo je izgubio od najboljeg srpskog tenisera.

Novu sezonu je „otvorio“ osvajanjem Čenaj Opena, a potom je krenuo u pohod na Australijan Open. Savladavši Golubeva (Andrey Golubev), Fala (Alejandro Falla), Pospišila (Vasek Pospisil) i Robreda (Tommy Robredo) našao se u u četvrtfinalu sa Đokovićem. Konačno je uspeo da iz 14. pokušaja savlada Novaka i da prvi put postane polufinalista ovog turnira.

Izborio je „tesnu pobedu“ nad Berdikom, te uspeo da u finalu nadigra Rafaela Nadala. Postao je prvi teniser od 1993. godine koji je uspeo da u pohodu za Grend slem titulu savlada dvojicu najboljih tenisera na svetu, te prvi Švajcarac posle Federera kome je nešto tako pošlo za rukom.

Našao se na trećoj poziciji ATP liste, te postao prvi Švajcarac koji se na rang listi najboljih igrača našao ispred Rodžera. Osim toga, savladavši Dušana Lajovića, izborio je prolazak Švajcarske u četvrtfinale Dejvis Kupa prvi put od 2004. godine.

Eliminisan je u četvrtoj rundi Indijan Velsa od Kevina Andersona (Kevin Anderson), dok je u Majamiju izgubio od Dolgopolova (Alexandr Dolgopolov), te nije mogao da nastavi takmičenje.

Nakon lošeg starta u četvrtfinalnoj seriji Dejvis Kupa protiv Kazahstana Švajcarci su uspeli da se izbore za polufinale protiv Italije.

Drugi put u karijeri Vavrinka se plasirao u polufinale Mastersa u Monte Karlu, gde je pobedio Davida Ferera. U švajcarskom finalu uspeo je da savlada Federera, te da prvi put u karijeri osvoji neki turnir iz Masters 1000 serije. Bila je to sezona za pamćenje jer je uspeo da pobedi trojicu, u tom momentu, najboljih igrača na svetu.

Prvi put u karijeri se plasirao u četvrtfinale Vimbldona, ispustivši samo jedan set. U borbi sa Federerom ponovo je izgubio. Usledio je US Open, peto od sedam Grend slem turnira na kojima je stigao do četvrtfinala. U borbi za trofej ga je zaustavio Kei Nišikori (Kei Nishikori).

Do kraja godine je nastupio na turnirima u Japanu, Šangaju i Bazelu, ali bez većih uspeha.

Kao četvrti igrač na ATP listi ponovo je igrao ATP finale. Pobedio je Berdika i Čilića, ali je u narednoj rundi ponovo poražen od Đokovića. Uprkos tome, Vavrinka se plasirao u polufinale, gde ga je dočekao Rodžer. Izgubio je sva tri seta.

Savladavši Italiju našli su se u finalu Dejvis kupa sa Francuskom. Vavrinka je na startu pobedio Congu, a potom sa Federerom izborio pobedu u dublu. Savladavši Gaskea (Richard Gasquet) Federer je obezbedio Švajcarskoj titulu Dejvis kupa.

Početkom 2016. godine uspešno je savladao Bornu Ćorića, te odbranio titulu na turniru u Šenaju. Plasirao se u četvrtu rundu Australijan Opena, ali nije uspeo da savlada Kanađanina Miloša Raonića. Usledio je turnir u Dubaiju na kome se u finalu našao sa Bagdatisom (Marcos Baghdatis). Pobedivši Kipranina osvojio je svoj drugi turnir te godine.

Poražen je u trećem krugu Indijan Velsa, a potom su usledile rane eliminacije na Majami Openu, te Mastersima u Monte Karlu i Madridu. Masters u Rimu je okončao u četvrtom krugu nakon poraza od Benoa Paire.

Treću titulu 2016. godine osvojio je savladavši Čilića u finalu Ženeva Opena. Poražen je u polufinalu Rolan Garosa od Marija, te u drugoj rundi Vimbldona od Del Potra (Juan Martin del Potro). Zbog povrede je propustio Olimpijske igre. Usledio je Masters u Sinsinatiju, gde ga je u trećem kolu izbacio Dimitrov.

Na US Openu se plasirao u četvrtfinale. Uspeo je da savlada Del Potra, a potom i Nišikorija, te se za titulu ponovo morao boriti sa Novakom Đokovićem. Savladavši Noleta osvojio je četvrti turnir u 2016. godini.

U finalu Sankt Petersburg Opena ga je pobedio Zverev (Alexander Zverev Jr.). Nemac je time prekinuo Vavrinkin niz od 11 uzastopnih pobeda. Do kraja sezone nije uspeo da postigne značajne rezultate na turnirima u Šangaju, Švajcarskoj i Parizu.

Nastupio je na ATP finalu i prvi put u karijeri nije uspeo da se plasira u polufinale. Sezonu je završio na četvrtom mestu ATP rang liste, treću godinu zaredom.

Na startu sezone 2017. nije branio titulu u Šenaju. Umesto toga igrao je turnir u Brizbejnu. Stigao je do polufinala, gde ga je eliminisao Nišikori. Na Australija Openu se plasirao u polufinale gde ga je dočekao Federer. Uprkos porazu osvojio je dovoljan broj bodova da se vrati na treće mesto ATP liste.

Do devetog finala turnira Masters serije 1000 došao je na Indijan Velsu 2017. godine. Titula je ipak pripala njegovom sunarodniku Rodžeru Federeru.

Pošto su Mari i Đoković zbog povreda morali da propuste Masters u Majamiju Vavrinka je prvi put u karijeri postao prvi nosilac turnira. Poražen je u četvrtom kolu od Zvereva.

Na Rolan Garosu je pobedio Kovalika (Jozef Kovalik), Dolgopolova, Fonjinija, Monfilsa (Gael Monfils) i Čilića, te se za finale borio sa Marijem. Uspeo je da savlada i poslednju prepreku, ali ga je u nameri da osvoji titulu zaustavio Nadal.

Posle poraza u prvoj rundi Vimbldona objavio je da će zbog povrede kolena morati na operaciju. 4. avgusta 2017. godine lekari su saopštili da Vavrinka na teren neće moći do kraja godine.

Vratio se pred početak Australijan Opena, ali je poražen u drugom kolu. Na nekoliko manjih turnira početkom 2018. godine nije uspevao da postigne značajnije rezultate. Usledila je nova povreda zbog koje je morao da pauzira naredna tri meseca.

Učestvovao je na Italijan Openu gde ga je u prvom kolu izbacio Stiv Džonson (Steve Johnson). Branio je titulu na Ženeva Openu, ali bez uspeha. Najdalje je dogurao u Sinsinatiju, gde ga je u četvrtfinalu izbacio Federer.

Miloš Raonić ga je eliminisao u trećoj rundi US Opena 2018. godine. Dobio je „vajld kard“ za turnire u Sankt Petersburgu i Šangaju, ali ni na jednom nije stigao do finala.

Sezonu 2019. je počeo na Katar Openu gde je poražen u četvrtfinalu od Roberta Bautiste Aguta (Roberto Bautista Agut). Na startu Australijan Opena ga je izbacio Raonić, dok je na Roterdan Openu uspeo da se nakon više od 20 meseci plasira u finale. Ipak, tu ga je Monfils savladao u tri seta.

U četvrtfinalu Meksiko Opena ga je zaustavio Nik Kirgios (Nick Kyrgios).

Privatni život

Stanislas Vavrinka je rođen 1985. godine u Lozani. Njegov otac Volfram (Wolfram Wawrinka) je u Lozanu doselio iz Nemačke, pa teniser ima državljanstvo Švajcarske i Nemačke. Njegovi preci potiču iz pokrajine Silesija koja se nalazi na granici Poljske i Češke.

Volfram je po struci socijalni radnik, dok je njegova supruga Izabela (Isabelle Wawrinka) učiteljica. Od Izabelinih roditelja su nasledili farmu, te se bave uzgojem zdrave hrane. Na njihovoj farmi rade osobe sa invaliditetom, te oni koji se bore sa nekim oblikom depresije, zavisnosti od droge ili alkohola.

Stanislas ima starijeg brata Džonatana (Jonathan Wawrinka) i dve mlađe sestre koje se takođe bave tenisom.

Od 2009. godine teniser je žive u malom mestu nedaleko do Lozane sa suprugom Ilham Vulud (Ilham Vuilloud), nekadašnjom manekenkom i TV voditeljkom. Venčali su se 15. decembra 2009. godine, a 12. februara 2010. godine dobili ćerku Aleksiju (Alexia Wawrinka).

Švajcarski mediji su u januaru 2011. godine objavili vest da je teniser napustio porodičnu kuću nekoliko meseci nakon rođenja devojčice. Par se posle pomirio, ali je 19. aprila 2015. godine Vavrinka na svojim društvenim mrežama objavio da se razveo.

Iste godine je započeo vezu sa 12 godina mlađom teniserkom Donom Vekić.

Osvojeni turniri

• 2006. ATP Umag
• 2010. Kazablanka
• 2011,2014, 2015, 2016. Čenaj
• 2013. Oeiras
• 2014. Melburn
• 2014. Monte Karlo
• 2015. Roterdam
• 2015. Rolan Garos
• 2016. Tokio
• 2016. Dubai
• 2016, 2017. Ženeva
• 2016. Njujork